ALEKSANDAR VUČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine u Beogradu.

Završio je osnovnu školu “Branko Radičević” u Novom Beogradu, Zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji.

Bio je pobednik na gradskim i republičkim takmičenjima iz istorije i pionirski prvak Beograda u šahu. Bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je nešto više od godinu dana boravio i pohađao kurs engleskog jezika.

Nakon studija radio je kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine. Pripremao je i vodio vesti na engleskom, blok iz sveta, intervjue, reportaže.

Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine i ubrzo bio izabran za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Samo dve godine kasnije, postao je generalni sekretar SRS.

Nakon pobede Srpske radikalne stranke na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“.

Kada je SRS 24. marta 1998. godine formirala Vladu Srbije sa SPS i JUL, Vučić je izabran za ministra za informisanje. Za vreme ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po drakonskim kaznama za medije, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa”, “Evropljanina” i “Naše Borbe”.

Za vreme primene Zakona o univerzitetu izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. U maju 2000. godine, Vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.

Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.

Tri puta se neuspešno kandidovao za gradonačelnika Beograda. Na gradskim izborima 2004. osvojio je 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvojio je 34,7 odsto glasova. Predstavnici beogradskih odbora SRS, DSS, SPS i PUPS potpisali su 29. maja 2008, koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu, a kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je Vučić. Ipak, socijalisti su odlučili da formiraju koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankom i da raskinu sporazum potpisan sa radikalima. Vučić je pred izbore u maju 2012. godine bio ponovo kandidat za gradonačelnika prestonice, ali je lista Srpske napredne stranke osvojila 24,3 odsto glasova.

Nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, kada je dotadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić 5. septembra 2008. podneo ostavku na tu i funkciju šefa poslaničke grupe u Skupštini Srbije, formirajući svoj poslanički klub, Vučić nije odmah saopštio da li ostaje u stranci ili odlazi sa Nikolićem. On je 15. septembra ispred Skupštine grada Beograda saopštio novinarima da je podneo ostavku na sve funkcije stranci i povukao se iz političkog života.

Ipak, Vučić je početkom oktobra saopštio da prelazi u Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj skupštini stranke izabran je za zamenika predsednika.

Nakon što je pobedio na predsedničkim izborima 20. maja 2012, lider SNS Tomislav Nikolić povukao se sa mesta predsednika SNS, što je obećao u predizbornoj kampanji, a Vučić u maju 2012. postao v.d. predsednika stranke. Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika SNS.

Kada su krajem jula 2012. godine SNS, SPS i URS formirali Vladu Srbije, Vučić je postao potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je i za šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Vučić se na toj funkciji nalazi i danas, iako je još 2014. govorio da će podneti ostavku.

Funkciju ministra odbrane obavljao je do rekonstrukcije Vlade Srbije 2. septembra 2013, a zadržao funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

U januaru 2014. Predsedništvo SNS, na Vučićev predlog, jednoglasno je donelo odluku da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. koalicija okupljena oko SNS osvojila je ubedljivu većinu od 48,35 odsto glasova (158 poslaničkih mesta), a Vučić postao predsednik Vlade Srbije.

Na novim vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. koalicija okupljena oko SNS osvojila je 48,25 odsto glasova, ali ovoga puta 131 poslanički mandat. Vučić je ostao na funkciji predsednika Vlade Srbije.

Na predsedničkim izborima u aprilu 2017. pobedio je u prvom krugu, sa osvojenih 55 odsto glasova. Ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije podneo je 30. maja, a sutradan je stupio na funkciju predsednika Srbije.

Na funkciji predsednika Srbije ostao je i nakon predsedničkih izbora u aprilu 2022. godine, na kojima je osvojio 58,59 odsto glasova u prvom krugu.

Dobitnik je nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade „Ličnost godine 2013“ u izboru „Nezavisnih novina“ Bosne i Hercegovine. Takođe, dobio je i nagrade „Čovek godine 2013“ u izboru evropskog magazina „Man“, „Najevropljanin 2013“ u izboru međunarodne organizacije „Prva evropska kuća“, „Vidovdanske nagrade 2013“ koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu „Regionalni lider 2014“ u izboru regionalnog žirija i čitalaca „Večernjeg lista“ Bosne i Hercegovine.
Poslednji put ažurirano: 14.09.2022, 10:55

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • 05.03.1970.
  • diplomirani pravnik
    • predsednik Republike Srbije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas svakako, pošto ima 76 prijavljenih, verovatno će biti i još, ne mogu da odgovaram na svakog, već ću sačekati da prođe pet ili šest ili deset govornika, pa ću onda pokušati da odgovorim svima na određene tvrdnje ili na iznete stavove.
Zahvalan sam, gospodine Fehratoviću, na rečima koje ste izgovorili, na onome što ste primetili. Tačno je da je mir najvažniji i kao što sam rekao i juče, daćemo sve od sebe da taj mir sačuvamo.
Tačno je da u Srbiji ne žive samo Srbi, žive i Mađari i Bošnjaci i Albanci i Romi i Slovaci i Rumuni i Rusini i Bugari i mnogi drugi, tako da, mi se time ponosimo. I zato moramo da govorimo i zato sam se trudio, nikada ne možete, jer ovo je i nacionalna tema, ne samo državna, zato izaziva toliko strasti kod nas Srba, zbog toga se ne ljutite, ali da, vodićemo računa kroz ovu politiku i o pripadnicima svih drugih naroda, razumevajući koliko je za njih značajno da sačuvamo mir i stabilnost.
Slušao sam pažljivo šta ste govorili, zahvalan na tonu kojim ste govorili, gospodine Olenik. Pričali ste o pokrajini Vojvodini. Samo želim ljudima da kažem da Vojvodina ne samo da suštinski nije ništa izgubila zbog nepostojanja zakona o finansiranju Vojvodine, već je dobila. I budžeti pokrajinski i svi budžeti lokalnih samouprava, pre svega Novog Sada i drugih velikih gradova značajno su veći nego što su bili ranije. To govorim u interesu građana. Sa formalno-pravne strane ste u pravu.
Što se tiče „Gasproma“ i 3% rente, ta renta se ne plaća za gasovod, ta renta se plaća za eksploataciju gasa, koji je skoro pa gotov, ali kao što znate, to je potpisano u decembru 2008. godine. To je ugovorni uslov, odnosno kršenje, pošto sam ja pokušao da podignemo tu rudnu rentu. Onda sam saznao da je menjanje uslova razlog za raskid ugovora, a onda znate sa kakvim sve posledicama bismo morali da se suočimo.
Što se tiče pruga, nije bilo sasvim fer, pošto nije sasvim ni istinito. Sklanjaju se, ako sam vas razumeo, 435 kilometara pruga ste pomenuli. Da, ali mi u Vojvodini imamo najveće projekte izgradnje pruga. Posle mnogo godina prva vozna linija koja nam suštinski radi je Beograd – Vršac. Neću da govorim o brzoj pruzi, ili ne moram posebno da govorim o brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, koja je izgrađena i koja funkcioniše fantastično. Nadam se da i vi koristite tu liniju.
U toku smo, uspeli smo da ubrzamo radove sa Kinezima i da nastavljamo i uskoro ćemo da završimo i eksproprijaciju da bismo mogli da radimo Novi Sad – Subotica i da spajamo Beograd sa Budimpeštom. Očekujem i realno je da to bude završeno do kraja 2025. godine, početka 2026. godine. Za 2.40 sata centar Beograda – centar Budimpešte.
Mislim da su to veliki pomaci. Ne zaboravite ono što je bilo važno i Mađarima i Srbima, ali posebno ističem Mađarima, zato što oni u velikom broju žive na severu Srbije, dakle, i to je pruga Segedin – Subotica. Mi naš deo u ovom trenutku završavamo. Ostaje nam da sa mađarskim partnerima rešimo pitanje prelaska granica, odnosno da ne putuje voz 50 minuta, a da čekamo 50 minuta na granici. Prosto, to je pitanje koje se tiče naših usklađivanja propisa ili davanja odobrenja Srbiji od strane EU.
Ono što je, takođe, važno kada ste pomenuli vodu, dakle, uz mnogo problema, posebno bih rekao za Zrenjanin, iako, naravno, ima i drugih mesta, moja majka je iz Bečeja, pa znam da smo išli tamo na arteški ili arteski bunar, ceo život na žutu vodu zbog problema sa pijaćom vodom u kućama, ali Zrenjanin nam je tu najveći problem. I mi smo tu napravili neoprostive greške, a oni pre toga nisu nikada ni pokušali ništa da urade. Sada ćemo završiti tu vodu za Zrenjanin. Tehnička će biti do marta 2023. godine, a godinu dana kasnije će biti pijaća voda. To je problem koji postoji decenijama i sada sam siguran i dao sam reč da ćemo to da završimo i uradimo. Uzgred, grade se fabrike vode u Kikindi, Odžacima, Temerinu i Beočinu.
Nije opravdanje zašto to neki drugi nisu uradili, ali sam projekat „Čista Srbija“ je za nas od velikog značaja. Radimo ga na više nivoa. Radimo ga uz finansiranje „KFW“, dakle, Nemaca, radimo ga uz finansiranje Banke Saveta Evrope, radimo ga sa Kinezima. Imamo još nekog, ali četvrtog sad ne mogu da se setim, da budem iskren, nemojte to da mi zamerite. Sa IBRD-om, IBRD je četvrti sa kojima to radimo, i to radimo širom Srbije. Naravno, to je mnogo težak posao i ja vidim da nije dovoljno cenjen u Srbiji, jer gde god da sam otišao, to se ne tiče vas, ovo se tiče moje opaske, gde god sam otišao, ljudi samo traže puteve i koliko god da izgradite puteva, traže još puteva. Manje razumeju značaj i fabrika, odnosno prečistača otpadnih voda, manje razumeju značaj mnogih drugih stvari, čak i kanalizacija. Ali, to je ono što će Srbiju da podigne na nivo razvijenih centralnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja.
Zato to sve što radimo u narednih godinu, dve i tri je bukvalno od suštinskog značaja za napredak Srbije. Samo u Kragujevcu, verovali ili ne, pošto je Kragujevac veoma razuđen, moramo 636 kilometara cevi da postavimo, kanalizacionih, kada radite fekalnu kanalizaciju, radimo sad istovremeno i kišnu kanalizaciju da ne bismo imali problema na centralnim ulicama Kragujevca.
Samo navodim primer jednog grada, koliko toga mora da se uradi i to su cene, to su desetine i stotine miliona evra. Dakle, taj projekat je ukupno preko tri milijarde, računajte sa povećanim cenama repromaterijala, građevinskog materijala da će ići i preko četiri milijarde, jer postoje tzv. klizne skale i to mogu unapred da vam kažem.
Dakle, trudili smo se, borili. Da li uvek sve ide kako želite? Verujte mi da ne ide. I kad bih vam rekao koliko problema imamo sa meljivošću uglja i studijama i kako da dovučemo ugalj i šta da uradimo, tri dana bih mogao o tome da govorim.
Dakle, borimo se, ali ne mislim da su stvari, da idu loše. Idu bolje nego drugde. A da li može brže? Uvek može i mora brže i više.
Poštovana Elvira, hvala na svemu izrečenom. Samo bih želeo da kažem da veoma poštujem vaš trud u procesu evropskih integracija. Nisam siguran uvek da i od izvestilaca Evropskog parlamenta imamo najveću pomoć i najveću podršku, što vi i odlično znate. Valjda kad predstavljaju što manju političku partiju u svojoj zemlji, onda postanu mnogo opasniji na tom evropskom nivou, pa misle da imaju prava da nam dodatno drže pridike, ali sam siguran da ćete se vi sa time izboriti i da ćete umeti da pronađete najbolji prostor za Srbiju i da napravite pomake po tom pitanju i da u decembru se, ne kažem da je to odlučujuće i ne kažem da je to najvažnije, ali da neke pomake i u novootvorenim klasterima vidimo.
Što se tiče ličnih diskvalifikacija, pošto ceo dan slušam juče o tome kako neko lično diskvalifikuje opozicione poslanike, pa ljudi, vi ništa drugo niste radili sem ličnih diskvalifikacija. U svom govoru ničim drugim se niste bavili sem ličnim diskvalifikacijama. Sve vreme ste o tome govorili. Sve vreme sebe viktimizujete predstavljajući se kao nekakve izdajnike, kao ne znam, neko vam je nešto rekao, ja sam taj strani plaćenik, ja sam taj izdajnik. Pa, to vam niko od nas nije rekao, to ste vi za nas rekli. To ste vi za nas rekli, to je šef vaše poslaničke grupe u novinama rekao. Ja to nikada nisam rekao. To nisam vama ni juče rekao, ni ranije.
Zašto to radite? Zašto postoji ta potreba da to izmišljate sve vreme? Pa, zato što je to taj stari narativ i u tom starom narativu, vi imate strahovitu potrebu da objasnite da te retrogradne snage, da ti polupismeni, pošto ste vi strašno pismeni, a mi neobrazovani, pošto smo mi fakultete valjda završavali na livadi, a vi negde u svemiru. Mi retrogradni smo ti koji svakoga nazivamo izdajnici i plaćenici, to slušam deset godina i svaki dan pitam – pa, gde sam to rekao? Pa, nisi nigde, ali nema veze, kaže, objavio „Informer“.
Jeste li vi ljudi ozbiljni? Da li vi ljudi to na ozbiljan način govorite? Čitate li vi štampu koja vas podržava, gledate li televizije koje vas podržavaju? Pa, to pas s maslom progutao ne bi, šta izgovarate o meni, o mojoj porodici. Sad vodite kampanju protiv mog oca što je bio na litijama. Zamislite zlikovca, Vučić je kriv što mu je otac bio na litijama. Da li vi razumete, ljudi, šta radite svaki dan, svakog dana? Samo što ste strašno osetljivi kada ste vi u pitanju i kada su vaše porodice u pitanju, a nimalo osetljivi kada su porodice drugih u pitanju. I ne samo porodice, nego i, sve vreme govorite o tome, kažete – neko nas naziva ekstremistima i nenormalnim. Ne, ja sam rekao da postoje dva ekstremna politička pola, a niko vas nije zvao ekstremistima, a pogotovo ne nenormalnim.
Ljudi sa ekstremnim stavovima nisu ni malo nenormalni. To je danas nešto što je vrlo racionalno i nešto što privlači pažnju mnogo više nego što pozicija centra može da privuče. Pozicija pristojne i ozbiljne politike danas ne može da privuče i zato sam vam i rekao - mogu da se uslikam sa svo troje dece, neću dobiti lajkova koliko ću da dobijem sa svoja dva psa. Da li to govori sve o meni ili to govori i o svima nama, rekao bih da govori o svima nama.
Kažete - mi smo valjda jedini koji sudimo. Ne, vi ste jedini koji sudite, vi ste ti koji ste sebi dali moralno pravo da budete neko ko će da nam drži lekcije, tirade, i da nam u svakom trenutku bude neka moralna gromada i moralna vertikala koja će da nam objasni šta je dobro, a šta nije, pošto mi valjda nemam opravo, i onda kažete…
Nisam vas razumeo, vidim da nešto dobacujete…
(Narodni poslanici dobacuju: Niste u temi.)

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Stvarno nisam čak ni razumeo šta su rekli. Nije ni važno.
Da vam kažem, ponavljam reči koje su izgovorili ovde i reagujem na njih. Dakle, moje je ovde da odgovorim na ono što vi govorite. Ja ponavljam vaše reči. Vi kažete – svi drugi treba da ćute. Ko vam je to kad rekao? Ko vam je to kad rekao? Ja sam ovde, slušam vas sve i trpim i lične uvrede i diskvalifikacije i sve drugo od svakog od vas. Ko vam je rekao da treba da ćutite? I to ste izmislili, nego biste vi voleli da ja ćutim zato ne možete da izdržite, zato dobacujete, zato što ne možete da me pobedite argumentima, zato što ne možete da pokažete ništa, osim praznine u politici, osim toga da ne možete da ponudite ništa sem - ua Vučić, onda je problem u tome što ja imam pravo da govorim. Valjda, ako sam toliko loš, toliko glup, i ovakav i onakav kako govorite svaki dan, pa što onda brinete zbog mojih reči, što onda brinete zbog mog angažmana.
Kažete – piše u Izveštaju državni vrh. Nije Izveštaj ni zakon ni Ustav, i on ne mora da normira ništa, on samo objašnjava šta se zbivalo u prethodnom periodu, a zna se ko su nosioci najviših državnih funkcija, a kada se kaže državni vrh to znači svi predstavnici državnog vrha i ništa to posebno nije značilo u Izveštaju. Ako vam je to primedba na Izveštaj i to najozbiljnija primedba na Izveštaj, onda sam stvarno zadovoljan tim izveštajem i moram da kažem da sam shvatio da suštinskih primedbi nemate.
Što se tiče vladavine prava, vladavina prava, ali nešto mnogo više, demokratska atmosfera je u tome da saslušate onoga koji govori, audijatur et altera pars - dajte da se čuje druga strana. Juče za 10 sati i 17 minuta nijednom niste istrpeli da mi ne dobacite, nijednom, ni u jednom mom obraćanju niste bili dovoljno trpeljivi da saslušate i da ne dobacite nešto, a u svakom vašem obraćanju bio sam dovoljno i strpljiv i trpeljiv da nikome nisam dobacio. Dakle, samo da to ljudi u Srbiji znaju, a da ne pričamo o tome koliko vam je stalo do Kosova da ste se svađali oko toga gde će ko da sedne i da je to bila najvažnija rasprava juče i da vas je to toliko zanimalo.
Gospodine Stošiću, uz zahvalnost to što vidim i zbog prirode vašeg posla odlično poznajete i geografiju Kosova i Metohije, i toponime, sve ih znate. Značaj Slivova i Dragovca, što mali broj ljudi i na Kosovu i Metohiji zna, ali neće oni nama da dozvole ni to, neće mnogo manje stvari da nam dozvole. Lepo je ponekad kad vas čovek čuje onda pomislite da imamo više prostora, nemamo. Ja neću da obmanjujem ni vas, ni neke druge, nije naš prostor tako širok, niti možemo da naiđemo na razumevanje mnogih drugih koji jednostavno jedinu politiku koju imaju to je kako da isključe Srbiju sa Kosova i Metohije, i kako da Srbija na Kosovu i Metohiji ne bude. Uzgred, oni to misle i za Srbe, ali prvo bi da isključe Srbiju, jer znaju kada isključe u potpunosti Srbiju da onda neće biti ni Srba ili da će ostavi veoma mali broj Srba.
Zato su varali na Prilužju, Plemetini i Babinom Mostu, a mi imamo druge probleme u centralnom Kosovu. U Kosovu Polju, Bresju sve je manje Srba, skoro da ih nema. U Bresju još nešto malo ima, u Kosovu Polju minimalan broj Srba, i to ima više prijavljenih nego onih što stvarno prenoće. U Ugljaru, Čaglavici, u kojoj smo već prodali mnogo zemlje Albancima samo što o tome ne volimo da pričamo, jer kada to kažete nekoga morate da kritikujete, prosto ih gubimo. Više od pola Čaglavice i više od pola Čaglavice je u albanskim rukama. To na centralnom Kosovu, od Gračanice do Lipljana, Gušterica jedna, druga, Laplje Selo, je ono što možemo da prikupimo. U Pomoravlju je nešto lakša situacija upravo zbog naslonjenosti na centralnu Srbiju, ali ni tamo nije laka, čak ni u Ranilugu, ni u Šilovu, ni u Velikom i Malom Ropotovu koji se direktno naslanja na centralnu Srbiju. Nije lako, kao i na severu Kosova.
Što se tiče Sporazuma o policiji ZSO-a, što ste pominjali, ne zanima to njih, jer kada dođe… Kakvo je obrazloženje? Kada se Albanci sastanu sa Kvintom, oni znaju da su oni pogazili sve sporazume, ali onda kažu – mi nemamo pravo da se mešamo, jer iz ugla naših vlada u Berlinu, Parizu, Londonu, Vašingtonu, iz ugla naših vlada to je suverena zemlja, ona ima pravo da radi na svojoj teritoriji šta hoće, bez obzira na to šta je potpisala sa Beogradom.
Što se tiče poslednjeg izlaganja, ja ću pokušati da odgovorim na pristojan način, ne povisujući ton i ne vređajući ni govornika, niti bilo šta drugo. Dakle, oko tih priča – strani plaćenik, izdajnik već sam bezbroj puta rekao. Samo pogledajte šta je to što vi govorite, pogledajte šta je to što vaši mediji čine, ali ponekad vam je lakše da živiti u paralelnoj realnosti, nego u stvarnom životu i onda drugu stranu ne želite ni da čujete, ni da vidite.
Ključno pitanje koje ste postavili – koje je tačno rešenje? Znate, mislim da čovek u 30 godina političkog delovanja, ja još nemam 30 godina političkog delovanja, nisam od 1990. godine, ali i to je jedna mantra laži i izmišljotina, što ne mislim da je vaša, ovaj se mali deo ne odnosi na vas, sve ostalo će se odnositi na vas. To je jedna inače mantra, izmišljotina kada ne znaju šta će, onda pričaju o tome šta sam radio 1990, 1991. godine. Ništa, učio sam na fakultetu, nisam se bavio politikom, čak ni 1992. godine. Tek kasnije, u drugom delu 1993. godine, kada su gotovo svi ratovi suštinski bili završeni, ostale su, nažalost, teške operacije 1995. godine i veoma loš i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, ali ovaj stvarni rat odavno je bio započeo, a ja sam tada bio na fakultetu.
Nevezano za sve te izmišljotine, to je onako usput što svi rade. Nekoliko važnih tema i to je ključno pitanje – koje je tačno rešenje? U tih 28, 29 godina promenila se situacija. Menjala se situacija i ne samo našom voljom, već i voljom velikih sila i u skladu sa tim jedino magarac ne bi primetio da se nešto promenilo i da nešto mora da promeni. Svaki normalan čovek, a ne racionalan političar koji mora da brine o interesima naroda mora da promeni tu poziciju i nije ista pozicija, to je ono što sam ja juče govorio, i hvala vam što mi pružate priliku da na to na takav način odgovorim. Ne može da bude ista pozicija pre 1999. i posle 1999. godine, jer se nešto u međuvremenu dogodilo. Ne može da bude ista pozicija ni pre, ni posle 2004, ni 2008. godine, a pogotovo ne posle 2010. i 2011. ili 2009. godine zbog različitih događaja.
Sve to nosi nešto sa sobom, sve to nosi dodatno usložnjavanje i komplikovanje situacije. Da, ja ne krijem ništa. Ja sam mislio i imao sam dovoljno hrabrosti da kažem sve ono što biste svi vi voleli samo nikada niste imali hrabrosti da kažete. Da, ja sam mislio da je razgraničenje rešenje. Shvatio sam da je to nemoguće, pošto ste mi svi vi skočili na glavu, i oni koji su za nezavisno Kosovo i oni veliki junaci koji nisu bili u stanju da urade ništa sem da izdaju saopštenje kada su nam napali narod.
Ja koji nisam veliki junak nikada ne bih i nikada neću dozvoliti da nam proteraju 4.000 ljudi, da nam unište 35 crkava i manastira, već ću znati kako da reagujem i zato ih upozoravam. Razlika je u onom što činite, a ne u onome što ćete da govorite.
Danas gledam kako na realan način da sagledamo situaciju, šta je to što možemo da dobijemo, kako da obezbedim da možemo da razmenjujemo jagode i da gajimo jagode sa Albancima, ali ja bih za razliku od vas bez zastave nezavisnog Kosova. To je mala razlika između vas i mene. Inače, što se jagoda tiče, sa jagodama nema problema. Mislim da je važno i mislim da je dobro da se te ideje o jagodama, malinama i o svemu drugom čuju, zato što su to ideje „Otvorenog Balkana“. To su važne ideje.
Vi možete to sebi da dozvolite, danas ne bi bilo dobro kao narodni poslanici, ali možete sebi da dozvolite da sedite pod zastavom nezavisno Kosova, ja ne mogu i ne smem, jer me i Ustav na to obavezuje, zakoni ove zemlje i ne mogu to da radim i neću to da radim, u krajnjoj liniji.
Ovde ste govorili sve vreme o onome i posebno naglasite i posebno počnete da vičete, to sam primetio da se kod svih dešava, kada počnete da govorite o Srbima kriminalcima sa Kosova ili Srbima kriminalcima od nekud. Da li vi to, pošto je valjda lepo da vas neko tobože naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, iako to niko ne radi, ali ćete vi da nazivate ljude o kojima ništa ne znate da su kriminalci zato što ste vi tako odlučili, jer ste vi sebi dali pravo da budete i tužilac i sudija? Nisam znao da je to u skladu sa vladavinom prava na koju se, profesore, tako pozivate često. Nisam znao da ste sebi dali u ruke mogućnost i da tužite i da sudite. Ja sam mislio da to rade nadležni tužioci i nadležne sudije.
Pričate o Gornjim Nedeljicama i Kosovu. Toliko je nefer to što radite, toliko je to nefer, toliko je to neistina, da je to zastrašujuće. Prvo, u Gornjim Nedeljicama u svakom delu zemlje, jedino ako hoćete da ukinemo rudarstvo, u svakom delu zemlje kada govorite o istoku Srbije, pošto ne znaju svi ljudi o čemu ste govorili, ja znam o svemu šta ste govorili, dakle ja sam ponosan na ono što smo uradili sa „Ziđinom“. Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi.
Dakle, mi smo imali godinama i decenijama strahovite gubitke, decenijama, užasno krvarili jedan od nerešivih problema. Zna to Ivica Dačić, ja sam 2014. godine rekao kada bi smo rešili Železaru i Bor, mi bi smo za najveći broj, Železaru u Smederevu, i kada bi smo rešili Bor, RTB, Rudarsko-topioničarski basen Bor, dakle da budem precizan, mi bi smo rešili najveće probleme, ne računajući politički koji se uvek tiče Kosova i Metohije, rešili bi smo najveće probleme za budućnost Srbije.
Mi smo se time bavili danonoćno, pokušavali na različite načine, više aranžmana pokušali, nismo uspevali. Tek kada smo uspeli da izmolimo predsednika Narodne Republike Kine, Si Đinpinga 2016. godine u Smederevu, a podsetiću vas Amerikanci su nam vratili Železaru zato što su gubili pare na Železari, a 5.190 ljudi u tom trenutku radilo je u Železari, u kooperantskim firmama, u kooperantskim preduzećima, računajte najmanje 15 do 20 hiljada ljudi. Uz PKC koji smo doveli, koji danas zapošljava 3.863 čoveka u Smederevu, dakle zamislite mi smo uspeli da obezbedimo danas, pošto ima 5.600 – 5.700 danas Železara zaposlenih, dakle mi smo uspeli gotovo 10.000 ljudi da obezbedimo, da sačuvamo posao ili da dobiju novi posao u jednom gradu.
Zašto pričam ovo sve? Da bi ljudi znali istinu o Boru. Bor najbrže napreduje i proporcionalno najbrže raste cena kvadrata u Boru. Zbog čega? Zbog koga? Pa, zbog „Ziđin-a“. Hoću da ljudi u Srbiji znaju, mi smo bili u gubitku milijardu i 200 miliona evra. Mi nismo imali tržište, mi nismo imali opremu, mi nismo imali znanje. Mi smo morali da pronađemo stranog investitora. Jedini koji su se prijavili bili su Kinezi i Rusi.
Izgubili smo, sada ću to da vam otkrijem, mi smo želeli, jer smo videli da je ova kineska kompanija uspešnija od ruske i hteli da napravimo odmah aranžman. Onda su mi Evropljani došli i rekli, pet komisija, delegacija, ne znam koga, rekli su – morate da idete na kompletnu tender proceduru, na sve drugo, da ne bi bilo korupcije. Ja kažem – nije pitanje korupcije, nego žurbe, mi krvarimo, naš budžet krvari, mi gubimo pare. Ne možemo to da podnesemo, a znamo da su one najbolje. Kažu – ne, ne, morate u proceduru. Izgubili smo osam meseci jer su nam rekli da će da se jave pojedini evropski ponudioci i na kraju se nisu javili. Tih osam meseci smo plaćali da bi smo doneli, naravno, na osnovu svih važećih zakona u skladu sa tenderskom procedurom. Nekad vam se žuri, a žuri vam se ne zbog ne znam čega jer nećete da bacite 150 ili 200 miliona koje su nam nekada bile ogromne pare.
Dolaze ljudi, spasavaju nas. Bukvalno nas spasavaju. Spasili smo istok Srbije, spasili ga. Danas ljudi mogu da protestvuju zato što žive mnogo bolje, naslanja nam se ne samo Bor, nego naravno i Boljevac i Negotin i Zaječar, sve do Rgotine, pa Boga mi i sam Zaječar, svi se naslanjaju na RTB i žive od toga.
Nemojte da vam pričam koliko smo imali neuspelih pokušaja i privatizacija između 2008. i 2012. godine i da vas podsetim, tada ste nudili građanima Bora da bambus i kikiriki proizvode, kao što znate.
Dakle, to je jedan od najvećih uspeha na koji sam ponosan. Vi ga predstavljate ovde kao, pa zamislite neko je kupio i platio ogromnim novcem nešto pa će tu zemlju valjda da uzme ovako iz zemlje, pa da je prebaci u svemir, pa će iz svemira da je vrati u Kinu. Što to govorite? Što to radite? Što to radite sve vreme? Ako planirate da jednog dana vodite zemlju, što to radite sa svim uspešnim projektima i sa svim uspešnim stvarima. Presrećan sam i ponosan sam na to.
Kažete – u Nedeljicama je problem. Ja se ni u čemu sa vama ne slažem sa tim u Nedeljicama, ni u čemu, sve suprotno mislim, ali vam dozvoljavam da imate strast da tako mislite. Ja mislim da smo napravili najveću grešku jer bi smo tamo imali 2.800 dece, a sa 280 zbog toga što smo vas poslušali, pašće nam broj dece na 100. Ja mislim da smo uništili budućnost slušajući vas, da smo uništili budućnost i Loznice i Nedeljica i čitavog Jadra i čitave rađevine i čitave zapadne Srbije. Ja mislim i ne stidim se da vam to kažem u lice i celoj javnosti. Da, ja sam kriv zato što smo slušajući vas uništili budućnost zapadne Srbije, zato što je trebalo da tražimo od Nemaca ili ne znam koga najbolje moguće nivoe zaštite životne sredine i trebalo je da podignemo Loznicu sa realnih 70.000 ljudi koji prenoće, koji žive, a ne 90 koliko sami danas kažemo, 92 ili 72 imamo, a 92 govorimo da ima stanovnika itd. Dakle, da dođe do 150.000 padaće nam na ispod 50.000.
U celom Podrinju, ljudi, nemamo 100.000 ljudi. U celom Podrinju nemamo 100.000 ljudi. To je bila velika šansa za Srbiju, a da ne pričam o tome da su mogli svoj budžet da uvećaju petostruko, ali je to naravno trebalo na drugačiji način da se radi. Naravno da smo mi u Vladi u mnogo tome pogrešili, neobjašnjavajući to i ne boreći se za to što smo smatrali da je interes Srbije. Na kraju smo poklekli pred vašim pritiscima i ja mislim da je to moja najveća greška.
Kad govorite da se dešava Kosovo, koliko ljudi veruje o Kosovu, o Gornjim Nedeljicama, Aleksandar Vučić - 109, govorim o listi glasova. Lista „Moramo“ dva glasa, e tek toliko da vidite šta misle ljudi u Gornjim Nedeljicama i da vidite kako ljudi u Gornjim Nedeljicama dobro vide ko čuva Kosovo, ako su Gornje Nedeljice Kosovo, a ko ne. Stotinu devet prema dva, čini mi se na prilično racionalan način o tome govori. Zahvaljujem se.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Đorđe Milićević: Poslovnik.)

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Evo, ja prihvatam da odem sa vama. Nije mi problem, čim budem imao vremena prihvatam da odem sa vama, nemam nikakav problem.
Ja sam predsednik i moje je da radim dobre stvari za zemlju, nemam problem da odem, ali želim da vam ukažem u nešto. Zaboravite, naravno da nisam rekao ono što ste rekli, neću više ni da ulazim u to. Hoću jednu drugu važnu temu da vam kažem. Hajde vi da odete sa mnom da vidite kako teško gradimo autoput svaki i zašto ne možemo da gradimo. Hoćete da vam kažem zašto? Zbog mnogo marifetluka i veštaka i poreskih uprava i advokata i svih ostalih koji nam ne daju da uđemo, i građevinske mafije, i ove i one, koje nam ne daju da uđemo u kamenolome o kojima govorite za koje mislim sve suprotno, mi ne možemo. Plaćamo velike penale zato što je danas luksuz postao izvoditi kamen, svi bi hteli puteve i autoputevi, ali samo ne bi da kamen ide baš iz njegove opštine, nego ako može da ide iz neke druge opštine.
Kao odgovorni ljudi to morate da znate, jer autoput koji se gradi kroz 10 ili 12 opština mora negde kamen da dođe, ne možete bez toga da gradite autoput. Mi sada više nigde ne možemo kamen da uzmemo, jer svuda imamo velike pokrete koji kažu – e, dajte nam puta četiri cenu. Onda nam se dogodi da poreskoj upravi to bude najlakše, pa oni spuste cenu da oni ne bi bili odgovorni, a onda, naravno, veštaci kažu nešto višu cenu, a onda dođu političari i advokati, kažu - dajte nama 10% od toga, mi ćemo da dobijemo tri puta veću cenu ukoliko idemo u sudski postupak, i sve znate da govorim istinu, jer ja se bavim državom i ja znam kakvi su državni problemi po tom pitanju. I mi sada ne možemo da radimo na putu Preljina – Pakovraće – Požega, zato što ne možete, jer nisu dobili pare. Što je najgore, dvoje ili troje njih su u pravu, jer oni plaćaju porez na imovinu, a nisu dobili takvu ponudu poreske uprave. Ostali, naravno da nisu, plaćaju porez na imovinu u vrednosti celog imanja od 10 hiljada evra, ali od države sada traže 100 hiljada evra. Zašto? Pa, kaže, ne vredi danas, ali vredeće toliko kada prođe autoput. Pa, čekaj, ti 40 godina, ti 35 godina plaćaš porez na imovinu na određenu vrednost, a onda nama kažeš ne vredi to toliko, nego vredi 10 puta više, pa i da nađemo pare, pa da platimo 10 puta više tada biste nam vi rekli, pa vi kriminalci oteli ste te pare od naroda i plaćate nešto što ne treba da platite.
I došli smo u tako začarani krug u kojem da potvrdim ono što ste pitali, tačno je, svi stiču političke poene i bave se time, niko neće da bude pošten i da kaže šta je stvarno. Ja se ne libim pred vama da kažem na najpošteniji način šta stvarno mislim i o Nedeljicama i o svemu drugom. To je ono što stvarno mislim i nemam problem sa tim da vam to kažem i to ću reći i za pet, i za deset i za dvadeset godina – da, propustili smo najveću šansu, da propustili smo najveću šansu za ubrzani razvoj Srbije. Jesam li za to kriv što sam slušao vas i podlegao pritiscima, više neki drugi, a onda sam ja njih poslušao, nije ni važno, kriv sam. I nemam problem sa tim. Šta će biti za nekoliko godina, to sam Bog sveti zna, sada neće. Tako da ne morate da podižete paniku, pa da mislite – vreme mi je za sticanje poena.
Dakle, suština je u tome da mi moramo da budemo realni id a budemo fer kada sagledavamo državne poslove i kada sagledavamo šta je to što može da se radi, da mora da se radi. Meni je jedan poslanik rekao – planina mi je bela. A jel si dobio put? Pa jesam. Kako misliš onda? Šta misliš da uradimo, da donesemo meteorima iz svemira kamen? Kako to ljudi mislite?
Država je suviše komplikovana stvar i suviše ozbiljna stvar i državom ljudi treba da se bave. Ja sam veteran u tome, znam ceo aparat kako funkcioniše. To nije samo deset godina na vlasti, što je najduže od svih, govorim da imate stvarnu vlast, ne pričam o onom što ste prilepak ili ne znam šta. Stvarna vlast je deset godina i stvarno sam ponosan na to. zato znam to. Samo vas molim malo više realizma u sve to, malo više realizma, manje pobune, a više onoga – čekaj, pa nisu baš ovi ljudi toliki idioti da bi to radili protiv naroda. Ništa drugo, a ja hoću da idem sa vama, nikakav problem. Spreman sam u drugoj polovini oktobra da odemo gde god hoćete. Ako hoćete, vodite kamere, ako nećete nemojte, da idemo bilo i gde i da čujem šta ljudi imaju da mi kažu po tom pitanju. Hvala.