VERA PAUNOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Vera Paunović je rođena 15. decembra 1947. godine. Po zanimanju je ekonomistkinja, završila je Višu ekonomsku školu u Beogradu 1974/75 godine.

Svoj radni staž je ostvarila u Rudarskom Basenu „Kolubara“ radeći na poslovima rukovodioca finansijske službe u RO Kolubara Prerada.

PUPS-u je pristupila u oktobru 2006. godine. Sekretarka je OO PUPS-a Lazarevac od 2009. godine i članica Izvršnog odbora partije od 2010.godine.

Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od parlamentarnih izbora 2012. godine, do juna 2016. godine.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je i 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 5 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, zakon o kome je danas reč bavi se jednom javnom službom koja se po malo nalazi u senci drugih i koja možda još uvek nije u potpunosti zaživela na pravi način u našem svakodnevnom životu, a reč je o komunalnoj policiji, odnosno o komunalnoj miliciji, kada budemo usvojili ovaj zakon.

Sama terminološka promena reči, komunalna policija u komunalnu miliciju je prouzrokovana odredbama Zakona o policiji kojima je propisano da samo organ MUP-a može upotrebljavati taj naziv kako ne bi dolazilo do mešanja i nesporazuma među građanima.

Suštinska promena u odnosu na sada važeći zakon odnosi se na činjenicu da će pravo da osnivaju komunalnu miliciju sada imati sve jedinice lokalne samouprave, bez obzira na veličinu, dok su po sadašnjem rešenju to pravo imali samo gradovi i grad Beograd.

Ovo je jedno dobro rešenje, jer iako su gotovo svi značajniji urbani centri dobili status grada, treba imati na umu da u našem sistemu lokalnih samouprava mi trenutno imamo i takve opštine koje se bliže šestocifrenom broju stanovnika, odnosno čija sedišta imaju i po više desetina hiljada stanovnika, kao što su Stara Pazova, Inđija, Vrbas, Paraćin, Ćuprija, Gornji Milanovac, Negotin i tako dalje.

Takvim sredinama je komunalna milicija svakako neophodna za bolje funkcionisanje i viši kvalitet života. Kako bi se sa druge strane uvažile specifičnosti malih opština, Predlogom zakona predviđena je mogućnost i da dve ili više opština formiraju zajedničku službu komunalne milicije i tako na jedan optimalan način, uz smanjene troškove, ostvare ciljeva zbog kojih bi osnovale takvu službu.

U delu koji uređuje nadležnosti i ovlašćenja komunalne milicije neće biti većih izmena. Pored već postojećih nadležnosti iz domena održavanja komunalnog reda i mira dodato je i pravo komunalne milicije da vrši kontrolu nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli osim u odnosu na državne organe.

Takođe ovim zakonom se predviđa i pravo komunalne milicije da prikuplja obaveštenja od građana u vezi sa otkrivanjem prekršaja izdavanja prekršajnog naloga. Nešto veće promene donose novi članovi koji se odnose na zasnivanje radnog odnosa. Ovo je veoma važno, novim predlogom zakona predviđeni su daleko rigorozniji posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se ogledaju kroz bezbednosnu proveru i odredbu da potencijalni kandidat ne sme da bude osuđivan za bilo koje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, pa čak ni za prekršaje iz određenih oblasti koje su od značaja za primenu zakona.

Ovako postavljeni uslovi su strožiji, čak i od onih koji se postavljaju za zaposlenje u drugim državnim organima i time će se postići da se u redove komunalne milicije u narednom periodu prime zaista najkvalitetniji kadrovi sa besprekornim biografijama. Predlogom novog zakona detaljnije se propisuju norme koje se odnose na ispit za komunalnog milicajca, kao i za povrede radnih obaveza.

Imajući u vidu predložene izmene i nova rešenja ove zakonske materije, poslanička grupa PUPS-a će u danu za glasanje dati podršku za njihovo usvajanje, jer smatramo da će ono na pravi način doprineti kvalitetu rada komunalne policije, a time i boljem kvalitetu života u našim gradovima i opštinama. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko i gosti, poštovani narodni poslanici, krivično pravo ima za cilj zaštitu najvažnijih vrednosti i dobara jednog društva. Kao takvo, ono mora da prati pojave u društvu i da bude tako podešeno da izvršava i funkciju suzbijanja vršenja krivičnih dela, ali i da deluje preventivno, da se pravednom osudom pošalje poruka potencijalnim učiniocima krivičnih dela, da ni ne pokušavaju da ih učine.

Kao što je poznato, naša država je, prateći evropske trendove, već odavno ukinula smrtnu kaznu kao najtežu sankciju za najteža krivična dela.

Ona je zamenjena uvođenjem mogućnosti za veći zakonski maksimum zatvorske kazne od po 20, a zatim i od 30 i 40 godina. Međutim, od uvođenja tih izmena prošlo je već skoro dve decenije pa i više.

Praksa je pokazala da pojedini počinioci, čak ni posle višedecenijskog lišenja slobode ne prezaju da odmah nakon odsluženja kazne ponove ranija krivična dela, odnosno da se radi o potpuno asocijativnim pojedincima na koje ni krivično-pravne ni moralne norme nemaju uticaja a da pravni sistem za takve slučajeve nema adekvatnog odgovora.

Mišljenja sam da se upravo ovim izmenama i dopunama nekoliko zakona iz oblasti krivičnog prava, dolazi do adekvatnije mogućnosti da se sudski sistem izbori sa različitim oblicima krivičnih dela i socijalno patoloških pojava u društvu.

Svakako centralno mesto u današnjem paketu predloženih rešenja imaju izmene i dopune Krivičnog zakonika. Njima se otvara mogućnost da se u slučaju određenog broja najtežih krivičnih dela počiniocima izrekne i kazna doživotnog zatvora.

O ovome je već bilo dosta reči i vođene su brojne debate kako među poslanicima pravne struke, tako i među običnim građanima. Mislim da su ispravne namere uvođenja doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih dela prema deci koja su kao krajnju imali smrtnu posledicu.

Međutim, svi smo svedoci da su pored dece kao najranjivije društvene grupe u poslednje vreme i stara lica sve češće žrtve najbrutalnijih zločina počinjenih iz najprizemnijih motiva, a najtužnije je od svega što se neretko radi o nasilju dece nad roditeljima.

Kao što smatramo da nema opravdanja za monstruozne zločine nad decom i da počinitelji takvih dela treba da trajno budu izopšteni iz društva i do kraja života ispaštaju za sva zlodela, takođe smatramo da iste principe treba usvojiti i kada su u pitanju stara i nemoćna lica koja to nikako nisu zaslužila u poznim godinama života.

U tom smislu, poslanička grupa PUPS-a je podnela nekoliko amandmana kojima bi se tekst predloženih izmena dopunio u ovom pravcu i očekujemo da, ako se već ne usvoje sada, ove ideje budu uzete u razmatranje u nekom narednom periodu.

S druge strane, mislim da je uvođenjem doživotne zatvorske kazne, učinjeno na jedan odmeren način da se nije išlo u jednu preteranu represiju njenim uvođenjem u prevelikom broju krivičnih dela, a da je uvedeno pravilo da se ona ne može izreći ako postoje osnovi za oslobođenje od kazne ili za njeno ublažavanje.

Pored ove ključne izmene kod pojedinih krivičnih dela, povišene su kazne za, tu bih posebno istakla, ona krivična dela koja se odnose na opojne droge, jer sam mišljenja da su u borbi protiv ove pošasti, koja uništava ljudske živote, dozvoljena apsolutno sva legitimna sredstva, pa tako i znatno strožije kažnjavanje počinitelja u vezi sa ovim krivičnim delom.

Strožije kažnjavanje predviđeno je i u slučajevima višestrukog povrata i mislim da je i to jedno rešenje koje je na mestu, jer ako se za jedno učinjeno krivično delo uvek može naći makar i verbalni izgovor, kada se to sa činjenjem umišljaja ponavlja više puta, tu više nema nikakvog opravdanja i takvi pojedinci moraju biti odstranjeni iz društva na duži vremenski period.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa PUPS-a smatra da su predložena zakonska rešenja u interesu zaštite na jednoj strani najugroženijih društvenih grupa, a na drugoj pravde i slobode svih nas građana i stoga će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakona iz ovog seta zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri i gosti, poštovani narodni poslanici, kada se govori o sistemu zdravstvene zaštite, mora se istaći da su u ovoj oblasti u nekoliko prethodnih godina načinjeni značajni pomaci, kao unapređenja stanja u zdravstvo.

Prvenstveno tu mislim na uspeh Vlade da se zaposlenima u ovoj branši da povećanje zarada od 10%, kao i na otvaranje novih zdravstvenih centara i renoviranje postojećih. Zahvaljujući ovome, naše zdravstvo je prema izveštajima Evropskog zdravstvenog sistema stiglo sa dna rang liste, u njenu gornju polovinu, prestižući mnoge razvijenije države koje su već članice EU, a ovaj rezultat je time značajniji, jer smo mi društvo sa nižom ekonomskom osnovom za izdržavanje sistema zdravstva kao socijalne funkcije države i istovremeno sa visokim prosekom starosti stanovništva, koje onda po prirodi stvari vrši jači pritisak na zdravstvene ustanove, jer ima više potrebe za pružanje usluga iz oblasti zdravstvene zaštite.

Ono što je od ključne važnosti u ovom predlogu zakona je rešenje po kome će se proširiti krug lica koja će biti obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, odnosno lica koja nemaju zdravstvenu knjižicu. Predviđa se da će pored dosadašnjih kategorija to pravo ostvariti i mlade nezaposlene osobe, koje se ne nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno prognana iz bivših Republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, žrtve terorizma, lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i preporučena imunizacija, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi, odnosno skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Takođe smatram veoma bitnim da je predloženo da roditelji dece obolele od najtežih bolesti, imaju pravo da budu na bolovanju, dok im deca ne napune 18 godina. Ono što je najbitnije, za sve to vreme primaće 100% zarade. Ovim se pokazuje visoki stepen humanosti, društva i brige o zdravlju prema što većem broju građana. Ako pođemo od takvih postulata zdravstvenog sistema, onda je prirodno da se prema građanima postave određeni minimalni zahtevi, isključivo radi njegovog što kvalitetnijeg funkcionisanja, ali i u interesu samih građana i zaštite njihovog zdravlja.

U oba Predloga zakona utvrđeno je da je pojedinac dužan da se odazove na poziv za ciljani preventivni pregled, odnosno skrining, prema odgovarajućim nacionalnim problemima.

Ovo je dobro rešenje, jer smo svi svedoci kolika je ekspanzija raka i drugih opasnih bolesti, čije je lečenje dugotrajno i sa neizvesnim ishodima, a zahteva značajna finansijska sredstva, dok bi se njihovim ranijim otkrivanjem, smrtni ishodi, značajno predupredili, naročito kod starijih ljudi, a da bi na tome svakako trebalo poraditi, kako bi se građani pravovremeno i redovno odazivali na te preglede.

Korisnici osiguranja koji budu pozivani tri puta na preglede, a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za izostanak u slučaju da se razbole moraće sami da plate do 35% pune cene lečenja.

Cilj ovakvog predloga nije kažnjavanje građana, već namera da se podigne svest o preventivnim pregledima.

Važnu izmenu predstavlja i stvaranje mogućnosti da se produži pravo izabranog lekara, da odobrava odsustva sa rada na osnovu bolovanja na duži vremenski period, odnosno na najviše 60 dana.

Time će se omogućiti da se izbegnu komplikovanije procedure prilikom otvaranja bolovanja za neke teže bolesti ili komplikovanije operativne zahvate koje zahtevaju dužu postoperativnu negu ili oporavak, a koji više, nažalost, nisu toliko retki slučajevi kao ranije.

Pored ova dva zakona iz oblasti zdravstva na dnevnom redu današnje sednice nalaze se i rešenja koja treba da ustanove viši stepen zaštite u oblasti prometa raznih opasnih stvari, lekova i opojnih droga ili predmeta za masovnu upotrebu među građanima.

Poslanička grupa PUPS-a u danu za glasanje će dati svoju podršku za njihovo usvajanje, kao i za usvajanje zakona iz oblasti zdravstva, jer smatramo da je zdravstveni sistem i svaka vrsta bezbednosti i zaštite zdravlja našeg stanovništva od najvećeg značaja u izgradnji srećnog i zadovoljnog pojedinca, a time i boljeg društva za sve.

Naravno, podržaćemo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer smatramo da je položaj većeg broja poljoprivrednika takav da finansiranje tehničkih pregleda i registrovanje traktora svake godine za njih predstavlja značajan izdatak.

To se uklapa i u generalnu politiku naše partije i predsednika Milana Krkobabića u nastojanjima da se obezbede što povoljniji uslovi života i rada na selima.

Zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Lazarevac, 11.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 06.10.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 52000.00 RSD 01.07.2005 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:15