Nemojte da vičete, to nisu argumenti.

Hvala predsedavajući.
Ovo je član 25. koji definiše kriterijume za učestvovanje na javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem. Naravno da je i to bilo u sadržaju prethodnog zakona, odnosno još uvek važećih zakona i zato mi tražimo da se i ovaj član briše.
Mislim da bi bilo dobro da podsetimo i poslanike, ali, pre svega, građane Srbije, koji možda gledaju ovaj prenos, pošto smo u međuvremenu imali jednu seriju, nekad u ovo vreme su išli crtani filmovi i „Laku noć deco“, tako da se malo vratimo na ozbiljne teme.
Naša ideja sa amandmanima je da ukažemo da je bilo nepotrebno pisati novi zakon, da je nepotrebno da se on predstavlja kao reformski zakon, kada je potencijal starog zakona, uz neke adekvatne izmene na koje smo i mi ukazali mogao da služi svrsi i da okonča privatizaciju, realno, tristotinak preduzeća koja nisu privatizovana a možda imaju neku šansu da nađu svog kupca.
Mislim da je to što postoji jedan histeričan odnos prema nama kao predlagačima, što nas ovde vređaju, malopre i predsednik Vlade, sada poslanici, to je meni potpuno razumljivo, to je posledica straha. To je iskonski strah od nepoznatog, od čitanja, od pisanja, od razumevanja suštine parlamentarizma i to je, mnogi stručni autori su to već obradili tako da nas to ne čudi, ne možete nas uvrediti, jer da biste mogli da uvredite, gospodina Pavićevića ili mene, morate da mnogo radite na sebi, na tome šta ste, ko ste i gde se nalazite. Hvala vam.

Nije mi baš jasno zašto je prethodnik dobio repliku, ali nema veze. Nemam ništa protiv.
Da upozorim samo da je čitao sada nešto što nema nikakve veze sa članom 25. koji je sada na dnevnom redu. Samo malo pažnje bi bilo značajno jer bismo time ubrzali rad po pojedinostima i završili u nekom razumnom roku. To je naš cilj. Nemamo nikakvu nameru da bilo koga maltretiramo.
Naravno, ako je, koliko sam shvatio, ova replika bila upućena na to šta je malopre pričao predsednik stranke, čiji je prethodni govornik član i govorio je da je njemu sve jasno šta je rečeno, jer smo dobili sve odgovore. Ja mu čestitam na tom saznanju, ali naravno, svako ko iole razumno razmišlja, zna da nismo dobili ni jedan odgovor, da su ugovori sa Etihadom i svi ostali još uvek tajna, da nemamo pojma šta je bilo sa tom politikom, da nisu privatizovane banke, kao što je obećano.
Nisam dobio čak ni odgovor, taj potencirani odgovor oko pitanja plagijata. Dobili smo odgovor da predsednik Vlade garantuje da ministar unutrašnjih poslova nije plagirao svoj doktorat.
Moje pitanje je bilo – da li može da garantuje da nijedan član Vlade nije to učinio? Nisam dobio ni taj odgovor, ali ja razumem, kada je neko na vlasti, sećam se tog vremena, mada je bilo davno, onda, pored svih drugih obaveza koje imate, znate i da je bliži put ka odlasku sa vlasti nego kao ostanku na toj poziciji,
Što se tiče naše budućnosti koji su nam neki poslanici koji su složili roze, plavu i sivu boju, govorili da mi nemamo budućnost i da ćemo biti obrisani, to sam ja slušao i u 90-im i na početku 2000-ih i ja takve imam u svojoj kolekciji koliko god hoćete.

Hvala.
Član 27. kojim se definiše ko određuje uslove za cenu prodajne dokumentacije. Naravno da je to bilo i u postojećem zakonu, a mislim da je ovo više materija za neki podzakonski akt, a ne za zakon. To sada da ministar je nadležan da određuje cenu prodajne dokumentacije malo mi ne deluje za zakon, ali dobro, možda ja tu grešim. Možda je predlagač hteo time da precizira upravo u zakonu i taj detalj. Generalno, naravno da je to deo uobičajene procedure i da neko treba da odredi cenu i da onaj ko želi da pristupi javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem mora da otkupi dokumentaciju. To je potpuno prirodna stvar.
Čini mi se da se izgubila nit kod nekih kolega. Znači, to što mi tražimo da se brišu svi članovi ovog zakona ne znači da će Srbija ostati bez Zakona o privatizaciji. To je zakon koji već postoji, koji je donet 2001. godine, koji je nekoliko puta menjan, koga je napadalo i kuso i repato, ali ga niko nije promenio do sada, a sada mislimo da se to radi na jedan pogrešan način i u zao čas, odnosno kada već praktično nemate na kome da primenite taj novi zakon.
Da ukažemo još jednom na tu opasnost, a što je potvrdila i potpredsednica Vlade, Udovički, da postoji u ovom zakonu i opasnost od toga da bude generator korupcije, pre svega u ovom delu koji se tiče strateškog partnerstva. Hvala.

Hvala lepo.
Član 29. se bavi početnom cenom i načinom kako se ona definiše u prvom i drugom krugu pokušaja javnog nadmetanja. To postoji u aktuelnom tekstu aktuelnog zakona. Iz istih razloga, koji su bili osnov za prethodne amandmane, na taj način objašnjavam i ovaj amandman. Hvala.

Komentar uvaženog kolege poslanika prethodnika je vrlo interesantan i posledica je jednog enciklopedijskog neznanja.
Samo zbog toga moram da vas podsetim na vreme o kome govorite, pošto se meni obraćate da je te godine privatizovano skoro 1.000 preduzeća, da je dobar deo toga išao preko međunarodnih tendera, da je najveći deo ostaloga išao preko javnih aukcija, da je tada ostvaren prihod preko dve milijarde dolara, da je tada broj zaposlenih u javnoj upravi bio 504.000, a ne 800.000 koliko je danas, da je tada vrednost tendera bila 61 dinar, a ne ovo što imamo danas, da je birokratija u Srbiji tada brojala samo 27.000 ljudi, a danas ih ima 72.000, tako da o vremenu kada sam se ja bavio politikom…

Dozvolite samo da…

Ne nisam čuo nikakv minut. Da završim samo.

Ako hoćete da mi oduzmete reč, izvolite. Samo mi kažite mogu li da nastavim.

Hvala vam.
Prema tome, to je bilo, ponavljam, zlatno vreme reformi i privatizacije u Srbiji i za tim vremenom možemo svi da žalimo zato što je prošlo i zato što se nažalost nikada neće vratiti, a reakcija divnih stvorenja je uvek bila inspirativna…

U članu 31. se definiše način javnog nadmetanja kada se ostvaruju uslovi za njega i kada ugovor može da se napravi i bez javnog nadmetanja.
To je isto bilo sadržano u postojećem Zakonu i iz istih razloga tražimo da se ovaj član briše. Hvala.

Hvala.
Član 33. definiše metod prikupljanja ponuda i, između ostalog, tu imamo još jedan dodatni problem, a to je formulacija da javni poziv iz stava 1. ovog člana se objavljuje u najmanje u jednom dnevnom visoko tiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, i dalje ide tekst.
Moje pitanje je na celoj teritoriji Republike Srbije po Ustavu ili na celoj teritoriji Republike Srbije po Briselskom sporazumu? Ako je po Ustavu onda treba obezbediti distribuciju tog visokotiražnog lista i u Prizrenu, Peći, Uroševcu i drugim mestima u Prištini, a onda to neće biti moguće ili se ovim na ovaj način prihvata Briselski sporazum kao akt koji je stariji od preambule Ustava Srbije.
Naravno stoji, oni drugi univerzalni razlozi koji su bili vezani za sve prethodne članove i čestitam nam svima da smo prešli jednu trećinu rasprave u pojedinostima po ovom zakonu.

Vaša je greška zato što ste prešli na član 35, a nismo prošli član 34, pa vas molimo da se vratimo i nastavimo dalje.

Hvala lepo.
Nije lepo da nam preskačete nabrajanje, ali dobro, šta da radimo, to je deo sistema poslaničke većine.
Predmet prodaje i definicija predmeta prodaje član 36. To je naravno bili sadržano u postojećem zakonu i naravno da to nema razloga da se menja niti bitno utiče na uslove privatizacije. Malopređašnje pominjanje opet nekog koferčeta, to sam vam rekao, to pitajte svoje koalicione partnere, oni su nešto petljali sa koferčetom i ne znam čime sve. Što se mene tiče, nisam prodao ni jednu firmu i pazite šta pričate o firmama koje su kupili neki ljudi koji se kolokvijalno zovu tajkuni, zato što ćete možda sutra morati da glasate za njih kao za nove direktore „Železnice“, EPS-a i ne znam čega.
Evo pronose se vesti da će biti predlog premijera…

… da, gospodin Mišković bude direktor Fonda za razvoj tako da pazite šta pričate.