Zahvaljujem.

Jel mogu ovako kao gospodin Martinović da reklamiram povredu Poslovnika? Držim da mogu.

Dakle, zamolila bih gospodina Martinovića, osim toga što su svi verovatno fascinirani, oni nađu jednog člana svoje stranke koji nije kupio diplomu pa čitaju njegove ocene pet dana ovde da ih slušamo…

Gospodin Martinović je, gospodine Milićeviću, ne znam da li vam je poznato, pet godina objavljivao isti naučni rad pod različitim naslovima. Svaki put uzimao honorar, što je utvrdio Pravni fakultet u Novom Sadu, što su osudile njegove stranačke kolege i sada nam ovde drži predavanja o tome kako se časno bavi naukom.
Molila bih ga samo kada bude donosio te imovinske karte da ne zaboravi indeks Tome Nikolića, da ne zaboravi doktorat Nebojše Stefanovića, Siniše Malog, Jorgovanke Tabaković.

Da ne zaboravi da donese imovinsku kartu Nikole Petrovića, Andreja Vučića, Zvonka Veselinovića, svih ljudi koji su se basnoslovno obogatili za vreme vaše vlasti pa kada pokazujemo da pokazujemo sve, gospodine Martinoviću, a ne da biramo šta nam odgovara, šta nam ne odgovara, jer to što je neko završio fakultet, verujte, nas fascinirati neće.

Zahvaljujem predsednice.

Gospodine ministre mi smo već rekli da mi smatramo da je ovaj predlog zakona nemoralan. Mi smatramo da je nemoralno da u eri znanja vi nudite trogodišnje školovanja, kao sveti gral, smatramo da je nemoralno da ta deca budu plaćena znatno ispod minimalca, smatramo da je nemoralno da ni na jedan način ne obavežete poslodavca da će ih posle zaposliti, smatramo da je nemoralno da omogućavate da Republika Srbija, osim svih onih silnih pogodnosti za lažne strane investitore, sada ima još jednu pogodnost koja ne postoji ni u jednoj zemlji, a to su naša deca koja za njih rade besplatno.

U jednoj stvari ostajete dosledni. To je vaše uverenje da obrazovanje treba da stvara radnike, po mogućstvu vrlo poslušne, po mogućstvu spremne da rade za vrlo male plate, i po mogućstvu od detinjstva svesne toga da pred poslodavcem, koji je alfa i omega, nemaju apsolutno nikakva prava. To je vaša stara teza o tome kako je u Srbiji nezaposlenost velika zbog toga što su naši radnici loše obrazovani. To volite da govorite vi i naš predsednik, i premijerka, kako naši ljudi nemaju posla zato što ništa ne znaju, zato što su lenji, zato što čekaju da im nešto padne sa neba, i zato što su nesposobni.

Laž je da u Srbiji velika nezaposlenost zato što su ljudi neobrazovani. U Srbiji je velika nezaposlenost zato što radnih mesta nema. I to je laž od koje vi ovde polazite. Onda nam nudite, odnosno toj deci koja sutra treba da upišu dualno obrazovanje, nudite još tri laži.

Prva laž, da će nakon dualnog obrazovanja moći da završe školovanje, to oni samo u teoriji mogu, ali u istini i u realnosti će njihov nivo obrazovanja, budući da su 80% vremena proveli u radionici, biti toliko nizak, da oni neće moći da upišu ni jedan fakultet, i da oni neće moći da polože tu maturu, čak i ako budu želeli to da urade.

Druga laž koju nudite našoj deci, je da je ovo lakši put da dođu do posla. To nije tačno, zato što vi te firme u kojima će ta deca raditi, i tu je ključna razlika između tog vašeg nemačkog modela i našeg, ni na jedan način ne obavezujete ni jednim slovom zakona da tu decu zaposle sutra.

Treća laž koju im prodajete, jeste da će moći da započnu sopstveni biznis. Ta deca, gospodine Šarčeviću, neće imati ni sredstava, ni znanja da započnu sopstveni biznis. Uostalom, dualno obrazovanje tome i ne služi. Možda najnemoralnija stvar koju nama danas ovde govorite jeste da ne možemo govoriti o tome da se radi o nekoj prinudi, jer će bože moj ta deca sama da izaberu da idu u dualno obrazovanje. Zašto je ovo nemoralno? Prvo zato što se koristite bedom tih porodica. Šta mislite koliko ima porodica u kojima niko ne radi, u kojima se živi od socijalnih pomoći, koji će naterati decu da idu na dualno obrazovanje, jer im čak i tih 10.000 dinara koje će to dete dobijati nešto znači.

Drugo, prodajete im i ovde sada nama, kažete pa neko ne voli da uči, pa bože moj ne mora da uči ići na dualno pa će se osloboditi. Znate li koliko dece ne voli da uči? Ni jedno dete ne voli da uči, a vi sada ovde njima prodajući ove priče kako je to siguran put za zaposlenje ih terate u nešto će ih zakucati do kraja života. Dakle, znamo kako će to učenje kroz rad izgledati. Vidimo kako izgleda i rad u Srbiji, šta poslodavci rade odraslim ljudima, gotovim radnicima koji imaju svoja prava, i znaju svoja prava, a zamislite tek šta će raditi deci, gde je ugovor sklopila škola sa firmom, a oni nemaju apsolutno nikakva prava.

Vi, to smo vam rekli, mi smatramo da vi obezbeđujete poslodavcima neograničeni izvor ekstremno jeftine radne snage. Ta deca će u tim fabrikama raditi dok se školuju. Tog momenta kada završe školovanje, taj poslodavac neće hteti da ih zaposli, jer zašto, jer mu dolaze nova deca koja će raditi za isto tako jeftine pare. I ne samo to, nego će on imati interesa da otpusti i ove već postojeće radnike zato što ne mora ovu decu da plaća punu cenu rada.

Puno imamo zamerki. Pričaćemo o amandmanima. Iz zakona se vidi da vas baš briga za tu decu koju šaljete u dualno obrazovanje, inače biste vezali poslodavca na bilo kakvu vrstu obaveze prema njima. I kada ste na kraju pitali, u svoj pomalo drskoj replici kolegi Božoviću, vi ste rekli da se izvinjavate roditeljima i deci koji idu na dualno obrazovanje za to što smo mi rekli.

Vi treba da im se izvinite, gospodine Šarčeviću, ali ne zbog toga što govori Demokratska stranka, nego treba da im se izvinite zbog toga što ih lažima uvlačite u sistem obrazovanja koji će ih dotući, koji će ih zakucati tu gde jesu i koji će im uništiti svaku šansu da uspeju u životu.

Potpredsednice Milićević, ja sam narodna poslanica, a ne narodni poslanik, ili ukoliko je svejedno onda dozvolite da se vama obraćam sa potpredsednice.

Dakle, 300 milijardi dinara od 2007. godine, Republika Srbija duguje AP Vojvodini na osnovu toga što u Ustavu Republike Srbije piše da budžet AP Vojvodine iznosi 7% budžeta Republike Srbije.

To nisu nikakve pare koje bi pripale Vladi AP Vojvodine, bez obzira na to koja stranka tu Vladu vodi. To su pare koje bi otišle na pomoć koju građani Vojvodine dobijaju da započnu sopstveni posao. To su pare koje bi otišle na izgradnju stanova za mlade naučnike. To su pare koje bi otišle na pomoć poljoprivrednicima koji kroz različite programe, čime se ponosimo, dobijaju razne vrste pomoći bespovratnih, da li da kupe mehanizaciju, da li da urade navodnjavanje, da li da unesu neke inovacije u svoje poslove. To su pare koje Vojvodina daje svojim građankama kada pokušavaju, kada nemaju dovoljno sredstava da finansiraju vantelesnu oplodnju. To su pare koje Vojvodina daje za obnovu škola, obdaništa, domova zdravlja. To su pare koje Vojvodina daje porodiljama. To su pare koje Vojvodina posebno daje ženama da započnu sopstvene poslove. To su pare koje Vojvodina daje za izgradnju kuća za izbeglice, koje daje mladim parovima ukoliko žele da započnu život na selu. To su pare koje se ulažu u najosnovnije stvari poput kanalizacije, vodovoda, rasvete ili asfaltiranja.

Sve ovo Vojvodina ne može da radi zbog toga što 10 godina nije usvojen Zakon o finansiranju AP Vojvodine, i to nije nikakav hir o čemu ja govorim. U Ustavu Republike Srbije piše da je ovo jedan od zakona koji mora biti usvojen. Nema opravdanja što 10 godina taj zakon nije usvojen. Vi ćete sada vikati da je krivica naša.

Gospodo, pet godina ste na vlasti, za tih pet godina, ulazimo u šestu, je bilo sedam ministara finansija, 17 radnih grupa, 18 nacrta zakona, jedino oko čega nikako ne možemo da se dogovorimo jeste da se Ustav ispoštuje, da građani Vojvodine dobiju one pare koje im pripadaju, a da ne bude samo da su dobri kada plaćaju, kada pune Republički budžet, a kada treba da im se vrati, onda za njih para nema.

Izvinjavam se. Ne radi se o stavu opozicije, već se radi o tome da sam ja žena i da imam pravo da se oslovljavam u ženskom rodu. Ako može da bude spremačica, ako može da bude sluškinja, ako može da bude pralja itd, onda može da bude i poslanica, i to može nekom da se dopada ili ne dopada i treba da mi se obraćate u rodu kom ja pripadam. Veoma mi je neprijatno kada mi se obraćate kao muškarcu, zaista.

Dakle, predložila sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima…

(Nemanja Šarović dobacuje.)

Izvinjavam se, „koleginica“ Šarović dobacuje nešto, ne znam o čemu se radi.

Dakle, to je jedan od zakona čije je izmene ministar Šarčević najavio. On je, od kako je stupio na dužnost, najavio veliki broj izmena zakona, neke od njih je, nažalost, realizovao. Kažem nažalost zbog toga što je svaki predlog zakona, koji je dao u ovoj Skupštini, pokazao da ministar Šarčević i Vlada Republike Srbije ili ne razumeju šta je potrebno našem obrazovnom sistemu, ili ne žele da razumeju, ili ne znaju da razumeju. U svakom slučaju, mislim da je nastavnicima, roditeljima i deci apsolutno svejedno koji je od ovih razloga je po sredi, a ono što je jasno jeste da svaki zakon iz oblasti obrazovanja, koji u ovu Skupštinu dođe, nudi rešenja koja su nazadna, koja su retrogradna, koja nas sada u slučaju Zakona o dualnom obrazovanju vraćaju još dalje u prošlost, nego ovi prethodni.

Među njima je i Zakon o udžbenicima. Svaki roditelj u ovoj zemlji zna kako naši udžbenici izgledaju. Zna, prvo, da ih ima previše, zna da su preteški, zna da su preskupi, zna da su prevaziđeni, zna da je deci užasno teško da ih razumeju i zna, nažalost, da su ponekada udžbenici veoma puni nekih netačnih informacija.

Sada se situacija dodatno komplikuje zato što će, po novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ministar lično biti taj koji će odobravati plan udžbenika i koji će birati udžbenike, tako da umesto da imamo napredak u ovoj oblasti, mi imamo sve veće nazadovanje.

Predložila sam neke izmene zakona za koje mislim da treba da budu unete u Zakon o udžbenicima. Mislim da treba o tome da razgovaramo pre nego što ministar dođe sa svojim, pretpostavljam, retrogradnim zakonima, jer jedino što je ostalo, a u skladu je sa svim ostalim predlozima koje je dao, u zakonu piše da on lično sam piše udžbenike, i to bi bilo u skladu sa njegovom politikom.

Zahvaljujem, predsednice.

Najmanje je sramota što ja ovo predlažem, mislim, treću ili četvrtu godinu zaredom. Isto tako nije najveći problem što Srbiju već evo četiri godine Savet Evrope opominje na obavezu koju imamo u skladu sa presudom kojom je Srbija obavezana da usvoji zakon o nestalim bebama.

Mnogo veći problem od toga što ja ovo predlažem, mnogo veći problem je što se sramotimo i dozvoljavamo da nas Savet Evrope opominje, da usvojimo ovaj zakon, jeste to što roditelji kojima se desila najgora stvar u životu, da su im ukradena tek rođena deca, ne mogu da dođu do istine, ne mogu da dođu do pravde, ne mogu da otkriju šta se desilo sa njihovom decom, a vi ih u tome direktno sprečavate.

Ja vas zato molim da sledeći put kada se ja budem sretala sa njima, a znam da svim poslaničkim grupama pišu, jer njima je apsolutno svejedno koja će stranka, koja većina i koja će Vlada da usvoji ovaj njihov predlog, ja vas molim, zvaću vas da idete samnom i da se vidite sa njima, pa da vam oni kažu kroz kakva sva poniženja prolaze, da vam oni kažu kako tim ženama u porodilištu kada se porode, poture da potpišu desetine dokumenata a među njima i dokumenta kojima se one odriču toga da prime leš svoga deteta, pa da vam pričaju malo kako je to kada posle šest godina stigne opomena da dete nije upisano u školu, pa sami moraju da idu i da prijave da im je dete umrlo, pa da vam pričaju malo o tome kako kada dođu oni nekim svojim alternativnim istragama do toga gde bi moglo njihovo dete biti, nemaju načina da to utvrde, pa da vam pričaju malo kako je strašno kada za pet ili deset godina shvatite da nešto nije bilo u redu, da vaše dete nije mrtvo, da vam je samo rečeno da je dete mrtvo, a da onda već bude kasno, zato što je po sadašnjem zakonu zastarelo bilo šta i vi više ništa ne možete da uradite. Oni bi vam verovatno rekli da je najstrašnije od svega to što je Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona koji je dostavila ovoj skupštini, a koji već od novembra sedi u proceduri, a hvala Bogu, ne stavljate ga na dnevni red , piše i njima se nudi da se odreknu svog deteta u zamenu za 15.000 evra.

Znate šta, kada se vi budete svoje dece odricali za 10.000 ili 15.000 evra onda tražite to.

Hvala, predsednice.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je pre godinu dana usvojen u ovoj skupštini, a čije ja izmene predlažem, podrazumeva jednu veoma neobičnu proceduru po kojoj bilo koja opština u Srbiji može trećinu najboljeg poljoprivrednog zemljišta da dodeli investitoru po slobodnom izboru predsednika opštine i ministra poljoprivrede, bez tendera, bez javnog nadmetanja, bez ikakvih uslova, dokaza i bez toga da se vidi koja bi realna cena tog zemljišta mogla biti. Ako taj ponudi najviše, neka dobije itd.

Šta je problem sa tim i šta ja zapravo predlažem da se menja? Problem je u tome što između 15.000 i 17.000 porodica, živi od toga što uzima u zakup državno poljoprivredno zemljište. Nekoliko hiljada njih živi isključivo od toga i vi ste sada, pošto ste predvideli zakonom takvo rešenje, zapravo tim ljudima onemogućili da obrađuju zemlju od koje oni žive i u najboljem slučaju ste ih naterali na to da budu nadničari i da rade za nekakvu nadnicu na zemlji koju ste poklonili svojim poslovnim partnerima, opet kažem, bez ikakve procedure.

Ono što mi predlažemo jeste da se naprave makar neka pravila po kojima ti vaši poslovni partneri mogu dobiti zemlju. Da se napravi neki javni poziv, da se napravi licitacija, da se vidi ko koliko nudi, ko kakav plan ima za to zemljište, da se vidi koje je to zemljište, a ne da im se bez kriterijuma daje najbolje poljoprivredno zemljište u svakoj opštini. Mi zapravo pokušavamo da uvedemo neki red u ovu oblast, što vi očigledno ne želite.

Znamo da je zakon o poljoprivrednom zemljištu donet isključivo zbog toga, a mnogi su ga već tada nazivali „tenisov zakon“, a kasnije smo od ministra Nedimovića čuli da se kaže „teniz“, tako da je u pitanju „tenizov zakon“, da kažemo tako.

Ali, samo da vam kažem nešto, gospodo. To što vi poklanjate svojim poslovnim partnerima nije vaše, nemate pravo da poklanjate poljoprivredno zemljište, koje su generacije poljoprivrednika obrađivale i od koje hiljade porodica žive, svojim poslovnim partnerima.

Dajte da usvojimo ove izmene, pa ako vaši poslovni partneri budu najbolji, ako ponude najviše, pa proći će oni, nemojte se brinuti za njih. Problem je u tome što ne nudite ništa, a dobijaju nečije, tuđe sve.

Jedno deset puta ste izbrisali listu govornika iz nepoznatih razloga, verovatno da kolegama koje imaju prednost ne biste dali reč.

Znam da smo na amandmanu, očigledno jedina.

Samo da pitam, jel prošao deo sednice kad se čitaju presude, ili mi možemo tako poneku presudu da čitamo, zato što mi imamo, recimo, ne znam da li znate, koleginica Gojković, naša predsednica, postoji pravosnažna presuda protiv nje Vrhovnog kasacionog suda iz 2013. godine, koja konstatuje da je bez vidljivog interesa preuzela obavezu da u celosti izmesti međunarodni saobraćaj …(Isključen mikrofon)

Izvinjavam se što se smejem, slatko sam se nasmejala. Verovatno nećete više apsolutno, dok se ne javi Martinović, pa ćete onda opet.
Dakle, radi se o članu 9, gde se stavom 3. propisuje sastav Programskog saveta i tu ima jedna nejasna odredba kojoj je ova Vlada veoma sklona, a to smo videli kada smo imali Zakon o obrazovanju, gde se kaže da se imenuju stručnjaci iz relevantne tematske oblasti i predstavnici, odnosno zaposleni u Nacionalnoj akademiji sa značajnim privatnim iskustvom, pretežno iz reda javne uprave. Dakle, čak ne i sa iskustvom iz oblasti javne uprave, tako da, recimo, spremačica koja je zaposlena u Nacionalnoj akademiji, prema ovome ovako kako ovde stoji, može sutra da bude izabrana u Programski savet Nacionalne akademije.
Ne znam zbog čega vi ne želite da prihvatite da postavimo minimum minimuma uslova u vidu školske spreme, radnog iskustva, bilo čega što osobe da bi bile imenovane u Programski savet moraju da ispune. Govorite da je ovo zakon kojim će se omogućiti da oni koji su najbolji napreduju, da se uspostavi nekakva meritorkatija u državnoj upravi, pa da se prema zaslugama napreduje, a istovremeno ostavljate ovde prostor da oni koji vode Akademiju biraju kako god im padne na pamet ko će biti u Programskom savetu, da za to dobijaju naknade i da još odlučuju o drugima.
Mi predlažemo, neuspešno, zato što nam je to bio pokušaj kad smo imali Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da se uvede minimum nekih kriterijuma školske spreme, oblasti u kojima moraju imati iskustva, godine iskustva, šta god, ali vama očigledno ne odgovara da bilo kakvi kriterijumi postoje zato što je namera očigledna da jedini kriterijum bude to da li je neko pripadnik stranke na vlasti i da li ima odgovarajuću stranačku knjižicu.
Ovaj član podriva ono što vi kažete da je suština ovog zakona. Ako tvrdite da je suprotno, prihvatite amandman da se uvede makar neki uslov u vidu stručne spreme za te ljude, jer ovo ovako kako stoji znači isključivo da će se birati stranački kadrovi, a ne oni koji su stručni, koji su najbolji i koji znaju da rade svoj posao.

Zahvaljujem predsednice.

Godine 2006. je usvoje Ustav Republike Srbije, koji je propisao da se ima usvojiti zakon kojim će se regulisati finansiranje Autonomne Pokrajine Vojvodine. Jedanaest godina kasnije pet radnih grupa kasnije, četiri, pet ili šest Vlada kasnije, sedam ministara finansija, tri različite pokrajinske Vlade kasnije, taj zakon nije usvojen, a rezultat toga je da Vojvodina ni jedne budžetske godine ne zna koliko će imati sredstava. Ne sredstava koja će pripasti Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, nego sredstava koja će pripasti građanima Vojvodine, a koja Vojvodina koristi za različite vrste pomoći, podsticaja, subvencija, nepovratnih sredstava i drugih mogućnosti koje građani AP Vojvodine imaju.

Nejasno je zbog čega niko u Srbiji ne želi da se ovaj zakon usvoji. To nije nešto što Vojvodina želi da otme od Srbije i zbog toga te vaše teze koje često iznosi Aleksandra Vučić, da se Vojvodini daje 7% su u najmanju ruku sramotne. Građani Vojvodine ne žele da im bilo ko išta da. Želimo samo da prestanete da otimate. To je jedina suština kada je u pitanju finansiranje Autonomne Pokrajine Vojvodina.

Zbog toga što taj zakon nije usvojen, mi već 11 godina svake godine imamo borbu prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije, svađu oko toga da li tih famoznih 7% iznosi 7% prihoda, 7% rashoda . Prva Vlada SNS je ovu dilemu razrešila na jedan poprilično sramotan način, rekavši da nije u pitanju ni 7% prihoda ni 7% rashoda nego 7% poreskih prihoda, što je znatno manje od onoga što piše u Ustavu Republike Srbije, ali u jednoj stvari su svi ministri finansija koji su protivustavno ukidali Vojvodini sredstva u pravu, a to je da nigde u Ustavu ne piše da Srbija treba da obezbedi tih 7%, nego jednostavno da budžet Vojvodine iznosi 7% budžeta Republike Srbije. Mali problem sa tom logikom je u tome što Vojvodina zahvaljujući tome što zakon nije usvojen nema načina da nadomesti do tih 7%, tako da, ponavljam, ne želimo da nam niko bilo šta daje iz republičkog budžeta, samo da se građanima Vojvodine ne uzima ono što su sami zaradili.

Zahvaljujem.

Budući da sam Zakon o izmenama i dopunama zakona o visom obrazovanju i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja morala da povučem, budući da su se zakoni na koje sam ja želela da intervenišem u međuvremenu izmenili, svakako ću pripremiti nove. Ovo je jedini zakon iz oblasti obrazovanja koji predlažem na ovoj sednici.

Problem je u tome što zakoni koje smo usvojili kada smo razgovarali o zakonima o osnovima sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, nisu rešili ni jedan jedini problem koji postoji u našem obrazovanju, nisu rešili ni problem sa udžbenicima, ni problem sa kvalitetom obrazovanja, ni problem sa finansiranjem obrazovanja, ni problem sa lažnim diplomama, ni problem sa uslovima u kojima deca idu u školu, ni problem oko toga kako nam deca uče, šta uče, kakav se nivo znanja od njih očekuje, kakvi to ljudi izlaze iz naših škola nakon završenog školovanja, umesto toga, mi smo dobili zakone o kontroli obrazovanja.

Ministar je najavio da ćemo imati novi zakon o udžbenicima, ali ako bude izgledao kao ovi zakoni koje smo usvojili prošle nedelje u ovoj Skupštini, plašim se da će u zakonu u udžbenicima, verovatno pisati da ministar lično piše sam sve udžbenike koje se nalaze na tržištu u Srbiji, a osnova zakona o udžbenicima treba da bude vrlo jednostavna.

Naši udžbenici treba da budu moderni, treba da budu tačni, treba da budu savremeni u skladu sa onome šta se dešava u modernom svetu kada je u pitanju obrazovanje, treba da budu oslobođeni, kako je to Verbić rekao - udžbeničke mafije i treba da budu dostupni svoj deci što sa našim udžbenicima trenutno nije slučajno.

Poražavajuće su reklame koje su se pojavljivale u oči početka nove školske godine za kredite u bankama, povoljne kredite koje roditelje treba da dignu da bi, zamislite molim vas luksuza, mogle da kupe deci i udžbenike i da bi mogli da ih upišu na neku nastavnu aktivnost, mislim da je karate ili engleski u pitanju. To su stvari koje ponižavaju naše građane.

Udžbenici su nam, dakle, preskupi, preteški, zastareli, prevaziđeni, veoma često netačni i roditelji to ne mogu da priušte. Deca to ne mogu da prate i sasvim sigurno ništa ne mogu da nauče iz njih.

Videćemo kakvi će zakoni koje Šarčević bude ovde predložio biti, ali i ako su i malo slični zakonima koje smo usvojili prošle nedelje, koje je isto Šarčević predložio, mislim da nam se ne piše ništa dobro.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, ušli smo u četvrtu godinu kako je Srbija trebalo da usvoji zakon o nestalim bebama i u četvrtu godinu kako Srbija tu obavezu izbegava. Sramota je da Savet Evrope treba da nas opominje za nešto što mi treba da uradimo sami od sebe zbog istine, zbog pravde, zbog ljudskog dostojanstva i zbog poštovanja prava ljudi kojima su se desile najgore stvari koje nekome u životu mogu da se dese.

Ja ne znam kojim rečima više, sada već 60 i neki put, mogu da vas molim da u izmene Krivičnog zakonika ubacimo samo jednu jedinu izmenu, a to je da krivično delo krađe beba ne zastareva? Ako ne mogu da vas zamolim ja, onda vas molim da se sretnete sa tim roditeljima. Oni pišu svim poslaničkim grupama. Mislim da su šefovi svih vaših poslaničkih klubova makar jednom dobili pismo od Udruženja roditelja koji vas mole da se sretnete sa njima, da ih pogledate u oči, pa njima recite zbog čega nećete da se ovaj zakon usvoji.

Ne morate to objašnjavati meni, ne morate to objašnjavati DS. Roditeljima čija su deca ukradena recite zbog čega četiri godine ne želite da se ovaj zakon usvoji. Ko se s njima nije sreo nema predstavu kroz šta ti ljudi prolaze, ne može da zamisli te birokratske barijere, ta poniženja, te začkoljice, te prevare kojima se ti ljudi i dan danas izlažu. Ne može da zamisli šta to znači kada roditelju za zdravo dete za dva dana neko kaže da je dete umrlo, a onda to dete za godinu dana dobije opomenu zato što nije vakcinisano ili za šest godina dobijete poziv da ga upišete u školu, pa onda sami treba da idete da prijavite da vam je dete umrlo, a da pri tome nikada niste videli ni dokumentaciju, ni telo deteta, niti ste imali priliku da ga sahranite.

Molim vas, nemojte da se sramotimo. Nemojte da Savet Evrope mora da nas opominje što ne usvajamo ovaj zakon. Nemojte da to radimo zbog Savet Evrope. Dajte da uradimo to zbog ljudi kojim su deca ukradena, koji ne mogu da dođu do istine i dajte da to uradimo zbog dostojanstva tih ljudi, zbog istine i zbog pravde, a ne da izbegavamo da to uradimo čak i kada nas neko tera, što je naša tragedija.