Zahvaljujem gospodine Arsiću, govorim u ime Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj  i informatičko društvo.
Mi smo dostavili Narodnoj skupštini, 26. januara 2015. godine, izveštaj sa izmenom koju je predložila Vlada Republike Srbije. Radi se o zbirnoj listi kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kojima je mandat istekao 29. decembra prošle godine.
Radi se o listi koju su Odboru uputili ovlašćeni predstavnici predlagača, to su Konferencija univerziteta Srbije, sa čije liste se bira 12 članova, Konferencija Akademija strukovnih studija, sa čije liste se bira dva člana, lista Vlada Republike Srbije, sa čije liste se bira šest članova i lista nadležnog organa AP Vojvodine, to je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, sa čije liste se bira jedan član.
Ono što je Odbor uradio, to je da je konstatovao da su svi predlagači ovlašćeni, da su svi predložili potreban broj članova i zajedno smo svi članovi Odbora uputili jedan dopis, svim ovlašćenim predlagačima, osim Vlade Republike Srbije, koji sam ja, kao predsednica Odbora potpisala sa molbom da iskoriste svoju zakonsku mogućnost i da predlože više kandidata nego što se bira, da zaista Skupština u ovom slučaju ne bi bila svedena na telo koje potvrđuje liste koju daju predlagači, nego da bismo zaista imali i izbornu ulogu u ovom procesu za koji smo svi u Odboru smatrali da je izuzetno važan.
U spisku koji je dostavila Vlada Republike Srbije, 5. januara, se potkrala greška i nakon što je Odbor utvrdio ovu zbirnu listu koja je upućena, Vlada je ustanovila da je jedan od predloženih kandidata, odnosno kandidatkinja Branislava Belić, u sukobu interesa, s obzirom na to da je potpredsednica Skupštine Vojvodine, i umesto nje je predložila prof. dr Milana Jovanovića. Tako da se pred narodnim poslanicima sada nalazi zapravo zbirna lista sa izmenom koju je imala Vlada Republike Srbije.
Ono što je opšta zamerka naučne zajednice bila kada je u pitanju ova zbirna lista, a dobili smo je uz par urgencija, je to što je istekao mandat članovima Odbora koje danas biramo, 29. decembra, a Vlada Republike Srbije nije na vreme dostavili svoju listu.

Sada sam u ime poslaničke grupe.
Kašnjenje o kom sam i ja govorila i uvaženi kolega Stojadinović je Narodnoj skupštini zadalo dosta problema i u nekoliko uticalo na njen ugled i mi smo u našem Odboru bili izloženi kritikama od strane onih koji su ovo imenovanje čekali, zbog toga što je Vlada Republike Srbije sa svojim predlogom kasnila čak i više od ostalih predlagača, odnosno Vlada je jedini ovlašćeni predlagač koji je sačekao da istekne mandat Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, da bi predložila nove, tako da je i sam predlog došao kasno.
Kasnije se ispostavilo da u samom predlogu Vlade i jedinom predlogu Vlade postoji greška koju smo naknadno ispravljali, 26. januara je Odbor utvrdio ovu listu sa ispravkom koja je danas došla pred poslanike, pa ipak je trebalo mesec i po dana i više od mesec i po dana, da se ova zbirna lista nađe na dnevnom redu, uprkos mojim naporima kao predsednice Odbora da se to desi ranije.
Kada smo usvajali po hitnom postupku izmene Zakona kojima smo ispravljali greške, ministra Selakovića, videli smo da se sednica može zakazati za jedan dan onda kada ministar to želi, onako kako on želi, a kada je u pitanju Nacionalni savet za visoko obrazovanje, videli smo da postoje mnogobrojne nerešive prepreke da se ta lista usvoji.
S obzirom na to da je predsednik Komisije za kontrolu kvaliteta i akreditaciju uputio jedan dopis meni kao predsednici Odbora sa urgencijom, zbog koje mi je bilo izuzetno neprijatno i zbog Vlade Republike Srbije i zbog vladajuće koalicije u ovoj Skupštini i sa molbom da se ovo nađe što pre na dnevnom redu, ali ne iz nekog svog razloga, s obzirom na to da je i on na listi kandidata, nego zbog toga što se zbog ovog kašnjenja kasni i sa izborom članova Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, kojima mandat ističe 15. aprila.
Razumem zbog čega vladajućoj koaliciji nije u interesu da se ta komisija oformi i da počne da radi u nekom novom kapacitetu, zato što između ostalog, ta komisija u svom opisu rada, koji je utvrđen Zakonom o visokom obrazovanju, ima i kontrolu rada nekih univerziteta, na kojima su visoki funkcioneri vladajuće koalicije stekli svoje doktorske titule i sva druga akademska zvanja koja imaju.
Ako je to slučaj, onda prosto treba tako reći. Ako je želja bila da se prvo kasni sa predlogom Vlade, pa se onda potkrala greška, pa se ispravilo, pa ne može da se formira komisija, pa ne može da se nađe na dnevnom redu, mesec i po dana, to je sve legitimno, samo prosto treba biti svestan da je tako.
Mislim da, ako ništa drugo, makar Vlada Republike Srbije Skupštini duguje jedno izvinjenje, zato što je zbog nerada Vlade Skupština bila predmet požurivanja, predmet osuda i dobijali smo izuzetno, iz Akademske zajednice, negativne ocene zbog toga što se stekao utisak da Skupština ne usvaja nove članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Doduše, kažem, to se kasnije pokazalo i kao tačno, jer i ako je novi izmenjen predlog došao 26. januara i Odbor uputio predsednici Narodne skupštine 26. januara to na usvajanje, mesec i po dana nam je trebalo da se on nađe na dnevnom redu.
Gospodin Stojadinović je govorio o sukobu interesa koji je utvrđen kod jedne kandidatkinje, čini mi se jedne od retkih kandidatkinja koje su predložili svi ovlašćeni predlagači, tako da je i naša molba bila da osim toga što treba da povedu računa o profesionalnoj, ravnomernoj zastupljenosti kandidata da se povede računa i o tome da u svim telima koje mi kao Skupština biramo bude i dovoljno zastupljen broj žena.
Univerzitet nije mesto gde nema dovoljno žena, ili osoba manje zastupljenog pola koje bi mogla da budu članice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i upravo u tom pravcu je išla i naša molba koju smo uputili svim ovlašćenim predlagačima i samom Nacionalnom savetu, da kada budu formirali komisije vode računa upravo o tome, jer smo svi primetili da ima neuobičajeno i nesrazmerno mnogo matematičara u odnosu na druge profesije gde ima jako mnogo muškaraca u odnosu na žene i to je bila naša molba.
Ono što mislim da treba da učinimo napor svi zajedno kada budemo menjali zakon kojim se ovo utvrđuje i kada budemo možda menjali Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojima se utvrđuje Nacionalni prosvetni savet, jeste da nekako pojačamo i izbornu ulogu Narodne skupštine, odnosno da ono što sada u zakonu postoji kao mogućnost, a to je da predlagači predlože više kandidata pa da Skupština izabere između tih kandidata onoliko koliko se bira, da to ubuduće bude obaveza.
Ova lista koju smo mi dobili izgleda tako da je uloga Skupštine isključivo verifikaciona. Jedino što mi možemo da uradimo jeste da listu, celu, ili prihvatimo, ili odbijemo, ne možemo da biramo između više kandidata, ne možemo da neke prihvatimo, neke ne prihvatimo i zbog toga, prosto da bismo ojačali tu izbornu ulogu Skupštine u ovom procesu mislim da bi trebalo da razmislimo da kada budemo menjali ovaj zakon i druge zakone kojima se uređuju nacionalni saveti upravo nametnemo obavezu predlagačima da predloži više kandidata, nego što se bira iako to sada postoji isključivo kao mogućnost. To je otprilike sve što smo želeli da kažemo u ovom prvom javljanju. Videću da li će još biti potrebe da se javljam.
Dakle, kašnjenje Vlade Republike Srbije, a nakon toga i neažurnost vladajuće koalicije u Skupštini su Skupštini naneli veliku štetu su u procesu formiranja nove komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta naneli veliku štetu i možemo samo da nagađamo zbog čega nekome nije u interesu da se komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta oformi što pre. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Evo 25. februar 2015. godine, predsednici Odbora, Aleksandri Jerkov, je upućen dopis od Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta. To je dakle, momenat u kom je već dva meseca istekao mandat Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, a naš ispravljeni predlog sa sve kašnjenjem Vlade, ispravkama Vlade, itd, se već mesec dana nalazi u Skupštini.
Dakle, Komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, meni kao predsednici Odbora upućuje žalbu, ili ne znam urgenciju, oni su to nazvali dopis, u kom izražava zabrinutost zbog toga što Narodna skupština nije usvojila, podseća Odbor i podseća mene kao predsednicu Odbora da je mandat članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje istekao 29. decembra, kao da mi to ne znamo i kaže da zbog toga što ti članovi više nisu u mandatu ne mogu da započnu pripreme za izbor nove Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta.
Verujem da vi iz SNS ne znate da u akademskom svetu tako nešto treba i pripremati, rokovi neki postoje, pa se nešto radi. Kod vas se porani jedno jutro pa se doktorira, ali verovali ili ne, ljudi u akademskoj zajednici ozbiljno pripremaju neke stvari i zbog toga što nije bilo članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Oni su počeli da kasne sa pripremama za izbor članova za komisiju za akreditaciju i kontrolu kvaliteta i opominju Narodnu skupštinu na to da je rok istekao.
Evo, zvaničan dopis, ništa privatno, nikakva privatna prepiska, zavedena na pisarnici Skupštine, zavedena na odboru i to je to što ste pitali.

U pravu ste gospodine Orliću. Nema nikakve veze što je mandat Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje istekao pre tri meseca i tu nikakav problem nije ni za Skupštinu, ni za vladavinu prava, ni za poštovanje zakona, ni za šta i svaka čast.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Postaviću poslaničko pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade. Molim vas gospođo predsednice da nekako urgirate da mi dobijamo i odgovore na ta pitanja. Moj je slučaj takav da ja većinu svojih pitanja nisam dobila nikakav odgovor ni od gospodina Vučića ni od drugih ministara u Vladi kojima sam postavljala pitanja.
Mislim da je neophodno da Vlada Narodnoj skupštini ili poslanicima koji su za to zainteresovani, a svakako javnosti Srbije učini dostupnim sve informacije u vezi sa angažovanjem gospodina Tonija Blera u funkciji savetnika Vlade ili u bilo kojoj drugoj funkciji koja mu je odlukama Vlade namenjena i definisana.
S obzirom na to da mi znamo da Vlada ima pravo da angažuje i agencije, molimo vas da dostavi informacije o svim agencijama, preduzećima, pravnim i fizičkim licima za savetovanje svake vrste koje je do sada angažovala. Ovo je izuzetno važno zato što sam i ja u ovoj Skupštini, a gospođa Čomić je isto ovakvo pitanje postavila i pisanim putem pre izvesnog vremena Vladi Republike Srbije na koje nikada nisam dobila odgovor, a radilo se o angažovanju lobističke agencije ili firme Bell Pottinger, s obzirom na to da je i na sajtu Evropske komisije i na sajtu na kom se nalaze registri lobističkih agencija nalazio podatak da ta agencija za Vladu Republike Srbije obavlja konsultantske poslove i da je Vlada Republike Srbije ili neko u njeno ime za to platio 250 hiljada evra. Vlada Republike Srbije je to demantovala. Rekla je da sa tom agencijom nema nikakav ugovor.
Mi smo, naravno, znajući da nema nikakve šanse da Aleksandar Vučić ne govori istinu o tom predmetu, poverovali u to, međutim, onda se desilo nešto, naime, ta agencija je u ime Vlade Republike Srbije, sa potpisom Aleksandra Vučića, pozvala određene firme i investitore da dođu na nešto što se zvalo „“ 2014. godine. To je događaj koji se održavao u Londonu, na kom se, osim Aleksandra Vučića, pojavila i ministarka Mihajlović i još neki ministri u Vladi Republike Srbije.
Moje pitanje tada, na koje nisam dobila odgovor, je bilo – ako Vlada nije sklopila ugovor sa tom agencijom, da li je neko drugi u ime Vlade Republike Srbije sklopio ugovor sa tom agencijom? Zbog čega taj neko to radi? Da li je Vlada Republike Srbije podnela krivične prijave protiv te agencije koja je zloupotrebila i falsifikovala potpis Aleksandra Vučića, ako ni Vlada ni niko u ime Vlade sa tom agencijom nije sklopio nikakav ugovor?
S obzirom na to da je moje, gospođo Gojković, iskustvo iz ove sale prošli put bilo takvo da se nakon mene javio narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, i replicirao meni u onom vremenu koje je trebalo da postavlja svoje pitanje, molim vas da sada to ne omogućite. Vi niste tada predsedavali Skupštinom, a to se desilo.
Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije, odnosi se na period od 2012. do 2015. godine. Molim da se odgovor ne odnosi na period do 2012. godine, da poruka u odgovoru ne bude – a vi ste bili još gori. Molim da mi na moje poslaničko pitanje odgovori Vlada Republike Srbije, a ne poslanici u Narodnoj skupštini, zloupotrebljavajući ovo vreme kada nema mogućnosti na za repliku ni za povredu Poslovnika, ali da je to slučaj, verujte da bi mnogi poslanici u ovo vreme se javljali da odgovore ili da kažu neko svoje mišljenje o pitanjima koja drugi poslanici postavljaju.
Dakle, moje pitanje se odnosi na angažovanje Tonija Blera, na angažovanje drugih agencija, pravnih lica ili preduzeća i podsećanje da nisam dobila odgovor na pitanje koje sam postavila, čini mi se, još u julu prošle godine kada je sličan slučaj bio u pitanju. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, radi se o predlogu za izmenu Krivičnog zakonika. Moj predlog za izmenu je izuzetno jednostavan. Naime, ja predlažem da se član 108. Krivičnog zakonika izmeni tako da se u ona krivična dela koja ne zastarevaju, a gde se trenutno nalaze ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, itd, uvrste i krivična dela predviđena u članovima 388. i 389. Krivičnog zakonika. Radi se o trgovini ljudima i pre svega trgovini decom. To je, uprošteno rečeno, onaj čuveni Zakon za bebe.
Naime, postoji radna grupa koja je pripremila čitav novi zakon koji Vlada Republike Srbije iz nekog razloga pokušava da ne donese ili izbegava da donese. Svi rokovi u tom slučaju su prošli.
Republika Srbija je prošle godine osuđena pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Njoj je naloženo da do 9. septembra ove godine obezbedi naknade za roditelje nestalih beba, a takve dece nije malo. To Udruženje roditelja smatra da je u Republici Srbiji u prethodnih 40 godina nestalo čak 10.000 beba, a roditelji te dece smatraju da ministar pravde i ministar policije iz nekog razloga opstruišu donošenje ovog zakona i da je sadašnji ministar policije to činio čak i u vreme kada je bio predsednik ove Skupštine i kada je bio po funkciji predsednik Odbora za zaštitu prava deteta, tako da je ovaj moj predlog da se učini da ta krivična dela ne zastarevaju samo jedan međukorak do donošenja zakona.
Kao što sam rekla grupa tih roditelja je uz pomoć, odnosno u grupi na čijem čelu je bila prof. Vesna Rakić Vodinelić, pripremila čitav predlog novog zakona. Vlada iz nekog razloga pokušava da izbegne njegovo usvajanje, ali mi narodni poslanici možemo da pomognemo tim ljudima.
Ja mogu samo da zatražim od narodnih poslanika da ne bude isto kao sa Zojinim zakonom, da ne bude da šest puta odbijamo ovu inicijativu, pa da onda kada neko iz Vlade namigne rešimo da je prihvatimo i da svako od poslanika razmisli zbog čega sada neće glasati, ukoliko neće glasati, da se krivično delo krađa dece ne svrsta u krivična dela koja ne zastarevaju.
Ne znam kako se drugačije može apelovati na poslanike, osim da sami reše da li će pritisnuti ovo dugme. Postoji nekoliko krivičnih dela koja ne zastarevaju. Moj predlog je i predlog tih roditelja, jer ovo nije predlog zakona koji je došao od mene, da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo trgovine decom radi usvojenja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predlagači zakona, evo jednog interesantnog amandmana. Ovaj amandman je interesantan zato što njime nije promenjen samo član 1, nego je promenjen ceo zakon zato što, kao što je poznato, zakon o kom smo mi raspravljali u ponedeljak ima dva člana, od kojih je ovim jedan potpuno promenjen, a drugi član glasi – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Zakon o kom smo mi u ponedeljak raspravljali je glasio, član 1. - U članu 29. stav 2. reči: „1. marta 2015. godine“, zamenjuju se rečima: „1. januara 2017. godine“ i član 2. – Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kraj zakona.
Zakon o kom danas raspravljamo glasi, član 1. – Osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave, kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine. Izuzetno od stava 2. ovog člana, u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise će overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova, u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, odnosno opštinske uprave, kao povereni posao i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika. Član 2. – Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Mi smo, dakle, u ponedeljak raspravljali o jednom zakonu ovde, a danas raspravljamo o jednom potpuno drugom zakonu. Šta se dešava sa našim amandmanima koje smo podneli na član 1. zakona koji više ne postoji zato što je ovaj amandman Odbora postao sastavni deo zakona. Šta ako Skupština, recimo, u danu za glasanje odluči da prihvati i neki od naših amandmana koje su podneli narodni poslanici DS, kada član zakona na koji smo mi podneli te amandmane više ne postoji zašto je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo predlog amandmana koji je u apsolutnoj suprotnosti sa onim što je nama sedam kolega narodnih poslanika ovde predložilo pre samo dva dana? Baš kao što je i zakon koji su oni nama predložili pre dva dana u apsolutnoj suprotnosti sa onim zakonom koji je predložio ministar Selaković 31. avgusta 2014. godine.
Šta misle one kolege koje se javljaju svaki put kada imamo neki predlog, bilo iz Vlade, bilo iz vladajuće koalicije, koji podržavaju predloge zakona koji su apsolutno suprotstavljeni jedni drugima i u apsolutnom neskladu jedni sa drugima. Koleginica Batić kaže – razgovarali smo dosta u ponedeljak. Jesmo razgovarali, ali smo razgovarali o jednom potpuno drugom zakonu. Ako vi u zakonu od dva člana, od kojih je jedan član kada zakon stupa na snagu, potpuno promenite jedan član, onda se govori o drugom zakonu, a ne o amandmanu na član jednog zakona.
Isto tako, ovde se govorilo kako su se neki amandmani očekivali od opozicije, pa ne znam koga čudi što su predloženi od strane vladajuće koalicije. Ovo je amandman koji je podneo Odbor, amandman koji se mogao očekivati od opozicije jer on suštinski menja koncept zakona, suštinski je suprotan onome što su kolege iz vladajuće koalicije predlagale ovde samo pre dva dana, a u ponedeljak kada smo o njemu razgovarali ništa nije nagoveštavalo da bi moglo doći do ovakvog obrta i da će Odbor preko noći potpuno izmeniti ovaj zakon o kome mi danas raspravljamo jer treba biti pošten i reći da su zakon o kom smo raspravljali u ponedeljak i zakon o kom raspravljamo danas apsolutno različita, međusobno suprotstavljena zakona, i u konceptu i u svemu ostalom. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče. Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predlagači, ja sam podnela amandman kojim sam predložila da se reči „1. marta 2015. godine“ zamenjuju rečima „20. maj 2016. godine“.
Mislim da ćete razumeti, što mi sada po malo nije jasno, šta se sa ovim amandmanom dešava, s obzirom na to da u zakonu više ne postoje reči – 1. marta 2015. godine, ali bez obzira na to, ja ću pokušati da obrazložim zbog čega sam ovakav amandman predložila i ne samo ja, nego nekoliko mojih kolega iz DS.
Naime, meni se činilo da ovaj 20. maj 2016. godine, jednako dobar, kao i bilo koji od nasumičnih datuma koje je Vlada predlagala, ili određeni poslanici u ime vladajuće koalicije predlagali, a ova skupština usvajala. Podsetiti ću vas da nas je ovde gospodin Selaković pre svega nekoliko meseci ubeđivao da je baš pravi datum 1. mart 2015. godine.
Prekjuče su nas ovde kolege ubeđivale da je 1. januar 2017. godine pravi datum. Sada vidimo da to više nije ni taj datum nego se on opet pomerio za određene opštine na mart, za određene opštine do imenovanja beležnika, za određene opštine će to biti paralelno. Tako da, prosto eto učinilo nam se da s obzirom na to da je očito praksa da se ovde bez ikakvog smisla, bez ikakve kalkulacije i bez ikakve procene predlažu datumi, da možemo i mi, svako da predloži neki datum koji nam se učinio prikladnim.
U tom pravcu ide i ne samo moj amandman, nego i amandmani ostalih kolega. S obzirom na to da reči čiju ja predlažem zamenu, više i ne postoje u zakonu, zato što je jutros postavljen drugi zakon u odnosu na onaj zakon koji je bio u ponedeljak i da su reči „1. mart 2015. godine.“ iz Predloga zakona, potpuno nestale, jer je i sam predlagač odustao od njih, ne očekujem, nikakav odgovor zbog čega se amandman ne prihvata, ali mislim da samo utvrđuje u našem stavu da svi datumi i sve izmene koje su rađene u celom ovom mukotrpnom procesu u kom smo osam puta menjali zakonske propise koji se odnose na javne beležnike i njihova ovlašćenja, su apsolutno površno, nestručno, proizvoljno pripremljeni i predloženi ovoj skupštini, bez ikakve analize, bez ikakve pripreme i bez ikakve namere da se i sprovedu. Hvala.

Prosto, radi se o tome da sam ja prokomentarisala da reči čiju zamenu ja predlažem u svom amandmanu više u Predlogu zakona ne postoje, to je prosto nešto što mislim da ne možete sporiti.
Ako ja svojim amandmanom predlažem da se reči „1. marta 2015. godine“ zamenjuju rečima „20. maja 2016. godine“ i konstatujem da reči „1. marta 2015. godine“ više ne postoje u predlogu zakona zato što je odbor predložio amandman koji je postao sastavni deo zakona, ja u tom pravcu smatram da nema obrazloženja koje mi vi možete dati zbog čega se moj amandman ne usvaja zato što prosto član na koji sam ja podnela amandman više ne postoji.
Da li sam ja srećna zbog toga ili ne, to je druga stvar. Vrlo sam nezadovoljna time što je i usvajanje ovog amandmana jutros pokazalo da je i predlaganje ovog zakona išlo podjednako površno, neprecizno i bez ikakve ozbiljne analize kao ceo posao u prethodne tri godine koji se dešava u vezi sa javnim beležnicima. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predlagači, naš amandman zahteva, zapravo predlaže da se umesto da Zakon stupi na snagu prvog dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, kako je to predlogom predviđeno, uspostavi se uobičajena praksa, to je da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Upravo da bismo još jednom ukazali na, zaista neverovatno neodgovoran odnos koji Vlada Republike Srbije ima prema celom ovom poslu.
Mi kada smo 29. avgusta pokušali da raspravljamo o izmenama ovog zakona, zapravo o ovom zakonu koji danas menjamo. To je bio petak, 31. avgusta, u nedelju uveče smo u ovoj skupštini raspravljali o amandmanima, a zakon je stupio na snagu i pre nego što je objavljen u „Službenom glasniku“, upravo zbog nekakve velike žurbe koju je tada gospodin Selaković iz propagirao i opravdavao raznim razlozima za koje danas vidimo, a tada smo i tvrdili da niti su opravdani, niti su promišljeni, niti mogu biti prihvatljivi.
Sada smo opet u vrlo sličnoj situaciji. Zakon se u odnosu na ono kako je izgledao u ponedeljak, jutros promenio ceo. Ne kažem gotovo ceo, zato što se ceo promenio, imate dva člana, jedan menjate, a drugi je kada zakon stupa na snagu.
To znači da ste vi praktično promenili zakon. To znači da je opet bilo raznih previda, raznih grešaka, raznih propusta i nedovoljno pripremljenih i promišljenih stvari i mi zbog toga predlažemo da se ovaj put ne žuri i da predlagač, pored mnogih svojih grešaka prihvati i tu da je kasno predložio izmene i dopune ovog zakona.
Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege na strani 4. Predloga zakona koji smo dobili u delu obrazloženja pod tačkom 2. Razlozi za donošenje zakona, kaže se – razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi da se stvore normativne pretpostavke kako bi se obezbedio svrsishodan postupak u kom će pravna i fizička lica pod istim uslovima, na efikasan i delotvoran način, ostvarivati zakonom utvrđena prava i na zakonu zasnovane interese.

Kakav čudan način da se kaže – nesposobni smo, pogrešili smo i sada tu grešku moramo da ispravimo. Zato što građani Srbije, pre svega danas treba da znaju da je grupa narodnih poslanika predložila izmene i dopune zakona da bi se ispravila greška ministra Selakovića, da bi se pokrila nesposobnost ministra Selakovića, bez ikakve želje da u njegovoj odgovornosti za tu grešku danas govori.

Zakon koji mi danas ispravljamo u skupštinsku proceduru je došao 29. avgusta, tada smo počeli da raspravljamo o njemu, bio je petak, u nedelju uveče smo raspravljali u Skupštini o amandmanima, a on je stupio na snagu pre nego što je objavljen u „Službenom listu“, zato što je kao i ovaj današnji predlog, predviđao da stupa na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“ i baš kao i sada i tada su nas ubeđivali kako je ovo jedino moguće, kako je najbolje, izbegavajući da uopšte se govori o mogućnosti da zakon nije dobar i da nešto možda u primeni tog zakona neće ići onako kako je planirano.

S obzirom na to da danas menjamo zakon i da smo, osim ovog, zaista uvredljivog pisanog obrazloženja, mi čuli i još nekoliko u diskusijama, poslanika koji podržavaju ovaj zakon, nekoliko obrazloženja koja su istinita, ali zaslužuju posebno objašnjenje, ja ću samo reći da su ta obrazloženja da imamo nedovoljan broj javnih beležnika i to je nešto sa čim niko ne može da polemiše, to je prosto činjenica koju imamo, i da u velikom broju opština ne postoje javni beležnici.

Moje pitanje predlagačima zakona je, šta mi od ovoga 31. avgusta nismo znali? Da li mi nismo znali da nema dovoljno javnih beležnika? Zar mi nismo ovde govorili gospodinu Selakoviću da protivzakonito osniva Javno-beležničku komoru kada nije ispunjena čak ni trećina potrebnog broja javnih beležnika? Zar nismo govorili o tome da u pojedinim opštinama nema javno-beležničkih kancelarija?

Koja je od ovih stvari, od ove dve stvari, da nema dovoljno javnih beležnika i da nema u svim opštinama javnih beležnika, koja od te dve stvari je ovde poslanicima 29, 30. i 31. avgusta bila nepoznata?

Da li su to neke nove okolnosti koje su se u međuvremenu desile, ili se prosto radi o jednoj neodgovornosti i neodgovornom odnosu prema građanima, ili se radi o jednoj već poslovičnoj nesposobnosti gospodina Selakovića, koji očigledno sada ne sme ni da dođe u Skupštinu, jer nije problem u tome što narodni poslanici predlažu ovaj zakon? Problem je u tome što narodni poslanici predlažu ovaj zakon zato što gospodin Selaković ne sme da prizna svoju grešku.

Problem je u tome što ja mesec i po dana pokušavam da se izborim za to da se na dnevni red sednice stavi sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i da mi se govori da je to nemoguće zato što je to sednica koju treba da zatraži određeni broj narodnih poslanika. A kada gospodin Selaković to zatraži, onda se sednica zakazuje po hitnom postupku, zakazuje se tako da zakon stupa na snagu sutradan, baš kao i prethodni zakon i zakazuje se tako da se ispunjavaju sve želje ministra Selakovića na način koji zaista vređa dostojanstvo Narodne skupštine.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je van mandata od 29. decembra. Odbor za nauku i obrazovanje je dao u skupšitnsku proceduru uz molbu da se uvrsti na dnevni red po hitnom postupku, pre mesec i po dana, nakon što je Vlada ispravila brojne greške koje je pravila predlažući kandidate koji su u sukobu interesa i tako dalje, to se još nije desilo, a ovo se stavlja odmah, ovo se stavlja onako kako ministar želi, sve nas ubeđujući da je ovo sad neki veliki uspeh narodnih poslanika i Narodne skupštine. Ne, ovo je poniženje narodnih poslanika i zbog toga DS ne pristaje na takav način ophođenja prema Skupštini.

Kaže gospođa Batić, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, da je vrlo zadovoljna zato što se svi slažemo oko toga da se zakon mora promeniti, da se rok mora produžiti. Naravno da se slažemo, zato što javnih beležnika nema dovoljno i zato što nisu stvoreni uslovi da se zakon primenjuje. Oko toga se slažemo.

Ono oko čega se nikada nećemo složiti je to što vi ne želite da razgovarate o odgovornosti i krivici onoga koji je za to, što se zakon ne može primenjivati, odgovoran i oko toga, sa ponosom kažemo, se nikada nećemo složiti, zato što da pričamo o tome beskrajno predlažemo promenu datuma bez ikakvog promišljanja o tome i to je uzrok za one amandmane koje su dali narodni poslanici DS, to je način koji zaista ponižava ovu skupštinu i na koji DS u Skupštini razgovarati neće. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Konstantinoviću.
Naravno, moja reklamacija je gde ja smatram da ste povredili Poslovnik u tački 27. u članu 27. sada kada ste izrekli narodnom poslaniku Šutanovcu opomenu zbog toga što Poslovnik sadrži neke odredbe, a taj član 27. upravo vas obavezuje da sednicu vodite na onakav način na kakav vas Poslovnik obavezuje.
Tačno su predviđene situacije u kojima vi narodnom poslaniku možete da izreknete opomenu. Tačno su predviđene situacije u kojima vi narodnom poslaniku možete da date pravo na repliku ili uskratite.
A, ukoliko gospodin Babić optuži narodnog poslanika, bilo ko, za neke stvari i vi ne date tom narodnom poslaniku pravo da odgovori samo zbog toga što ste vi u jednom momentu proizvoljno procenili da je sada kraj replikama, a inače i vi i svi drugi predsedavajući baš uvek nekako procene da je kraj replikama onda kada poslanici SNS poslednji govore, onda je to gospodine Arsenoviću kršenje Poslovnika.
Postoji 104. koji govori o replici, postoje članovi koji govore o tome na koji način vi vodite Skupštinu. Vi to ne možete raditi kako vama padne na pamet, nego kako vas Poslovnik obavezuje.
Ja verujem da vama, nikome iz vladajuće koalicije nije po volji da se na takve optužbe besmisleno odgovara, ali ne možete prekidati krug replika samo onda kada vi procenite da to želite i još i unapred najavite - ovim završavamo krug replika, ne čekajući da čujete da li će naredni govornik možda reći nešto što bi izazvalo pravo na repliku nekoga iz opozicije i vas obavezalo da mu tu repliku u skladu sa Poslovnikom date.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Uvažene kolege, molim gospodina potpredsednika da se založi da malo za promenu dobijamo odgovore na poslanička pitanja koja postavljamo i da se Vladi objasni da ovaj institut poslaničkih pitanja ne služi tome da poslanici govore a Vlada ignoriše, nego da zaista neka reakcija sa njihove strane proistekne iz toga.
Moje prvo pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova, koji veoma rado u ovoj sali sprovodi istrage, a neretko i donosi presude u momentu kada se protiv određenih ljudi ne vode nikakvi procesi.
Naime, pojavila se informacija za koju ja molim da mi se kaže da li je tačna i ukoliko je tačna, kako je do toga moglo da dođe, ko će za to da odgovara i moja preporuka gospodinu Nebojši Stefanoviću da istraži šta se tu desilo.
Naime, čini se da je javnu nabavku za čarape za službenike policije dobila firma „Natur fruits“ u vrednosti od 15 miliona dinara, što možda i ne bi bilo čudno da se ne radi o privrednom društvu za proizvodnju i trgovinu voćem na veliko, tako da je pomalo neobično da čarape za policiju nabavlja firma koja se inače bavi trgovinom voća. Da stvar bude još interesantnija, sve čarape koje je policija nabavila za svoje službenike su broja većeg od 45.
Druga javna nabavka koja je sprovedena u policiji je javna nabavka za cipele za iste te policajce. Tu javnu nabavku je dobila firma „Krunik“ d.o.o Beograd, koja, prema podacima Agencije za privredne registre, ima samo jednog zaposlenog.
Gospodine Bečiću, mislim da i vi, kao i svi mi koji dolazimo svaki dan u ovu Skupštinu, vidite policajce koji stoje ispred naše Skupštine. Ti ljudi su do pre nekog vremena bili u patikama. Oni su na svoje uniforme, verovali ili ne, nosili patike, zato što su čekali da se sprovede ta javna nabavka da bi mogli da dobiju čarape i cipele. Čarape im nabavlja firma za trgovinu voćem, a cipele im nabavlja firma koja ima jednog jedinog zaposlenog, prema podacima Agencije za privredne registre. To nije nešto što ja izmišljam. Tako da, moje pitanje gospodinu Stefanoviću i preporuka je da on to malo istraži, pošto voli inače da se bavi i istragama.
Drugo moje pitanje, koje se isto tiče uspostavljanja odgovornosti, neka bude celoj Vladi, pošto ne znam zaista koga bismo mogli da pitamo. Ko će da odgovara za lošu procenu Lazara Krstića, zbog koje smo izgubili 783 miliona evra?
Naime, kada je gospodin Krstić dolazio u Vladu, njega je premijer predstavio kao vunderkinda, prema kome je imao jedan nežan, očinski odnos, kome se čak i obraćao s vremena na vreme sa „sine“. E pa, „sin“ gospodina Vučića je napravio štetu od 783 miliona evra, zato što je odbijao da kredite koje je Srbija podigla konvertuje iz dolara u evre.
Samo da građanima bude jasno, 783 miliona evra je dvogodišnja ušteda od smanjenja plata i penzija. Dakle, sve one pare koje će građani Srbije dve godine dobijati manje kroz svoje plate i penzije je Vlada Republike Srbije, njen ministar, gospodin Vučić koji ga je doveo, koji ga je promovisao kao vunderkinda, potrošio zbog jedne svoje loše procene.
Da li u Vladi Srbije postoji svest o tome da neko za to treba da odgovara? Ako treba, da li to treba da bude gospodin Krstić, da li onaj koji ga je doveo, da li onaj koji je od njega pravio nešto što očigledno gospodin Krstić nije? Čini se sve više, kako vreme prolazi, da je od tog njegovog angažmana imao koristi isključivo on, a građani Srbije će kroz smanjenje plata i penzija dve godine da plaćaju samo jednu jedinu njegovu grešku. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Ja bih govorila o amandmanu na isti način na koji je to činio kolega Martinović, pa ako želite vi mene isto tako kada završim svoj govor zamolite da se pridržavam Poslovnika, jer smatram da ipak treba da imamo neka ista prava.
Veoma interesantno da se gospodin Martinović seća ko je kakva bio vlast, a ne seća se kakva je on lično bio opozicija i kakva je Srpska radikalna stranka u to vreme bila opozicija kada su se sve te stvari dešavale.
Gospodin Martinović je zaboravio da u momentu kada su isključeni iz sale, to je bilo zbog toga što su pevali satima i satima i satima i onemogućavali i druge narodne poslanike, gospodin Martinović tada još nije došao do prosvetljenja da pređe u Srpsku naprednu stranku, pa je ometao svoje kolege iz Srpske napredne stranke kada su pokušavali da govore pevajući rusku himnu, što je dosta čudno da se u jednoj Skupštini peva himna druge zemlje, da su se valjali po zemlji, čupali mikrofone, da je gospođa Pop-Lazić bacila cipelu na predsedavajuću, da je isto tako njegova tadašnja stranačka koleginica u prethodnom sazivu, doduše polila vodom predsednicu Skupštine, da su nas kleli sa govornice, proklinjali, predviđali nam skoru smrt, proklinjali našu decu u deset naraštaja, itd, tako da nemojte da se sećamo samo kazni.
Hajde da se sećamo i šta se to dešavalo i kako je ta Skupština izgleda kada je gospodin Martinović, gospodin Babić i još nekoliko poslanika koji nisu sada svi ovde, kada su oni bili opozicija. Tako da nemojte da se sada iščuđavamo nad tim šta se dešava, jer takva opozicija, niko iz Demokratske stranke nikada neće biti i u tome je suštinska razlika između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke. Hvala vam.

Zaista ne razumem, gospodine predsedavajući, šta se desilo, pa vi ne razumete da vas član 27. obavezuje da sednicu vodite onako kako vam Poslovnik nalaže. Govoriću o amandmanu, ali vi ne možete da vodite sednicu kako vam padne na pamet, pa samo u jednom momentu rešiti da više nema replika.