Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani saradnici ministra, narodni poslanici, poštovani građani, ja ću kao poslanik stranke Demokratske akcije Sandžaka i pripadnik bošnjačke nacionalne zajednice, a i predsednik Odbora za obrazovanje Bošnjačkog nacionalnog veća reći nekoliko reči o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i sistema, i to o onom njegovom delu koji se odnosi na obrazovanje manjinskih naroda.

Ovim zakonom, pored ostalog, svim državljanima Republike Srbije se garantuje jednakost na obrazovanju, kao i jednakost i dostupnost obrazovanja na isti način pod istim uslovima, a za pripadnike manjinskih naroda obrazovanje se realizuje, odnosno sprovodi na jeziku nacionalne manjine i pismu nacionalne manjine. Takva zakonska rešenja su postojala i u dosadašnjim zakonima i to je za nas sasvim prihvatljivo i tu nema nikakvog spora.

Međutim, ono što nama predstavlja problem, to je primena zakona u praksi u svakodnevnom životu. Taj put od donošenja zakona do njegove primene je dug, težak, često puta i nedostižan.

Kao primer za to navodim naš slučaj, odnosno Bošnjaka. Mi smo, iako ova zakonska rešenja već duže vreme ne postoje, ovakva kakva su sada ili slična, uspeli da ovo pravo ostvarimo samo u gradu Novom Pazaru i opštinama Tutinu i Sjenici i nigde više van teritorije pomenute, čak ni u Priboju, ni u Prijepolju gde Bošnjaci čine znatan deo stanovništva i gde su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje ovog prava.

Problemi na koje nailazimo pri ostvarivanju ovog prava su različiti i mnogostruki. Počnimo od samog početka, odnosno od momenta kada roditelji učenika treba da se opredele za jezik na kojem će njihova deca da slušaju nastavu. Tada se njima plasiraju razne dezinformacije, kao primer da ako dete uči na bosanskom neće moći da studira u Republici Srbiji, neće moći sutra da se zaposli itd, da ne nabrajam. U ovo su nažalost bili uključeni i neki zvaničnici Ministarstva prosvete, školskih uprava, neki direktori, čak i pojedini nastavnici.

Hoću da naglasim još nešto, čak se desilo, imamo nekoliko slučajeva, podnete su krivične prijave, da nije ispoštovana volja roditelja pri opredeljivanju za nastavu, nego iako su se oni opredelili za nastavu na bosanskom, ona je posle nekoliko dana prekinuta i realizovana je nastava na srpskom jeziku.

Poseban problem realizacije ove nastave predstavlja nedostatak udžbenika, posebno za dodatke za predmete koji su od posebnog nacionalnog značaja za nacionalne manjine. Najzaslužniji za takvu situaciju su Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosveti savet, koji su učinili sve, izmišljajući često puta nekakve banalne razloge kako ne bi dozvolili donošenje nastavnih programa i odobravanje udžbenika za ovu nastavu.

Ima još problema koji stoje na putu uspešnoj realizaciji ove zakonske odredbe. Ja neću ovog puta da nabrajam. Reći ću samo da se često puta kao problem javlja upotreba nekih termina, a koji su uz dobru volju lako rešivi.

Ovim predlogom zakona, ministre, vi ste nagovestili, nekim odlukama koje ste doneli, da ste opredeljeni za potpunu primenu ovog zakona, pa i u ovom delu koji se odnosi na obrazovanje nacionalnih manjina i mi vam tu odajemo jedno zaista veliko priznanje i podržaćemo vas u tom nastojanju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, Vlada Republike Srbije, sudeći na osnovu izveštavanja medija, postiže zapažene rezultate u skoro svim oblastima. Tako vrlo često slušamo o otvaranju novih puteva, fabrika i drugih veoma važnih objekata. Te fabrike, kako čujemo, zapošljavaju po nekoliko stotina radnika, a neke od njih i po nekoliko hiljada. Rezultati toga, a to nam je i predsednik Vlade ovde potvrdio pre nekoliko dana, imaju za smanjenje stope nezaposlenosti sa 26%, koliko je bilo pre par godina, na 15,2%. To je zaista za pohvalu i poštovanje i SDA Sandžaka ove rezultate ceni kao vrlo dobre i ohrabrujuće, ali ima i obavezu da ukaže da u Sandžaku, gde tradicionalno žive Bošnjaci, tih rezultata nema.
U Sandžaku nema novih puteva, ne otvaraju se fabrike i nema zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti u Sandžaku nije 15,2%, već je daleko iznad toga, pa je primera radi u Novom Pazaru oko 50%, a u Tutinu oko 75%. Ovakvo stanje u Sandžaku nije od juče već traje duži niz godina, a za posledicu ima odlazak radno sposobnog stanovništva van granica ove zemlje uglavnom za Nemačku, a i u druge zemlje zapadne Evrope. Taj odlazak često bude trajan, dakle bez povratka.
Proces odlaska radno sposobnog stanovništva van granica zemlje je intenziviran u ovoj godini, a posebno je izražen u Tutinu. Prema podacima agencija koje vrše prevoz putnika, samo iz Tutuna je u ovoj godini zemlju napustilo oko 5.000 ljudi u potrazi za poslom. Tutin sve više liči na napušten grad.
Pitam predsednika Vlade da li je upoznat sa ovim činjenicama i da li Vlada Republike Srbije ima u planu da preduzme neke mere, koje i kada, kako bi se smanjila nezaposlenost u Sandžaku i kako bi prestala potreba za odlaskom radno sposobnog stanovništva van zemlje u potrazi za poslom? Ovo pitanje se odnosi naravno na ceo Sandžak, ali bih molio da se posebno tretira Tutin, jer je tu situacija najteža.
Drugo moje pitanje je takođe za predsednika Vlade, ali i za ministarku Zoranu Mihajlović, a tiče se izgradnje puteva u Sandžaku. Naime, poznato da su putevi Tunin-Novi Pazar i Sjenica-Novi Pazar među najlošijim i najopasnijim u zemlji, a put Tutin-Novi Pazar je na granici upotrebljivosti.
Pre nekoliko godina tadašnji ministar Dinkić je potpisao jedan ugovor sa jednom turskom bankom, a za izgradnju ova dva putna pravca. Posle toga je delegacija, odnosno ekipa iz Turske u društvu sa tadašnjom ministarkom za NIP Vericom Kalanović obišla teren, data su obećanja da će se putevi raditi. U budžetu Republike Srbije su date garancije, odnosno te garancije su se provlačile nekoliko godina, ali do izgradnje nije došlo. Pre neki dan imamo reprizu tog dešavanja. Naime, ponovo je jedna ekipa iz Turske, sa predstavnicima našem Ministarstva građevinarstva i predstavnicima lokalnih samouprava iz Tutina, Sjenice i Novog Pazara obišla ove putne pravce i opet smo čuli obećanja da će se ovi putevi raditi ubrzo i još da će se raditi i put Tutin-Sjenica. To je opet izazvalo neku nadu i radost kod građana tog područja. Nažalost, radost bi bila potpunija da je pomenuti put Sjenica-Prijepolje, međutim, on ni ovog puta nije pomenut.
No, mi se plašimo da se ne ponovi situacija od pre nekoliko godina i da ovo bude samo još jedna šetnja. Pitam predsednika Vlade i ministarku Mihajlović – da li je ova obnovljena priča ozbiljna, odnosno da li će se i kada raditi putevi Tutin-Novi Pazar, Sjenica-Novi Pazar i Tutin-Sjenica? Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već puna dva dana razmatramo veoma važne zakone iz oblasti pravosuđa, među kojima najveću pažnju izaziva Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, pa ću reći nekoliko rečenica o njemu.
Važeći Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava proistekao je iz reforme pravosuđa iz 2009. godine, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine. Pomenuta reforma i ovaj zakon su i od strane domaće stručne javnosti dobili loše ocene, a i u praksi su ispoljili mnoge nedostatke. Zbog toga se pristupilo izmeni, odnosno izradi novog zakona sa ciljem da se ti nedostaci otklone, a nepravilnosti isprave.
Vi ste, gospodine ministre, juče obrazlagali razloge za donošenje ovih zakona i isticali ciljeve koje želite da postignete. Sve što ste rekli u vezi sa tim je što se nas tiče u redu i prihvatljivo. Međutim, mislim da u predlogu ovog zakona to nije u potpunosti ispoštovano.
Ja sam iz Tutina i hoću da ovaj zakon posmatram na osnovu toga kako su Opština Tutin tretirani u njemu. Opština Tutin je do pomenute reforme imala sud za prekršaje, opštinski sud i opštinsko javno tužilaštvo. Pomenutom reformom je sve to ukinuto, odnosno izmešteno ili pripojeno odgovarajućim organima u Novom Pazaru.
Pratili smo vaše ocene postojećih rešenja i najave kriterijuma i principa na osnovu kojih će biti urađen ovaj zakon i ponadali se da će Tutin ponovo dobiti ove sudske organe. Ispostavilo se, međutim, da smo imali lošu procenu. Predloženim zakonom Tutin i dalje ostaje bez ovih sudskih organa. Ovakvo rešenje je za nas građane Tutina nedopustivo, neprihvatljivo, nepravedno i neprincipijelno.
Tutin je pogranična opština. Granica sa Crnom Gorom je oko 60 kilometara, a administrativna linija sa Kosovom oko 40 kilometara. Teritorijalno je jedna od većih opština u Srbiji sa 741 kilometrom kvadratnim. U Opštini Tutin živi više od 31.000 stanovnika i pretežno su Bošnjaci, čak oko 90%. Još ako računamo oko 10.000 onih koji borave duže vremena u inostranstvu na privremenom radu, bar su se nadali da će tako biti.
Tutin je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji. Stopa nezaposlenosti prelazi 70%, infrastruktura, a posebno putna je u izuzetno lošem stanju. Opština Tutin ima 99 naseljenih mesta, preko 500 kilometara lokalnih puteva, od kojih je manje od 10% asfaltirano. Put Tutin-Novi Pazar je jedina veza sa bilo kojom drugom opštinom i po svim ocenama je najlošiji i najopasniji u Republici Srbiji. Tih 35 kilometara se ne može preći brže od 45 minuta. Pojedina sela su od Tutina udaljena više od 40 kilometara. Putevi, kao što sam rekao, uglavnom makadamski, zime duge i hladne sa mnogo snega, bez javnog prevoza. Da bi jedan Pešterac obavio neku potrebu u sudu on treba da pređe u jednom pravcu i 75 kilometara izuzetno lošeg puta. U letnjem periodu za to mu treba ceo dan, a zimi su mu i dva dana malo.
Umesto da se u Tutinu i drugim udaljenim opštinama, nerazvijenim opštinama, pograničnim opštinama otvaraju nove institucije i time život građana čini lakšim i jeftinijim, dešava se suprotno. Mi tražimo da za sve opštine i sve građane važe ista pravila, isti kriterijumi, isti principi, da svi budemo ravnopravni i jednaki. Kada bi tako bilo, u Tutinu bi sigurno postojao i prekršajni sud i osnovni sud i opštinsko javno tužilaštvo, a u Sjenici osnovno javno tužilaštvo. U Tutinu postoje svi uslovi …

Gospodine ministre, molim vas da iznađete način i otklonite ove očigledne nedostatke i nepravde koje, siguran sam, i vi uočavate. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka demokratske akcije sandžaka učestvuje u Vladi Republike Srbije od 2005. godine, a od 2008. godine predsednik stranke, gospodin Sulejman Ugljanin je ministar bez portfelja, zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih područja i rukovodilac Vladine kancelarije formirane za tu namenu.
Stranka demokratske akcije je ušla u Vladu Republike Srbije sa namerom da pomogne u rešavanju mnogih problema koji su prisutni u našem društvu, da pomogne što brže i efikasnije priključenje naše zemlje EU, zaštiti i unapredi prava Bošnjaka, obezbedi brži razvoj nerazvijenih područja, a posebno regija Sandžaka.
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja bavi se područjem koje obuhvata 46 opština sa oko milion stanovnika. Stepen razvijenosti tih opština je ispod 60% republičkog proseka. Prema podacima Agencije za privredne registre, iznos podsticajnih sredstava plasiranih u nedovoljno razvijene opštine u 2012. godini je 3,15% ukupnih sredstava plasiranih u Republiku Srbiju i od 2010. godine pa na dalje taj procenat je stalno u padu.
Iznos podsticaja u nedovoljno razvijena područja po glavi stanovnika iznosi 9.797 dinara u 2012. godini, dok je u ostatku Srbije taj iznos 19.930 dinara.
Prema podacima Agencije za privredne registre broj privrednih društava i preduzetnika u nedovoljno razvijenim opštinama stalno opada. Tako je primera radi broj preduzetnika u 2005. godini bio 3.943, a u 2013. godini 1.868. Broj privrednih društava je 2005. godine bio 441, a ove godine 207. Od 173 strane direktne investicije od 2000. godine svega tri su se odnosile na nedovoljno razvijene opštine u ukupnom iznosu od 14 miliona evra, što je 0,001% ukupnih stranih direktnih investicija.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza dodeljuje u okviru svojih programa od 4.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Prosečan iznos sredstava koji je do sada dodeljen u nedovoljno razvijenim opštinama iznosi 4.750 evra. Ukupan budžet Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja u ovoj godini je 487.263.000 dinara ili 0,047% budžeta Republike Srbije. Lako je zaključiti se nerazvijena područja ovakvim odnosom društva i ovako skromnim budžetskim sredstvima Kancelarije ne može razviti ni održivo, niti bilo kako. Naprotiv razlika u razvijenosti ovog područja i ostalog dela Srbije će se stalno uvećavati, i uvećava se. Zbog svega toga ministar Ugljanin je podržao inicijativu za rekonstrukciju Vlade i dao konkretan predlog.
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja treba da preraste u ministarstvo, sa većim nadležnostima i budžetom ili da se pripoji nekom drugom ministarstvu, jer bi samo tako mogla da odgovori nameni za koju je i formirana. U ovom Predlogu zakona koji je pred nama toga nema, ali mislim da nije kasno i da bi taj predlog trebalo prihvatiti. Bez obzira na to, mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon, jer verujemo da će Vlada Republike Srbije prepoznati potrebu bržeg razvoja nedovoljno razvijenog područja i ubuduće za tu namenu izdvojiti znatno više novčanih sredstava. Hvala vam.