Nikad nisam ni dobio karticu, još uvek imam privremenu karticu.

Pre nego što započnem svoju diskusiju, nadam se da su preduzete neke mere protiv lica koja su nas sprečila da danas podnesemo dopune dnevnog reda. Ne očekujem odgovor, ali se nadam i siguran sam da će ta lica kad tad odgovarati pred zakonima Republike Srbije.

Započeo bih svoj govor sa citatom američkog predsednika Ruzvelta. Nakon napada na Perl Harbor 1942. godine, Ruzvelt je tada rekao: „Nikada ranije nismo imali ovako malo vremena u kome moramo da uradimo ovako mnogo“. Rekao bih da ovaj citat i ova rečenica najbolje opisuje stanje Srbije u sadašnjem trenutku, ne samo što istorijske okolnosti neodoljivo podsećaju na one sa početka Drugog svetskog rata. I tada su postojale dve strane i tada su na jednoj strani bili i Amerika i Rusija i Britanija i tada su na drugoj stani bili Nemačka, uz razliku što je uz Nemačku tada bio Japan, a danas je Kina. Svet je duboko podeljen kao što je bio tada.

Srbija se, nažalost, nalazi na pogrešnoj strani istorije i na pogrešnoj strani pravde. Nalazi se na strani na kojoj su Nemačka i Kina, nalazi se na strani globalizma. Mi to, dragi građani, svakodnevno osećamo na svojoj koži kako izgleda kad ste na strani globalizma i kad ste nečija kolonija. Srbija je danas, bukvalno, Nemačka kolonija, bukvalno.

Ovaj parlament, svi naši državni organi, naš Ustavni sud, naš republički tužilac, svi su u svrsi sprovođenja agendi koje gledamo svakodnevno, a jedna od tih agendi je nestajanje naše države i našeg naroda. Druga od tih agendi je uništavanje naše slobode.

Meni je žao što nema više ministra Lončara, on je nestao kad mi govorimo, valjda ne sme da se suoči sa nama, ali i on učestvuje u toj agendi.

Sramota je da 50 hiljada naše dece, naše kvalitetne dece, svake godine ode iz ove zemlje. Sramota je da je naša populaciona politika to da, umesto te dece primimo milion migranata koje imamo po ugovoru sa Austrijom, koje će nam vratiti po tim potpisanim ugovorima, pošto neko mora da radi u fabrikama jeftine radne snage za nemačkog kolonizatora, i to onog nemačkog kolonizatora, kolega Parezanoviću, kojem dajete ulicu u Čačku, onog nemačkog kolonizatora kome Vlada daje, sad govorim o različitim fabrikama, po 10, 20, 30, 50 ili koliko već hiljada evra po radnom mestu, a koje naši građani za ceo život ne mogu da zarade. Onom istom kolonizatoru po čijim agendama lečite naše ljude, po čijem agendama zatvarate zdravu naciju u pritvor. Srbija je po prvi put u svojoj istoriji na pogrešnoj strani.

Nadam se da će građani Srbije to shvatiti. Nadam se da će birači SNS, koji su većinom časni i pošteni ljudi, ali koji su pod baražnom paljbom medija, dovedeni u zabludu oko ključnih pitanja, među najvažnijima je pitanje da su u zabludi da vi štitite nacionalni interes Srbije, a to, dame i gospodo, nije tačno. Nikada ranije u našoj istoriji mi nismo imali ovakvu izdaju nacionalnog interesa, nikada ranije. Postojali su teški trenuci u našoj istoriji, postojali su trenuci u kojima smo bili okupirani, ali nikad niko u ovoj meri nije radio na razaranju srži i biti ovog naroda. Nikada niko toliko nije radio na uništavanju temelja naše suverenosti. Nikada niko nije toliko ponizio naše institucije i pretvorio ih, umesto u ključne donosioce odluka, u puke izvršioce odluka izvršne vlasti.

Danas je samo bitno šta će vam reći Nemačka, šta će vam reći EU. Mi živimo dobro ako nam to kaže Nemačka. Dajte, molim vas, valjda građani Srbije znaju da li žive dobro ili ne. Vi imate sreću što je veći deo opozicije na istoj toj agendi i njih više interesuje šta će im reći neki strani faktor, nego kako žive građani Srbije. Zato u ovom parlamentu nemamo suštinska pitanja, nemamo raspravu o onim stvarima koje su suštinski interes svakog građanina ove zemlje, nego imamo priču o trivijalnim stvarima, imamo priču o tome da li je nešto fašizam ili nije fašizam, a uzgred budi rečeno na taj način relativizujemo fašizam. Isto kao što smo 6. aprila, kada je Beograd osvanuo u bojama nemačke zastave, pokušali da skrenemo temu sa strašnih stvari koje su se dešavale u istoriji ovog naroda. Ne propustimo ni jednu priliku, tako danas, uoči 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, ponovo relativizujemo fašizam. Da li je to zato da vam se nemački prijatelji ne uvrede slučajno za stvari koje su radili ovom narodu. Dvesta godina se Balkan kolonizuje.

Kolega Parezanoviću, ja ne želim da učestvujem u jeftinim performansima, u tome da međusobno delimo uvrede. Videli smo kako izgleda sa poželjnom opozicijom, jako lepo to prebacivanje loptice, serdare-vojvodo, video sam kako se daje reč, Dosta je bilo, danas, koliko možemo lako da dobijemo reč, koliko možemo lako da dobijemo repliku, mi čak ne možemo da podnesemo ni dopune dnevnog reda.

Da je ovo pravna država koja će biti i vam to garantujem, da je ovo slobodna zemlja u kojoj će narod moći da slobodno odlučuje i to vam garantujem, takve stvari će se kažnjavati.

Činjenica je da je ovaj parlament sveden na ta trivijalna prepucavanja da bismo izbegli raspravu o ključnim i o velikim pitanjima. Na primer, danas Dosta je bilo nije uspeo da preda svoj predlog zakona o KiM koji je ova Skupština bila dužna da po Ustavu iz 2006. godine za vreme bivše vlasti, pa još jedne bivše vlasti, pa dugogodišnje vaše vlasti donese.

Ja vas pitam, zbog čega zakon o KiM nije donet i pitam vas pored toga, zbog čega nas sprečavate da ga mi iznesemo na dnevni red, da građani Srbije saznaju da je moguće mnoge stvari uraditi koje vi ne dozvoljavate da se uradi, jer vam je tako očigledno naredio, onaj ko vam daje naređenje.

Ja vas pitam, zašto građani Srbije ne mogu da dobiju besplatne udžbenike? Zašto nam branite da podnesemo amandmane sa zakonom o besplatnim udžbenicima? Jesu li naša deca gora od neke druge dece? Jesu li naša deca gora od nemačkog investitora, koji je dobio samo sporednu ulicu u Čačku, izvinite? Ili od onoga nemačkog investitora koji je dobio besplatno zemljište u Čačku, ili od nemačkog investitora koji je dobio hiljade i hiljade evra po radnom mestu u Čačku i širom Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, započeću svoje izlaganje citatom Monteskjea. Za slučaj da premijerka ne zna, Monteskje je čuveni francusku filozof, jedan od ideologa Francuske buržoaske revolucije. Monteskje je tiraniju definisao na sledeći način: „Kad divljaci iz Luzijane požele voća oni poseku stablo da bi ubrali plodove“. To je tiranija.

Dame i gospodo iz vlasti, vi ste posekli sve temelje demokratije, posekli ste sve stubove demokratije u Srbiji, zgazili ste na ustavnost u Srbiji, zgazili ste na Ustav, zgazili ste na garancije osnovnih ljudskih prava, zgazili ste na ponos građana, ugrozili ste slobodu za koju su naši preci vekovima ginuli, koju su krvavo platili da bi je mi danas imali, da bi je mi ostavili našoj deci.

Četrdeset i pet dana ova Skupština ne zaseda. Četrdeset pet dana izvršna vlast donosi sve odluke iz nadležnosti Narodne skupštine. Četrdeset pet dana izvršna vlast odlučuje o životima naših građana, odlučuje o tome da li će građani moći da koriste svoja ljudska ili prava ili ne, odlučuje o tome da li će primenjivati Ustav ili ne i to sve zarad jeftinih političkih, izbornih taktika. To se nama dešava četrdeset pet dana. Za tih četrdeset pet dana celokupna vlast, celokupni poslanici, i vlasti i opozicije, svi mediji, cela struka gromoglasno ćute. Četrdeset pet dana mi narodnu suverenost ostavljamo na milost i nemilost izvršnoj vlast, da je ponižava kako god želi, da radi šta god želi sa Ustavom Republike Srbije.

Sramota je što su i poslanici opozicije i poslanici vlasti, vas 242, se za to vreme se sakrili u mišije rupe i pustili da vam narodna suverenost bude oteta bez gotovo bilo kakvog otpora. To je sramota, jer su ta sloboda i ta narodna suverenost bilo ono za šta su se naši preci vekovima borili. Zašto? Jel smo se uplašili korone? Znate šta, da je moje pradede neko pokušao da uplaši pegavim tifusom danas ne bi bilo Srbije, zvali bi se Austrougarska i Austrougarska bi postojala još uvek.

Jedna jedina institucija koja se oglasila za svo ovo vreme, jedna jedina, je bila Advokatska komora Srbije, koja je ustala i glasno rekla da je prekršen Ustav, da se Srbija nalazi u fazi državnog udara, da su ljudska prava ugrožena. Samo Advokatska komora Srbije. I državni tužilac i Ustavni sud su ćutali. Ustavni sud, valjda zato da bi mi danas ukinuli vanredno stanje, pa da kaže posle – nisam nadležan da odlučujem o ustavnosti ranijih odluka. To je velika sramota za Ustavni sud. To je nešto što se u istoriji ove države nikada nije desilo. Apsolutno nikada.

Čuveni američki senator, Džordž Noris je u jednom govoru 1932. godine rekao da istorija pamti, kakav je to čovek bio, da li je ima hrabrost, da li imao integritet, da li je bio sebičan? Znate šta, pitanje je kako će ovaj saziv Narodne skupštine da prođe u istoriji. Za neke druge organe, pre svih za Ustavni sud, znamo oni su se u istoriju upisali, za Vladu neću da pominjem, to je već jasno kao dan, za državnog tužioca znamo, i on se upisao u istoriju.

Po prvi put se sa slobodom igramo, kao da smo je dobili na tacni, a nismo. Vekovima naši preci ginu za tu slobodu. Ta sloboda, dame i gospodo, ono za šta vi sedite u Narodnoj skupštini, je narodna suverenost. To je najveći ideal slobode. E, za to su nam preci ginuli, ne za naše plate, ne za naša parking mesta, ne za naše sitne privilegije, za slobodu. Mi smo odgovorni prema građanima Srbije da im branimo tu slobodu.

Jedina smo država u Evropi, jedina država, čiji parlament nije zasedao četrdeset pet dana. Znate šta je još bolje? Nikad u istoriji Srbije se ovo nije desilo. Nikad nadležnosti parlamenta, u istoriji Srbije, niko uzeo nije. Parlament je zasedao na Krfu, zasedao je u Nišu, pod bombama je zasedao parlament, samo smo se mi sakrili i pustili izvršnoj vlasti da radi šta god hoće.

Još dalje od toga, na prošloj sednici smo dali Vladi nadležnost da donosi zakone. Da li se sećate toga? Doneli smo zakon koji Vladi daje mogućnost da promeni zakon. To se u istoriji parlamentarizma nikad nigde nije dešavalo.

Mi moramo da zaštitimo ono što je ideal, moramo da zaštitimo narodnu suverenost, kad već nemamo Ustavni sud da ih zaštiti, kad već imamo sudije Ustavnog suda koji, ne da ne vrše svoju dužnost, nego ja ne znam za pojedine od njih koji su profesori Pravnog fakulteta kako će pogledati u oči studentima. Svaki pripravnik, svaki student prve godine Pravnog fakulteta ima više integriteta od ovog sastava Ustavnog suda. Oni će ući u istoriju po onim kriterijumima …