Minimalna struktura Saveta je data predlogom ovog člana. Vaš amandman bi to proširio, ali se ne isključuje takva mogućnost gde se ukazuje potreba da upravo i obrazovanje i zdravstvo i sport i ostali segmenti života budu uključeni. Prosto, data je mogućnost da se dopuni u zavisnosti od sredine i potrebe svake sredine, ali je određena minimalna struktura Saveta.

Ima opština gde nema nijednog jedinog migranta, ali će neko proći kroz tu opštinu, pa i ona treba da ima savet neke minimalne strukture.
Tamo gde postoji problem, zdravstveni problem ili ima više migranata, uverena sam da će član Saveta biti i predstavnik zdravstva.
Dakle, prosto je malo različita situacija i zbog toga je samo predlogom određen minimum.
Kao ministar zdravlja, mislim da, gde god ima potrebe, naravno da zdravstvo treba da bude uključeno.

Tendencija zakonodavca je zapravo nešto što je i svakoga od nas, da u kolektivnom centru onaj ko se nađe provede što
manje, što kraće i da mu se učini maksimum u pogledu dokumenata, zdravstvene, socijalne, bilo koje potrebe.
Imamo jednu od statistika koja je još uvek tužna za ljude koji žive u 20 postojećih kolektivnih centara, ali koja zaslužuje da posebno zahvalimo entuzijazmu ljudi koji rade već dugo godina u Komesarijatu, jer smo imali nekada 700 kolektivnih centara. Zbog toga je važno da Komesarijat bude i dalje odgovoran i sa istom tendencijom da rešava probleme tranzitnih članova kolektivnog centra na što efikasniji i što bolji način, ali će mu nekada za to rešenje biti potreban "Crveni krst", nekada Centar za socijalni rad, nekada neka zdravstvena usluga. Zbog toga je zakonodavac na ovaj način formulisao ovaj stav. To je ujedno i razlog zbog čega Vlada nije prihvatila vaš amandman.

Samo radi informacije, centre za azil otvara Vlada i to je potpuno druga materija i drugi sadržaj, a ovu problematiku reguliše i drugi zakon.
Gospođa Sanda Rašković, koja se bavila ovim pitanjem, verovatno pravi distinkciju, razliku između jednog i drugog i može biti da bi ona i u vreme kada je bila najodgovornija, slala i odgovarajuća rešenja, davala odgovarajuća rešenja i slala odgovarajuće poruke, tako da se može napraviti jedna komparacija. Mislim da je ovaj zakon zaista jedan korak napred.

Član 16. se zapravo ne odnosi na lične podatke. Podaci iz člana 16. ovog zakona predstavljaju zbir numeričkih podataka o migracijama koje su relevantne za upravljanje migracijama. Apsolutno se odnosi na statističke podatke i  zbog toga je rečeno, a u skladu sa zakonom, uzimajući u obzir upravo sve ovo o čemu vi govorite. Apsolutno se na odnosi ni na jednu jedinu personalnu karakteristiku, odnosno obeležje bilo kog lica.  

Svako ko prikuplja podatke je u obavezi da poštuje sva zakonska akta. Prosto, treba da budu usmerena sugestija na edukaciju onih koji rade na tim poslovima prikupljanju podataka, ali kažem, odnosi se na statističke podatke, a ne lične. Zna se kako se prikupljaju statistički podaci i na koji način, onaj ko to radi, mora da poštuje sve zakone, uključujući i Zakon o zaštiti ličnih podataka.

Najdecidniji odgovor i pojašnjenje člana 16. je zapravo sadržano u članu 17. koji kaže: "Podaci iz člana 16. ovog zakona predstavljaju zbir numeričkih podataka o migracijama, koji su relevantni za upravljanje migracijama." Dakle, ministarstva, poštujući zakon, dostavljaju isključivo statističke podatke i to je jedini način objašnjenja i odgovora. Mislim da je dobro što smo imali ovo razjašnjenje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ću u ime Vlade Republike Srbije, odnosno predlagača, danas sa vama razgovarati, saslušati sve vaše sugestije u vezi sa zakonom koji je pred vama, a koji zapravo ima svoje utemeljenje u Ustavu u članu 97. tačka 17, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom, odnosno što ćemo govoriti o zakonu koji je u okviru međunarodno normiranih dimenzija vezanih za ratifikaciju multilateralnih međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, koji su ratifikovani upravo u ovoj Skupštini.
Nacionalni normativni okvir za zakon je vezan za više zakona i
podzakonskih akata koji su bitni za oblast upravljanja migracijama i podsetila bih da je Strategijom za upravljanje migracijama 2009. godine doneta orijentacija i orijentir za zakonodavne aktivnosti, da je zakon bio u proceduri u Narodnoj skupštini, pa je povučen, a da je sada dopunjen posebno onim segmentima koji se tiču određenih prava vezanih za nestala lica i normi koje regulišu ove aktivnosti.
Vlada Republike Srbije od jula 2009. godine, kada je donela Strategiju za upravljanje migracijama, je sačinila dokument na osnovu značajnih podataka, za sačinjavanje predloga formirala radnu grupu u čiji sastav su ušli predstavnici resornih ministarstava zaduženih za pojedine segmente ovog složenog procesa. Tada je konstatovano da u Republici Srbiji ne postoji sistemsko i koordinisano praćenje migracionih tokova, niti kontinuirana analiza koja bi bila potrebna za ovu oblast. Uviđajući značaj upravljanja migracionim tokovima, pokazalo se nužnim određivanje organa koji bi objedinjavao i analizirao podatke relevantne za oblast migracija, tako da akcioni plan za sprovođenje Strategije za upravljanje migracijama za period 2011-2012. godine u okviru institucionalizacije nadležnosti za prikupljanje i analizu podataka o migracionom obimu i tokovima, kao meru predviđa uređivanje zakonskog okvira za stvaranje uslova za rad Komesarijata za izbeglice, kao organa nadležnog za prikupljanje i analizu podataka o obimu i tokovima migracija i praćenje migracionih trendova.
Jedno od najvažnijih rešenja koje zakon predviđa je utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice, koje se odnose na oblast upravljanja migracijama i utvrđivanje da Komesarijat za izbeglice, ustanovljen zakonima o izbeglicama, nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonskim aktima.
Zakon uređuje nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije i propisuje da Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione politike, predlaganje Vladi mera i aktivnosti radi podsticanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja onih nezakonitih, praćenje, sprovođenje mera migracione politike, pružanje organima državne uprave AP i jedinicama lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama. Vlada zapravo, naime, do ovog momenta i dok ne bude počeo da se primenjuje ovaj zakon, nije imala jedan ovakav uvid o migracionim tokovima u Srbiji.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na definisanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju lica, koje imaju u skladu sa Zakonom o azilu, priznato pravo na utočište i reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, poboljšanje uslova života interno raseljenih lica, dok su u raseljeništvu, predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije i predlaganje programa za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelja za upravljanje migracijama, zatim izveštavanje o imigraciji i emiigraciji, izradu i redovno ažuriranje migracionog profila Republike Srbije, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, organizovanje i razmenu podataka, osposobljavanje lica koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama, uspostavljanje saradnje sa članovima evropske migracione mreže kojoj pripadaju sve članice EU i Norveška, kao i druge poslove određene zakonom.
Takođe, kako je pitanje nestalih lica iz izbegličke i populacione, interno raseljenih lica, kao najbrojnijih migratornih krugova u Republici Srbiji, jedan od najvećih problema sa kojim se dugi niz godina suočavamo, ovim zakonom stvoren je osnov za vođenje evidencija koje se odnose na nestala lica, čime je unet još jedan nov elemenat u ovaj zakon. Upravo je ovo ta novina u odnosu na veliki broj poslanika koji je već imao prilike da se sa sadržnom zakona upozna.
Drugo, zakon predviđa obrazovanje Saveta za migraciju od strane nadležnih organa u AP jedinici lokalne samouprave, radi obavljanja savetodavnih poslova koji se odnose na upravljanje migracijama na teritoriji AP jedinice lokalne samourpave. U sastav Saveta za migracije, koji se ugrađuje Aktom o obrazovanju, ulazi predstavnik izvršnog organa jedinice lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Službe za zapošljavanje, Poverenik i predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, s tim da nadležno organ u AP jedinici lokalne samouprave koji obrazuje Savet za migracije može odlučiti da u radu Saveta za migracije učestvuje i predstavnik ustanove nadležne za poslove zdravstva, obrazovanja, predstavnik Udruženja za pitanja od značaja za oblast migracija, kao i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na njihovoj teritoriji.
Predloženim članovima propisano je da Savet za migracije na zahtev Komesarijata dostavlja Komesarijatu izveštaj o preduzetim merama i drugim pitanjima iz oblasti upravljanja migracijama na teritoriji za koju je osnovan. Dodatno zakon predviđa obuku i sprovođenje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i time omogućava da se lica koja se neposredno bave ovim pitanjima kontinuirano edukuju, što garantuje i određen kvalitet rada.
Treće, posebna pažnja posvećena je ljudskim pravima migranata, kako kroz načela na kojima se zasniva upravljanje migracijam, tako i kroz predviđene mere za njihovu integraciju, reintegraciju i poboljšanje uslova života. Zakon treba da doprinese korišćenju pozitivnih potencijala migracija i drugoročnom ekonomskom i demografskom razvoju Republike Srbije, čime će se umanjiti eventualni negativni efekti migracija koji nas zapravo preplavljuju kad razmišljamo danas o ovom problemu.
Četvrto, ovim zakonom je predviđeno uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka koji su od značaja za upravljanje migracijam između organa državne uprave, koji su u okviru svog delokruga nadležni za pojedine segmente migracija. Ovakav jedinstven sistem zasnovan na mehanizmima saradnje kojim bi se rešili problemi koji proizilaze iz nedovoljno sinhronizovane i koordinirane akcije organa državne uprave uključenih u sitem upravljanja migracijama je sigurno potreban Srbiji.
Predloženim zakonom uređuju se i pitanja dostupnosti i javnosti informacija koje su od značaja za migraciona pitanja. Na taj način omogućeno je da se podigne svest javnosti o značaju migracija, smanji ksenofobija i unapredi tolerancija prema različitostima. U cilju efikasnijih sprovođenja politika u oblasti migracija, jedan od mehanizama da se mere i aktivnosti vezane za oblast upravljanja migracijam koje se sprovode na nivou jedinica lokalne samouprave podstaknu je da se finansiraju sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Ovim zakonom stvorena je mogućnost da se, ukoliko se za tim ukaže potreba, iz budžeta Republike Srbije podrži jedinica lokalne samouprave kroz finansiranje projekata iz oblasti migracija, koji su usklađeni sa planskim i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Imajući u vidu brojne izazove koji sa sobom nosi migracija, brojnost pitanja vezanih za različite kategorije migranata, kao i nužnost usklađivanja pravnog okvira sa proširenim pravnim tekovinama EU u oblasti migracija, ovaj zakon predstavlja odgovor na dosadašnji nedostatak propisa, jedinstva i koordinacije unutar sistema upravljanja migracijama u Republike Srbije.
Kroz određivanje jedinstvenog organa, unifikovanje i integrisanje sistema prikupljanja, organizovanje i razmenu podataka i saradnju rada u oblasti od značaja za sprovođenje migracione politike, omogućava se sagledavanje celokupne migracione slike Republike Srbije i saniraju neželjene posledice određenog tipa migracija, efikasno se ostvaruju ciljevi migracione politike Republike Srbije, jednom rečju obezbeđuje se sveobuhvatno i kontinuirano upravljanje migracijama. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji pred vama, odnosno izmene i dopune zakona zapravo su rezultat donošenja predloga seta finansijskih zakona, čija je ideja da poslovanje privrednih subjekata bude takvo u našoj zemlji da se smanje svi troškovi proizvođača, pa i proizvođača lekova i medicinskih sredstava. Dakle, to je jedna stimulacija domaćim proizvođačima, koji za dobijanje dozvola ne bi plaćali dosadašnje sume novca, koje su davali Agenciji za upis u registar medicinskih sredstava, niti bi taj deo troškova njih opterećivao.
On nije veliki po sumi, ali je činjenica da je broj iza tih dozvola u 2011. godini, u prvih deset meseci iznosio 386 odnosno 541, a ostvareni prihodi za 2011. godinu su bili pet miliona i 410 hiljada dinara.
Polazeći od člana 141. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, kao što znate Agencija je izdavala odobrenja za uvoz lekova koji nemaju dozvolu za lek, a bilo je neophodno da se za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata, najmanje za one koji idu ka apotekarskoj ustanovi, poštuju određene propise koji ovim predlogom nisu obuhvaćeni.
Dakle, predlog odredbe se odnosi samo na izmenu jednog stava u članu 1, koji predviđa da Agencija izdaje tarifu za pružanje čitavog niza usluga kojih ima deset i ukida se samo izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a u cilju stimulisanja naših privrednih subjekata.
Na Odboru za zdravlje je bilo dosta žive diskusije u vezi sa ovim pitanjem. Bilo je dosta razmišljanja dok se nismo razjasnili da mi zapravo ovim stavom želimo da podržimo set finansijskih zakona, koji stimuliše sve domaće proizvođače za slučaj izvoza i registracije.
Zahvaljujem i nadam se da ćete ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Zakona prihvatiti, odnosno da ćete svi glasati, jer kolege iz poslaničkih grupa koje su imale određene amandmane na Odboru su povukli taj amandman, nakon razjašnjenja o čemu se radi.

Zahvaljujem.
Želela bih da imam jednu malu intervenciju, uz zahvalnost za podršku vezano za Predlog izmena i dopuna Zakona o lekovima, jer mi se čini da se može nekako pogrešno shvatiti da pošto smo siromašna zemlja koristimo generiku, da procedure za dobijanje određenih dozvola za puštanje u promet ovih lekova nisu baš po najboljim standardima. Moram reći da je naš Zakon o lekovima potpuno usaglašen sa propisima EU, da se dozvola za generiku jedino može dobiti uz vrlo striktne standarde i da to ne stoji.
Da li se možda nešto duže čeka? Rokovi za dobijanje nekih dozvola su apsolutno predviđeni rokovi od 210 dana. Tamo gde se to može skratiti, ali u principu moramo poštovati upravo te rokove da bi se određene procedure uradile, uključujući i one za bioekvivalenciju na jedan valjan način. Dakle, ne treba da pravimo dezinformacije. Mi lekari se razumemo šta to sve znači, ali građani se onda pitaju da li mi pijemo neke lekove koji su drugog reda? Ne, ono što je kod nas sa dozvolom u apotekama i u institucijama našeg sistema, u zdravstvenim ustanovama, to je apsolutno po najstrožijim standardima došlo na određene liste. To je jedno pitanje koje sam želela, ne da polemišemo, nego da razjasnimo.
Drugo, vezano za određene nove tehnologije i procedure, uključujući i muzikoterapiju, makar da jedna i druga tema nisu vezane neposredno za predložene izmene teksta zakona, mora se napisati zahtev Ministarstvu za uvođenje novih tehnologija, odnosno procedura i Ministarstvo će to razmotriti i dati odgovor. Ne može se dogovoriti samo na stručnom sastanku, nego se prosto mora ispoštovati i ta procedura.
Naravno, koristim priliku da zahvalim svima, a pre svega kolegama lekarima poslanicima, koji mi i na odboru i kada me sretnu na drugim mestima daju podršku da zajednički uradimo što više za zdravstveni sistem. Potpuno se slažem da ovo ni ne liči na sistemski zakon, ovo je jedna skoro finansijski kozmetička izmena, ali koja se uklapa u set finansijskih zakona, da stimulišemo našu proizvodnju i da se ne naplaćuju dozvole kada su u pitanju pre svega naši industrijski farmaceutski subjekti. Hvala.

Zahvaljujem na pitanju, ali moram reći da sam prosto iznenađena da u jednom velikom Novom Sadu gde postoje svi tipovi zdravstvenih ustanova i primarna i sekundarna zdravstvena zaštita, dakle i domovi zdravlja i klinički centar ima problema ovakvog tipa.
Pravo pacijenta je da se opredeli da li želi da radi neku analizu u jednoj ili drugoj ustanovi, ali prosto u institucijama, državnim institucijama ima i prostora i stručnih i kompletnih obaveza zdravstvenih radnika da pruže zdravstvenu uslugu tokom 24 časa, posebno pacijentima koji su iz kruga dijagnostičkih kategorija – hitno.
Naravno, vaše pitanje za mene je i zadatak, ali ne mogu vam ništa konkretno reći zašto se to dogodilo, dok ne steknem uvid putem odgovarajućih inspekcijskih službi, ali ću to svakako učiniti.
U vezi sa drugim delom vašeg pitanja, htela bih da kažem da je rekonstrukcija četiri klinička centra zapravo započela pre osam godina i da ove godine telo Ministarstva zdravlja koje je bilo zaduženo za projektantske aktivnosti, projektna jedinica, nije završila projekat.
Ono što sam morala nažalost da uradim, to je da to telo transformiram i da preduzmemo u ministarstvu određene korake, da se najpre završi projektni zadatak kako bi se išlo sa daljim procedurama, uključujući, naravno i građevinske radove i nabavku opreme.
Kada je u pitanju Klinički centar Niš, on je najviše odmakao u pripremi ove dokumentacije, te po mojoj proceni u prvoj polovini sledeće godine će se krenuti sa građevinskim radovima u Nišu, zatim ide Novi Sad, pa Kragujevac, a vrlo je verovatno da za Beograd koji je najmanje uradio, a zašto kažem Beograd najmanje uradio, zbog toga što su u poslu učestvovali i direktori organizacionih jedinica, ne samo oni koji su bili angažovani u ovoj projektnoj jedinici. Dakle, vro je verovatno da za sada nema planova da će se sledeće kalendarske godine raditi u Beogradu.
Da li će porodilište imati bolje prostorne uslove kada se završi ovaj deo, dakle rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, verujem da će porodilište biti prioritet.

Opet jedno pitanje za koje bismo rekli, kucanje na vrata koja su već otškrinuta, dakle, vrlo slično mi razmišljamo, mi u Vladi, posebno u Ministarstvu zdravlja i vi koji se očigledno u odgovornoj poslaničkoj funkciji bavite pitanjima iz ovog domena.
Mislimo da osnivač, a u ovom slučaju je osnivač Doma zdravlja Kovin, ima i te kako mogućnosti i u okviru postojećih zakonskih akata i finansijskih sredstava da finansira određene zdravstvene delatnosti koje čak formalno i nisu u mreži ustanova, ni prema postojećoj kadrovskoj politici, ni prema postojećoj mreži ustanova. Međutim, to će biti olakšano izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju koji pravimo, a s obzirom na činjenicu da će se izvesna sredstva povećati lokalnim zajednicama za pitanja zdravstva, pa će onda svaka lokalna sredina imati i mogućnost da sama opredeli ta sredstva, a da li će to biti usmereno na opremu, na prostor ili na kadrove, je su to tri elementa i vrlo je šarenolika slika u Srbiji gde je šta prioritetno.
Dakle, osnivači zdravstvenih ustanova će imati, a u skladu sa mogućnostima koje predviđamo izmenama i dopunama ova dva bazična zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, imaće mogućnosti da plaćaju onoliki broj kadra koliko ocene da ime je potreban.
Kada je u pitanju sekundarna i tercijalna zdravstvena zaštita, bolnice, mi smo tu uvek imali problema određenih, da nekada se kaže da jedna zdravstvena ustanova ima više kreveta, druga manje, više zdravstvenih radnika, druga manje, a to ćemo rešiti uvođenjem sistema nagrađivanja, gde će se plaćati broj dijagnostičkih usluga. Ovo nije odgovor na vaše pitanje, ovo je najava, očigledno potrebe da poslanici imaju uvek mogućnosti da uđu u Ministarstvo zdravlja sa idejama, i fizički da nam dođu što češće i da zajednički rešavamo pojedina konkretna pitanja.

I pored toga što pitanje nije upućeno meni i što ćete dobiti svakako odgovor od koleginice, Zorane, morala bih da podsetim da je obaveza direktora zdravstvene ustanove da odmah postupi po nalogu inspektorskih službi, jer se radi o novorođenim bebama koje nemaju razvijen termoregulacioni centar. Zagrevanje prostorije može biti i na druge načine.
Potpuno uvažavam vaše apele da se što pre reši sistemski problem.

Krenuću od odgovora na treće pitanje. Nisam upoznata sa distribucijom aparata o kojima govorite, ali je potpuno jasno da će naša politika biti da kod problema sa sluhom novorođene dece moramo imati podjednaku distribuciju, iste kriterijume za čitavu Srbiju i obavezujem se da ću o tome voditi računa u narednom periodu. Zaista, nisam kompetentna i nemam informacije o kojima vi govorite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Da bismo tačno utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.

Konstatujem da nas u ovom momentu ima 97 u sali, pa postoje uslovi za rad.

Obaveštavam da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Mladen Grujić.

Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, a predstavnici predlagača su prof. dr Žarko Obradović, dr Oliver Dulića, gospođa Snežana Malović, ministar pravde, prisustvuju i Nemanja Komazac, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukture i energetike, Radoslav Tomašević, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, Jagoda Jeličić, pomoćnik ministra pravde, Mihajlo Gavrić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije", Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija, Aleksandar Kocić Ranđelović, savetnik u Ministarstvu finansija - Upravi za javni dug, Aleksadar Simović, savetnik u Ministarstvu finansija -Upravi za javni dug i Višnja Kuzmanović, savetnik u Ministarstvu finansija - Upravi za javni dug.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe General banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance i B.V. Amsterdam, Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd i AIK banke, a.d. Niš po zaduženju Galenike a.d. Beograd, koji je podnela Vlada

Poštovani narodni poslanici, primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić i Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Vladan Jeremić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović i Boris Aleksić.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dali neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Stevanoviću.