Gospodin ministar je rekao da samo uvođenje ove sintagme u zakon neće promeniti bitno stanje i da je za to potrebno da se učini mnogo više. Slažem se, ali taj princip, uvođenje principa u zakon proizvodi to da se na osnovu tog principa, na svim univerzitetima i fakultetima pravi pravilnici koji će se baviti razradom tog principa. Da ste pitali svoje savetnike oni bi vam rekli to, nego niste, jer niste imali vremena, verovatno.
U svakom slučaju, mi upravo to želimo da ovaj princip stvori uslove da se podzakonskim aktima, pravilnicima i ostalim podzakonskim aktima spreči ponavljanje ovakve situacije koju danas imamo.
Potpuno je besmisleno optuživati bilo koga da je kriv zbog toga što se neka deca upisuju na neke fakultete, a neka deca na neke druge fakultete. Ako je smanjen broj upisanih na Megatrendu, ja sam ponosan zbog ovoga što smo radili proteklih nekoliko meseci, a za ove druge fakultete postoje neka druga, mnogo primerenija objašnjenja. Devetnaest ili dvadeset puta je prethodni govornik sa druge strane pomenu ministra unutrašnjih poslova u nameri da ga odbrani. Mislim da sada cela srpska javnost i da joj je jasno da tu odbrane nema i da su naši navodi tačni. Hvala.

Gospodin Martinović je rekao da mi nismo adekvatni sagovornici, i ja se potpuno slažem sa tom ocenom.       
Nikada nisam rekao za aktuelnog predsednika Vlade Srbije da je izdajica, da je kukavica, što gospodin Martinović jeste govorio. Ja nikada nisam bio seiz jednog haškog optuženika koji je poznat po tome što je dr opštenarodne odbrane i socijalističkog samoupravljanja.
Nikada nisam bio pomenut u vezi sa bilo kakvim plagijatom i auto-plagijatom.

Repliciram. Dokazujem da mi nismo adekvatni sagovornici.
Vrlo mi je drago što su se javili skoro svi poslanici koji imaju problem sa plagijatima. Pozivam i ostale da se danas jave, tako da srpska javnost bude potpuno uverena šta se ovde dešava.
Ponavljam, ovde je rečeno i to da je akademska čestitost političko oružje. Za takve ljude, da. Za takve ljude, akademska čestitost jeste oružje. Jeste oružje protiv primitivizma, kriminala i korupcije. Hvala.

Nastavlja se jedna ne reformska politika koja se demagoški svaki dan tako proglašava i ovde imamo jedan tipičan primer. Evo već nekoliko sati pričamo o jednoj potpunoj tehničkoj stvari, a to je da li nam trebaju zdravstvene knjižice, da li one treba da budu u elektronskoj formi, da li je to moguće i koliko to košta. Naravno da je to moguće, naravno da sve ima cenu i ona nije tema skupštinske rasprave, naravno da je pre tri godine donete zakon i mesec dana preko toga i da nije ništa urađeno da se uvedu te kartice, a postajali su svi uslovi da to već bude završeno nego je to posledica jednog opšteg javašluka koji i u zdravstvu, koje je vrlo onako nezgodno mesto za bilo kakav javašluk, je jako izraženo.
Prvo, to što nije zakazana sednica mesec dana po isteku važenja zakona je jedna neodgovornost, bilo da je to pitanje parlamenta, odnosno vođstva parlamenta ili pitanje Vlade, sve jedno, to je neodgovornost.
Oprema kojom se takve kartice rade, oprema kojom su napravljene nove lične karte je u Srbiju stigla 2003. godine, novembra meseca. Kupila je Vlada koju sam ja vodio i ta oprema je od tada mogla već da štampa sve ono što je bilo potrebno da se olakša život građanima Srbije i da svoja prava ostvaruju na način koji je dostojan XXI veka.
Da li treba da se te kartice naplaćuju? Naravno da ne treba zato što je to posao Fonda, koji inače prikuplja velike pare iz džepova građana opravdano, naravno, samo je pitanje za šta se troši taj veliki novac.
Čuli smo poslednjih nekoliko meseci neverovatne izjave gde je Fond uštedeo neke pare - smanjeni su troškove Fonda. To znači da je neko umro zbog toga što se neko igrao sa narodnim zdravljem. Fond ne može da štedi nego Fond treba najracionalnije da potroši novac koji skuplja od građana da bi lečio te iste građane, tako da je apsolutno nemoguća varijanta, mogućnost da Fond zdravstvenog osiguranja uštedi 300 miliona evra i da toliko prebaci penzionom fondu. Zbog toga je verovatno smanjen broj budućih penzionera, zato što ima puno ljudi koji zbog toga neće da dožive penziju.
Ono što je mnogo važnije od toga da li ćemo da pomerimo rok za izdavanje zdravstvenih knjižica po novom modelu je da li ćemo da reformišemo sistem zdravstva. Mislim da se svi slažemo da ovaj sistem nije dobar i da ga treba promeniti.
Predlog Nove stranke, koji je deo našeg programa, je da se opredelimo za Beveridžov sistem, koji funkcioniše ne samo u bogatim državama kao što je Velika Britanija, kao što je Danska i zemlje Skandinavije, nego taj sistem funkcioniše i u Grčkoj i u Portugalu, tako da nisu samo bogati spremni za jedan takav sistem.
Ono što je kod tog sistema najvažnije, to je solidarnost. To znači da svi građani bi imali zdravstveno osiguranje i time bi se jedna velika noćna mora koja je danas prisutna kod mnogih građana bi bila deo istorije – da li je plaćen doprinos, da li imam markicu, da li je overena knjižica, šta ako se to desi u pola noći u onim danima kada se plaćaju doprinosi, da li će me primite, da li me neće primiti.
Po istraživanjima javnog mnjenja, koji daju mnoge podatke, pa i podatke o tome koji su strahovi dominantni kod građana, više od 20 godina imamo strah od nemogućnosti lečenja zbog toga što ljudi nisu sigurni da će imati osiguranje da će moći da se leče. Prelaskom na Beveridžov sistem mi bismo taj ogroman strah kod naših građana poslali u istoriju.
Dakle da se bavimo ozbiljnim poslovima, ozbiljnim reformama, a zdravstvene knjižice, ovakve ili onakve, biće posledica tih reformi, a ne uslov kao što se ovde kaže.
Posebno je besmisleno da se kaže da je to uslov EU. Ne postoje uslovi EU nego mi trebamo da ispunimo standarde koji su neophodni da bismo postali deo te integracije.

Imamo 18 spojenih tačaka i ne mogu da prihvatim nijedno razumno obrazloženje zašto to treba da se uradi.
Pozivanje na prošlost, naravno da je bila loša, i 27 i 25 je potpuno besmisleno. Ovo je degradacija parlamentarizma i čudim se kako kolege poslanici priznaju na to da šta god da dođe iz Vlade, bilo koji predlog, da se to prihvati odmah. To nije dobro za parlamentarizam u Srbiji. To nije dobro za Srbiju generalno. Ne samo za ovaj saziv nego i za neku budućnost.
To da imate 18 tačaka u objedinjenoj raspravi sa 13 različitih tema, evo da građanima Srbije bude jasno koje su to teme: zaštita tajnih podataka sa pet zemalja, socijalna sigurnost, ekonomska saradnja, Svetski poštanski savez, drumski saobraćaj, Centar za vode, posao članova porodica diplomata, srednjoročna prognoza vremena, veterina, zajam, mirovna misija i finansijski plan NSZ, kakve to veze ima jedno sa drugim? Onda možemo da spojimo sve tačke.

Ne mogu da promašim temu, 18 tačaka, šta god da kažem…
(Isključen mikroofn.)

Ne znam koje pravo dajete sebi da ocenjujete o čemu govorim. Ponavljam, kada imate 18 tačaka objedinjenih, onda o svemu može da se priča. Ovo obuhvata sve živo. Od postojanja sveta, do bilo koje teme.
Imamo još neke sporazume koje smo očekivali da vidimo danas, recimo, Ugovor sa Mercedesom koji je obećan za današnji dan, za 8. septembar, sa vrha današnje vlasti. Čudi me da toga nema. To bi bilo potpuno prirodno da bude zajedno sa ovim sporazumom o veterini, sa Avganistanom ili o Centru za vode, ili izaberite sami kao sa švetskog stola, bilo šta od ovoga o čemu se danas govori.
Naravno da je većina ovih sporazuma danas potrebna. Naravno da ćemo nas dvojica, poslanici NS da podržimo najveći deo svih ovih sporazuma i naravno da nećemo glasati za budžet NSZ zato što nećemo da nosimo na savesti takvu odluku, a ko mora ili ko hoće to razumem. To je politički pragmatizam.
Naravno nema nikakvog razloga da se zadužujemo više nego što to sada radimo, tako da nećemo da podržimo ni zajam sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj zato što će to dodatno da poveća našu zaduženost koja se inače svake sekunde podiže za 45 evra i to možete da vidite na naslovnoj strani sajta NS, tačno u ovoj sekundi kolika je zaduženost Srbije posle dve godine napredne vlasti.
Loš primer koji postaje pravilo stvara probleme koji su nerešivi na jedan duži vremenski period. Nema potrebe, bar ne u parlamentu da se ubeđujemo da ima smisla da 18 tačaka brani jedan ministar, sa 16 službenika, sekretara i drugih činovnika koji ne mogu da kažu ni reč, jer je takav Poslovnik, a imali bi šta da kažu, jer poseduju i iskustvo i znanje iz tih oblasti. Ovo sada je jedno pozorište, jedna mala operetska predstava gde ovi ljudi kojih trenutno ima više nego poslanika SNS u sali, izigraju prateće vokale ili deo scenografije.
To je srozavanje ugleda i Državne uprave i Vlade, a ne samo parlamenta. Nadam se da nećemo više imati ovakve primere loše organizacije i lošeg pristupa parlamentarizmu i vlasti u Srbiji uopšte. Hvala.

Hvala.
Reforma državne uprave je neophodna i oko toga se svi slažemo. Tačno je da je bilo pokušaja i u ranijem periodu i tačno je da su ti pokušaji bili mahom neuspešni. Bojim se da je ovo još jedan primer.
Naravno, ovaj predlog izmene zakona ne možemo da nazovemo reformom državne uprave, možemo da kažemo da je to neki početak, koji ima neke dobre stvari, ali mahom tu se provlače stvari koje nisu nešto što bi ličilo na reformu državne uprave, a kamoli sama reforma.
U oceni stanja, evo, izneću neke podatke: januara, februara 2004. godine srpska birokratija ili administracija je zajedno sa javnim sektorom brojala 504 hiljade zaposlenih. Danas ih ima, po podacima koje imamo iz aktuelne Vlade, 785 hiljada. To je povećanje od skoro 50%.
Grad Niš je imao 2001. godine 813 zaposlenih u gradskoj upravi. Danas ih ima 2.150, a nije se povećao broj stanovnika, isti je kao što je bio i ranije, a i tih 813 je bilo mnogo. U vreme bombardovanja, 1999. godine, pošto je 250 činovnika bilo mobilisano, ja sam poslao kući još 250 žena čiji su muževi, braća i deca bili mobilisani, što znači da nas je ostalo 300 i sve funkcije grada su radile, redovne funkcije plus one ratne funkcije, bez bilo kakvog produžetka radnog vremena, u 8.00 sati.
Prema tome, imamo činovnika za dve države. Toliko možemo da pokrijemo. Kažem u šali, da bi bilo jasnije – ako neko želi da vodi neki osvajački rat sa ovim prostora, to ima smisla samo da zaposli sve državne činovnike koje danas imamo i koji primaju platu i za koje teško da svi imaju stolice i radne stolove, a kamoli referate i zaduženja.
Ono što je neophodno za reformu u Srbiji, a posebno za reformu državne uprave, to je 20% niži fond bruto plata. Bez toga, ništa ne može da se promeni. Možemo da izmišljamo toplu vodu i nove teorije, ovakve ili onakve, bez 20% niže bruto plate, tu nema boga. Mora da bude otpušteno 15% ljudi iz državne uprave. Pitanje je ko treba da bude otpušten. Svi oni koji su navučeni u tu državnu upravu u poslednjih 10 godina, od kada je broj otišao sa 500 hiljada na skoro 800 hiljada. Ko su ti ljudi? To znaju sindikati u državnoj upravi i oni treba da daju svoj doprinos tome. Oni znaju ko je radnik a ko je neradnik, oni znaju ko je doveden a ko je vredan, oni znaju i kome možda, iako nije najbolji radnik, treba pružiti socijalnu pomoć u tome da ne izgubi posao. Ali, generalno, znaju sindikati, odnosno zaposleni u državnoj upravi, ko vredi a ko smeta. I oni moraju da naprave tu selekciju, naravno, uz nekakav socijalni program koji je nužan.
Drugima u državnoj upravi, u javnom sektoru, treba ih stimulisati da bolje rade, tako što bi im bile povećane plate, tako što bi im bili ustrojeni načini i kriterijumi kako da oni koji dobro rade dobiju veće plate. Odmah mogu da vam kažem da su plate lekara u Srbiji smešne i da to mora da se poveća. Zbog toga i imamo probleme. To nema veze s državnom upravom, ali generalno važi za ceo javni sektor.
Učitelji, nastavnici u osnovnim školama, ceo prosek prosvete ima nižu platu nego prosek Srbije. Tamo su skoro 70% ljudi sa visokim obrazovanjem. U ukupnom proseku Srbije je 23% sa visokim obrazovanjem, a prosveta ima 10% manje prosečne plate nego što ima prosek Srbije. To je katastrofa. To mora da se menja.
Precizno, još nekoliko stvari. Mi smo dali puno amandmana i nadamo se da će neki biti prihvaćeni. Recimo, ova izmena koja dozvoljava profesorima univerziteta da postaju direktori posebnih organizacija je potpuno besmislena. Ja mislim da se to radi samo zbog jedne organizacije koja se zove Republički sekretarijat za zakonodavstvo, jer je tamo trenutno direktor neko ko bi da bude i profesor. Inače, potpuno je besmisleno da za Direkciju za imovinu direktor bude profesor, Centra za razminiranje direktor bude profesor…

Znači, to je potpuno nepotrebno. Ima dovoljno ljudi van univerziteta koji mogu da rade taj posao, a ovi drugi koji su na univerzitetu treba da tamo daju svoj maksimalni doprinos. Hvala.

Član 104.
Nije povod, niti je ovo replika, pogrešno je ministarka shvatila deo mog izlaganja, samo sam hteo da pomognem da budem dobro shvaćen. Tu ne mora da se posvađamo oko toga. Hoću da vam objasnim razlog za repliku.

Dakle, član 104. između ostalog govori o tome da poslanik ima pravo na repliku, a vi mi niste dali pravo na repliku te ste tako povredili Poslovnik - „Kada drugi poslanik ili ministar nije dobro shvatio neki deo njegovog izlaganja, kada je pogrešno protumačen.“
Vi možete da mi oduzmete reč i to nije nikakav problem, ali ne znam čemu stvarate takvu atmosferu.

Hvala.
Stanje u visokom obrazovanju Srbije, nije tako loša, ima tu i dobrih profesora i dobrih programa i dobrih studenata, ali to je onaj deo visokog obrazovanja koji nema nikakve veze sa državom, niti sa ministarstvom, nego su to ljudi koji iz svojih ličnih pobuda i svoje lične ambicije i znanja žele da učine nešto dobro za studente ili studenti koji žele da stvarno urade nešto za svoju budućnost. Ono čime se bavi država u visokom obrazovanju u poslednjih deceniju i više malo, je jako loše.
Moram da priznam da sam puno očekivao od novog ministra koji se pojavio kao ne stranačka ličnost, kao čovek koji je rekao da ima dosta rešenja koja su već spremna koja treba samo aktivirati, poslati ih prema parlamentu koji će to usvojiti, naravno sa većinom koja inače glasa za sve što dolazi iz Vlade.
Očekivao sam da danas dobijemo jedan takav zakon o izmena Zakona o visokom obrazovanju, ali to se nije desilo. Ima nekoliko dobrih stvari u njemu. To je ubrzanje nostrifikacije stranih diploma, malo više javnosti u radu, malo veća brzina u akreditaciji, ali to su tehničke stvari, suštinske ništa bitno nije dogodilo. Ono što jesu problemi srpskog visokog obrazovanja, a to je korupcija, nekompetentnost jednog dela nastavnika, plagijati koji su isplivali poslednjih nekoliko mesece, a naravno da ih je bilo i ranije i da to nisu prvi, a bojim se, liči mi da neće biti ni poslednji. Mislim da su to osnovni problemi koji nisu ni dotaknuti ovim predlogom zakona.
Zastareli programi na dobrom delu fakulteta koji praktično ne nude neku upotrebljivo znanje svojim studentima. Očekivao sam da bar date u ovom predlogu zakona odgovor na ono što jeste danas tema u Srbiji, bez obzira na sve pokušaje da se to gurne ispod tepiha, a to je pitanje plagijata. Naravno, ja neću sada da pominjem ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića koji je optužen za plagijat, neću da govorim ni o guvernerki NBS-a koja je diplomirala u Prištini marta 1999. godine, koliko se sećam tada je bilo bombardovanje i ne znamo gde je doktorirala. Neću da pominjem ni potparola Fondacije Dragica Nikolić….

Prvo, govorim o zakonu.
Potparola Fondacije Dragica Nikolić, koji isto….

A koju vi to nadmoć imate da procenite šta ja hoću da kažem na kraju ove rečenice? Da li je zabranjeno da se pominju ova imena? Da li postoji zakon o zaštiti ovih imena? Oni su primer za najveći problem koji postoji danas u srpskom visokom obrazovanju. Ovo nije ispit na Megatrendu, nego je ovo najviši dom u Srbiji i vi ćete morati da čujete šta misli narodi poslanik.
Elem, neću da pominjem ta imena, rekao sam, neću da pominjem ni Marka Đurića koji kaže da je diplomirao na beogradskom Pravnom fakultetu, iz Kancelarije za Kosovo, što nije tačno, bar se to ne vidi na sajtu tog fakulteta. Neću da govorim ni o Mići Megatrendu, govoriću o tome….

Govoriću o tome, pošto je ministar tražio od nas kao od poslanika da mu pomognemo u kreiranju zakona, i da nađemo spasonosno rešenje, koje je sam rekao malo pre, da se popravi ovaj zakon. Naravno da nas dvojica nemamo tu zabludu da smo spasioci, ali smo ponudili amandman na član 1. koji se menja i glasi – da aktivnosti kojima se ostvaruju prava iz stava 1. ovog člana moraju biti javna i otvorena prema građanima i građankama, uz puno poštovanje principa i pravila akademske čestitosti. Taj deo iza zareza, „uz puno poštovanje principa i pravila akademske čestitosti“ je prva brana u sprečavanju tog kancera srpskog visokog obrazovanja, a to je plagiranje.
Sigurno da znate šta znači akademska čestitost. Mislim da vama nema potrebe da to objašnjavam i ne samo da znate, nego da je i posedujete, tako da vam je sa te strane lakše.
Evo prilike da usvojite jednu dobru sugestiju opozicije, bez obzira što smo opozicija. Mislim da vam to smetati.