Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 26.04.2014. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem na pitanju.
Dosta se govorilo i o Godišnjem izveštaju o napretku, odnosno sada se zove Izveštaj o zemlji, nije više Izveštaj o napretku, ali zapravo notira napredak zemlje u svim oblastima, posebno političkim kriterijumima, vladavini prava, ekonomskim kriterijumima, itd. I danas smo baš imali baš, ja sam prisustvovala, bila je onlajn video-konferencija Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje našeg parlamenta ovde, poslanika u Skupštini, i Evropskog parlamenta, tako da smo i tu prošli, čini mi se, i sa poslanicima dosta oko izveštaja. Mislim da ćemo imati i u planu je da sazovemo sasvim sigurno jednu posebnu sednicu gde ćemo govoriti o izveštaju. Mislim da to zaslužuje i da je to već postala praksa koju smo prošle godine uveli, da se i u parlamentu, kao najvišem zakonodavnom telu, imajući u vidu da i parlament ima zaista brojne i važne ingerencije u okviru samog procesa pristupanja, da ćemo imati i onda ćemo moći detaljnije da govorimo o svemu.
Međutim, vaše pitanje je bilo da li imamo razloga za radost. Ja to ne posmatram na način radosti ili žalosti, ja to posmatram kao jedan proces koji je prilično kompleksan, dugo traje, ne samo za nas, čak mislim da se mnogo promenio u odnosu na prethodnih deset godina, možda i manje, u odnosu na načine pregovora, imamo i novu metodologiju za pristupanje. Brojne su se geopolitičke i rekla bih druge okolnosti promenile, od migrantske krize koja je donela donekle i ekonomsku krizu, da ne govorimo o pandemiji kovida, da ne govorimo o poremećenim odnosima Evropske unije sa nekim drugim vanevropskim akterima. Sve se to reflektovalo, naravno, na sam proces i na jednu nepopularnost politike proširenja.
Ali zbog čega možemo da budemo zadovoljni ove godine, to je možda tema. To je da je zapravo ovogodišnji izveštaj zaista u skladu sa principima nove metodologije, sačinjen tako da na jedan vrlo balansiran, objektivan način prepoznao šta je sve Vlada Srbije uradila. Kada kažem Vlada, to nije samo Vlada, to je i parlament, to su i svi drugi akteri u društvu koji su imali svoju ulogu u ovom procesu, bez kojih ne možemo da sprovedemo brojne reforme i u tom smislu je to prepoznato i ostvareno kroz jednu ocenu koja se provlači kroz čitav izveštaj, koja je negde veći napredak, negde manji, zavisi u kojoj oblasti je definisan, dakle, kao ograničeni napredak ili dobar napredak ili samo napredak, ali u svakom slučaju, sve oblasti su evidentirane kao oblasti u kojima je Srbija u prethodnom izveštajnom periodu, dakle, od prošlogodišnjeg izveštaja do ovogodišnjeg, ostvarila manji ili veći napredak.
Da li mi treba da budemo zadovoljni zato što je to izveštaj notirao? Pa, delom imajući u vidu i neke ranije izveštaje, mislim da je nova metodologija dala novi zamajac i Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji da čini mi se da na jedan možda i stroži, ali ja bih rekla u ovom slučaju jedan objektivniji način, zaista oceni sve ono što je urađeno u prethodnoj godini, ali pre svega mislim da treba da budu zadovoljni građani, zato što sve ove reforme koje smo sproveli u krajnjoj liniji one se tiču onoga što mi želimo za naše građane, a to je i efikasnije pravosuđe i lakši i bolji pristup pravdi i pravičnosti svakom građaninu bilo gde u Srbiji da živi i naravno slobode i medijske i manjinske i sve druge, jer Srbija je ozbiljna, odgovorna, demokratska zemlja.
Dakle, naravno da ima posla u brojnim oblastima, ali mislim da smo i tokom pandemije pokazali da smo uspeli da sačuvamo supstrat demokratskog funkcionisanja zemlje na najbolji način, da sačuvamo i slobode i prava, iako to očigledno, kao što su moje kolege prethodno govorile, nije baš donelo uvek, čini mi se, efikasan odgovor možda na neke pandemijske izazove, ali smo sačuvali svačiju i slobodu i pravo, što mislim da je bio test za sve zemlje u Evropskoj uniji, ne samo za nas u regionu, a da istovremeno pokažemo takvu jednu elastičnost privrede i da zaštitimo našu fiskalnu stabilnost, o tome je ministar Mali mnogo i stručnije govorio, ali u svakom slučaju, da uspemo i da nam na tome, između ostalog, jer ne možemo da razdvojimo samo političke i ekonomske kriterijume, oni ruku pod ruku jedno sa drugim.
Vladavina prava znači da, između ostalog, postoji predvidivije investiciono okruženje i svakako da činjenica da je Srbija privukla najveći broj direktnih stranih investicija od svih zemalja jugoistočne Evrope u poslednjoj godini ili čak i dve godine nesumnjivo govori da je i napredak u vladavini prava u tom segmentu ostvaren, što naravno ne znači da nema još mnogo posla. Vi vrlo dobro znate, kao poslanik, koliko posla čeka i parlament kada su u pitanju ustavni amandmani i prateći zakoni koji će dovesti do toga da amandmani, onda kada budu usvojeni, i kada nove odredbe koje će na referendumu građani izglasati, kako da budu i implementirani u punom kapacitetu. To će biti novi set zakona koji ćemo morati da donosimo.
Dakle, proces pred nama stoji, ima puno posla, međutim, nesumnjivo je da smo se u vreme zaista teške krize za ceo svet i Evropsku uniju pokazali ne kao zemlja koja se žalila i bunila zato što su se usred igre promenila pravila igre, odnosno uvedena nova metodologija.
Da smo bili neodgovorna Vlada mogli smo da kažemo, kao što su, neću da imenujem, neke druge države, jer zaista sve podržavamo u procesu evropskih integracija, ali mogli smo da kažemo – eto, baš sad, u sred našeg procesa menjaju se pravila, mnogo su oštrija, mnogo su strožija i mogli smo to da koristimo kao izgovor za nerad, za nečinjenje i jednu letargiju.
Ne da to nismo uradili, naprotiv jedina smo država u regionu, i to sa punim kredibilitetom mogu da kažem, koja je aktivno prihvatila nova pravila igre. Nismo se bunili, nego smo prionuli na posao, reorganizovali svoje strukture, reorganizovali naše pregovaračke strukture i, što je najvažnije, uz aktivnu podršku predsednika Republike, Vučića, i premijerke Brnabić, kako nova metodologija i nalaže, a nova metodologija traži da svi uđu u proces i da svi na najvišem političkom nivou, dakle, učestvuju u pristupnom procesu.
Oni su se potpuno aktivno uključili, što je dalo veliku motivaciju i zamajac, čini mi se, i ostatku administracije da se na još neki, čini mi se, entuzijastičniji način uključi u reformski proces. Naravno, da je to dalo rezultate, počevši od toga da su sva resorna ministarstva zaista na efikasan način, uz koordinaciju Ministarstva za evropske integracije, što je moja prosto uloga i posao kao ključnog koordinatora, ali zaista svi dali doprinos. Ministarstvo finansija oko politike oporezivanja, Ministarstvo rudarstva i energetike oko energetskog sektora koji nam je bio vrlo važan u klasteru 4, Ministarstvo kulture za poglavlje oko dela za informisanje i medije i, naravno, druga ministarstva koja su zaista dala veliki doprinos da ispunimo kriterijume za ona poglavlja u klasterima novim koja su bila neophodna.
To je rezultiralo činjenicom da smo potpuno spremni za klaster 2, a to je klaster koji se tiče inkluzivnog rasta i konkurentnost u kojem ima čak osam pregovaračkih poglavlja. Dakle, potpuno spremni da budu otvoreni i klaster 4, to su Zelena agenda i održiva povezanost u kojoj ima četiri pregovaračka poglavlja potpuno spremnih da budu otvoreni onako kako je Izveštaj i notirao.
Dakle, mi smo spremni za klaster 3, osam poglavlja, klaster 4, četiri poglavlja. To je ukupno 12 poglavlja u dva klastera. Evropska komisija je prepoznala da je Srbija potpuno spremna, da je ažurno pristupila i da može da se napravi ključni korak o kome ste vi pričali i pitali da li možemo da očekujemo da će se i desiti. Svega toga ne bi bilo da prethodno nije notiran ovaj drugi deo našeg velikog posla, ogromnog posla, gde su svi uzeli učešće, a posebno predsednik, premijerka i naravno Ministarstvo pravde, ali i svi mi zajedno, a to je ovaj deo napretka u klasteru 1, tj. u vladavini prava.
Kao što sam rekla, u svim oblastima je zabeležen manji ili veći napredak. Da li će se to desiti, dakle da li ćemo otvoriti klastere koji su preporučeni iz Komisije sada zavisi od odluke država članica. Ono što je važno to je da mi svakako ne sedimo skrštenih ruku, naprotiv mi na svim nivoima razgovaramo sa svim zemljama koje imaju eventualno dodatne rezerve i dileme da bismo učinili sve što je do nas, mada je loptica sada, kako su i rekli iz Komisije, više na njihovom terenu, čak je komesar Varhej rekao – Srbija je uradila svoj deo posla, sada je na nama da isporučimo ono što zaslužujemo.
Dosta sam se naslušala poslednjih dana nakon izveštaja raznih dežurnih kritičara koji su rekli- pa, kakav je to takav pozitivan izveštaj? To je zato što je komesar Varhej Mađar koji je, zaboga, naklonjen Srbiji, pa je zato dobio izveštaj pozitivnu intonaciju. To je sinergija takvog neznanja i malicioznosti na koju zaista neću da ćutim, jer to je apsolutno netačno.
Ovaj izveštaj je napisan po principima nove metodologije, a po tim principa izveštaj se piše tako što najveći deo svojih doprinosa uzimaju upravo države članice u svojim nalazima i svojim analizama reformskog procesa, plus, naravno, akademska javnost, nevladin sektor. Svi su pozvani da daju svoje doprinose ovom izveštaju, u pripremi ovog izveštaja. Onda, sve to ide na sve nadležne direktorate u Evropskoj komisiji. Znači, i u direktora o pravosuđu i u direktorat o energetici i u direktorat o, na primer, konkurentnosti. E, onda kad se sve to interinstitucionalno usaglasi onda direktor za susedsku politiku i proširenje i politiku proširenja, gde je komesar Varhej zapravo zadužen, onda oni objedinjavaju sve te nalaze i sačinjavaju jedan izveštaj.
Čisto sam želela da razjasnim tu jednu, ja bih rekla, zaista perfidnu poruku koja je provejavala kroz dežurne teoretičare toga da Srbija zapravo fingira reforme i da je i ovaj izveštaj samo produkt nečije naklonosti. Ne da nije produkt nečije naklonosti, nego je produkt našeg ozbiljnog i vrednog rada. Dakle, posvećenog rada u teškim okolnostima i naravno podrške građana koja je nesumnjiva za ovakvu vrstu jedne odgovorne politike koja na kraju, uz sve probleme koje, kao što ste vi rekli, EU ima i okrenuta je sebi. To ne znači da EU nije naš prirodan izbor, da nije naš najveći investitor, najveći bilateralni donator, da nije sve ono što zaista, na kraju krajeva, delimo kao jednu sudbinu na evropskom kontinentu, naravno sa različitostima nekih pojedinih država koje uvek postoje, i tokom istorije.
To je zaista potpuno jasno da je Srbija prepoznata kao potpuno jedna moderna, evropska, otporna država, otporna zemlja, ozbiljan narod, ozbiljni građani. Zaista, moram da vam kažem da u svim razgovorima sa najvišim zvaničnicima samo imaju zaista reči hvale, naravno i uz kritike neke koje dolaze s vremena na vreme, da možemo brže, da možemo bolje, da kasnimo sa nekim reformama. Tu ima ponekad istine i mi smo to i uvideli i zato smo ubrzali tempo, ali zaista mislim da se na ozbiljan način govori i da je to ovaj izveštaj pokazao.
U tom smislu, ako pitate da li možemo da budemo zadovoljni, mislim da možemo da budemo zadovoljni i da nam je ovo samo podstrek i motivacija da uradimo još više za našu zemlju, za naše ljude, za naše građane, da ne pitamo samo šta će reći. Naravno, da nam je važna Evropska komisija, ali da sve ovo pretočimo u ono što će građani prepoznati kao boljitak.
Hvala.
Zahvaljujem.
Logika procesa je da ima svoje korake, ima nekada kriterijume za otvaranje poglavlja, u ovom slučaju sada klastera za neke aktivnosti koje moraju u međuvremenu da se sprovedu da biste išli ka merilima za zatvaranje poglavlja. Merila su vrlo jasna i ona su poznata. Dakle, postoje tzv. aki komuniter, dakle, zajednička postignuća EU. To je ono sa čime se mi usaglašavamo. Dakle, to su standardi iz svih oblasti, dakle, života koja su grupisana u ovih 35 poglavlja, a koja su sada grupisana u šest klastera. Dakle, svaka oblast od prava intelektualne svojine do prava privrednih društava, do zaštite potrošača i javnog zdravlja, ja sada samo ovako nasumično navodim neka od poglavlja, to su standardi sa kojima se mi usaglašavamo i u određenom vremenskom roku usvajamo i transponujemo u naš pravni sistem i ona počinju da vaše onako kako važe za građane EU i samim tim mi postajemo konvergentni EU. Dakle, pripadamo zajedničkom tržištu EU i, naravno, od toga da će, kao kada postanete članica EU, onda pravo EU važi i za vas, a da bi se i za vaše ljude i kada su u pitanju radni odnosi i kada su u pitanju bankarski odnosi, kada su u pitanju brojne druge stvari, tako da je to prosto logika samog procesa. To se ne dešava preko noći. To su teške i, rekla bih, vrlo zahtevne reforme, posebno u oblasti vladavine prava, jer su tu najviši standardi na svetu, upravo standardi EU.
Naravno, da oni imaju probleme i da oni u praksi i te kako trpe udarce izazova, kriza itd, ali to se i dalje smatra i jeste najviši nivo standarda sloboda i prava pojedinca i građanina i u tom smislu to jeste logika procesa da to uradite, dakle, i za sopstvene građane.
Šta onda znače klasteri? Ja sam pokušala da razjasnim tu promenu nove metodologije. Mislim da je važno zato što građani slušaju i žele da znaju o čemu se tu zapravo radi. Mi smo pregovarali o 35 poglavlja. To znači svako poglavlje smo pregovarali pojedinačno. Ako je poglavlje, recimo, 23 – vladavina prava, ono se vezivalo za 24 – sloboda pravde i bezbednost, ali to su ključna poglavlja koja mere vladavinu prava. Ako smo imali životnu sredinu, ona je bila samo kao Poglavlje 27 – životna sredina, a istovremeno je…
Ja razumem da možda poslanike iz moje poslaničke grupe ne zanima, ali bih zamolila, jer je vrlo važno, i poslanik je postavio vrlo važno pitanje. Ovo treba da interesuje sve.
Dakle, Poglavlje 27 se pregovaralo pojedinačno, dakle, zaštita životne sredine. Vrlo zahtevno, vrlo teško poglavlje, finansijski zahtevno, standardno zahtevno, posebno sada kada imamo i nove ciljeve Zelene agende i kada se ambiciozno postavljaju planovi cele Evrope za klimatski neutralnu Evropu, kao prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, a neke države su se čak i pre te 2050. godine obavezale. Sada, pazite, to nije samo pitanje zdravlje, to jeste, pre svega, pitanje zdravlja, ali je to pitanje novog ekonomskog rasta, kako će on izgledati, da li će se on ostvariti, ali to je pitanje velike transformacije u koju ulazi cela Evropa, u koju ulazi ceo svet i, naravno, da mi nećemo da kaskamo, ni da budemo na začelju, nego ćemo da uđemo u tu maticu promena i upravo o tome je ministar Mali govorio i ministarka Vujović i na tome svaki dan radimo.
To Poglavlje 27 više se ne pregovara pojedinačno. Ona je sada deo klastera četiri, koji se odnosi na zajedničku evropsku politiku klimatskih promena, dakle, Zelene agende i održive povezanosti. U tom klasteru su još transport, transevropske mreže i, takođe, energetika, kao vrlo važna, i životna sredina.
Šta sada to znači? Kada smo mi spremni za otvaranje klastera četiri, kao što je Komisija rekla, to znači da smo mi iz sva četiri poglavlja - transporta, transevropskih mreža, životne sredine i energetike ispunili sve kriterijume za otvaranje svih tih poglavlja. Moram vam reći da nisu jednostavni, ni mali, posebno kada je u pitanju energetika gde nam je osnova da uopšte možemo da razmišljamo o otvaranju klastera četiri bilo u poglavlju energetike da se napravi akcioni plan za razdvajanje „Srbijagasa“, razdvajanje delatnosti „Srbijagasa“. Moram da vam kažem da su to bili opsežni i ne tako jednostavne aktivnosti cele Vlade. Naravno, Ministarstva energetike, ali i cele Vlade. To nije samo tehničko pitanje, to je i političko pitanje. Prema tome, htela sam da vam na ovom primeru razjasnim šta znači zapravo klaster.
Isto je i sa klasterom tri. Tamo postoji osam pregovaračkih poglavlja. Vi ste u pravu, neka od njih su otvorena. Tu su, između ostalog, Poglavlje 10 – informaciono društvo i mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje, 17 – ekonomska i monetarna politika, 19 – socijalna i politika zapošljavanja, Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika i tu su, naravno, kao što ste pomenuli, nauka i obrazovanje, to je Poglavlje 25, odnosno nauka i istraživanje, i 26 – obrazovanje i kultura i Poglavlje 29 – Carinska unija. Pogledajte koliko različiti spektar tema gde mi usaglašavamo naše zakonodavstvo koje će početi da važi za naše građane onog trenutka kada budu zatvorena poglavlja i kada bude zatvoren klaster na isti način, na istim standardima kako važi u zemljama članicama EU. To će biti uslov za zatvaranje.
Kada sve uvedemo u naš pravni sistem, kada sve počne da funkcioniše, kada se sa svime usaglasimo, ali nećemo moći da zatvorimo klaster pre nego što se zatvori klaster jedan, a to je vladavina prava, kada se proceni politički da je Srbija sve što je važno iz vladavine prava uspela da transponuje uspešno u svoj pravni sistem.
Da se razumemo, to će biti politička odluka. Jasno je da nema u vladavini prava toga – Aki komuniter. Znači, nema jednog obrasca sa kojim se mi usaglašavamo kada je u pitanju, recimo, reforma pravosuđa. To ne postoji. Svaka država u Evropi je imala različiti model, različiti istorijat, različitu političku kulturu, različitu institucionalnu kulturu i institucionalni razvoj i na osnovu toga je došlo do nekih, da kažemo, demokratskih načina, ali specifičnih za njihovu političku tradiciju i kulturu.
To je bila uloga Venecijanske komisije u ovome što smo radili kroz reformu pravosuđa. Kako da to što ćemo da ubacimo u naš sistem bude u skladu sa najvišim demokratskim praksama i vrednostima, a istovremeno da bude u skladu sa onim što je ostvarivo u našoj političkoj tradiciji i političkom sistemu. I tu nam je bilo izuzetno važno mišljenje Venecijanske komisije koja je skup najuglednijih pravnika iz Evrope i šire od Evrope, koji su dali izuzetno povoljno mišljenje o našem predlogu ustavnih amandmana koje bi sada trebalo, naravno, da ide i vi to znate i u parlamentu, a onda i da se organizuje referendum, nakon što dobijemo i mišljenje Venecijanske komisije o Zakonu o referendumu koji takođe čekamo da dobijemo negde, mislim, početkom decembra i nadamo se da će biti pozitivno da možemo da nastavimo dalje u tom pravcu.
Prema tome, zaista je važan svaki korak, od izuzetne je važnosti po novim metodologiji kada otvorimo klaster zato što time pokazujemo da je Srbija već toj oblasti u ovom slučaju, recimo, oblasti zelene agende, na ozbiljan način pristupila, da smo već puno uradili i da će nam biti još dostupniji fondovi koji stoje na raspolaganju za oblast te zajedničke politike u ovom slučaju preko ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, za projekte iz oblasti zelene agende, životne sredine, borbe protiv klimatskih promena i dekarbonizacije, svih tih velikih ciljeva koji su na dnevnom redu EU.
Prema tome, puno smo uradili već time što smo došli u poziciju da budemo spremni za sva ova poglavlja iz dva klastera, ali to ne znači da se posao završava. Kada otvorimo klaster onda za određene teme postoje prelazna merila. Znači, tačno u jasnim rokovima moramo da usvojimo određeni zakon, podzakonska akta, da se formiraju neki ih konkretnih oblasti određeni koraci i da se ide ka tim kriterijumima za otvaranje koji će značiti da smo se potpuno usaglasili sa određenom politikom koja važi i u EU.
Pokušala sam na jedan jednostavan način da građanima približim. To su dnevne stvari, dnevne reforme. To su svi ovi zakoni koje usvajamo i koji stupaju na snagu. To je i Zakon o klimatskim promenama koji je nedavno koleginica Vujović ovde branila i brojni drugi zakoni koji su vezani za taj Zakon o klimatskim promenama i naravno sve drugo. Sada samo uzimam nešto za primer, ali tu su brojne oblasti i zaštita prava intelektualne svojine i sloboda kretanja kapitala i sloboda kretanja radnika i brojne druge oblasti i u tom smislu zaista hoću da kažem da je ovaj proces zapravo proces naših dnevnih reformi, ali politička je odluka i sa tim ću uvek da se složim. Ponekada radimo i te kako mnogo i toliko teško i naporno kao što smo radili nekih prethodnih godina. Nije baš da mi ništa nismo radili pa smo sada odjednom dobili pozitivan izveštaj. Drugačije se pregovaralo. Radili smo puno. Nije bilo ni političke volje. Mislim da sada postoji jedna perspektivnija, ja bih rekla i jedna bolja atmosfera prema nastavku procesa i politike procesa proširenja, posebno mislim kada je u pitanju Srbija. Uvek će biti zemalja koje će ispostavljati svoje političke zahteve prema Srbiji i to da se razumemo. To je deo procesa i to se odnosilo na sve zemlje, ali zaista smatram i toliko sam za ovih nekoliko godina koliko vodim ovaj proces uvek ponosna i samouverena u sve ono što ova zemlja radi i može i svi naši građani i kapaciteti i mislim da je to prepoznato i zato se slažem sa vama da će i te kako biti važno da napravimo ovaj korak i da otvorimo i klastere i da onda idemo i još brže u reforme. Hvala.
Zahvaljujem, poslaniče.
Hvala i na pohvalama, dobro je da neko prati IPA. Mnogo pričamo o tome i zaista je važno da pomenemo ovo pitanje, zato što pretpristupni fondovi koji stoje Srbiji na raspolaganju, kao zemlji koja pristupa, su zaista doprineli, ne samo u Vojvodini, ono što ste vi pomenuli, već zaista širom Srbije, pre svega regionalnom razvoju, a i naravno u skladu sa našim nacionalnim prioritetima i pre svega našim Nacionalnim planom investicija „Srbija 2025“, gde zaista kombinujemo gde god možemo grantove Evropske unije sa budžetskim sredstvima.
Mi smo nedavno, evo, pre jedno dve nedelje, organizovali jednu veliku konferenciju koju je otvorio predsednik Vučić, a učestvovao je i komesar Varhelji, gde smo zaista, ja sam organizovala tu konferenciju, prošli šta je sve to urađeno u IPA II perspektivi, za naše građane da bude jasnije, to je period 2014-2020. godina, dakle, sedmogodišnji period, koje smo sve projekte iz tih fondova, naravno, kombinujući i sa budžetskim sredstvima i sa svim onim što smo na jedan dobar način programirali i sprovodili, šta smo sve uradili. Dakle, podstakli regionalni razvoj, podstakli brojne projekte iz infrastrukture, iz zaštite životne sredine takođe, saobraćajne, putne infrastrukture, socijalne infrastrukture, digitalne infrastrukture, čak i zdravstvene infrastrukture i, naravno, onih programa koji su usmereni na demokratiju, vladavinu prava, institucionalne reforme u raznim oblastima itd.
Na toj konferenciji zaista smo, ja sad ne bih ponavljala šta smo sve identifikovali kao najvažnije projekte, ali je jako važno ono što čini mi se da je tada i predsednik Vučić rekao, a čini mi se potvrdio i komesar Varhelji, to je da smo odgovorno zaista dobro do sada, spremno i efikasno koristili ova sredstava i u procesu programiranja, dakle, prioritizacije šta je to što je važno, a što se uklapa sa onim što je obaveza države kandidata koja koristi, a to je da bude u skladu sa reformama u oblasti evropskih integracija, sa ukupnim napretkom države i da pokriva one oblasti koje i Evropska unija hoće da podrži u samoj zemlji koja pregovara članstvo.
Isto tako, rečeno je tada i ja ću ponoviti da smo zaista time pokazali da cenimo svaki evro koji je ušao u Srbiju, dakle od poreskih obveznika Evropske unije, i da smo na zaista krajnje odgovoran način, a na korist i dobrobit građanima Srbije, bilo gde da žive u Srbiji, dakle, na bilo kojem mestu u Srbiji da žive, jer ovi programi posebno podstiču razvoj manje razvijenih opština i naravno lokalni ekonomski razvoj.
Kada je u pitanju IPA III perspektiva koju ste pomenuli, to je zapravo sada nova sedmogodišnja perspektiva 2021-2027, koju je, kako ste rekli, opredelila Evropska unija – 14,1 milijardu evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate ukupno, dakle, u ovom sedmogodišnjem periodu, i za koju smo mi već prošle godine, evo da i to spomenem, uradili sve međuresorne konsultacije u Vladi Republike Srbije, pripremili neki načelni okvir i strateški odgovor koji svaka država mora da napiše kao strateški dokument svojih planova, da bismo uspešno programirali i ta sredstva.
Ono što je važno, to je da će u ovoj perspektivi najveći deo sredstava iz te IPA III sedmogodišnje perspektive ići na zelenu agendu i održivo povezivanje. Čak 42,4% sredstava ukupnih će ići na projekte iz životne sredine. Mislim da je ovo jako važno da čuju i lokalne samouprave i svi zainteresovani, dakle, i poslovna zajednica i akademska zajednica, i da na vreme razmišljaju u tom pravcu, jer će se zaista otvarati značajna sredstva.
Istovremeno, to nekako dopunjuje ono što je i „Srbija 2025“, naš investicioni plan, i uopšte što su naši prioriteti, tako da mislim da je zaista važno da se na vreme interesuju i prate posebno lokalne samouprave. Takođe, značajan deo novca će ići na konkurentnost, podsticanje konkurentnosti i inkluzivnog rasta, što je oko 22% ukupnih sredstava, prekogranična saradnja, između ostalog, sa Mađarskom imamo jednu od najboljih prekograničnih saradnji unazad desetak godina, tu će takođe ići sredstva, i naravno na vladavinu prava, dobro upravljanje, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije itd.
Sve u svemu, želim da vam kažem da je Srbija sigurno prednjačeća zemlja u regionu i kao zemlja koja pregovara, koja je uspostavila mehanizme i za programiranje i za sprovođenje međuresorne konsultacije redovno imamo, sve moje kolege ministri, naravno, u dogovoru i sa lokalnim samoupravama, sa akademskom zajednicom, nevladinim sektorom, pratimo ovo i pratimo ono što su prioriteti Evropske unije, jer su to, između ostalog, i naši prioriteti. Novi izvor rasta bi trebalo da bude upravo to ulaganje u zaštitu životne sredine, a koje dolazi ne samo iz finansiranja i budžeta i budžetskih sredstava i evropskih fondova, već i kroz investicije. Upravo su direktne strane investicije najbolji način da na neki način pojeftinite ovaj veoma zahtevan finansijski model zaštite projekata i zaštite životne sredine, jer sve one kompanije koje dođu iz zemalja koje imaju visoke standarde u oblasti zaštite životne sredine, one su svoju tehnologiju, svoj know-how već donose i time, naravno, i nama olakšavaju i pojeftinjuju, a sa druge strane i podižemo udeo onoga što je zelena ekonomija.
Mislim da smo postigli i neki konsenzus u pogledu toga i predsednik i premijerka su vrlo aktivni i prate u skladu sa novom metodologijom i korišćenje IPA fondova, svi smo uključeni u to i zaista mislim da će to biti jedan dodatan podstrek za sve naše građane u narednom sedmogodišnjem periodu, a svakako će doprineti, naravno, i nekom bržem putu evropskih integracija.
Vama hvala zaista na interesovanju. Vrlo često pričamo o drugim aspektima evropskih integracija koji su visokopolitički, ne uvek tako prijatni u nekim segmentima, ali dobro, proces je kompleksan, ali ovo je važna komponenta od koje svaki građanin u Srbiji je do sada, u svakoj od opština u Srbiji, video makar neku korist. Da li je to bila lokalna infrastruktura ili je to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili programi lokalnog ekonomskog razvoja ili IPARD programi za poljoprivredu, za ruralni razvoj, nabavljanje i zanavljanje opreme i mehanizacije, što je takođe deo našeg prava na korišćenje IPA fondova, mislim da je zaista značajno da o tome govorimo, a time podignemo i svest svih da se više zainteresuju.
Nije to kvantna fizika, znate, nije lako napisati projekat, ali postoje procedure može se to naučiti, mi već radimo sa lokalnim samoupravama širom Srbije, sa zainteresovanim korisnicima da nauče pravila pisanja zrelih projekata, jer zrelost projekta je ključno za dobijanje sredstava iz evropskih fondova, ali kažem to nije nešto što ne može da se nauči ponekad mi to mistifikujemo, mnogi već u Srbiji to dobro rade, dobro koriste i cilj je da to podignemo na još viši nivo sve u interesu održivog rasta i razvoja naše zemlje, što je prioritet Vlade Republike Srbije.
Hvala.