VERA PAUNOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Vera Paunović je rođena 15. decembra 1947. godine. Po zanimanju je ekonomistkinja, završila je Višu ekonomsku školu u Beogradu 1974/75 godine.

Svoj radni staž je ostvarila u Rudarskom Basenu „Kolubara“ radeći na poslovima rukovodioca finansijske službe u RO Kolubara Prerada.

PUPS-u je pristupila u oktobru 2006. godine. Sekretarka je OO PUPS-a Lazarevac od 2009. godine i članica Izvršnog odbora partije od 2010.godine.

Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od parlamentarnih izbora 2012. godine, do juna 2016. godine.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je i 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana i 19 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri i gosti, poštovani narodni poslanici, kada se govori o sistemu zdravstvene zaštite, mora se istaći da su u ovoj oblasti u nekoliko prethodnih godina načinjeni značajni pomaci, kao unapređenja stanja u zdravstvo.

Prvenstveno tu mislim na uspeh Vlade da se zaposlenima u ovoj branši da povećanje zarada od 10%, kao i na otvaranje novih zdravstvenih centara i renoviranje postojećih. Zahvaljujući ovome, naše zdravstvo je prema izveštajima Evropskog zdravstvenog sistema stiglo sa dna rang liste, u njenu gornju polovinu, prestižući mnoge razvijenije države koje su već članice EU, a ovaj rezultat je time značajniji, jer smo mi društvo sa nižom ekonomskom osnovom za izdržavanje sistema zdravstva kao socijalne funkcije države i istovremeno sa visokim prosekom starosti stanovništva, koje onda po prirodi stvari vrši jači pritisak na zdravstvene ustanove, jer ima više potrebe za pružanje usluga iz oblasti zdravstvene zaštite.

Ono što je od ključne važnosti u ovom predlogu zakona je rešenje po kome će se proširiti krug lica koja će biti obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, odnosno lica koja nemaju zdravstvenu knjižicu. Predviđa se da će pored dosadašnjih kategorija to pravo ostvariti i mlade nezaposlene osobe, koje se ne nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno prognana iz bivših Republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, žrtve terorizma, lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i preporučena imunizacija, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi, odnosno skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Takođe smatram veoma bitnim da je predloženo da roditelji dece obolele od najtežih bolesti, imaju pravo da budu na bolovanju, dok im deca ne napune 18 godina. Ono što je najbitnije, za sve to vreme primaće 100% zarade. Ovim se pokazuje visoki stepen humanosti, društva i brige o zdravlju prema što većem broju građana. Ako pođemo od takvih postulata zdravstvenog sistema, onda je prirodno da se prema građanima postave određeni minimalni zahtevi, isključivo radi njegovog što kvalitetnijeg funkcionisanja, ali i u interesu samih građana i zaštite njihovog zdravlja.

U oba Predloga zakona utvrđeno je da je pojedinac dužan da se odazove na poziv za ciljani preventivni pregled, odnosno skrining, prema odgovarajućim nacionalnim problemima.

Ovo je dobro rešenje, jer smo svi svedoci kolika je ekspanzija raka i drugih opasnih bolesti, čije je lečenje dugotrajno i sa neizvesnim ishodima, a zahteva značajna finansijska sredstva, dok bi se njihovim ranijim otkrivanjem, smrtni ishodi, značajno predupredili, naročito kod starijih ljudi, a da bi na tome svakako trebalo poraditi, kako bi se građani pravovremeno i redovno odazivali na te preglede.

Korisnici osiguranja koji budu pozivani tri puta na preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak u slučaju da se razbole moraće sami da plate do 35% pune cene lečenja.

Cilj ovakvog predloga nije kažnjavanje građana, već namera da se podigne svest o preventivnim pregledima.

Važnu izmenu predstavlja i stvaranje mogućnosti da se produži pravo izabranog lekara, da odobrava odsustva sa rada na osnovu bolovanja na duži vremenski period, odnosno na najviše 60 dana.

Time će se omogućiti da se izbegnu komplikovanije procedure prilikom otvaranja bolovanja za neke teže bolesti ili komplikovanije operativne zahvate koje zahtevaju dužu postoperativnu negu ili oporavak, a koji više, nažalost, nisu toliko retki slučajevi kao ranije.

Pored ova dva zakona iz oblasti zdravstva na dnevnom redu današnje sednice nalaze se i rešenja koja treba da ustanove viši stepen zaštite u oblasti prometa raznih opasnih stvari, lekova i opojnih droga ili predmeta za masovnu upotrebu među građanima.

Poslanička grupa PUPS-a u danu za glasanje će dati svoju podršku za njihovo usvajanje, kao i za usvajanje zakona iz oblasti zdravstva, jer smatramo da je zdravstveni sistem i svaka vrsta bezbednosti i zaštite zdravlja našeg stanovništva od najvećeg značaja u izgradnji srećnog i zadovoljnog pojedinca, a time i boljeg društva za sve.

Naravno, podržaćemo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer smatramo da je položaj većeg broja poljoprivrednika takav da finansiranje tehničkih pregleda i registrovanje traktora svake godine za njih predstavlja značajan izdatak.

To se uklapa i u generalnu politiku naše partije i predsednika Milana Krkobabića u nastojanjima da se obezbede što povoljniji uslovi života i rada na selima.

Zahvaljujem na pažnji.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, sa procesima globalizacije i sve veće pokretljivosti ljudi u savremenom svetu turizam i ugostiteljstvo predstavljaju sve veću značajnu privrednu granu.

Svedoci smo da, s jedne strane, je sve veći broj naših građana svoje kraće ili duže odmore provodi u inostranstvu, a i da sve veći broj stranih državljana dolazi u našu zemlju. Putnici i gosti postavljaju sve veće zahteve u pogledu kvaliteta usluga. Javljaju se i novi vidovi turističkih delatnosti i sve to zahteva da zakonska regulativa sledi praksu kako bi se što je moguće više smanjimo broj potencijalnih problema u ovoj oblasti.

Najznačajnija novina koju Predlog zakona o turizmu treba da donese je bolje regulisanje rada turističkih agencija koje predstavljaju ključ turističke delatnosti, odnosno posrednika između putnika, korisnika usluga, s jedne, i turističkih preduzetnika, davaoca usluga s druge strane.

Mi smo imali prilike da se iz medija uverimo, a mnogi od nas i na ličnim iskustvima, da se izvor mnogih problema nalazi upravo tu u tim agencijama koje trebaju da povežu dve zainteresovane strane.

Kada god dođe sezona odmora štampa je prepuna tekstova o putnicima koji su ostali bez prevoza ili bez smeštaja ili bez one vrste usluga za koju su platili svoj novac, a pogotovo je mučno kad vidimo da se to dešava i našoj deci na ekskurzijama.

Procenjuje se da je oštećenih putnika bilo čak i više stotina, a mi smo već stigli do broja od više desetina raznih privrednih subjekata koji se bave organizacijom turističkih putovanja.

Same za sebe ove činjenice govore da je ova oblast sa mnogo nerešenih problema. Stoga mislim da je dobro što se ovim Predlogom zakona uvode strožiji uslovi za njihovo formiranje i registraciju, za izdavanje licenci za rad, jer je odavno sazrelo vreme da se razni sumnjivi mešetari konačno uklone iz ove delatnosti i prestanu da budu nelojalna konkurencija onima koji rade u skladu sa propisima i koji redovno plaćaju porez.

S druge strane, i mi sami kao građani moramo imati viši stepen odgovornosti, najpre prema sebi samima i ne treba da se povodimo za tim da neko nudi za par desetina evra jeftiniji aranžman.

Mora se znati da je tu reč o relativno složenim privrednim ugovorima koji iziskuju određene troškove, pa se stoga ne mogu ići ispod određenih realnih cena.

U tom smislu mislim da je dobro rešenje koje je izneto u čl. 58. do 61. Predloga zakona kojim se uvodi institut garancije putovanja, pa će tako korisnici usluga imati pokriće da bilo koju vrstu neispunjenja ugovora nadoknade odmah od strane davaoca garancije, a oni da će to refundirati od organizatora putovanja.

Možda je banalna, ali između ostalih svakako važna odredba u predloženom članu 74. gde se čak išlo u normiranje veličine slova u ugovorima organizovanja putovanja, ali to i svedoči da su i ovakve odredbe od nas, nažalost, neophodne radi zaštite putnika.

Pored ovih odredbi novi predlog zakona donosi preciznije regulisanje nekih oblasti koje su do sada bile manje uređene, poput usluga iznajmljivanja vozila, rentakar i usluga iznajmljivanja turističkog vodiča i animatora.

Delatnost ugostiteljstva će ubuduće biti tretirana u zasebnom zakonskom tekstu, a to se radi zarad zahteva usklađivanja regulative iz ove oblasti sa regulativama EU.

U ovom zakonu postoji jedna značajna novina koju treba pozdraviti, a to je član 29, kojim se definiše šta sve ne spada u ugostiteljsku uslugu, pa je, između ostalog, navedeno da tu ne spadaju smeštaj, pripremanje i usluživanje hrane u ustanovama za stara lica.

Ovo je veoma važna odredba, jer je ova oblast u dosadašnjoj praksi bila neregulisana. Mnoga udruženja penzionera su na lokalnom nivou organizovala spremanje hrane za svoje članove, pa je to nailazilo na probleme, jer im je bilo prebacivano da se nelegalno bave ugostiteljstvom ili da ne ispunjavaju sve prepisane uslove za obavljanje te delatnosti.

Mora se imati u vidu da su takvi restorani organizovani gotovo i isključivo u svrhu pomoći penzionerima sa najnižim primanjima i starim i siromašnim građanima, da su najčešće zatvorenog tipa i posluju po nekomercijalnim cenama ili se hrana i piće tu čak služe besplatno za najugroženije i da, stoga, ne mogu da prave nikakvu konkurenciju ozbiljno tržišno orijentisanim ugostiteljskim objektima i preduzetnicima i zato je dobro što će se konačno razgraničiti da ova delatnost ne spada u klasično ugostiteljstvo i time izbeći dalji problemi u neposrednoj primeni zakona.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS vidi velike napore Vlade na razvoju turizma koji daju velike rezultate, a samim tim i povećanje prihoda.

Poslanička grupa će u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi više značajnih zakonskih projekata, ali ja bih izdvojila predloženi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Od usvajanja važećeg Ustava prošlo je već gotovo punih 12 godina, a da pojedini važni zakoni koje taj Ustav izričito pominje u međuvremenu nisu doneti. Upravo Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći spada u tu grupu zakona, jer je njegovo donošenje predviđeno samim Ustavom koji u članu 67. stav 3. propisuje da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. Svakako da je izostanak ovog zakona do sada bio veliki nedostatak našeg pravnog sistema.

Jedno od osnovnih načela na kojima bi trebalo da počiva sistem pravosuđa je mogućnost da svaka strana koja se obraća sudovima ima jednake šanse da iznese svoje stanovište u sporu, a to neretko nije bio slučaj, ako jedna strana nema dovoljno finansijskih sredstava da unajmi profesionalne pravne zastupnike, a samim tim ni njihov stav nije bio u mogućnosti da dođe do izražaja. I pored možda i predugog čekanja, dobro je što se donošenjem ovog zakona rešava i ovaj problem.

Najpre, u članu 4. određeno je ko ima pravo na dobijanje pravne pomoći. To je učinjeno na jedan kompleksan način, tako što je najpre za osnovni kriterijum za ispunjavanje uslova za besplatnu pravnu pomoć uzeto istovremeno ispunjavanje uslova za korišćenje socijalne pomoći, a zatim su u stavu 3. tog člana propisani i brojni drugi slučajevi kada uslov za pružanje pravne pomoći neće biti isključivo vezan za ekonomski položaj pojedinca, u slučajevima kada je stranka u postupku dete, izbeglica, osoba sa invaliditetom, tražilac azila i slično. Mislim da je ovakvo određenje potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći urađeno na jedan korektan način, jer se ima u vidu kakvo je ekonomsko stanje samog pojedinca, tako i njegov socijalni položaj u društvu, odnosno pripadnost nekoj od osetljivih društvenih grupa.

Sa druge strane, u članu 7. Predloga zakona definisani su slučajevi kada se besplatna pravna pomoć neće pružiti i tu su definisane one situacije koje se po logici stvari kose sa članom 4, privredni sporovi, registracija pravnih lica itd.

Što se tiče pravne pomoći, predviđena su dva glavna oblika te pomoći i u skladu sa tim je određen krug njihovih pružalaca. U užem smislu, pravna pomoć će se sastojati od poslova zastupanja, odbrane i sastavljanja podnesaka. Ako se ima u vidu da su ovo elementarne i važne procesno-pravne radnje, onda je logično što su one Predlogom zakona poverene isključivo advokaturi, službama pravne pomoći u opštini i specijalizovanim udruženjima, a da ih mogu obavljati samo advokati i diplomirani pravnici.

U širem smislu, zakon je prepoznao i druge oblike pomoći nazivajući ih pravnom podrškom, a tu će spadati pomoć pri popunjavanju formulara, sastavljanje javno-beležničkih isprava, posredovanje u mirnom rešavanju sporova, davanje opštih informacija.

Te radnje će se s obzirom na njihov manji značaj moći da preuzmu i drugi tužioci, javni beležnici, poslanici i pravne klinike pri pravnim fakultetima, a ovi oblici pravne pomoći preko udruženja dostupni i svim licima bez obzira da li ispunjavaju napred navedene kriterijume.

Postupak za ostvarivanje besplatne pomoći vodiće se pred opštinskim ili gradskim organom uprave, prema mestu prebivališta podnosioca ili sedišta pružaoca. O njoj će odlučivati posebno lice u tim organima u roku od osam dana, a u hitnim slučajevima u roku od tri dana, a tražilac će u slučaju negativnog odgovora imati mogućnost da se žali ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave. Finansiranje pružanja pomoći, vršiće se ili iz budžeta lokalnih samouprava, a i u slučajevima kada to rade advokati i pravnici po polovinu troškova snosiće opština ili Republika. Poseban deo zakona bavi se i o besplatnoj pomoći vezanoj za sporove sa inostranim elementom.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja pripadam partiji Ujedinjenih penzionera Srbije koja se u svom fokusu zalaže za zaštitu i poboljšanje položaja penzionera i ostalih socijalno ugroženih kategorija. Stoga smatram da je donošenje ovakvog zakona veoma važno za ostvarivanje i za zaštitu njihovih građanskim prava. Takođe, ovim zakonom se otvara mogućnost da se jedan broj do sada ne angažovanih pravnika zaposli i uključi u pravni sistem države, a sve to bi trebalo da rezultira poboljšanim položajem ugroženih pojedinaca.

Stoga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona i ostalih zakonskih predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Lazarevac, 11.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 06.10.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 52000.00 RSD 01.07.2005 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:15