Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 26.04.2014. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala vam.
Poštovani gospodine Markoviću, ono što je za nas važno je da se o ovoj temi, dakle vraćanja vojnog roka i kako se on uklapa u naš dosadašnji aktuelni profesionalni sistem, povede temeljna i ozbiljna rasprava.
Meni je drago, pošto znam da vi ozbiljno pratite sve teme i naravno Narodna skupština jeste mesto da se i deo te rasprave vodi, pored naravno stručnih krugova kojima ćemo i naravno u kasnijoj fazi prepustiti našem Generalštabu, našim ljudima koji se u to razumeju, modalitete, načine, sve ono što se vezuje za stručni, profesionalni deo izvođenja. Ali, mi ovde govorimo o ideji da se, ono što je odlukom iz 2011. godine zamrznuto, da tako kažemo, da se odmrzne, da se ponovo reaktivira redovno služenje vojnog roka.
Ovo je tema o kojoj dugo i vodimo raspravu da ne bismo bili neozbiljni ljudi, da odluke donosimo preko noći ili da kažu ljudi da nismo razmotrili sve aspekte. Ovo je aspekt koji iz mnogo uglova mora da se sagleda, pre svega potreba naše vojske, potreba odbrane zemlje. Iz finansijskog aspekta zato što on ima i svoju cenu i pored naravno onog novca koji bi se trošio za služenje tih mladih ljudi, to bi bile četiri generacija sa oko 2.500 po generaciji vojnika, dakle oko desetak hiljada godišnje, pored tog novca koji bi bio potreban za njihove uniforme, opremu, hranu smeštaj, grejanje, vodu, prevoz, gorivo, vozila, sve ono što je potrebno za služenje vojnog roka, mi smo razmišljali naravno i koliko bi to bilo novca.
Danas smo razgovarali sa predsednikom o tome, pošto je on imao neke korisne predloge, ako bismo tim ljudima dali određeni deo novca kao platu, koliko bi to bilo i to je jedan od aspekata. Iako odluka nije doneta, ja ću vam reći zašto sam ja za to, zašto zaista iskreno podržavam vraćanje redovnog vojnog roka koji ne znači ukidanje profesionalnog sistema. Čuo sam i te neke priče.
Da bi ljudima bio vrlo jasan, dakle, to ne znači da ćemo imati manje profesionalnih vojnika ili da odustajemo od profesionalnog sistema. To jeste razlog zbog čega se tako opširno i ozbiljno razmatra ova tema. Dakle, profesionalni sistem ostaje, ali mi imamo danas situaciju da nam je važno da pojačavamo snagu naše vojske, da mlade vojnike učimo vojničkim veštinama koje nisu važne samo za ono što njima treba u vojsci već i kasnije u životu, što oni mogu da postignu kroz razne vidove u vojsci. Veoma nam je važno zbog patriotskog duha naše zemlje, hoćemo da učimo naše mlade ljude i kako izgleda ponos i dika naše zemlje, što jeste naša vojska, da nauče nešto o istoriji naše vojske, o našoj patriotskoj tradiciji, da slušaju himnu svoje zemlje svakoga dana, da se vrati određena vrsta discipline i da nauče nešto što je vrlo važno i za budućnost, a to je naravno i kako se koristi oružje, kako se koriste složeni borbeni sistemi.
Ono što je deo profesionalnog kadra, taj profesionalni kadar će raditi na najsloženijim sistemima, ali kao što je to nekada bilo u vosci, svaki regrut može da nauči da vozi vozilo, oklopno vozilo, može da nauči da vozi tenk, može da nauči da bude deo artiljerijskog sistema, može da bude vrlo koristan deo sistema veze, bilo šta što je važno za borbenu gotovost naše vojske. Ono što je isto važno, što isto smatram da smo možda izgubili u klasama koje smo izgubili možda ne služeći vojsku, to je aktivna rezerva. Vi znate da je aktivna rezerva do 65 godine starosti, ali ne daj bože da moramo da zovemo sutra u rezerviste nekog od 65 godina.
Dakle, mi treba da imamo da se svaka nova generacija uvodi u rezervu, a kako da se uvede u rezervu ako ti ljudi nisu služili vojsku? Ti ljudi ne znaju ni kako izgleda puška. Bilo je dosta pitanja oko toga. Dakle, da li ima neko pravo na prigovor savesti? To je ustavna kategorija, ljudi imaju pravo na to, ali to ne znači da oni ne mogu da obavljaju druge dužnosti u vojsci. Ali, ja iz onog iskustva koje sam video i ranije, realno, to je mali procenat ljudi koji bi se pozvao na prigovor o savesti. Najveći deo ljudi bi služio vojsku sa oružjem u ruci. Dakle, upravljajući sa složenim sistemima, manje složenim sistemima, učeći patriotske vrednosti jačamo našu vojsku, jačamo bezbednost Srbije, jer jaka vojska je jaka Srbija. To je uvek bilo tako.
Uveren sam da je mnogo bolje da se borimo da naša deca, čitao sam u novinama, video sam užasne stvari, ne znam da li je to bio razlog, ali samoubistvo ovog deteta koje je gledalo neki izazov na „Tik-Toku“, ili tako nešto. Voleo bih da naša deca i naši mladi ljudi manje vremena provode na takvim aktivnostima, a da provedu vreme učeći o čvrstini svoje zemlje, o čvrstini njenog duha, o čvrstini njene vojske i naravno da mnogo toga nauče, jer vojska je ogroman sistem u kome imate i vojno zdravstvo, koje isto mogu da prođu mladi ljudi koji su zainteresovani za to. Imate različite vrste jedinica u kojima mogu biti i regruti iz redovnog sastava, mogu doći regruti i u 63. padobransku, 72. specijalnu jedinicu posle osnovne obuke, mogu biti u raznim drugim sistemima, mogu se kasnije opredeljivati na osnovu toga i za aktivnu profesionalnu karijeru.
Dakle, zato podržavam ideju vraćanja redovnog služenja vojnog roka, mislim da je to važno za našu zemlju, da je važno za našu vojsku, koja je uvek bila stub i oslonac Srbije i to naravno kada se dobro osmisli, kada plan, a već se radi javna rasprava, osmišljavaju se modeli, sagledavaju mogućnost, šta je to što možemo i da promenimo, svaka dobra ideja je dobrodošla. Ako se Srbija bude opredelila za ovu odluku, ako budemo takvu odluku doneli, mislim da će onda to biti dobro uložen novac koji će značiti da je naša zemlja jača, mladi ljudi će dobiti, čini mi se, jednu značajnu, nije tu vojska ni da uči, ni da obrazuje, ni da vaspitava, da neko ne kaže da hoću to da kažem, ali da uradi jednu vrlo važnu ulogu u njihovim životima, a i da ih nauči nešto o vojničkom pozivu, što je kroz našu istoriju pokazivalo se da je što je jača voska bila, manje su šanse bile da nas neko napadne, jer to je ključna uloga naše vojske.
Vojska Srbije je tu da bude faktor odvraćanja, da niko ne pomisli da napadne Srbiju. Kada zna da Srbija ima sposobnu, modernu, dobro organizovanu i obučenu vojsku, tada su šanse da to uradi i veoma male. Zbog toga mislim da uz podršku i Narodne skupštine u toj raspravi možemo doći do najkvalitetnijeg rešenja. Rekao sam, ja podržavam tu ideju, ali naravno ta odluka nije doneta, videćemo u budućnosti sve faktore, mada iskreno mislim da bi to bio korak napred za bezbednost naše zemlje. Hvala.
Poštovani narodni poslaniče gospodine Markoviću, vi ste danas isto imali priliku da vidite, bili ste prisutni na važnom sastanku gde je Vojska Srbije referisali predsedniku i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću o stanju u vojsci, ali i šire od toga, dakle, o onome što je stanje u našoj namenskoj industriji, o tome šta su naše intencije za nabavku opreme, naoružanja i tehnike u narednom periodu.
Ovo jeste važno pitanje zato što, kao što ste rekli, ima ljudi kojima ne odgovara snažna vojska, ima ljudi i u ovoj zemlji, nažalost, a ima ljudi u ovom regionu, ima ljudi, naravno, u širem smislu, kojima snažna Vojska Srbije znači lakše ostvarivanje njihovih ciljeva. Snažna vojska jednako je snažna Srbija i to je često preduslov za sve ostalo, za sve drugo, da biste imali investicije i ekonomiju, da biste imali mogućnosti da se bavimo jakim selom, morate da imate stabilnost i bezbednost, morate da imate uverenje investitora da kada dođe u ovu zemlju da će ona biti bezbedna, sigurna zemlja koja, kao što to danas čini, čvrstim koracima grabi napred, ima privredni rast i naravno može da garantuje da će tako nastaviti u budućnosti.
Naravno, mi se trudimo da investicije pre svega budu u domaće kompanije, iz više razloga. Pre svega jer ne želimo da zavisimo previše od bilo koga spolja, ni sa istoka ni sa zapada, takođe želimo da razvijamo kapacitete naše domaće industrije da bi ona u bilo kom trenutku mogla da ima proizvodnju koja je dinamična, jaka, brza, da može da proizvodi za potrebe naše vojske, policije, za sve naše službe bezbednosti i sve što je potrebno da Srbija u svakom trenutku bude sigurna i naravno želimo da osvajamo novu tehnologiju koju možemo da prodajemo i na nekim drugim tržištima.
Mi smo u procesu, vi ste imali prilike da vidite, naravno, i drugi narodni poslanici, mi smo u poslednjih nekoliko godina imali priliku da sagledamo koliko smo napredovali u osvajanju oklopnih vozila, izgradnji tri značajne komponente točkaša „četiri puta četiri“ – „Miloš“, točkaša „osam puta osam“ – „Lazar“ i nečega što se razvija zajedno Zastava TERVO i FAP, jedno novo vozilo koje faktički, mi smo ga radno nazvali po engleskom nazivu MRAP, što znači faktički vozilo koje će biti otporno na mine i na bilo koje druge vrste takvih izazova i koje će služiti za prevoz naših snaga. Dakle, to je oklop za našu pešadiju.
Mi smo do pre desetak godina imali tu lošu situaciju, naročito 2005. godina je bila teška, za Vojno-tehnički institut. Kažem 2005. godina zato što je u toj godini desetkovan sastav, otpušten je ogroman broj inženjera, dakle, skoro duplo manji broj inženjera, čak možda i više od duplo, troduplo manji broj inženjera je ostao da radi, a oni danas, zajedno sa našom Namenskom industrijom, sa Jugoimport SDPR-om čine najvažniju tačku razvoja vojske.
Mi danas imamo preko 30 novih sredstava koja se razvijaju, radimo sa stranim partnerima, radimo svojim snagama. Hoću da se zahvalim tim ljudima jer su ostali iz patriotskih razloga da rade za svoju zemlju. Jedan istraživač u Vojno-tehničkom institutu, inženjer, ima početnu platu oko 68.000 dinara, a za te ljude očekujemo da rade na najsloženijim sistemima. To je pored napora predsednika Vučića, koji je uspeo da nam pomogne da te plate značajno i povećamo i da ih ove godine povećavamo za skoro od 9,6 za najviše oficire do 17,8% za vojnike i za druge ljude i trudićemo se da povećamo i za ove istraživače. Možete da zamislite kako je to izgledalo, kakva im je perspektiva bila pre deset godina.
Dakle, ti ljudi danas imaju bolje uslove i potrudićemo se da imaju još neuporedivo bolje, jer hoćemo da zadržimo inženjere koji razvijaju našu vojsku u našem sastavu, nećemo da ih pustimo da idu negde drugde. Kad kažem – pustimo, nećemo da ih neko lako privoli da odu za bolju platu, ja razumem tu potrebu, jer mi danas razvijamo sredstva kao što su i „Nora“, očekujemo do kraja ove godine potpuni divizion „Nora“ da se uvede u naše naoružanje. Očekujemo pored deset „Miloša“ koji su danas već u naoružanju 72. specijalne brigade još 20, očekujemo do 24 „Lazara“.
Dakle, očekujemo jedno značajno pojačanje u onome što je oprema za naše, da kažem mehanizovane bataljone i to je faktički ključni udarni deo, pored specijalnih jedinica, ključni udarni deo naše vojske.
Radi se na modernizaciji sredstava koja su danas u upotrebi u Vojsci, kao što je digitalizacija protiv vazduhoplovnih sistema, poput KUB-a, i naravno, digitalizovanog ognja, višecevnog bacača raketa, koji se pokazao kao vrlo efikasno i uspešno oruđe naše artiljerije.
Modernizacija MIG-ova 29, pored onih koje je predsednik uspeo da obezbedi i, da kažem, pored onih koje smo imali kod nas, a radimo na dodatnoj modernizaciji sa inženjerima iz Rusije, i hoćemo da taj ukupan broj aviona, dakle da svih 14 MIG-ova 29 budu potpuno modernizovani i spremni za izvršenje svih zadataka. Osvajamo sopstvenim znanjem rakete, koje ranije nismo imali i koje danas, da ti MIG-ovi 29 mogu da se koriste i kao višenamenski lovci, dakle, da mogu gađati i ciljeve na zemlji, to ranije nije bilo moguće.
Takođe, modernizacija naših „Orlova“, ali videli ste da smo u prethodnom periodu i nabavljali helikoptere i „Er-bas“ Ha 145 i Mi 35 kao protivoklopni teški helikopter koji, zaista, se pokazao kao izuzetan kao svuda u svetu, ali, naravno, i transportne helikoptere koji služe za desantiranje i prevoz naših trupa.
Dakle, radimo na opremanju naših vojnika. Hoćemo u ovoj godini i u sledećoj da završimo nabavku novih uniformi. Osvaja, naše „Jumko“ osvaja i proizvodnju balistike, dakle, pored uniforme i zaštitne ploče za pancire i šlemove i drugu opremu i hoćemo, zaista, da svaki vojnik, ne samo specijalne jedinice, svaki vojnik Vojske Srbije, da od glave do pete bude opremljen i najboljim čizmama i najboljom zaštitom, najboljom modularnom puškom, sve ono što naša vojska može da priušti, a što je u svetskim standardima.
Poštujući vreme, naravno, koje Narodna skupština ima i mogao bih o ovome da govorim još dosta, ali hoću da vam kažem, da se zahvalim i Odboru, kojim vi rukovodite zato što pruža podršku Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane da realizujemo one ciljeve koje je pred nas stavio i predsednik Vučić, koje je pred nas stavila Vlada Srbije, da imamo najbolju, najefikasniju, najsnažniju vojsku u ovom delu sveta. Hvala vam.
Ja sam čuo ovaj prvi deo pitanja, možda ću imati priliku da odgovorim i na taj drugi, nisam znao da ćete imati neko pitanje za mene, ali pošto ste pomenuli vojno naoružanje, pre svega hteo bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim onim lekarima i medicinskom osoblju, naravno u celoj zemlji, ali posebno onima koji rade u vojnom sistemu, kao ministar odbrane, i kako onima koji rade u Kovid sistemu, tako i onim ljudima koji rade u redovnom sistemu zdravstva.
Nekad mi se čini da možda zaboravimo da ogroman broj medicinskog osoblja radi u sistemu i leči ljude od svih onih drugih bolesti, zbog svih onih drugih potreba zbog kojih ljudi idu u bolnice i kao što znate, recimo VMA danas je bolnica koja radi 24 časa za svakog građanina ove zemlje, za svakog. Dakle, ne samo za vojno osoblje, već i za svakog čoveka u našoj zemlji. Apsolutno posvećeno radi.
Imao sam prilike nekoliko puta da odem da ih obiđem, da im dam ohrabrenje, da vidimo šta je to što možemo da uradimo mi za njih. Mislim da je ovo ključno pitanje koje se povezuje sa vašim pitanjem.
Naravno da je to psihički teško, ali ovo je trenutak da mi pitamo te ljude šta mi možemo da uradimo da njima olakšamo, šta možemo da uradimo da kroz jedan dobar pristup kakav mislim da Republika Srbija ima mi pokažemo tim ljudima da ih poštujemo, ne da to izgovorimo i da to bude floskula i rečenica, već da zaista poštujemo to što padaju od umora.
Imao sam prilike da vidim i bore se ti ljudi. Evo, u sistemu vojnog zdravstva zaista disciplinovan, čeličnom disciplinom, ne idu, ne kukaju. Ne možete mnogo da ih vidite ni da negde nešto pričaju ni da kažu. Oni obično kažu onako vojnički, odsečno ono što ih pitate i nastave da rade. Primaju ljude, bore se sa tim, rizikuju svoje zdravlje.
Znate, vi nekad imate nekog ko asimptomatski može da prenese Kovid koji je došao zbog drugih bolesti. Imamo pacijente koji nam, ljudi su bili strpljivi, čekali da ovo prođe i teško je naravno prognozirati kada će to biti, odlagali neke druge preglede čekajući za to i onda kada ti pregledi više ne mogu da se odlažu, dolaze kod lekara, imamo i pritisak u celom sistemu zdravstva. Siguran sam da je tako u celom sistemu, ono što ja mogu da sagledam, mogu da sagledam u vojnom delu koji to radi.
I pored vojnih bolnica koje su pretvorene u Kovid gde ljudi stvarno ogromnom disciplinom rade i pomažu da kroz, jer to je pored onih delova koji se vežu za lečenje, vojni sistem može da se pohvali, da kažem, ono što je nekada komparativna prednost vojnog sistema, to su organizacije discipline. Kroz organizaciju discipline, kroz jednu čvrstu hijerarhiju vojničkog života, pomažu da u taj sistem kada ljudi dođu brzo i efikasno dobiju pomoć i da im se izađe u susret, da se organizuje njihov život u jednim novim okolnostima kakve vladaju u Kovid bolnicama, jer zaista dolaze teški pacijenti, pa i u onim privremenim Kovid bolnicama gde su nešto lakši pacijenti, a koje smo napravili od sportskih hala, od dvorana gde nije namenjeno da neko provodi toliko vreme.
Zaista velika zahvalnost svim tim ljudima.
Što se tiče ovog drugog dela, želim da vam kažem da apsolutno i predsednik kao i vrhovni komandant vojske i svi mi koji radimo u sistemu odbrane veoma dobro razumemo da je ovo samo jedna faza.
Ja podržavam, gospodine Markoviću, ono što je rekao. Dakle, naravno tu očekujem kao i uvek podršku Narodne skupštine zato što naša vojska kao najjači i najsnažniji garant bezbednosti naše zemlje i kao neko ko garantuje stabilnost, rekao bih u čitavom regionu, kada je Srbija snažna i stabilna, onda su i svi drugi stabilni u regionu.
Mi moramo da nastavimo opremanje naše vojske. Moramo da razmišljamo o standardu, ja sam o tome razgovarao sa predsednikom, ja verujem da će on sagledati sve ono o čemu smo pričali i da će zajedno sa Vladom, sa premijerkom pronaći rešenje da u narednom periodu vojska bude i u tom smislu bolja, da ima više podrške zato što vojnici moraju imati bolja primanja.
Isto tako, da nastavimo sistem opremanja koji smo imali u prethodnom periodu još intenzivnije, još jače zato što takva čvrsta vojska i čvrsto vojno zdravstvo kakvo se i pokazalo sada kada vidite, iako i ono naravno ima velike potrebe za investicijama i za opremanjem, pokazuju da je ovaj dobar, zdrav deo sistema naše zemlje i te kako ume da bude na liniji sa narodom, da bude uz svoj narod i da podrži u onim teškim vremenima kada malo kome imate da se obratite i kada malo ko može da vam izađe u susret sa nekim vrlo složenim zahtevima.
Tako da, ja vas molim da podržite svoju vojsku, svoju armiju kada dođe za to trenutak, naravno i kada budemo razgovarali o nekim budućim vremenima. I te kako će vojni sistem umeti to da vrati.