Gospodine predsedavajući, član 92. – ako je predlog iz stava 2. ovog člana podnela grupa narodnih poslanika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača, ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.
Pošto smo mi spojili veliki broj tačaka dnevnog reda, gospodin Martinović, niti je predložio kandidate za sudije Ustavnog suda ispred Skupštine …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Predložio sam, jesam.)
Ne, nego je to učinila predsednika Skupštine Maja Gojković.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kao predsednik poslaničke grupe sam predložio.)
Niti je to učinio ko drugi do predsednik Republike Tomislav Nikolić, kao što Visoki savet sudstva i gospodin Milojević, koji je ovde ovlastio gospodina Tomića da bude predstavnik, te su oni ovlašćeni predlagači.
Gospodin Martinović je verovatno ovlašćeni predlagač po tački dnevnog reda – Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
(Igor Bečić, s mesta: Objedinjena rasprava.)
Naravno da je objedinjena rasprava. Nema nikakvih problema da gospodin Martinović ovde govori i koristi svoje pravo kada obrazlaže pitanje dnevnog reda koje će se raspravljati, raspravlja se, a to su članovi odbora koji se ovde sada takođe u okviru objedinjene tačke rade.
Ni jednu jedinu reč gospodin Martinović o tome nije govorio. On je 20 minuta, kao kobajagi ovlašćeni predstavnik, govorio o predlogu za sudije Ustavnog suda. To je povreda Poslovnika. To je zloupotreba Poslovnika. To nije stvar koja u ovoj Skupštini treba da se radi. Mi svi ovde treba da imamo ravnopravan status. Zna se ko su ovde ovlašćeni predlagači. Gospodin Tomić bi trebao da se pojavi ovde, pošto ne možemo da debatujemo bez njega. Ne znam šta on radi. Gospodine Arsiću, mislim da treba da prekinete sednicu dok se ne pojavi gospodin Tomić kao neko ko zastupa ovlašćenog predlagača, a to je predsednik Kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva, a to je gospodin Milojević. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući. Pre nego što počnem, ono što sam vas malopre pitao, gde je gospodin Tomić? Kako mi vodimo raspravu bez ovlašćenog predstavnika?
(Zoran Krasić, s mesta: Nema nijednog.)
Molim Vas da prekinete sednicu i da nam obezbedite ovde ovlašćene predstavnike, da bismo mogli da vodimo debatu sa njima.

Hvala, najlepše.
Na početku želim da iskažem svoje veliko negodovanje činjenicom da na današnji dan raspravljamo o Predlogu sudija Ustavnog suda, sa današnjim danom Ustavni sud u stvari, gubi mogućnost da odlučuje, jer velikom broju sudija prestaje mandat, i ne vidim razlog, nije mi jasno, zbog čega smo čekali 12. decembar da bismo ovu tačku stavili na dnevni red.
Neću ja da ovde trošim sad ni vreme, ni reči kad je trebalo i kako da se uređuje dnevni red ovog parlamenta i tačke zasedanja, time se bavi predsednica parlamenta i kolegijum i potpredsednici, ali mislim da je jako loše da na dan kada prestaje mandat članovima, odnosno sudijama Ustavnog suda mi tek vodimo debatu o svemu tome.
Predsednik Republike je poslao svoj predlog 23. novembra, meni nije jasno zašto je predsednica Skupštine tek 14. novembra ovde tražila predloge od poslaničkih klubova, 29. novembra je to dobila, i veoma loš manir, i veoma loš pristup raspravljanju o jednoj ovako suštinski važnoj stvari.
Što se Ustavnog suda tiče, neću da komentarišem niti poslanički klub u kojem se nalazim, odluke Ustavnog suda u ovim godinama iza nas, želim da kažem jednu stvar za koju smatram da je vrlo važna, vrlo bitna, i da ukažem na to da je proizvela velike kontraverze. Radi se o odluci o smanjenju penzija i plata, ne ulazeći u suštinu, ni u ostalom ni Ustavni sud nije ušao u suštinu, pošto je odbio da uopšte stavi tu inicijativu na dnevni red iz različitih razloga. Ali, obrazloženjem te svoje odluke Ustavni sud je u stručnoj javnosti proizveo brojne kontraverze i mislim veoma mnogo urušio svoj kredibilitet. To je loša preporuka za svakog kandidata sa ove liste, ko je trenutno sudija Ustavnog suda i mislim da je to jedna stvar o kojoj se veoma mnogo voditi računa.
Neću govoriti o bilo kome pojedinačno. Ponoviću da smatramo mi svi zajedno u poslaničkom klubu DS –Zajedno za Srbiju da je loš način da ovako utvrdite raspored zasedanja u parlamentu i da na današnji dan, dan kada ističe mandat sudijama Ustavnog suda ova stvar bude na dnevnom redu.
Druge stvari koje su u okviru ove objedinjene rasprave, zbog toga sam i insistirao da gospodin Tomić uđe unutra. Radi se o drugim predlozima, predlogu za članove VSS, predlozima sudija, predlozima za razrešenje sudija i sve ono drugo, što spada u klasičnu pravosudnu oblast.
Ono što mislim da je za sve nas jako važno, jeste da dobijemo neke odgovore ovde. Naravno, veoma respektujem što je gospodin Tomić tu, ali bilo bi dobro da imamo odgovor zašto predsednik Kasacionog suda i prvi čovek VSS ne dolazi u ovu Skupštinu? Ne dolazi na sednice Odbora za pravosuđe, ne dolazi u parlament. Ovo su velike i važne stvari i ovaj parlament zaslužuje da ga predsednik VKS udostoji i da se pojavi ovde, da bi smo mogli da ga pitamo ono što mislimo da je važno.
Ja ću onda gospodine Tomiću pitati vas, pošto ste vi tu, a kompetentan ste čovek i dugo ste u instituciji u kojoj se nalazite, uostalom, jako ste dugo godina sudija.
Poslednjom odlukom VSS od 22. novembra ove godine ste utvrdili da je sistematizovano 2975 sudija. Toliko VSS drži da bi trebalo da bude sudija u Srbiji, a da je popunjeno negde malo manje od 2800 mesta, dakle, 2792.
Ono što mislim da je važno da građani znaju, a i da dobijemo odgovore prema podacima koje je razmatrajući stanje u srpskom pravosuđu radila Evropska komisija za efikasnost pravosuđa, u Srbiji na 100 hiljada stanovnika postoji 40 sudija. Kada uporedimo to sa drugim evropskim zemljama, neke su nam bliže, ne samo geografski nego i istorijski, po političkoj istoriji, neke dalje, onda se nameću pitanja.
U Bugarskoj je 30 sudija na 100 hiljada stanovnika. U Rumuniji 20 sudija na 100 hiljada stanovnika. Da je i u Srbiji pravosudni sistem postavljen kao u Rumuniji, umesto ovih 2800 sudija, u Srbiji bi trebalo da sudi 1400 sudija. Da ne govorim o nekim zemljama koje imaju i drugačiju pravnu tradiciju i zaista nisu uporedive sa Srbijom, ali u Danskoj ima šest sudija na 100 hiljada stanovnika. U Irskoj između dva i tri, dva i po. Dramatične su te razlike.
U Srbiji je 2010. godine bilo 1900 sudija i negde 550 sudija za prekršaje u tom trenutku, kada upodobimo sa ovim današnjim stanjem to je 2450. Danas, kao što rekoh ima oko 2800.
Sada da vidimo kako stoje stvari sa brojem rešenih predmeta i šta se dešava u našim sudovima. U 2011. godini sudovi u Srbiji su doneli skoro dva miliona i 800 hiljada odluka. Prošle godine 2015. dva miliona i 80 hiljada, dakle, preko 700 hiljada odluka manje nego 2011. godine, 350 sudija više, 800 hiljada odluka manje.
Ja sam na Odboru za pravosuđe postavio ova pitanja pa nisam uspeo da dobijem odgovor na njih iz raznih razloga. Sada je tu gospodin Tomić pa da vidimo o čemu se ovde radi.
U osnovnim sudovima 2011. godine po jednom sudiji je prosečno doneo 1500 odluka, 2012. godine 900 odluka. Od 2013. godine pa do 2015. godine manje ili više, oko 800 odluka.
Ovo su statistike koje su urađene od strane onih koji nisu samo konsultanti nego su i partneri i Ministarstvu pravde Srbije i VSS i bave se, evo sada zajedno sa našim institucijama implementacijom pregovora, odnosno vođenjem pregovora o poglavljima 23. i 24. kao u ovom trenutku najbitnijim temama pregovora za naše pristupanje, dakle za pristupanje Republike Srbije EU.
Ono što mislim da je više nego očigledno, jeste da u Srbiji danas imamo problem sa efikasnošću pravosuđa, da je to velika tema dnevnog reda, da je neophodno da ovde vidimo i predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da možemo da dobijemo odgovore na sva pitanja koja su ovde važna i koja su bitna.
Interesantna stvar i vrlo važna, jeste da ovaj broj sudija iz 2011. godine, koji je, dakle, za 350 manje nego sada, je uradio znatno veći broj odluka, a da su u međuvremenu, od 2011. godine do danas, izvršeni veliki reformski poduhvati u pravosudnom sistemu. To se odnosi na izvršne predmete koji čine jedan ogroman korpus svih predmeta u našem pravosuđu i, kao što svi vrlo dobro znamo jer smo učestvovali, najveći broj poslanika ovde, od polovine 2015. godine je uspostavljen sistem beležnika. Dakle, notari su postali pravna realnost, kao i privatni izvršitelji, naravno.
Zbog čega je povećan broj sudija u Srbiji, kada srpski sudovi gube nadležnosti u okviru reformi pravosuđa koje se sprovode? I, kako je moguće, a da to nije tema, dakle, moguće je zato što je to deo našeg života, ali kakvi su odgovori na to, da taj povećani broj sudija donosi manji broj odluka? Pa, kada ovde dođe predlog za jednog člana Visokog saveta sudstva, valjda bi bilo dobro da čujemo kakva je ideja za unapređenje rada Visokog savet sudstva, koji ima takvu odlučujuću ulogu na funkcionisanje pravosudnog sistema, onako kako je to Ustavom postavljeno.
To su velika i značajna pitanja i mislim da je jako loše što smo spojili ovu debatu u nevreme, pred istek roka za sudije Ustavnog suda, sa jednim ovako važnim pitanjem kao što je izbor novog člana Visokog savet sudstva. Ignorisanje problema ne može da reši bilo šta. Ignorisanje ovakvih tema može samo da pogorša stvari. Onda je veoma važno imati potpuno jasnu sliku i predstavu o tome šta građani Srbije misle o pravosuđu.
Svetska banka je radila istraživanje javnog mnjenja i kaže, prema poslednjem istraživanju - građani Srbije najmanje veruju pravosuđu. Pokazuje se da 68% njih ne veruje u sudove, 68%. Ovo je 2016. godina, kraj. Ispitanici smatraju da pravosuđe nije efikasno 2016. godine, da pravosuđe 2016. godine nije nezavisno, da nije nepristrasno i da nije dovoljno profesionalno. Svetska banka, ovde veoma mnogo vidimo da se naša Vlada uzda u Svetsku banku i mislim da je to dobro što imaju takve partnere, čak 87% kaže da sudski postupci predugo traju. Percepcija je da pravosuđe nije nezavisno i ta percepcija je pogoršana, kaže Svetska banka, od 2009. godine do danas. Naročito zabrinjava podatak što, i ovo je važno da građani Srbije takođe znaju, 25% sudija, 33% tužilaca i 60% advokata smatraju da pravosuđe nije nezavisno.
Kada smo otvorili poglavlja 23 i 24, nadležne institucije su takođe angažovale jednog istraživača javnog mnjenja, koji se zove Ipsos, koji je došao do još težih saznanja, da čak 80% građana Srbije ne veruje u pravosuđe. Onda se postavi pitanje šta bi mogao da bude uzrok? Ovo su, dakle, sve teme koje ja upućujem sada ovde ovlašćenom predstavniku, gospodinu Tomiću, pošto predsednik Vrhovnog kasacionog suda, gospodin Milojević, nije našao za potrebno da dođe ovde u ovaj parlament, pa da svi zajedno govorimo o ovim temama.
Dakle, ne može čovek da ne postavi sebi pitanje šta bi mogao da bude uzrok ovako jako lošeg opažanja, percepcije, lošeg pogleda koji građani Srbije imaju na pravosuđe u našoj zemlji? Kaže jedno od savetodavnih tela Vlade Republike Srbije, Savet za borbu protiv korupcije – Savet je u svim svojim referatima o pravosuđu skretao pažnju na kršenje prezunkcije, pretpostavke nevinosti od strane članova Vlade i o problemima koje tužioci i sudije imaju zbog takvog ponašanja. To kaže savetodavni organ Vlade koji se zove Savet za borbu protiv korupcije. Savet je tražio da se prestane sa praksom da prvo političari u medijima govore o krivičnim delima određenih lica, pa da se onda pojavljuje ministar unutrašnjih poslova koji saopštava da su ta lica uhapšena i da se tek potom u priču uključi tužilaštvo. Sve to kaže Savet za borbu protiv korupcije. Takvo ponašanje političara je nastavljeno, a Vlada naše, dakle njihove primedbe nije prihvatila.
To što izvršna vlast zloupotrebljava institucije direktno za posledicu ima ovako duboko nepoverenje građana Srbije prema pravosuđu. Nepoverenje građana Srbije prema pravosuđu dovodi do toga da mi imamo urušene temelje ne našeg političkog sistema, nego naše države. Zbog toga je važno da ovde što pre vidimo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, da bismo mogli da otvorimo debatu o svim ovim stvarima.
Pre nešto više od godinu dana, na sastanku koji je organizovan od strane OEBS-a, 12.11.2015. godine, sudije su javno iznele da su uplašene, sudije, zamislite sad, jer i sudije su ljudi koji moraju da vode računa o svojoj egzistenciji i egzistenciji svoje porodice.
Dame i gospodo poslanici, mislim da je dobro da svi zajedno, jer ovo je stvar koja daleko prevazilazi naše partijske razmirice i političke nesuglasice i bitke koje vodimo ovde u parlamentu, zatražimo da predsednik Vrhovnog kasacionog suda, gospodin Milojević se što pre pojavi u ovoj Skupštini i mi ćemo formalan predlog takve naravi i učiniti i preko Odbora za pravosuđe, a i ovde u parlamentu, da bismo mogli da imamo jednu sadržajnu i smislenu, suvislu debatu o ovoj stvari.
Završiću time da, imajući u vidu ogromna neslaganja sa parlamentarnom većinom, sa parlamentarnom većinom poslanički klub u kojem se nalazi deli jednu vrlo važnu vrednost, a to je da Srbija treba da što je pre moguće postane član EU. Naravno da postoje oni koji se tome jako i snažno protive, što je takođe legitimno. Poglavlja 23 i 24 jesu tema pregovara koja se upravo bave ovim o čemu sam ja ovde govorio. Zbog toga je bitno da svi zajedno imamo jednu razložnu i dobru debatu, koja će biti lišena našeg tako uobičajenog politikanstva, da bismo mogli što bolje i što brže da damo našim institucijama podršku, pre svega Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da bi oni mogli da ono što je njihov posao urade na najbolji mogući način, kao i Ministarstvu pravde takođe. Hvala vam najlepše.

Još jednom samo da istaknem svoj predlog i zahtev da predsednik VKS i VSS gospodin Milojević se pojavi ovde u parlamentu, jer je važno da svi zajedno debatujemo kako je to 350 sudija manje nego danas u 2011. godini uspelo da reši skoro 700.000 predmeta više nego u 2013. godini i 670.000 predmeta više nego 2015. godine. Kako je to 2011. godine jedan sudija osnovnog suda prosečno rešavao 1500 predmeta, u 2013. godini 800 predmeta, a u 2015. godini nešto više od toga.
Onda nije čudo i još jednom ću to reći, da prema istraživanju Svetske banke 68% građana Srbije nema poverenje u sudove, prema istraživanjima onih koji su angažovani od strane nadležnih institucija posle otvaranja poglavlja 23. i 24. čak 80% građana Srbije nema poverenje u sudove. Mislim da je vrlo uputno i zaključiću sa time da Savet za borbu protiv korupcije, Vlade Srbije je u svojim referatima o pravosuđu skretao pažnju na kršenje prezumpcije nevinosti od članova Vlade i o problemima koje tužioci i sudije imaju zbog takvog ponašanja.
Dakle, što pre vidimo gospodina Milojevića ovde, mislim da je to bolje za sve, jer će parlament imati prilike da sa njim prodebatuje oko onoga što je suštinski važno za građane Srbije i njihovu veru u državu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, tema za ekonomski razvoj Srbije veoma važna, zato što jedan od, po mom dubokom poverenju, razloga stvarnih i pravih vrlo niskog stepena ekonomskog razvoja i nemogućnosti svih nas u Srbiji da pronađemo adekvatan model ekonomskog razvoja jeste i nerazvijenost rečnog saobraćaja.
Gotovo da nema u Evropi nijedne ozbiljne i velike ekonomije, pa ni onih koji nisu tako razvijeni, a da na izuzetno visokom nivou nije saobraćaj rečnim vodenim putevima ili unutrašnjim vodama. Imamo sve vreme veliki potencijal i ne uspevamo da pronađemo dobar način kako da taj potencijal razvijemo. Imam razumevanje za zakonska rešenja koja su i sada važeća, koja su centralizovala potpuno funkciju koju inače ima Agencija za upravljanje lukama po ovom zakonu, funkciju lučke uprave, ali mislim da je došlo vreme za jedan ozbiljan iskorak u decentralizaciji. Baš ti veliki i razvijeni sistemi i velike i razvijene ekonomije koje su između ostalog utemeljene i na njima, jesu decentralizovane.
Mislim da je vreme da izađete sa predlogom novog zakona, ako ne vi, mislim da ćete se vrlo brzo sresti sa našim predlogom novog zakona. Kao u mnogim drugim oblastima ne samo ekonomskog nego sveukupnog javnog života duboko sam uveren, stranka u kojoj jesam, Zajedno za Srbiju, da ukoliko ne budemo imali potpuno jasan koncept decentralizacije, ako ne budemo imali političku volju da se ona sprovode, a decentralizacija u stvari u svojoj suštini jeste otvaranje prilike ljudima da uzmu odlučivanje u javnom životu, nećemo biti u prilici da dobijemo dovoljno energije za ekonomski ukupan društveni razvoj.
Konkretno ovde siguran sam da bi ustanovljenje lokalnih područnih jedinica Agencije za upravljanje lukama, koja ima funkciju lokalnih lučnih uprava, veoma mnogo unapredilo sistem i otvorilo mogućnost da imamo snažnije instrumente za razvoj ovog izuzetnog potencijala. Ovo znam, zato što u gradu u kojem živim, u Šapcu, postoje vrlo ozbiljni planovi za razvoj kako kargo, tako i putničkog saobraćaja.
Postoje vrlo ozbiljni investitori koji su se u poslednje dve godine pojavili, kako iz Češke, tako iz Kanade, iz Kine i naravno da je Agencija za upravljanje lukama ne zaobilazna tačka koja je ta koja mora da otvori prostor da ovi investitori pronađu način kako da svoj novac ulože i kako da dođemo do bolje infrastrukture, saobraćajne i do bolje prilike za svakog ko se biznisom u Srbiji bavi zato što smanjivanje troškova kroz ovu vrstu ovaj vid transporta je u stvari jedan od načina kako mi možemo da dođemo do snažnog privrednog razvoja.
Napravio bih jednu malu digresiju. Jedna od velikih kompanija ili vrlo značajnih kompanija u ovom trenutku je aplicirala za izradu autoputa između Rume i Šapca i sa jasnim predlogom i idejom koncesije. To naravno nije vezano za ovu tačku dnevnog reda, ali ministarka je tu pa da iskoristim priliku. I to kod vas gospođo Mihajlović stoji dosta dugo u vašem Ministarstvu. Čujem da ste to uputili premijeru, pa nikako da date odgovor, da li ste zainteresovani da neko putem koncesije uradi autoput ili ne?
Ista će stvar biti i sa lukama. Dakle, najmanje tri investitora u ovom trenutku imamo koji su zainteresovani da koristeći instrumente koje ovaj zakon koje ima i koje će dobiti, ulože svoj kapital da bi u Šapcu napravili luku.
Ova stvar je takođe bitna i za regionalnu politiku Srbije. Rudnik Glinice u Zvorniku je jedan od najznačajnijih privrednih resursa, ne samo Republike Srpske i BiH, već bogami i na celom Balkanu.
Ukoliko ne postoji mogućnost za snažan vodeni transport, a ne vidim kako to na drugom nekom mestu može osim u šabačkoj luci da se izvede uz adekvatno rešavanje železničke veze između Zvornika i Šapca, mislim da sami sebi oduzimamo mogućnost za vrlo veliki i snažan ekonomski razvoj u ovom delu Srbije, Republike Srpske, BiH, ali i celog našeg regiona.
Ono što mislim da je stvar o kojoj ćemo pričati kada dođe ovde rasprava u pojedinostima, ali je držim važno za načelnu raspravu u ovom momentu, jeste što rok za izradu predloga koncesionog akta sa jedne strane, sa druge strane, rok u kojem Vlada treba da donese odluku o predlogu tog koncesionog akta, koliko ja mogu da vidim nisu definisani ovim zakonskim rešenjem. Kao što oni koji su u ovo pitanje upućeni i znaju, a dobro je da i opšta javnost ima potpuno jasnu predstavu o svemu tome, ova vrsta biznisa zahteva vrlo veliki novac. Oni koji sa desetinama miliona evra ili sumama koje su i veće od toga dođu u Srbiju sa namerom da taj novac ulože u ovaj posao, moraju da imaju potpuno jasno predstavu šta njih čeka u proceduri u koju ulaze, u kojoj država donosi odluku. Zato mislim da ove nedostatke treba da ispravite.
Na samom kraju, ponoviću ono što mislim da je suštinski važno. Bitno je da iskoračimo kao država u decentralizaciju u ovoj oblasti. Nemam ništa protiv da ova Vlada izađe sa predlogom takvih rešenja, ako ne, mi ćemo ih podneti u ovom parlamentu. Važno je da svi zajedno imamo potpuno jasnu predstavu o tome koliko gubimo kao nacija, kao država, kao nacionalna ekonomija, zbog toga što nismo efikasniji u privlačenju investitora u ovu vrstu posla i koliko je to neophodno da bismo imali snažan ekonomski rast, ne 2%, 2,5% ili 3% godišnje, već siguran sam da je uz neke druge važne infrastrukturne stvari razvoj luka i razvoj rečnog saobraćaja, neophodan preduslov da bismo ušli u stope rasta koje su preko 5% i približavaju se 10% i verujem da je Srbija za to sposobna. Neophodno je da Vlada uradi svoj deo posla. Hvala vam najlepše.

Da se ne obazirem na sve ovo, to su sve gluposti, tako da tu nema ničega.
Ono na šta nisam dobio odgovor, a i svi mi zajedno, vrlo sam uljudno pitao ministarku, ne znam zašto postoji problem oko toga, šta se dešava sa zahtevom kanadske kompanije „Emta“ za dobijanje koncesije za izradu autoputa između Rume i Šapca?
Što se tiče zakona, potpuno ste u pravu, ovo jeste zakon koji je centralizovao sistem zato što je bilo nužno ga centralizovati, imajući u vidu kakve su bile prilike pre toga. Mislim da je sada trenutak da izađemo jedan korak napred i da napravimo decentralizaciju, jer je to sistem učiniti efikasnijim. Nikakve tu nema dileme.
Što se tiče Šapca, u Šabac dolazi najveća investicija u ovom trenutku u Srbiji, dolazi japanski „Jazaki“, 25 miliona evra investicija. Gradonačelnik Šapca je uspeo da završi veliki posao u pregovorima. Šabac je grad koji ima najveću industrijsku zonu na Balkanu, ne u Srbiji, od 600 hektara. Ima još 15 investitora koji u ovom trenutku pregovaraju sa gradonačelnikom Šapca. Ko to vidi, ko ne vidi, vide građani Šapca i zbog toga je gradonačelnik pobedio na izborima i sada ima mandat da za naredne četiri godine sprovede u život sve ono što su veliki planovi.
Vrlo je važno, gospođo ministarka, da zajedno ovaj veliki posao oko luke, korak po korak, radimo. To nema veze sa političkim igrama, niti prepucavanjima. Vi znate, mi znamo da je ovo ozbiljna stvar, a što se tiče vaših lokalnih kolega, o njima ne vredi trošiti reči. Njih ismeva cela Srbija, tako da toga nije vredan ovaj visoki dom.

Hvala najlepše.
Znate, gospodin, ovaj što je govorio pre mene, on nije sposoban ni potpise da skupi, grešan. Tako da je otišao u bolnicu pošto je upropastio stranku na izborima, ali to sad nije važno.
Dakle, potpuna je besmislica uopšte voditi polemiku o ovoj stvari, oko toga da li je Jazaki doveo premijer ili gradonačelnik. Ono što su sami investitori rekli da nisu napravili dobar dogovor sa gradonačelnikom i da nisu dobili dobre uslove, oni bi otišli iz Srbije.
Pošto su dobili ponudu da idu u Kruševac, dobili su ponudu da idu u Kraljevo, dobili su ponudu da idu u Nišu. U Kruševcu je grad pre dve godine uzeo kredit, evo sada su došli Nemci, tako što je kupljena parcela za milion evra. U Šapcu su Japanci kupili sedam hektara zemljišta, potrošiće 25 miliona evra svog novca da bi napravili halu od 30.000 kvadrata. Njihov početni zahtev je bio da Grad Šabac uzme kredit od 15 miliona evra pa da napravi halu za svoj novac, kao što je Novi Sad uzeo kredit, da pravi takvu halu.
Dakle, gradonačelnik Zelenović se u pregovorima izborio da Japanci za svoj novac naprave fabriku. Naravno da je RAS kao nadležna institucija državna vodila dogovore i evo, mislim da će ove nedelje konačno biti potpisani sporazumi.
Nije loše da naučite da skupljate potpise, a to što ste izgubili izbore, pa šta da radimo. Sledeći put više sreće, građani Šapca znaju za koga su glasali i zbog čega su to učinili. Tako da u daljoj polemici o ovoj stvari neću više da učestvujem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, gospodine Vučiću, kandidati za članove Vlade, neću odustati, zašto bih gospođu Gojković, hajde da i mi nešto kažemo.
Stranka Zajedno za Srbiju će glasati protiv Vlade. Imamo potpuno različite pogleda na to kako treba ustrojiti politiku i pristup prema njoj. Mislim da centralizaciju koja četiri godine se sprovodi u Srbiji, iz ovog procesa nećemo izaći bez velikog gubitka energije. Mislim, da je to suštinski i najveći problem koji Vlada i ova era koju Aleksandar Vučić obeležava ima.
Tamo gde imamo mogućnost i uticaj učinićemo sve da građani dobiju što veći uticaj u odlučivanju i na nivou naseljenih mesta, imaće ljudi mogućnost da odlučuju o porezu na imovinu koji se u tim naseljenim mestima ubere.
Uveren sam da je to jedini način da se probudi velika i značajna energija i da ljudi počnu da učestvuju u javnoj politici. Ono o čemu je gospodin Vučić ovde govorio je potpuno jedna prirodna posledica centralizovanja državnih poslova. Ukoliko tako visok procenat poslovnih subjekata građana, šta god, se ne ponaša u skladu sa propisima koji regulišu postupanja način postupanja sa poreskim obavezama. Ukoliko je to 80% ili 90% , onda znači da ne valja sistem, a to što se građani ponašaju protivno propisima samo je posledica svega toga.
Dakle, smatram da te velike energije neće moći da bude ukoliko građani ne dobiju institucionalne mogućnosti da učestvuju u odlučivanju i da to bez suštinske prave decentralizacije nije moguće.
U ekspozeu na dva mesta sam našao ohrabrujuće mesta. Jedno je da će se u kratkom roku doneti u ovaj parlament predlozi propisa koji treba na potpuno jasan i transparentan način da urede način na koji će se lokalnim samoupravama svi prihodi, bilo da su izborni, preneti, transferni doznačavati. Evo, gledam ovde u ministra finansija, ne vidim baš najbolje iz ovog ugla gospođu Brnabić, buduću ministarku, ali mislim da ćemo imati jednu veliku i važnu debatu ukoliko tu ne bude pomaka, imaćemo vrlo značajne probleme.
I, sa velikim nestrpljenjem očekujem i ovu debatu o promeni funkcionisanja institucija i političkog sistema. Mislim da ćemo doći do zaključka je da regionalizam kao u ostalom u drugim državama Evrope i u Italiji i u Francuskoj, dakle, zemljama koje su tradicionalno centralizovane, je dobro rešenje i da ćemo imati mogućnost da promenimo ovo loše stanje stvari.
Ono što je druga, ali zakonomerni nedostatak politike koja se vodi već četiri godine, ovo je već treća Vlada, jeste da ne postoji suštinski jasan koncept razvojne politike. Mislim, da je dobra stvar da se u dobrom pravcu kreću stvari sa svim fiskalnim pokazateljima i da je stanje sa deficitom bolje nego što je bilo, ali mislim da je to samo jedna stvar strana ekonomske politike. Bez jasnih projekata koje samo država može ne da pokrene, nego da podstakne, mislim da će Srbija teško sa ovim stopama rasta ostvariti mogućnost za svoje građane da dođu što je moguće brže do boljeg standarda.
Ovde ću samo dve ili tri stvari da kažem. Mislim, da u proteklom periodu naši predstavnici u NIS nisu dobro radili svoj posao. Evo, tu je i budući ministar privrede, gospodin Knežević, tu je i gospodin Obradović koji će biti ponovo ministar energetike, mislim, da nismo uspeli da donesemo dobru odluku oko velike investicije koju NIS sada sprovodi. Kako stoje stvari možda će biti gotovo do 2019. godine, možda i neće, radi se o dubokoj preradi. Da je izabrana drugačija tehnologija, taj profi bi bio za sto miliona dolara veći nego što će biti. Ovako ako te stvari budu završene kako treba.
Šteta je gospodine Vučiću što niste sa predsednikom Putinom, kada ste imali toliko prilike, razgovarali i o ovoj stvari. Dakle, ova investicija od 500 miliona dolara, ono što ste i vi rekli u ekspozeu, a što se da pročitati 30 ili 40 kompanija koje su uložile uz podsticaj države novac su ovde nešto od preko 500 miliona evra uložile. Ovih 50-ak, tu su negde na 600 miliona evra. Ova investicija biće 300 miliona dolara, moglo je da bude 500 miliona dolara za tri godine. Toliko je važno i mislim da je velika šteta što taj posao nije bolje urađen.
Sa druge strane, govorim o tome peti ili šesti put, biomasa je velika mogućnost i velika šansa. Imate jednu ili dve rečenice o tome u ekspozeu. Za 50% će se smanjiti potrošnja, odnosno izdavanje novca za energente za sve koji se greju na daljinsko grejanje u Srbiji. Znam da Marko Blagojević se bavi tim stvarima, evo i gospodine Antiću ovo je za vas velika tema i velika mogućnost da se nešto u Srbiji dobro uradi.
Gospodine Nedimović ovde preuzima ozbiljan i veliki resurs poljoprivrede. Meni je žao, opet, što u svom ekspozeu ste samo u jednoj polu rečenici oko navodnjavanja i to ne kao strukturnog projekta nego kao pomoći poljoprivrednicima i kompanijama koje se bave poljoprivredom, dakle, pomoći države, oko tog pitanja. Imamo 200 hiljada hektara pod navodnjavanjem, a možemo da imamo milion i 200 hiljada i restriktivno na to gledate, to je oko 500 hiljade hektara. Pošto je ovde mandatar govorio o lošim prosečnim prinosima pšenice i kukuruza, nema povećanja bez ove bazične promene, dakle, bez navodnjavanja nije moguće napraviti veći novac u poljoprivredi.
Nije mi jasno zašto, evo gospodine Antiću, tu je i mandatar, strategija rudarstva, je ušla u ovaj parlament 2012. godine, nije došlo do njenog usvajanja i do njene primene. Godine 2012. posle potpuno zaokružen, čak mislim i sa sindikatima dogovoren projekat oko Resavice, evo sada smo ovde u avgustu 2016. godine i nažalost to značajno pitanje i dalje veoma mnogo preopterećuje pre sve zaposlene u Resavici, ali i celokupni sistem javnih finansija.
Bilo bi mi draže da ste brže završili posao oko Vlade, ali završili ste ga kad ste mogli.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju, koji je i gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović čeka formiranje ove Vlade, zbog toga što je napravio dobre preliminarne razgovore sa značajnim kanadskim partnerima i mislim da ćete vrlo brzo na stolu i vi i gospođa Mihajlović, ministarka saobraćaja, imati jednu ozbiljnu temu o mogućnosti otvaranja pregovora po koncesiji za auto-put ili motorvej između Rume i Šapca a možda i u nekim drugim distancama.
Takođe, je uspeo da sklopi memorandum sa velikom japanskom firmom „Jazaki“ i čeka sada da se uđe, dakle, pregovara gradonačelnik godinu i po dana oko toga, i naravno, oni koji su nadležni u Vladi za to, ne kažem ja da vi to ne radite, nego da se čeka da ovaj proces bude završen, tako da mislim da će biti dobrih i značajnih stvari koje mogu da budu zajednički urađene, a da efikasnost Vlade može da bude veća.
Na samom kraju, oko jedne neprijatne stvari, ali želim da to podelim ovde sa vama, dakle, iz mesta gde živi budući ministar poljoprivrede, gospodin Aleksandar Prodanović, koji je značajna politička figura, u tom mestu je pre dva meseca na njegovu kuću, nepoznati počinioci su ispalili nekoliki hitaca.
Evo, dva meseca ne uspevamo da dobijemo bilo kakve informacije o svemu tome, tako da, evo ovo je stvar i za mandatara a pre svega za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića. Nije dobro da u jednoj zemlji koja je otvorila ova poglavlja, pregovorima sa EU, tako dugo vremena nemamo odgovor na pitanje šta se desilo sa bilo kojim građaninom, a eto i sa čovekom koji se bavi politikom i sticajem okolnosti se u ovom trenutku nalazi u opoziciji. Hvala vam najlepše.

Ne znam ja gospodine Vučiću, vi imate neka predubeđenja pa ne slušate ovde šta se govori. Evo vam gospođa Brnabić, evo vam ministar Antić. Nisam ja govorio o kogeneraciji, niti o proizvodnji struje iz biomase, već o daljinskom grejanju. 50% je jeftinije iz bio mase, nego iz gasa i iz mazuta. O tome govorim, a vi ste mene ovde optužili da ja neke tajkune podržavam i šta god, ali nije važno.
Druga stvar, pogrešili ste što se tiče NIS-a, nije to vama ostavila nikakva prethodna Vlada, niste dobro vodili pregovore…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Sada se vode pregovori.)
Niste dobro vodili pregovore o izmeni strategije. Imali ste gospodina Kneževića, gospodina Antića. Pričam o vrlo preciznim stvarima i ne govorim ovde o nečemu u šta nisam jako upućen.
Neću da se svađam sa vama, ovo je pitanje od najvećeg nacionalnog interesa, zbog toga što ta kompanija najveći ovde javni prihod pribavlja, zbog toga što može da vam se desi 2020. godine da zatvore obe rafinerije, jer im ističe ugovorna obaveza. Zbog toga što ta duboka prerada nama garantuje da ćemo u Pančevu imati rafineriju. To u Burgasu je završeno, imaju 12 miliona tona kapacitet, to je ozbiljna stvar. O tome ja govorim od novembra meseca 2013. godine. Uprava za agrarna plaćanja je u Šabac dovedena tri godine pre nego što sam postao ministar. Jedna od najvećih grešaka koju ste napravili, što ste je prebacili iz Šapca u Beograd, pa sad ne funkcioniše.
Što se tiče Resavice, pogledajte malo dokumenta gospodine Vučiću. Postoje dogovori između sindikata, Ministarstva energetike 2012. godine o načinu regulisanja Resavice, i vi sada dolazite posle četiri godine. Nema razloga da se mi žučno prepiremo oko toga. Ovo su činjenice, mislim da mi u ovom parlamentu treba razložno da govorimo o važnim državnim stvarima. Ja vas ne vređam, kao što se vi mene ne plašite, ne bojim se ni ja vas, zašto bi se jedni drugih bojali.

Hvala lepo.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, ne mogu da ne počnem sa jednom stvari koju je ovde predsednik Vlade otvorio. Pošto, kao što je manje-više svima poznato, živim u Šapcu, a on je danas ovde rekao da će u Šabac doći jedna ogromna investicija, koja bi trebalo da zaposli u početku 1700 ljudi, želim da samo nekoliko reči kažem o tome.
Pošto je cela ova stvar u nekakvom statusu poverljivosti, niko pre predsednika Vlade o tome nije govorio, neću ni ja baš previše o detaljima, nisam siguran šta tu sme da se kaže, a šta ne, ali želim da odam priznanje gradonačelniku Šapca, Nebojši Zelenoviću i njegovom timu, koji su u ovih prethodnih više od pola godine napravili izvanredan odnos poverenja sa ovim velikim investitorom. Očekujem da sada Vlada Republike Srbije završi svoj deo posla, pošto oni pregovaraju o onome što spada u nadležnost Vlade Republike Srbije i Šabac, kao grad koji ima svakako najveću industrijsku zonu u Srbiji, verovatno najbolje uređenu ili jednu od najbolje uređenih industrijskih zona na celom Balkanskom poluostrvu, je sa odličnom upravom, na čelu sa gradonačelnikom Zelenovićem, napravio jedan veliki iskorak koji će svakako građanima već od iduće godine otvoriti prostor za značajan i bolji život. To je rezultat jedne dugogodišnje dobre politike koja se u tom gradu vodi.
Stranka Zajedno za Srbiju će glasati protiv budžeta, zbog toga što ovaj budžet predstavlja u stvari jedan brojčani iskaz ekonomske politike. Ništa nemam naročito novo da kažem u odnosu na ono što govorim već četvrti put. Moje je uverenje da se u Srbiji ne vodi dobra razvojna ekonomska politika. Šteta je što je predsednik Vlade otišao, ali tu je ministar finansija, tu je i gospođa Kori Udovički, pa mislim da za njih dvoje imam nekoliko stvari za koje držim da su jako važne. I gospodin Sertić je negde nestao u međuvremenu.
Smatram da ne postoji jasna ekonomska razvojna ideja. Gospodine ministre, meni i dan danas nije jasno, kao što mi nije bilo jasno i pre četiri godine, zbog čega Srbija ne uđe u jedan snažan projekat navodnjavanja koji bi trebalo da dovede do toga da imamo preko milion hektara zemljišta pod navodnjavanjem. Svaki hektar koji ima sistem za navodnjavanje i odvodnjavanje ima i do pet puta veću zarađivačku sposobnost nego što ima kad je u ovakvom stanju.
Vode se velike bitke oko Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Naravno, te bitke su utemeljene na interesima ekonomskim. Neko kaže da Vlada nema legitimne interese, neko kaže da poljoprivrednici koji protestuju nemaju legitimne interese, a ja postavljam pitanje – zbog čega mi ne ulazimo u projekat navodnjavanja? Ko god da je vlasnik zemljišta, sad je negde preko 200 hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem, možemo da imamo milion i 200 hiljada hektara. O tome smo pričali dok vi niste bili ministar na raznim mestima, a jednog se baš sećam. Ja nemam objašnjenje zbog čega četiri godine, a godine 2012. smo radili ono koliko je u budžetu bilo para i napravili smo velike iskorake.
Druga velika stvar, energetska efikasnost. Milion i 500 hiljada kuća i stanova u Srbiji greje se na gas, daljinsko grejanje, i što je najvažnije, na električnu energiju, što je najlošiji način grejanja. Gospođa Udovički je bila i ministar energetike i radila je mnoge druge stvari, bavi se time i zna da je to tako. Dve i po milijarde evra treba da bismo izolovali kuće i stanove.
Moje uverenje je da bi Vlada sa dobrim pristupom mogla da subvencioniše kredite i da jako podstakne građanstvo da uloži svoj novac. Računi za grejanje mogu da budu i do 50% niži nego što su sad, sa ogromnim posledicama pozitivnim za makroekonomske sve pokazatelje. Multiplikatori u građevinarstvu su ogromni, 70% od ove dve milijarde evra treba da su poslovi koje bi trebalo da izvedu građevinske firme, 30% je vrednost materijala koji bi trebalo da bude proizveden, izolacionog. Slovačka je ovaj posao završila za četiri godine, ja mislim pre deset ili dvanaest godina. Slovačka je zemlja manje-više sa istim performansama kao Srbija.
Ove dve stvari samo bi, po mom uverenju, potpuno nas stavile u jednu drugu situaciju, a ne da pričamo o tome da li smo napravili epohalan uspeh zato što imamo 0,8% rasta, kad smo imali 1,8% pad u protekloj godini i da ovde potrošimo silnu energiju oko toga da li je 2009. godine kriva svetska ekonomska kriza ili loša ekonomska politika Vlade. To je bio pad nešto manje od 4%. Tu energiju, ukoliko bismo uložili u neke od ovakvih stvari, mislim da bismo imali sasvim drugačiju situaciju i da bismo mogli da govorimo o rastu koji je svakako negde od 5%, pa na više.
Gospodin Antić i on je negde, ako dobro vidim, a, ne, tu ste, gospodine ministre, zaklonjeni ste pa vas ne vidim. Isto pitanje kao prošle godine – napravili ste mali progres. Zašto ne vršite pritisak na Naftnu industriju Srbije. Ja vidim da oni beže od hidrokrekinga kao đavo od krsta, pa će da, po svoj prilici, rade neku tehnologiju koja je manje dobra za nas, mislim na državu kao suvlasnike, manje dobra za NIS, kao kompaniju. Duboko verujem, a bio sam u Upravnom odboru NIS-a svojevremeno, da postoji ozbiljna mogućnost da napravite pritisak, vi, predsednik Vlade, ministar finansija, ministar privrede. Čujem sada da ste napravili neki progres oko ovog produktologa ovde prema Rumuniji. Kapitalna stvar, otvara se tržište od najmanje novih dva miliona korisnika za Naftnu industriju Srbije. Pa to je i političko pitanje. Opet možemo ovde da potrošimo silne sate polemišući da li je dobro ili nije dobro što je NIS prodat „Gaspromnjeft“-u. To sad nije važno. Važno je da možemo da napravimo ozbiljne iskorake. Pet stotina miliona evra bi trebalo da bude ta investicija, četiri godine. Pa koliko je to procenata sa multiplikatorima povećanja bruto društvenog proizvoda samo po ovom osnovu?
Gospodin ministar, kao i ja i kao svako ko ima nekakva saznanja o ovome, zna vrlo dobro da NIS, ako ne bude sproveo tu investiciju, će da bankrotira, sa svim, gospodine Vujoviću, posledicama na fiskalne prihode. To je među ljudima koji imaju dodira sa ovom oblašću opšte poznata stvar.
Druga velika tema, zaboravio sam oko biomase takođe, meni nije jasno zbog čega ne podstičemo produkciju biomase. Sve toplane, uključujući i beogradske koje su verovatno više od polovine svih instalisanih kapaciteta, sve toplane u Srbiji mogu da koriste biomasu. Neko je ovde pričao o trgovinskom deficitu, o platnom, bilansnom deficitu, pa kao što, naravno, svi dobro znate, suština ili najveći deo tog deficita jeste uvoz nafte i gasa, to je direktno smanjenje deficita, sa direktnim olakšanjem posla koji centralna banka ima i tu ste, gospođo Udovički, bili ste i guverner banke, pa znate i kako to izgleda. To su proste stvari. Ne znam zašto država to ne radi.
Druga velika politička stvar jeste posledica politike koju vodi Vlada Republike Srbije. Sistematski, korak po korak, kroz razne zakonske projekte, vi centralizujete Srbiju. Suština politike stranke Zajedno za Srbiju jeste decentralizacija, zbog toga što moje uverenje i ljudi koji su u stranci Zajedno za Srbiju jeste da, dok ne budemo otvorili prostor za milione ljudi da imaju pravo da odlučuju i da tako dosegnu najveći mogući stepen slobode, mi ne možemo da imamo razvoj održiv.
Vlada centralizuje zemlju iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Vi ste danas, gospođo Udovički, imali težak sastanak u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Treba da objasnite taj zakon ovde, videćemo kada će da dođe, verovatno vrlo brzo, zbog čega bi trebalo da bude smanjen, evo, sad ovde znaju, mnogi su ljudi, bez obzira da li su u vladajućoj većini ili su u opoziciji, treba da bude smanjen procenat poreza na zarade, koji u ovom trenutku ostaje lokalnim samoupravama, a onda ćete da povećate transfere.
Znači, sada, gospodine ministre, bolje ćete vi da gazdujete sa politikom u Vranju, Valjevu, Šapcu, Beogradu, nego što će to da rade gradonačelnici. To je samo jedan pokazatelj, doduše, vrlo važan i vrlo bitan, pošto se radi o velikim parama. Zašto Vlada na sebe uzima prava, kaže sad predsednik Vlade ovde da ste neke pare delili. Ja ne znam, grad Šabac nikakve pare ne dobija, duguje mu država. Milion i po evra, po osnovu duga za izgradnju bazena, i tri miliona evra ne može grad Šabac da naplati svoja potraživanja, zato što, evo, sad nije tu gospodin Sertić, ne može da se sprovede kako treba stečajni postupak nad fabrikom ili holdingom „Zorka“, sada da to dalje ne obrazlažem.
Znači, sada od milosti, volje, dobre volje, lože volje Vlade zavisi da li ćete imati transfer ovakav ili onakav, a porez na zarade, pošto je politika usmerena, bogami, skoro celu deceniju, da gradovi i opštine, što je i normalno, poboljšavaju uslove za investiranje, atmosferu, efikasnost, administrativni kapacitet, itd. Znači, sada ono što bi trebalo tu da bude za one koji su dobra posledica, povećanje broja zaposlenih, da poveća opštinske prihode, sada ćete da uzmete 30%. To nije fer, to nije dobro, to nije korisno, to je loša politika.
Vidim, predsednik Vlade sada govori o tome da treba obdaništa da pređu u nadležnost države, domovi zdravlja imaju nekih problema. Ja mislim da je valjda normalnije da napravite pravila, pa ko je dobar - da ga podržite i nagradite, bez obzira kakva je politička većina u kojem gradu, a ko je loš - da ima sankcije, pa ko nije sposoban da vodi domove zdravlja, dakle, mislim na gradove i opštine, i ko nije sposoban da vodi predškolske ustanove, pa onda neka mu država privremeno oduzme upravljanje tim institucijama i ustanovama, a ko je sposoban, zašto biste to radili? Eto, dakle, to su neka pitanja na koja ja nemam odgovore iz godine u godinu.
Razvoj i činjenica da nema suštinskih ideja za ekonomski razvoj i činjenica da Vlada centralizuje zemlju su razlozi zbog kojih Zajedno za Srbiju neće glasati za ovaj budžet, kao što je to bio razlog i pre godinu dana i pre dve godine i pre tri godine. Videćemo šta će biti iduće godine. Hvala najlepše.

Hvala predsedavajući.
Prvo ministru Vujoviću da kažem zašto ću da glasam protiv budžeta. Sve ovo od reči do reči sam reko pre godinu dana. Tada ste rekli da takođe vam treba neko vreme, da ćemo iduće nedelje nešto da pričamo. Pa evo, prođe 52 nedelje. Sve isto smo pričali pre dve godine, pre tri godine. Pošto nema nikakvog pomaka u pristupu, ne u temama, onda naravno da nema ni promene u stavu.
Nešto pre svega u vezi ovoga što ste vi rekli, pa onda i gospođe Udovički, Vlada ima ogromnu moć, institucionalnu moć, ukoliko postavite politiku i kažete šta su pravila igre, vi ćete dobiti najveći deo energije lokalnih samouprava.
Da ste postavili politiku da je važna energetska efikasnost, pa da ćete da podstičete one koji imaju snagu, volju, sposobnost, administrativni kapacitet da uđu u takve projekte, napravili bi ste iznenađujuće velike pomake.
Da smo to uradili tako što smo rekli kao država Vlada će da podstakne sve one gradove i opštine koji svoje sisteme daljinskog grejanja hoće da konvertuju sa nafte i gasa na bio masu u celini ili delimično, imali bi ste neverovatne efekte u načinu na koji bi se gradonačelnici i lokalni parlamenti prema tome postavili. O tome vam ja govorim.
Centralizacija je, uništava energiju zbog toga što uništava volju ljudi da odlučuju. Onda im je bitno samo da li mogu da dođu do nekog, do ministra ili do predsednika Vlade, a da nemaju nikakvu inicijativu, postavite pravila igre.
Kako to gospođo Udovički, Šabac je grad koji ima gotovo sto ljudi manje zaposlenih nego što su vaši kriterijumi? I dalje ne može da zaposli bilo koga, nije dobio odobrenje ni za jedno jedino mesto. To nije normalno.
Isto je tako i sa Vršcem koji je još je to drastičnije pošto je manji a ima veći taj manjak, to su nenormalne stvari. Hajde, nagradite nekoga ko je dobar.

Hvala najlepše i samo završavam.
Gospodine Antiću, vi znate da hidro kreking jeste skuplji ali se vrati za duplo brže vreme. To što Rusi neće da daju pare jeste stvar političkog pritiska.
Vi i pre svega predsednik Vlade jer on ima moć u ovoj zemlji mogu da urade velike stvari.

Pre svega, iz nekog čudnog razloga…

…me je gospodin Martinović pomenuo. To što je on rekao je potpuno netačno i nema nikakve veze sa realnošću. Ne čudi mene to. Ovakav manir može da se vidi u različitim tabloidima u Srbiji. Sa nekima od tih novina se sudim. Nemam ideju da se sudim ovde sa kolegama poslanicima. Nikakve to veze sa stvarnošću i sa životom nema. Slušam to dve i po godine.
Nije to tema. Tema je način na koji se vodi debata u parlamentu. To ćemo da vidimo i popodne, šta se dešava sve sa različitim važnim temama u Srbiji, zbog toga što se na ovakav način vodi debata u parlamentu i zbog toga što se na ovakav način vodi debata o važnim političkim i javnim pitanjima u društvu. To je način koji pre svega generiše Vlada RS i vi ovde koji predsedavate ovim zasedanjima. Zato što manir koji imate ne dozvoljava da se ozbiljno razgovara o važnim stvarima.
O ovom zakonu gospodin Sertić sedi dva dana ovde u parlamentu. Zbog toga što svaki kritički ton, na njega ne odgovarate bilo kakvom suvislom debatom, već neistinama, psovanjem, omalovažavanjem, kvalifikacijama koje su potpuno nedopustive u jednom ovakvom parlamentu i na jednom ovakvom mestu. Zbog toga se dešavaju greške koje plaćamo svi mi zajedno.

Dakle, neistina je to što je rekao gospodin Martinović. Neistine slušam dve i po godine. Ničemu to ne služi osim priprostoj propagandi koja ničemu ne vodi.