ŽARKO OBRADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1960. godine u Beranama. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao.

Prvo zaposlenje našao je 1988. godine, kada je primljen u Gradski komitet Socijalističkog saveza. Od punoletstva je bio član Komunističke partije Jugoslavije, a od tridesete godine član je SPS-a. S početka je bio u Gradskom odboru stranke.

U periodu od 1998. do 2000. godine bio je na funkciji zamenika ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, a u prelaznoj Vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine obavljao je dužnost zamenika ministra za visoko obrazovanje. Od januara 2001. godine bio je narodni poslanik do stupanja na položaj ministra prosvete. Bio je predsednik i zamenik predsednika poslaničkog kluba SPS-a u Narodnoj skupštini Srbije.

Zamenik je predsednika SPS-a od 2006. godine.

Od jula 2008. godine Obradović je na poziciji ministra prosvete. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast nauke. Godine 2013. podnosi ostavku na ovu funkciju nakon afere “Mala matura”.

Član je Glavnog odbora SPS-a i zamenik predsednika partije.

Vanredni je profesor na Megatrend univerzitetu, a pre stupanja na ministarsku funkciju bio je i dekan na Fakultetu za državnu upravu i administraciju tog univerziteta.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada je izabran sa izborne liste "Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.

Govori engleski i služi se francuskim jezikom.

Oženjen je i otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2021.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo ministarko, poštovani predsedniče Vlade AP Vojvodine gospodine Miroviću, koleginice i kolege narodni poslanici.

Kao ovlašćeni predstavnik SPS, ja ću govoriti o ova četiri zakonska dokumenta o kojima Skupština danas raspravlja i želim da kažem odmah na početku da će SPS podržati ove predloge bilo da je reč o izmenama i dopunama zakona, bilo da je reč o potpuno novim zakonskim rešenjima, jer ovi zakoni svaki na svoj način unapređuju sistem na koji se odnose i unapređuju kvalitet života u Republici Srbiji, obezbeđuju poštovanje ljudskih prava i sloboda i ravnopravnost građana.

Želeo bih pre svega da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Naime, izmenama ovoga zakona se omogućava funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja na nivou srednjeg obrazovanja, i to u vreme kada smo pogođeni pandemijom ovog virusa Kovid-19. Mora se reći na početku bilo koje priče vezano za zakone iz oblasti prosvete da je Ministarstvo uspelo u prethodnih godinu i nešto dana, praktično za dve školske godine, da reši osnovni problem s kojim se suočava Republika Srbija, odnosno celo društvo, to je da sačuva zdravlje učenika, da je našlo rešenje kako da u postojećim uslovima drži nastavu i u isto vreme izmenama i dopunama različitih zakona i na drugi način vršilo je promene, bilo da je reč o kratkoročnim ili dugoročnim ciljevima koje treba postići u sistemu obrazovanja i vaspitanja. To samo po sebi govori da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stalno radi na unapređenju kvaliteta dostupnosti i pravednosti sistema obrazovanja u Republici Srbiji.

Sa Predlogom zakona o kojem danas govorimo Ministarstvo rešava jedan nasleđeni problem, reč je o velikoj maturi, pomeraju se rokovi održavanja tog završnog ispita pre ulaska u prostor visokog obrazovanja i rešava se nekoliko tekućih problema, kao što je reč o evidenciji podataka koji se dostavljaju prilikom upisa u srednje škole ili podaci o nacionalnoj pripadnosti u slučajevima kada pojedine grupe ili lica koja ostvaruju upis u srednje škole se upisuju pod povoljnijim uslovima, radi postizanja pune ravnopravnosti.

Na ovaj način, kada se govori baš o ovom delu Zakona, možemo slobodno povezati sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, jer ovde Ministarstvo primenjuje pozitivnu diskriminaciju da bi određenim licima ili grupama lica obezbedila one uslove koji su im potrebni da bi nastavili svoje obrazovanje. To govori da i sistem obrazovanja pokazuje spremnost da izvrši promene kako bi sva deca dobila jednake šanse da pokažu sposobnosti koje poseduju. Naime, za ova lica predviđeno je da individualni obrazovni plan koji oni poseduju prati upis učenika u srednje škole i da mogu da nastave svoje školovanje u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima.

Postoji još jedan deo koji predstavlja rešenje u odnosu na aktuelno pitanje unutar sistema srednjeg obrazovanja. Naime, omogućeno je da se reši nastava na stranom jeziku u onim školama gde postoje određeni problemi. Naime, predlagač zakona je predvideo mogućnost da u onim odeljenjima za decu koja imaju posebne sklonosti za filološke nauke, a ne postoji mogućnost da se obavi nastava vezano za strani jezik na kvalitetan način, da dođe do formiranja odeljenja koja će obuhvatiti đake različitih razreda i da se formira odeljenje, bilo da je reč o odeljenju od 15 ili od 12 đaka. Naravno, vi uvek možete postaviti pitanje – da li će činjenica da to odeljenje obuhvata đake iz različitih razreda uticati na kvalitet obrazovanja, na ceo saznajni proces? To može biti dovedeno u pitanje, naravno, u odnosu na način na koji se izvodi ta nastava. Jer imate i drugo pitanje. Ako se ne pristupi ovakvom rešenju kao što je Ministarstvo predvidelo, postavlja se pitanje kako će ta deca savladati taj strani jezik, da li je to moguće obezbediti unutar škole ili se mora tražiti neka druga obrazovna ustanova ili će jednostavno deca ostati bez tog nivoa nastave.

Kada je reč o velikoj maturi, inače, treba podsetiti, samo da kažem još jednu stvar, da se u našim školama uči šest stranih jezika i onda možete razumeti kompleksnost rešavanja ovog problema, ali i nameru Ministarstva da čak i taj naizgled mali problem reši na kvalitetan način. Kada je reč o velikoj maturi, mora se reći da je reč o nasleđenom problemu. Naime, nacrt koncepta završnog ispita u srednjem obrazovanju napravljen je još oktobra 2012. godine i od tada, što kaže ministar Ružić, ne ulazeći u to ko je odgovoran i u kojoj meri, činjenica je da nismo uspeli da ovaj posao završimo na određeno vreme ili u postavljenim rokovima i Ministarstvo radi na rešavanju ovog pitanja. Ministar Ružić nas je upoznao sa svim elementima vezanim za realizaciju ovog važnog projekta.

Treba pomenuti da je potrebno uspostaviti veoma kvalitetnu saradnju između Ministarstva prosvete, srednjih škola i fakulteta kako bi se napravio kvalitetan program održavanja završne mature, jer je reč o tome da ta završna matura, završni ispit treba da obezbedi zastupljenost i opšteobrazovnih predmeta, zastupljenost stručnih predmeta, usaglašenost programa prijemnog ispita i programa srednjeg obrazovanja, onda kada je reč o raspodeli poena na testu po nivoima obrazovanja, šta predstavlja prag prohodnosti i brojne druge stvari.

Činjenica je, i to je ministar pomenuo, a i piše u obrazloženju ovog zakona, da pojedine visokoškolske ustanove još uvek nisu usvojila potrebna dokumenta, da se protekle dve školske godine nastava odvija u sistemu u okvirima pandemije, da nije obezbeđen softver kao tehnička komponenta državne mature, ali da su urađene brojne druge pozitivne stvari. Mislim da je predviđeni rok 2023/2024. godina kao početak održavanja ovog završnog ispita, da kažem, prava mera, vremenska mera u odnosu na sav onaj sadržaj poslova koji stoji pred Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja. Nije ovo naša umotvorina, ovaj program, program završnog ispita se održava i u drugim zemljama i važno je pomenuti da on predstavlja sastavni deo sistema obrazovanja i vaspitanja.

Inače, želeo bih samo da iskoristim priliku da kažem da Ministarstvo i mimo velike mature stalno radi na reformi opšteg srednjeg obrazovanja, implementaciji novih programa i njihovom praćenju u gimnazijama, da se radi na razvoju sistema priznavanja prethodnog učenja, govorim o srednjem obrazovanju. Ministar je govorio o projektu „Moja srednja škola“, tj. uvođenju digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu. Takođe, implementirani su digitalni udžbenici i digitalne učionice u srednjem obrazovanju, usvojeni novi programi nastave i učenja u specijalizovanim odeljenjima za učenike sa sposobnim sposobnosti u gimnaziji, za matematiku, fiziku, istoriju, geografiju, hemiju i biologiju.

Sve ove stvari sam pomenuo da bih javnosti Srbije stavio do znanja koliko je važno sve ono što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi, pogotovo u ovim uslovima pandemije. Mislim da je na kvalitetan način rešio problem sa kojim se suočava, a u isto vreme rešava i neke sistemske stvari.

U svakom slučaju, svi ovi elementi, izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju, koje sam pomenuo svaka na svoj način unapređuje sistem. Kao što sam pomenuo na početku, SPS će glasati za usvajanje ovog zakona.

Sada mi dozvolite da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanja razvoja Sremskih Karlovaca. Šteta je da ne kažemo nekoliko reči o ovom važnom zakonu. Drago mi je što je gospodin Mirović danas ovde sa svojim saradnicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što ima priliku da nas upozna sa sadržajem ovog zakona, jer je reč o gradu koji predstavlja jedan pravi dragulj Republike Srbije po mnogo čemu. Mislim da je dobro što pokrajinska Skupština i pokrajinska Vlada nastavljaju da se bavi ovom temom i 30 godina posle donošenja prvog zakona i što će na nivou Republike biti formiran odbor koji će se baviti obnovom kulturno-istorijskog nasleđa i razvojem Sremskih Karlovaca.

Sremski Karlovci su, ako mogu reći, jedno od najlepših mesta u Republici Srbiji. Sve one stvari koje je gospodin Mirović pomenuo, a koje se znaju ili ne znaju, vezano za Sremske Karlovce, govore koliko ko je to za istoriju Srbije bilo i jeste važno mesto. Mislim da on apsolutno zaslužuje pažnju koja mu se ukazuje i sve ono što je planirano da se uradi, jer jedan grad koji ima i Bogosloviju, evo čuli smo od gospodina Mirovića da je po starosti, ako mogu upotrebiti taj izraz, druga posle Kijevske bogoslovije, onda postojanje Magistrata, Rimokatoličke crkve Svetog Trojstva, Bogoslovskog seminara i Stefaneuma.

Sve one stvari koje je on pomenuo vezano i za srpsku gimnaziju i za druge institucije koje su osnovane u Sremskim Karlovcima govore koliko je to važno mesto. Pomenuo je i Branka Radičevića i druge. Evo, ja ću pomenuti Simu Milutinovića Sarajliju, Dimitrija Davidovića, Steriju Popovića i druge koji su završili školu u Sremskim Karlovcima. Pomenuo je Karlovce i u istorijskom smislu, kao mesto susreta istoka i zapadam 1699. godine Karlovački mir.

To sve govori šta su Sremski Karlovci značili i šta znače u istoriji Republike Srbije. Mislim da je sjajna stvar što se pokrajinska Vlada bavi očuvanjem kulturno-istorijskog nasleđa koje poseduju Sremski Karlovci i što radi na podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Inače, podsetio bih prisutne koleginice i kolege da je status kulturno-istorijske celine gradsko jezgro Sremskih Karlovaca je utvrđeno još 1990. godine, a zakon koji se bavi očuvanjem kulturno-istorijskog nasleđa je donet 1991. godine. Zakon vrlo precizno utvrđuje sve one elemente koji su važni za realizaciju očuvanja, odnosno obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca. Mislim da će na najbolji način unaprediti razvoj Sremskih Karlovaca, ali i pomoći svima ostalima, i građanima Republike Srbije, a i ostalima koji budu dolazili u Republiku Srbiju da posete Sremske Karlovce i da se upoznaju sa njihovim sadržajem.

Dobro je što je gospodin Mirović pomenuo i različite infrastrukturne projekte koji će povezati Sremske Karlovce sa ostalim delovima Srbije i to samo po sebi govori koliko je važno donošenje ovog zakona. Naravno, mi ćemo ga podržati.

Kada je reč o sledeća dva zakona, zakona o izmenama i dopunama Zakona zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, oba zakona su posvećena unapređenju i proširenju ravnopravnosti u Republici Srbiji, jednakosti među građanima. Oba zakona sama po sebi daju jednu ocenu o kvalitetu poštovanja ljudskih prava, govori o stepenu razvoja jednog društva, u ovom slučaju Republike Srbije, o demokratskom kapacitetu Republike Srbije, o tolerantnosti, uvažavanju, različitosti, poštovanju i o nameri Republike Srbije da sve svoje građane dovede u situaciju da uživaju ista prava i da imaju iste šanse za uspeh u životu.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, moram reći da je zabrane i prevencija svih vidova diskriminacije jedna od ključnih tema većine međunarodnih regionalnih organizacija pod čijim okriljem su i donete brojne konvencije koje Republika Srbija ratifikovala, ali se mora reći da je zabrana diskriminacije i ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije u članu 21. stav 3. propisuje da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zaštitu i da se zabranjuje svaka diskriminacija neposredno ili posredno po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti društvenog porekla, rođenja, veroispovesti i političkog i drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog kredibiliteta. Nekom može izgledati i nepotrebno ponavljanje ovih ustavnih odredbi, ali ja mislim da to treba reći, javno, podsetiti sve građane Republike Srbije šta znači zabrana diskriminacije.

Naime, mi znamo da je ovaj zakon donet 2009. godine i da je bilo potrebno uskladiti sadržaj ovog zakona sa pravnim propisima EU i naravno prilagoditi novim okolnostima. Članom 2. ovog zakona se proširuje pojam diskriminacije i diskrimitornog postupanja po rodu po onim karakteristikama i na nivou prihoda. U članu 5. se pored već predviđenih oblika diskriminacije propisuju uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, navođenje na diskriminaciju. Uvodi se pojam segregacije kao svaki akt kojim fizičko ili pravno lice, razdvaja se bez objektivnog razloga u opravdanje drugu grupu lica, na osnovu ličnog svojstva. U članu 7. se preciznije određuje posredna diskriminacija. Članom 12. se uvodi pojam rodnog i polnog uznemiravanja i on sada glasi da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavanje postupanje, polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstava lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Zakon iz 2009. godine predviđa i teške oblike diskriminacija, izmene i dopune koje su na dnevnom redu ovaj pojam proširuju i dodaju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije, starosnog doba, i segregacije.

Član 20. se menja i glasi – diskriminacija po osnovu pola, roda i rodnog identiteta, i kaže se da diskriminacija postoji ukoliko se po osnovima protivu načela rodne ravnopravnosti.

Menja se takođe i član 22, proširuje se zabrana diskriminacije u odnosu na invaliditet, seksualnu orijentaciju, rodni identitet i prema polnim karakteristikama, etičkom poreklu, nacionalnoj pripadnosti. Takođe, je zabranjena diskriminacija starih lica.

Imaju i odredbe ovog zakona koje se odnose na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, njegovog zamenika i činjenicu da jedan od zamenika treba da bude, da u slučaju odsutnosti, sprečenosti, Poverenika, moći da obavlja njegov posao.

Osnovni cilj ovog zakona je osnaživanje, antidiskriminacionog mehanizma za sprovođenje mera iz ove oblasti, ali i stvaranje društvene klime u kojoj postoji nulta tolerancija za svaki vid diskriminacije.

Dozvolite mi da pomenem, kažem pomenem, zato što će moje kolege govoriti daleko više o Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, da je reč veoma važnom zakonu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je krovni dokument za stvaranje društva u kom svi građani imaj jednake uslove za život, kojim se unapređuju institucionalni okvir i stvaraju se uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti i uslova za život, rad i razvoj žene muškarca.

Kroz unapređivanje zakonodavnog okvira neophodno je obezbediti ravnopravno učešće žena u svim sferama života, kao i mogućnost da se njihov glas čuje, što će doprineti ne samo njihovom boljem položaju već i razvoju čitavog društva.

Ovaj zakon će regulisati rodnu ravnopravnost u oblastima rada, zapošljavanja, samo zapošljavanja, socijalnog, zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, sporta, političkog delovanja, javnih poslova, reproduktivnih i seksualnih prava, pristupu robi i uslugama, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Zakon je predvideo da se na nivo Vlade formiraju dva tela koja će imati savetodavnu i funkciju koordinacije u oblasti rodne ravnopravnosti i brojna druga rešenja koja u Republici Srbiji treba da obezbede ravnopravnost svih pripadnika svih članova, Republike Srbije po ovom osnovu. Naime, postoje statistički podaci izneti u sadržaju ovog zakona, pokazuju da postoji potreba da jedan ovakav zakon bude donet, i da se obezbedi rodna ravnopravnost na svim nivoima kao i svim oblicima života.

U svakom slučaju, zakon sadrži odredbe koje se odnose na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u smislu da se prošire njegove nadležnosti. Mi ćemo sigurno govoriti o tome i u nastavku ove diskusije, a i kada bude reč o amandmanima.

Za nas u SPS važno je donošenje ovog zakona, kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o diskriminaciji, zato što smatramo da se na ovaj način unapređuje kvalitet života građana, položaj svih ljudi i jednostavno, Republika Srbija usvajanjem ovog zakona pokazuje nameru da sledi društvene tokove koji postoje na nivou Evrope i da unapređuje položaj svih njenih građana. Hvala vam.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Izvinite, poštovana potpredsednice, koliko imam vremena?

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, dozvolite mi da kao jedan od prijavljenih diskutanata Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije kažem nekoliko reči o predlogu ovih zakona o kojima Skupština danas raspravlja.

Naime, svi ovi zakoni, ovi sporazumi koji su danas predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i Republikom Francuskom, imaju svoju finansijsku, odnosno ekonomsku dimenziju, zato ove ugovore danas nama predstavlja gospodin ministar, ali mora se reći da ovi ugovori imaju i svoju razvojnu i političku dimenziju i imaju apsolutno međudržavnu dimenziju i deo su ukupnih odnosa Republike Srbije sa ovim državama.

Ne može se prenebregnuti činjenica da ovi ugovori sami po sebi pokazuju u stvari koliko mi imamo aktivnu i mudru spoljnu politiku i da naše državno rukovodstvo sarađuje sa velikim državama sveta, da su te države uključene u ekonomski razvoj Republike Srbije, da je ta saradnja veoma široka, veoma široka po sadržaju, da ima veliki broj ugovora koji su predmet zajedničkog rada, a to ne samo da unapređuje infrastrukturu Republike Srbije, ne samo da obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta, početak rada novih kompanija, zapošljavanje ljudi, opšte blagostanje, uvećava društveni bruto proizvod Republike Srbije, nego s druge strane pokazuje Republiku Srbiju u jednom drugom, novom svetlu u odnosu na vreme pre.

Naime, posle 2000. godine imali smo jednu praktičnu situaciju, da je naša privreda pala na kolena procesom pljačkaške privatizacije i otvaranjem, liberalizacijom našeg društva za uvoz proizvoda bez bilo kakve zaštite države, sledeći slepo model društva liberalne ekonomije, mi smo dozvolili da nam mnogo toga propadne i trebalo je puno, puno vremena da se sredi ekonomski sistem, da se uspostavi ekonomska stabilnost da bi se mogli napraviti ovakvi koraci. Ali, taj rad u ekonomiji nije bio sam po sebi dovoljan da nije bilo i ove aktivnosti na planu unapređenja međudržavnih odnosa.

Reći ću nešto i ovim ugovorima i o međudržavnim odnosima, ali ne mogu da ovom prilikom ne iskoristim, s obzirom da ovi ugovori imaju, rekao sam, pored finansijske, ekonomske dimenzije, infrastrukturnu dimenziju, ne mogu da ne pomenem i ono što nam je predsednik Vučić saopštio juče iz Brisela, kada je rekao da ćemo uz podršku EU izgraditi železničku prugu, citiram, između Beograda i Niša, ali i od Niša do Leskovca, Vranja, Tabanovca, Preševa, do granice sa Severnom Makedonijom, što će nam omogućiti bolje veze i sa Bečom i sa Zagrebom, sa Atinom, Solunom, Sofijom i Istanbulom. Istakao je značaj realizacije ovih ugovora.

Ovo pominjem u kontekstu svega onoga što se dešavalo zadnjih godina u Republici Srbiji. Jednostavno, ova Vlada je promenila sliku Srbije, ne samo u međunarodnim odnosima, nego i u regionu, ali mi koji živimo u Republici Srbiji najbolje možemo videti koliko se radi, koliko se privređuje i koliko se novih kilometara autoputeva i magistralnih puteva pravi, kako se realizuju brojni ugovori, odnosno brojni projekti u različitim oblastima. Jednostavno, kako se unapredila ekonomska slika Republike Srbije, ekonomska situacija Republike Srbije.

Čini mi se, pre neki dan MMF je odao priznanje Srbiji za rezultate u oblasti ekonomije. Rekli su da smo u 2020. godini bili jedna od najboljih ekonomija u Evropi u uslovima pandemije i opšteg pada proizvodnje u gotovo svim državama sveta, a za 2021. godinu predviđen je čak rast od 6%.

Ovo pominjem u kontekstu činjenice da prvi od ugovora o kom ću nešto reći koji se odnosi na Narodnu Republiku Kinu mora da, kako bih rekao, osvetli značaj i ulogu Narodne Republike Kine u svetskim odnosima. Naime, Kina je postala glavna ekonomija sveta, ona je prva zemlja koja se suočila sa koronom, ali je i prva zemlja koja je stavila pod kontrolu Kovid-19 i tokom cele 2020. godine kineska država je bila jedna od retkih u svetu koja je imala pozitivnu stopu ekonomskog rasta, 2020. godine ta stopa je iznosila 2,3%.

Kina je ostvarila, naravno, i druge ciljeve, ali ovo govorim u kontekstu značaja Narodne Republike Kine u svetskim odnosima i značaja naših odnosa sa Narodnom Republikom Kinom. Ako samo pomenem podatak da prema novoj statistici u prvom kvartalu ove godine Kina je postigla rast BDP-a od 18,3%, a cilj je za ovu godinu da bude 6%, a Svetska banka u isto vreme prognozira da će kineski ekonomski rast na godišnjem nivou dostići 8,1%. Onda možete misliti šta to znači u svetskim razmerama za jednu zemlju koja ima 1,3 milijarde stanovnika i predstavlja jednu ogromnu ekonomiju koja ima različite, kako bih rekao, elemente saradnje sa drugim državama.

U tom kontekstu može se razumeti šta za našu ekonomiju znači saradnja sa Narodnom Republikom Kinom. Sporazum o kom danas raspravljamo, evo, samo ću pomenuti deo tog obrazloženja za donošenje ovog zakona, da se usvajanjem ovog zakona ostvaruju bolje poslovne mogućnosti u obe države za unapređenje bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorija država potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova, kao otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini.

Ovo je nešto što je Srbiji jako potrebno i Narodnoj Republici Kini, iz prostog razloga da bi se u međusobnim odnosima i umanjio debalans u ekonomskoj razmeni koja postoji, to je jedna činjenica, jer mi imamo veoma intenzivnu saradnju sa Narodnom Republikom Kinom, a opet ta saradnja sa Narodnom Republikom Kinom je veoma široka po svom spektru i ima različite elemente.

Juče smo imali priliku da kao Grupa prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom ugostimo ambasadorku Čen Bo i čuli smo od nje puno lepih reči o našoj saradnji, puno važnih stvari o sadržaju naše saradnje i upoznamo se šta je Kina uradila za svet i za nas u protekloj godini.

Što se tiče Srbije, mislim da je najvažnija stvar koja se može reći za prošlu godinu jeste činjenica da je Narodna Republika Kina obezbedila u ovo vreme pandemije Kovida-19 koji hara svetom, Kina je pomogla da Srbija na vreme dobije medicinsku opremu, da dobije respiratore, da dobije sve ono što je potrebno da bi se na pravi način suprotstavili Kovidu-19. Pored toga, i kineski lekari su došli kod nas. Ovo se mora pomenuti da bi se video značaj Narodne Republike Kine i podrška Srbije u borbi protiv kovida. Ali, u vreme kada se pokazalo da je vakcina jedini način da se zaustavi kovid, mi smo nabavili zaključno sa prekjučerašnjim danom tri miliona doza vakcina iz Kine. Zahvaljujući tom broju, naravno, i činjenici da smo nabili i „fajzer“ i „sputnjik“ i „astra zeneku“, da smo jedna od retkih zemalja u svetu koja ima četiri različite vrste vakcina kojima se građani mogu vakcinisati i da postoji mogućnost slobodnog izbora. Mi smo po broju vakcinisanih i revakcinisanih među prvim državama u Evropi i u svetu. Ovo je, naravno, važno i za stanovišta razvoja i ekonomije, jer ako nemamo radno sposobno stanovništvo koje može da učestvuje u razvoju ekonomskih aktivnosti, onda to ništa ne znači.

To je samo jedna od stvari koju smo mogli čuti juče od ambasadorke, ali ono što mi svi znamo da godinama unatrag Srbija odlično sarađuje sa Narodnom Republikom Kinom, da kineske kompanije učestvuju i u izgradnji deonica auto-puta Beograd-Južni Jadran, obilaznice oko Beograda, da se zajedno sa Kinom realizuje projekat brze pruge od Budimpešte do Beograda, da su u kineskoj kompaniji učestvovali u izgradnji drugog bloka termoelektrane Kostolac B i izgradnji trećeg bloka, da ne pominjem značaj kineskih kompanija vezano za našu privredu. Kompanija HBIS je, kao što znamo, vlasnik Železare Smederevo, „Zi Jin“ je kupio kombinat u Boru. U Zrenjaninu se pravi velika fabrika guma. Ovo je samo deo svih onih ukupnih odnosa koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom i to treba istaći.

O saradnji sa Narodnom Republikom Kinom bi se mnogo toga moglo reći, s obzirom na to da je Srbija jedan od najznačajnijih partnera, ako ne i najznačajniji partner Narodne Republike Kine u ovom delu Evrope, ne po ukupnoj sumi sredstava koja je deo projekata zajedničke realizacije, jer imate unutar procesa saradnje „17 plus 1“ ima članica Evropske unije koje imaju veći obim saradnje sa Narodnom Republikom Kinom na tim projektima, kao što su Poljska, kao što je Rumunija, kao što je Češka, kao što je Mađarska, čini mi se i Slovačka.

Znači, ima pojedinačnih projekata koji su vredniji, ali po broju ukupnih projekata koji se realizuju, po svemu onome što Srbija znači u tom procesu saradnje „17 plus 1“, vidi se da je naša uloga i te kako velika. Na kraju krajeva, mi smo bili domaćini jednog skupa 2014. godine, što govori i o tom odnosu koji Kina ima prema nama i Beogradu se nalazi Asocijacija za razvoj infrastrukture, što opet govori samo po sebi o značaju koji Beograd ima kao jedno čvorno mesto za razvoj infrastrukture. Ovaj ugovor koji smo potpisali sa Narodnom Republikom Kinom će samo dalje unaprediti tu saradnju.

Kada sam pomenuo da imamo mudru državnu politiku i aktivnu državnu politiku, to sam pomenuo juče i dužan sam da to građanima Republike Srbije kažem, mora se razumeti da ton tim odnosima daju predsednici Si Đinping i predsednik Vučić. To nije nikakvo preterivanje, to je logična stvar i u našim odnosima dobra stvar, jer to nam daje mogućnost da sa Kinom imamo posebne odnose, na kraju krajeva, jer svi znamo da smo mi 2009. godine sa Kinom uspostavili strateško partnerstvo, pa je to prošireno partnerstvo, sada je sveobuhvatno, kako Si Đinping ima priliku da, kako često naglašava, to je čelično prijateljstvo, i to samo po sebi govori o odnosima između nas i Narodne Republike Kine.

Drugi sporazum o kom mi danas raspravljamo jeste Sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o podsticaju investicija između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. U vezi sa ovim sporazumom mora se reći da će se realizacijom ovog sporazuma stvoriti prilika za nova radna mesta i zapošljavanje naših građana. Pored saradnje u oblasti privlačenja investicija, Srbija sarađuje u različitim oblastima, ali mi smo, ja sam lično ubeđen, zadnjih nekoliko godina, pogotovo u septembru prošle godine kada je predsednik Vučić u Vašingtonu potpisao Vašingtonski sporazum o ekonomskoj saradnji, mislim da smo tim potezom otvorili novu stranicu u našim odnosima.

Znamo sve šta se dešavalo u prošlosti tokom 90-ih godina, pogotovo bombardovanje 1999. godine, znamo kako stvari stoje, ali želimo jednostavno da odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama budu bolji. Sjedinjene Američke Države su danas jedan od najvećih stranih investitora u Republici Srbiji, uz najveća ulaganja. To u je kompanija „Filip Moris“, „Pepsi Ko“, „Koka-kola“, „Bol korporejšn“ i ostali. Ovo pominjem zato što svi ti odnosi, kažem, imaju ti i ekonomsku i ostale dimenzije i o tome se mora voditi računa, jer ovaj sporazum nam jednostavno daje mogućnost da dobijemo na kredibilitetu kao pouzdan ekonomski partner Sjedinjenih Američkih Država, ali i kao zemlja gde postoji mogućnost investicije američkog kapitala u različite infrastrukturne projekte. Realizacijom ovog sporazuma, prihvatanjem ovog sporazuma dobijamo mogućnost da obezbedimo i druge vrste finansijske podrške.

Ovaj sporazum ima svoj smisao vezano za realizaciju Vašingtonskog sporazuma, koji nije samo posvećen realizaciji projekata između Beograda i Prištine, već ima jednu širu dimenziju regionalnu i jako je važan jer unapređuje regionalnu saradnju.

Neću pominjati političku dimenziju tog odnosa, ali Republika Srbija se pridržava svih elemenata potpisanog sporazuma i mislim da pokazujemo da smo veoma kredibilan, i ozbiljan, i politički, i ekonomski partner. Mislim da tako treba da nastavimo.

Treći zakon koji je predmet našeg razmatranja je - Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja projekata u Srbiji. On formalno ima samo, da kažem, promenu nadležne institucije za sprovođenje prioritetnog projekta iz oblasti energetike. Međutim, ono što je važno, on obuhvata, on je deo sporazuma koji obuhvata realizaciju više projekata. Sama činjenica da je vezan za izgradnju metroa u Beogradu govori o značaju ne samo ovog zakona, nego i Republike Francuske u unapređenju infrastrukture u Srbiji. Mislim da je jako, jako važan. Sporazum se odnosi na izgradnju metroa. Procenjena vrednost je 4,4 milijarde evra. Izgradnja prve linije metroa trebalo bi da počne krajem ove godine, da se završi do 2028. godine, a druge linije da počne 2023. godine, da se završi do 2030. godine.

Ovo govori o značaju ovog zakona, ali moram pomenuti još jednu činjenicu koja vezuje ovaj zakon sa onim prethodno pomenutim, vezano za Kinu, ne samo sa stanovišta formalnog odnosa, nego sa stanovišta suštine. Francuska kompanija „Astom“ će finansirati 30% vrednosti projekta i radiće elektro-mehaniku, vozove, vagone, šine, električno napajanje, kompletnu opremu metroa, a kineska kompanija „Čajna pauer“ će finansirati građevinske radove, ostalih 70% projekata.

Na kraju ovog izlaganja vraćam se na početak. Ova tri ugovora, gospodine ministre, imaju ekonomsku, finansijsku, infrastrukturnu, ali i političku dimenziju. Potpuno je evidentno da će usvajanjem ovih zakona, odnosno realizacijom ovih projekata Srbija napraviti još jedan važan veliki korak u unapređivanju svoje infrastrukture. To Republici Srbiji će naravno doneti boljitak, ne samo unutar nas sa stanovišta infrastrukturnih projekata koji se realizuju, nego Srbija postaje važna tranzitna destinacija i za druge zemlje, za slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. To će se osetiti u ekonomiji naše zemlje i u rastu BDP-a.

Moram reći da mislim da je ovo sjajna stvar i drago mi je što ste tu, jer ste u situaciji da građanima Republike Srbije objasnite značaj ovih zakona, jer kada se posmatraju naslovi oni imaju suvoparni sadržaj, kad se pogleda suština onda se tek shvati koliko je ovo važno za Republiku Srbiju i za njen budući razvoj.

Hvala vam mnogo. Mi ćemo, naravno, u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 72122.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Profesor Fakultet bezbednosti u Beogradu Javni Mesečno 181316.00 RSD 15.01.2017 -