Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus podržava ovaj predlog zakona i u danu za glasanje glasaće o donošenju ovog zakona. S obzirom da je dosadašnji zakon u primeni već 14 godina i da su uočeni nedostaci, da bi se isti otklonili predložen je ovaj predlog zakona. Društvene i ekonomske promene u našoj državi zahtevaju donošenje ovakvog zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Dosadašnji zakon ne omogućava dinamičnu i efikasnu realizaciju programa i projekata u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Predloženi zakon poboljšava postojeća rešenja, saglasno sadašnjim i budućim potrebama države Srbije, prihvatajući evropske norme i standarde u oblasti poljoprivrede.
Izradi zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo se zbog: realizacije Strategije poljoprivredne proizvodnje; usaglašavanja i harmonizovanja sa propisima EU; otklanjanja nedostataka i ograničenja koja onemogućavaju ukupnu efikasnost planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta; regulisanja zaštite poljoprivrednog zemljišta; uvođenja sistema planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kroz donošenje osnove države Srbije, osnove autonomne pokrajine i osnove jedinice lokalne samouprave; uvođenja sistema mera za uređenje poljoprivrednog zemljišta u postupku komasacije, odnosno stvaranja uslova za sve poljoprivredne poslove, odnosno za sve ono što će se raditi na tim posedima; uvođenja informacionog sistema; upravljanja zemljištem u državnoj svojini i uređenja inspekcijskog nadzora.
Po Predlogu zakona vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice.
Srbija ima dosta zemlje, a preko 4,2 miliona hektara je obradivo poljoprivredno zemljište. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini još nije u potpunosti evidentirano, već je do sada samo uređeno na 270 hiljada hektara. Poljoprivredna preduzeća privatizacijom u ovom trenutku gube pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini, ali postoji veliki broj preduzeća i zadruga u stečaju i sada tim zemljištem upravlja Ministarstvo.
U ovom trenutku su nedovoljne mere zaštite poljoprivrednog zemljišta, kao i mere poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Zbog toga je neophodno formirati upravu za poljoprivredno zemljište. Uprava za poljoprivredno zemljište će se baviti zaštitom i uređenjem zemljišta i biće odgovorna za sprovođenje ovog zakona.
Po ovom predlogu zakona, poljoprivredno zemljište se ne sme koristiti u nepoljoprivredne svrhe, osim za podizanje šuma i eksploataciju mineralnih sirovina, a uz posebnu saglasnost Ministarstva za podizanje porodičnih kuća, za izgradnju objekata za odbranu od poplava, proširenje puteva i podizanje rasadnika.
Na poljoprivrednom zemljištu je zabranjeno spaljivanje ostataka posle žetve, nomadska ispaša, kao i ispuštanje opasnih materija.
Fizička i pravna lica se izjednačavaju i ona će pod tržišnim uslovima dobiti na korišćenje zemljište u državnoj svojini. Na taj način se stimuliše tržišna konkurencija.
Prednost za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini imaju fizička, odnosno pravna lica koja na tom poljoprivrednom zemljištu imaju izgrađenu infrastrukturu, višegodišnje zasade ili su vlasnici zemljišta koje se graniči sa tim zemljištem, a sve pod uslovom da prihvate najvišu ponuđenu cenu.
Pravo prečeg zakupa imaju vlasnici koji se graniče sa tim zemljištem, kao i vlasnici i korisnici bližih parcela, kao i registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, uz povoljne kredite iz državne kase, bila bi mera koja bi doprinela ekonomskom jačanju sela.
Poljoprivrednici čiji je jedan od najvećih problema mali zemljišni posed i nedostatak finansijskih sredstava da ga povećaju dobili bi zakupom državne zemlje vetar u leđa i priliku da povećaju konkurentnost svoje proizvodnje, koja ne može biti na malim parcelama.
Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi Srbije. G17 plus će glasati za ovaj zakon, a i vas pozivamo da glasate u danu za glasanje, jer će primenom ovog zakona naši poljoprivrednici bolje živeti, više zarađivati i biće lepši život na selu.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas je pred nama jedan od važnijih zakona u oblasti poljoprivrede, zakon o veterinarstvu, koji poslanička grupa G17 podržava i nadam se da ćete i vi u danu za glasanje taj isti zakon podržati.
Značaj donošenja zakona o veterinarstvu je prvenstveno zaštita životinja od zaraznih bolesti, a samim tim i zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude.
Ovim zakonom se obezbeđuje kontrola u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje. Kontrolom obezbeđujemo kvalitativni aspekt koji osigurava bezbednost potrošača. Zakon o veterinarstvu olakšaće proces integracije naše poljoprivrede u EU.
Do sada su postojala dva zakona: Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja i Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju. Predlogom zakona o veterinarstvu objedinjuju se oba zakona.
U Predlogu zakona uređuje se zaštita i unapređenje zdravlja životinja, utvrđuju se zarazne bolesti životinja, kao i mere za sprečavanje istih. Takođe, predviđeno je i suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja i bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude.
U članu 8. regulisano je da veterinarsku delatnost može obavljati pravno lice i to kao veterinarska ambulanta, veterinarska stanica, veterinarska klinika, veterinarska apoteka, kao i centar za reprodukciju životinja.
Novina u zakonu je i mogućnost obavljanja veterinarske delatnosti na području na kome ne postoji organizovana delatnost zdravstvene zaštite životinja, i to na način da Vlada može osnovati javnu veterinarsku službu.
Licencu, i to je novina u ovom zakonu, može da stekne lice sa završenim fakultetom veterinarske medicine i sa najmanje godinu dana radnog iskustva, položenim stručnim ispitom, stručnim rezultatima i preporukom dva člana komore.
Zakonom je predviđeno i da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje službu radi hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja, kao i neškodljivo uklanjanje leševa sa javnih površina opština.
Novina je i "Hasap" program, gde je obaveza pravnih lica i preduzetnika da uvedu i sprovedu program analize rizika i kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji. Takođe je predviđeno da i pravna lica i preduzetnici moraju u stalnom radnom odnosu da imaju odgovorno lice za sprovođenje programa. Ovo je i garancija da na tržište izlazi samo proizvod bezbedan za potrošače.
Po ovom zakonu o veterinarstvu sve organizacije moraju ispunjavati veterinarsko-sanitarne uslove propisane zakonom u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme. Poslove zdravstvene zaštite životinja dobijaće veterinarske službe na osnovu kvaliteta rada, pruženih usluga i postignutih rezultata.
Zakon o veterinarstvu prvi put propisuje upis u registar objekata za uzgoj i držanje životinja i objekata za proizvodnju proizvoda poreklom od životinja.
Uvođenjem viših standarda za izvozne objekte naši proizvodi će lakše moći da se izvoze na tržište EU. Novi zakon propisuje obavezu obeležavanja i evidencije životinja, što će dati bolju kontrolu u prometu životinja i sprečiti ilegalnu trgovinu.
Zakon o veterinarstvu na sasvim nov način i sa novim pristupom reguliše izuzetno veliku i važnu oblast zdravstvene zaštite životinja i zaštite ljudi od zaraznih bolesti.
S obzirom da Srbija ima odlične uslove i dobar potencijal za proizvodnju bezbedne hrane životinjskog porekla, ovim zakonom se stvara temelj i uređuje sistem veterinarske službe. Sve ovo može da proizvede dobar efekat za one koji bi proizvodili i izvozili, tako da naši poljoprivrednici mogu očekivati bolju zaradu.
G17 plus će glasati za ovaj zakon, a pozivam vas da podržite zakon o veterinarstvu u danu za glasanje.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama jedan važan zakon o semenu i G17 plus će podržati ovaj zakon, jer on približava našu poljoprivrednu proizvodnju Evropskoj uniji.
Zašto je ovaj zakon važan - to je svima jasno, jer se reguliše jedna oblast koja je veoma važna u poljoprivrednoj proizvodnji. Značaj poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog semena, sorti, poznatog genetičkog identiteta, nametnuo je potrebu izrade ovog zakona.
Ovim zakonom čuvaju se genetički resursi, unapređuje se semenarstvo, zaštićuju se potrošači i naša životna sredina. Preduslov savremene poljoprivredne proizvodnje je proizvodnja semena novih sorti, poznate genetičke osnove, kao i kvalitetno dorađeno i upakovano seme. Priznavanje sorti i proizvodnja i korišćenje sorti poznatog porekla međusobno su povezane oblasti i ovim zakonom jedinstveno regulisano tržište.
Evropska unija je usvojila i ovakav pristup regulisanja navedenih oblasti, što mi ovim zakonom hoćemo i da postignemo. Ovim zakonom se uređuju i uslovi, način proizvodnje, dorade, korišćenja prometa i uvoza, ispitivanja kvalitetnog semena poljoprivrednog bilja kao i rasada, poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva, kao i priznavanje novostvorenih domaćih sorti i odobravanje uvođenja u proizvodnju stranih sorti i upis istih u poljoprivredni registar koji je kod nas u primeni.
Proizvodnja semena do sada se obavljala od strane pravnih i fizičkih lica i to je bio veliki broj proizvođača bez stručnog obrazovanja. U takvim uslovima se proizvodilo nekvalitetno i zdravstveno neispravno seme.
Postojeći zakon ne propisuje na odgovarajući način kategorije semena, što predstavlja osnovni uslov za proizvodnju zdravog, testiranog, kontrolisanog i oslobođenog semena od bolesti i štetočina.
Iz navedenih razloga izvoz semena je bio otežan i naša poljoprivreda nije mogla da ostvaruje značajnija finansijska sredstva i veći devizni priliv.
Uvođenjem novih kategorija semena naša regulativa usklađuje se sa propisom Evropske unije, evropskim zakonima i šemom kategorizacije, što će dovesti do olakšanja izvoza semena na svetsko tržište.
Sve to bi proizvelo finansijski efekat koji nije zanemarljiv za naše poljoprivredne proizvođače i za našu poljoprivredu u celini. Svi znamo u kakvoj situaciji je naša poljoprivredna proizvodnja i izvozom kvalitetnog semena možemo ostvariti značajan devizni priliv.
Već duži vremenski period se oseća potreba da se oblast semenarstva uredi kako bi se u prvom redu zaštitili kupci semena. Ono što je najbitnije i najveći pozitivni efekat ogledaće se u tome da ćemo dobiti seme proverenog kvaliteta, poznatog porekla i genetičke osnove, osiguraće se bolji prinos biljaka.
Ostvariće se veća veza između procesa priznavanja sorti, obaveznog čuvanja standardnih uzoraka u nacionalnoj banci gena i izvođenja postkontrolnih ogleda u cilju provere sortnosti i genetičke čistoće semena. Stvoriće se preduslovi zaštite sorti, čime se štite prava oplemenjivača od mogućih zloupotreba. Povećava se sigurnost za strane kompanije. Smanjuje se mogućnost zloupotrebe stranih sorti i povećava sigurnost za proizvodnju za ino–kupca. Obezbediće se fitosanitarna i genetička ispravnost semena sorti upisanih u Registar.
G17 plus će glasati za ovaj zakon, jer je veoma značajan zbog proizvodnje sertifikovanog semena. G17 plus smatra da donošenje novog zakona o semenu znatno približava našu poljoprivrednu proizvodnju Evropskoj uniji i otvara jedno veliko tržište našoj poljoprivredi. G17 plus vas poziva da glasate za ovaj zakon, jer je ovo dobar zakon i značajan za našu poljoprivrednu proizvodnju i naše poljoprivrednike.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, svi znamo da je Srbija agrarna zemlja i 44% stanovništva živi od poljoprivrede. Agrarnu politiku je nemoguće efikasno sprovoditi bez izdašnog agrarnog budžeta, a on je u prošloj godini iznosio 21 milijardu. Očekujemo da i ovogodišnji agrarni budžet, a koji je tri puta veći nego 2003. godine, opet bude takav da naši poljoprivrednici i naša poljoprivreda idu napred. Ova vlada, po prvi put, hoće da pomogne građanima Srbije i pokušava da ne traži pomoć od njih, već da im svojim finansijskim injekcijama i stimulacijama omogući bolji život.
Ovo se vidi kroz način kreditiranja, a pogotovo u poljoprivredi, koji je jedan od najboljih modela unazad 15 godina. U prošloj godini smo imali dugoročno kreditiranje sa dve milijarde dinara i kratkoročno kreditiranje sa 1,7 milijardi dinara, gde je 28 hiljada poljoprivrednih proizvođača dobilo kreditne stimulacije.
Danas je na dnevnom redu jedan zakon koji je bitan za poljoprivredu i koji je osnova za proizvodnju, zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. To je osnova za proizvodnju zdravog i kvalitetnog sadnog materijala i nešto što će doneti nešto novo, kvalitetnije i sigurnije u samoj proizvodnji. Sadašnji zakon ne propisuje kategorije sadnog materijala, kao osnovnog uslova za proizvodnju zdravog, testiranog, kontrolisanog i oslobođenog sadnog materijala od bolesti i štetočina. Ovim zakonom uvodimo četiri osnovne kategorije sadnog materijala.
Po sadašnjem zakonu, proizvodnju sadnog materijala mogu da organizuju sva pravna i fizička lica. To je uslovilo pojavu velikog broja proizvođača bez stručnog obrazovanja, a proizvodio se nekvalitetan i zdravstveno neispravan sadni materijal.
Po novom zakonu uvodi se registar proizvođača i oni moraju da zadovolje standarde i strogo propisane uslove proizvodnje.
Imamo problem jer je po sadašnjem zakonu prodaja sadnog materijala mogla da se obavlja na svakom koraku i nije bila zakonski sankcionisana. Novim zakonom prodaja sadnog materijala biće na mestima koja obezbeđuju očuvanje kvaliteta sadnog materijala i uz prisustvo zaposlenog lica odgovarajuće stručne spreme da može kvalitetno da da informaciju svakom kupcu.
Uvođenjem četiri osnovne kategorije sadnog materijala i ovim zakonom bi se regulativa uskladila sa propisanom evropskom zakonskom regulativom i šemom sertifikacije, što bi dovelo do mogućnosti izvoza domaćeg sadnog materijala na svetsko tržište.
Takođe, po novom zakonu u promet može da se stavi samo osnovni, sertifikovani i standardni sadni materijal sorti koje su upisane u registar sorti i koji mora da odgovara propisanom kvalitetu.
Za sprovođenje zakona u ovom trenutku uopšte nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva.
Efekat zakona je takav da bi se uvođenjem četiri osnovne kategorije sadnog materijala naša regulativa uskladila sa propisanom evropskom regulativom, što bi dovelo do mogućnosti izvoza našeg domaćeg sadnog materijala na svetsko tržište. Izvozom bi se proizveo efekat koji nije zanemarljiv, kako za one koji bi proizvodili i izvozili sadni materijal, tako i za samu poljoprivrednu granu.
U Srbiji postoje odlični klimatski i zemljišni uslovi za proizvodnju sadnog materijala. Imamo dugu tradiciju i činjenica je da smo nekada bili najveći proizvođači sadnog materijala vinove loze u Evropi, a unazad par godina to više nismo; vratili bismo se na ta tržišta i finansijski efekat bi bio veliki i značajan za našu poljoprivredu.
Pozivam vas da kao i poslanička grupa G17 plus glasate za ovaj zakon, jer rešava probleme u oblasti koja do sada nije bila zakonski adekvatno regulisana. Hvala.