JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Jahja Fehratović je do sada dva puta bio narodni poslanik. Prvi put izabran je za narodnog poslanika u 11. sazivu, od 2016. do 2020, a drugi put u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bio je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 188 sati, 75 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je devet puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 65 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao drugi na listi MUFTIJIN AMANET – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Usame Zukorlić, i mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ZA POMIRENjE SPP-USS-DSHV. Zamenik je predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, i zamenik člana Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za prava deteta. Predsednik je Pododbora za nauku i visoko obrazovanje.

BIOGRAFIJA

Jahja Fehratović rođen je 29. 3. 1982. godine u Novom Pazaru. Nakon završetka Srednje medrese „Gazi Isa-beg“ u Novom Pazaru, studije bošnjačke književnosti i bosanskog jezika završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, a magistarske i doktorske studije iz jezika i književnosti na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Studijska usavršavanja imao je na Martin Luter Univerzitetu u Halle-Witenbergu. Jedan je od osnivača Katedre bosnistike na Odsjeku balkanistike Univerziteta Trakija u Turskoj. Pored toga, studijska usavršavanja imao je u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na Internacionalnome univerzitetu u Novom Pazaru bio je na funkciiji Upravnika Univerzitetske biblioteke, a trenutno ima zvanje vanrednog profesora i rukovodilac je Departmana za filološke studije.

Učesnik je više desetina međunarodnih naučnih konferencija i autor velikog broja naučnih radova. Autor je sedam knjiga iz oblasti umetničke književnosti, filologije i društvenih nauka.

Na lokalnim izborima 2016. i 2020. biran je za odbornika Skupštine grada Novog Pazara.

Bio je predsednik Bošnjačke kulturne zajednice u dva mandata, a trenutno je na funkciji predsednika Matice Bošnjačke.

2013. godine izabran za predsednika Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, i na tom mestu ostao do reformisanja ove partije u Stranku pravde i pomirenja.

Potpredsednik je Stranke pravde i pomirenja.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 75
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 15 dana

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2022.

Reklamiram član 108.

Prosto, izrečena je jedna neistinita stvar. Samo radi ispravke, možda kolega nju ni ne zna, u vreme pandemije, nastavu na bosanskom jeziku organizovalo je Ministarstvo obrazovanja, zajedno sa Maticom bošnjačkom, a u realizaciji sa Sandžak televizijom, tako da je snimana celokupna nastava za obrazovanje na bosanskom jeziku.

To je bio jedan ozbiljan projekat u kojem su bili učesnici svi u obrazovnom procesu i ne stoji jednostavno da nisu učenici imali nastavu, kao i svi ostali učenici, ali jeste realizovano od strane Ministarstva i Matice bošnjačke i Sandžak televizije. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, Poslanički klub za pomirenje podržaće predloge koji su danas na dnevnom redu, a isto tako i prilika da kažemo neke stavove o određenim temama koje su za nas jako važne kada je u pitanju javni servis i dobro je što imamo ove javne rasprave u okviru RTS o programskoj šemi, koja, eto, i danas je tamo da je važno da se čuje glas građana i da je važno da čuju ono što su predlozi građana.

Koliko sam pročitao, na toj prethodnoj javnoj raspravi jedan od zaključaka je bio da je pohvaljen u dobroj meri sadržaj, ali da je bilo zamerki na ponekad jednostani kulturni i etnički sadržaj. To je ono što mi vrlo često isto tako govorimo, da treba više zaista sadržaja manjinskih naroda i zajednica na javnom servisu.

Koliko je meni poznato, osim Emisije „Građanin“ nijedna druga emisija ne tretira u najvećoj meri pripadnike manjinskih zajednica i njihove, jednostavno, probleme, ali i pozitivne priče, posebno kulturne događaje, kulturne sadržaje, a svaka od tih zajednica i te kako ima šta kvalitetno da ponudi u sadržajnom smislu i svim građanima Republike Srbije, a to u krajnosti dovodi do toga da se mi u stvari još više i još bolje i još kvalitetnije upoznajemo i da na taj način dovodimo i pravu sliku Republike Srbije kao multietničke i multikulturalne države svih građana na ovom prostoru.

Takođe, mnogo puta smo govorili do sada o neophodnosti formiranja redakcija na jezicima manjina, manjinskih naroda i ja ću iskoristiti ovu priliku da još jednom podsetim da je nama kao Bošnjacima jako važno da se formira redakcija na bosanskom jeziku. U prethodnom periodu nije imalo baš sluha za tako nešto. Čak su bile različite vrste razgovora, dogovora, pa onda i osporavanja i svašta nešto, a evo, s obzirom da se vodi javna rasprava i o javnom servisu, mislim da je ovo prilika da se formira redakcija na bosanskom jeziku, a što da ne i na jezicima drugih manjinskih naroda. Kao pozitivan primer nečega takvog možemo stvarno navesti RTV koja emituje program na prilično značajnom broju manjinskih jezika.

Isto tako, veoma bi nam bilo važno ono što je danas aktuelno spomenuti da se malo više uvrsti taj sadržaj javnog servisa odgojno obrazovnih sadržaja. Nekada su se naše generacije odgajale na takvim sadržajima obrazovnog programa, vaspitnog programa posebno kada imamo sve ove izazove sa kojima se susrećemo i u školstvu i uopšte sa odgojem naših generacija.

Međutim, ovo nije samo obaveza RTS, već i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Nažalost mi nemamo na ostalim televizijama skoro nikakvog obrazovnog i naučnog programa. Tu dolazim do ovoga što je bilo juče na sednici Odbora za kulturu, do rasprave o REM-u, koji takođe, odmah da kažem, podržavam i osuđujem, zaista pritiske na REM, osuđujem i kao čovek i kao narodni poslanik pokušaje fašističkih simbola, iscrtavanja na objektima, na kućama pojedinih rukovodioca REM-a i hajku koja se sprovodi.

Isto tako mislim da to REM-u može biti od koristi, ta hajka. Zašto? Zato što se sada stavljaju u kožu svih nas javnih funkcionera koji smo vrlo često izloženi hajci u raznim vrstama medijama. REM je tada trebao reagovati i treba reagovati kako bi sačuvao dostojanstvo svakoga čoveka, posebno javnog funkcionera.

Nije to bilo tako davno. Ja ću podsetiti na 2016. godinu kada su upravo ti pojedini mediji sprovodili jednu strašnu medijsku hajku protiv stranke „Pravde i pomirenja“ i rahmetli akademika muftije Muamera Zukorlića, kada su pozivali da se država obračuna sa Zukorlićem i sa nama, da se šalje žandarmerija, da se šalje policija na Novi Pazar, itd, i tako redom. Nije tada, nažalost REM imao sluša da to prekine, već je to uradio predsednik države Aleksandar Vučić koji je rekao tada, i na tome su mu Bošnjaci zahvalni – hoćete vi da mi šaljemo vojsku u Novi Pazar, pa da Zukorlić prikuplja svoje ljude, pa da onda izazivamo krvoproliće.

Nažalost, ovo govorim samo da trebamo imati jednake aršine, da svaku hajku na svakog čoveka, posebnog javnog funkcionera trebamo osuđivati i zaštititi slobodu medija. Ovo što je govoreno, da u Republici Srbiji mediji jesu slobodni da govore i da pišu i da imitiraju sve što žele, je istina. Međutim, i to što žele mora imati svoje granice. Ne smeju udarati na dostojanstvo, ne smeju udarati na porodične vrednosti, ne sme nanositi štetu sa spinovima, sa lažima, sa raznim vrstama udara na svakoga od javnih funkcionera, od javnih ličnosti, itd, koji posle toga tužite te medije na sudu, dobijete ih i oni imaju obavezu samo da naprave neki demanti. Ono štetu koju su vam nanosili mesecima, pa i godinama, jednostavno samo vi trpite ili vaša porodica, ili vaš narod, vaše udruženje, itd.

Zato je dobra prilika da ljudi iz REM-a, zaista i ovo što su oni preživeli od hajke, razumeju, da razumeju sada javne funkcionere kako se osećaju i da na taj način uvek podgovore kada su napadi na bilo kog funkcionera.

Takođe, ono što je za nas važno, jesu i ovi projekti, odnosno sporazumi sa Emiratima. Smatramo da su to veliki prijatelji naše države, isto tako spona između hrišćanskog i muslimanskog sveta. Emirati za nas Bošnjake i za nas u Sandžaku uradili neke važne projekte, kao i za celu državu, Republiku Srbiju, i svaki vid novog dubokog vezivanja sa njima, posebno kroz ove zajedničke sporazume, itd, može doneti dobro i državi Srbiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a onda i svakome od nas koji smo građani Republike Srbije.

Dolazim i do sudija. Danas se biraju troje sudija iz Novog Pazara, dva pripadnika bošnjačkog naroda i jedan pripadnik srpskog naroda. Ono što je ministar pitao, ja ću potvrditi da su svi ovi ljudi konkretni, kvalitetni i nisu pripadnici ni jedne političke partije, posebno ne SNS. Vrlo je važno ovo što se događa. Ono što smo godinama pre upozoravali da se treba voditi računa o zastupljenosti u javnim institucijama. Evo, i ovim se pokazuje da se poštiva procenat pripadnika bošnjačkog naroda. To je slučaj u sudstvu.

Nažalost, to nije slučaj u svim ostalim institucijama, a smatramo da i to treba poboljšavati. Verujem da tu treba, kada je u pitanju Ministarstvo pravde, malo više poraditi na tužilaštvu, jer nam je tu situacija još uvek neravnomerna, ali kada su u pitanju sudije, to je počelo u zadnje vreme da se popravlja.

Ono što je najvažnije. Sudije koje su birane u prethodnom periodu, kao i ove danas, za koje smo čuli samo dobre karakteristike, raspitujući se i u narodu, daju nam nadu da će se sudstvo osloboditi određenih sprega koje su ranije, nažalost, imale između pojedinih delova kriminala, tužilaštva, sudstva itd. To je dobar put koji se izlečuje naše sudstvo, i to je dobar put kojem mi trebamo težiti.

U svakom slučaju mi kao poslanici Kluba za pomirenje, sačinjenog od predstavnika različitih nacija, različitih vera, svedočimo da dobrim, konkretnim dijalogom, dobrim, konkretnim predlozima možemo svi zajedno učiniti da Republika Srbija bude zemlja svih njenih građana, da poverenje građana u naše institucije jača i da na svaki mogući način svi zajedno radimo kako bismo obezbedili kvalitetan život za sve naše građane, a posebno kako bismo ostavili kvalitetne uslove života budućim generacijama. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se na ovom vremenu. Evo, kolega Imamović je upravo meni doneo ovaj njegov predlog, ali ovo je još jedan od performansa koji uporno rade.

Ja ću ga podsetiti da znam kako je biti samostalni poslanik. Od 2016. do 2020. godine sam isto tako bio samostalni poslanik i znam kako se oseća. Prosto, da bi ste mogli da se prijavite za reč, morate biti vredni, morate doći u Narodnu skupštinu, morate prisustvovati ove u plenumu, morate biti aktivni. Ne možete očekivati da iz Novog Pazara klikom se prijavite za reč za govorenje u plenumu.

Isto tako, kolega je juče govorio na jednom onom presu, pa smo mu mi odgovorili i dobro je što me je poslušao kada sam mu kazao da ima pravo da iskoristi ovih pet minuta po amandmanu, da mu niti mi kao poslanici, niti vi kao predsedavajući ne možete to sprečiti. Dobro je što je došao pomalo pameti, pa je iskoristio ovih pet minuta, ali nije dobro što je na ovaj način jer ja smatram da ne trebamo mi na ovaj način zloupotrebljavati ovo vreme i prosto sam prinuđen.

Žao mi je što kolega ne vidi da u ovoj Skupštini ima osam narodnih poslanika Bošnjaka. Nije samo dva, nije samo pet, već osam i svi se oni trude da se bore za prava svog naroda, za dobrobit svojih krajeva odakle dolaze, za dobrobit Sandžaka, za dobrobit građana Republike Srbije i trude se da to urade na onaj način kako su to njihove politike pripremile.

Žao mi je što se na ovaj način ovde koristi ova govornica, da se kaže – ovaj je režimski, onaj je režimski, a pri tome se dobija amnezija.

Evo da podsetim Imamovića, on je u koaliciji sa tom vladajućom partijom i u Tutinu i u Priboju, pa tamo nisu režimski ili jesu režimski, a bio je deo i ovih republičkih vlasti isto sa SNS ovde, pa kako tada nije govorio o režimskim i nerežimskim Bošnjacima.

Protiv sam bilo kojih podela, postoje dobri i loši ljudi, postoje pripadnici jednog ili drugog naroda, postoje pre svega građani Republike Srbije koji su nas ovde delegirali, da se borimo za njihova prava, da se borimo da njima bude bolje i da se borimo da ostvarimo ono što je Ustavom i zakonima zagarantovano, a ne da manipuliramo, a ne da se bavimo populizmom, a ne da zloupotrebljavamo ovu govornicu kako bismo jednostavno zaradili neke jeftine političke poene.

Ne vodi to ni čemu. To nije dobro. To nikako ne vodi onome čemu bismo trebali da svi težimo, a to je da radimo za dobrobit građana Republike Srbije i da radimo isključivo za dobrobit Bošnjaka.

Sad, vi ne budete ni na jednom zasedanju, nema vas ovde u plenumu nikako. Odradite neku konferenciju tamo, napadnete svoje kolege i svog rada i svog naroda i onda time želite da pravite neke performanse. Zašto? Zato što niste deo vlasti koje ste nekada bili. Ja znam da je to teško. Znam da nije lako kada padnete sa jedne velike pozicije na neku manju, ali to je politika. Oni su u toj politici 30 godina, trebali su naučiti kako je i kada ste vlast i kada ste opozicija. Trebali su naučiti kako se i u jednom i u drugom slučaju morate dostojanstveno ponašati i boriti za interese svoga naroda.

Mi iz Stranke Pravde i pomirenja smo baštinili, baštinimo i baštinićemo isključivo politiku partnerstva, ne poltronstva, politiku i i , politiku koja traži i teži dobru i Bošnjacima i Srbima i svim drugim građanima Republike Srbije.

Evo ovde imaju poslanika iz Priboja, koga pri tome i ne uračunavaju u Bošnjake u ovoj njihovoj podeli, koji je isto tako iz tog bošnjačkog korpusa i koji zna najbolje kako je taj program od te 2011. godine do sada korišćen, nekorišćen, upotrebljavan i zloupotrebljavan.

Mi se borimo za suštinski za taj narod u Priboju, kao što smo stali onoga trenutka kada su se desile one nemile scene prošle godine i doveli do toga da tom politikom pomirenja i predsednik Aleksandar Vučić dođe u Priboj i da se zaustave sve one ludarije, sve one gluposti, da jednostavno težimo tome da živimo onako kako treba, kako je časno, kako je dostojanstveno i da ih podsetim da ćemo mi kao poslanici podržati ovaj amandman, jer je u interesu građana Tutina, kao što ćemo podržati amandmane i kolega drugih poslaničkih partija koji su u interesu građana Novoga Pazara, ne zbog njih, ne zbog njihovih politika, već isključivo zbog građana Pazara, Tutina, Priboja i svih drugih gradova i zbog građana i Bošnjaka, Srba i svih ostalih.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.

Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.

Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.

Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.

Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.

Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.

Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?

Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?

Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.

Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.

Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

O ljudi, mi vas od jednog čoveka i jedne žene stvaramo i delimo vas na plemena i narode, da biste se međusobno upoznavali - Kuran, „surah džurat ae 13“. Služi čoveku na čast kada ostaje daleko od svađe, a svaki je ludak svadljiv - Biblija mudre izreke, 20. poglavlja.

Poštovani narodni poslanici, ovo sam izrekao kako bih još jednom kazao da mi narodi koji živimo u Republici Srbiji, verujući narodi težimo onome čime nas podučavaju naše vere, naši svetonazori, a to je da među nama bude mira, sloge i da među nama bude ljubavi, razumevanje i među nama bude onoga čemu nas podučavaju naše plemenite i časne vere.

Svaki onaj koji ne želi da poštuje ono što je o svetonazorima i Biblije i Kurana dužan je poštovati ono što je Ustavom i zakonima Republike Srbije. Ovo sam danas namerno kazao, jer imali smo događanja u Priboju, jednom od najlepših gradova u Republici Srbiji, gde je međunacionalni i međuverski život za primer celom regionu, gde je neko ko ne misli dobro ni Bošnjacima, ni Srbima hteo iznova da se priseća onoga što nas je odvelo u sunovrat devedesetih godina.

Naravno, i Bošnjaci i Srbi Priboja i politički predstavnici Bošnjaka i Srba Priboja su jednoglasno stali u odbranu mira, međusobnog poštovanja, suživota i vraćanja javnom redu i miru.

Ono što smo imali prethodnih dana jako je opasno. Jako je opasno iz razloga što je neko ko se zakleo da poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, a u tom Ustavu stoji da su svi građani Republike Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu i rasnu pripadnost jednaki i da se moraju poštovati njihova ljudska, njihova građanska, njihova manjinska i verska prava. To je nešto što se drznuo neko ko je zaklet da poštuje Ustav Republike Srbije i zakone Republike Srbije, da pokuša da ponizi.

Zato smo tražili od najznačajnijih instanci u Republici Srbiji da se preduzmu hitne akcije kako bi se svi oni koju sramote Republiku Srbiju, koji sramote policiju, graničnu policiju pre svega i koji pokušavaju na bilo koji način da unesu nemir među građane, hitno sankcionišu, suspenduju i odu tamo gde im je mesto, tj. u zatvore da odgovaraju za ono što su napravili.

Niko u ovoj državi nema ništa ni protiv Bošnjaka, ni protiv Srba, ali ima protiv onih izolovanih primera koji ne žele dobro ni Bošnjacima, ni Srbima, a posebno onih delova državnih organa kakva je policija, kakva je granična policija koja bi morala na najznačajniji način iskazivati toleranciju prama svakom građaninu.

Na tom graničnom prelazu u Uvcu, svakodnevno prolazi jako veliki broj ljudi i Bošnjaka, i Srba, i Bošnjaka iz Republike Srbije, i Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, i Srba i Republike Srbije, i Srba iz Bosne i Hercegovine i iz dijaspore i tako dalje. Ne može tamo više biti onaj koji izaziva nesreću 90-ih godina. Ne može tamo više biti onaj koji želi Novom Pazaru ono što se dogodilo u Vukovaru. Ne može biti tamo onaj koji želi Sjenici ono što se dogodilo u Srebrenici.

Odgovor koji je država dala je jasan, konkretan i direktan. Priboj jeste primer dizanja mrtvog grada, mrtvog grada u smislu industrije i to se tako mora nastaviti. Novi Pazar je primer gde će se u narednom periodu kao što je i do sada i dalje razvijati međuljudski odnosi i naravno težiti da se ljudima obezbede prave vrednosti za život, a to jeste da mogu u svome gradu, u svome mestu živeti od svoje zarade. Sjenica je primer gde će se u budućnosti i to vrlo brzo graditi škole, naučno-tehnološki parkovi i to jesu najbolji odgovori za sve one koji žele da naruše pravdu i pomirenje među Bošnjacima i Srbima.

Kao Bošnjak, kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije još jednom odavde apelujem na sve da se vratimo onome što jeste suština našeg života, a to je da izgrađujemo međusobno poverenje, međusobnu ljubav i da izgrađujemo najbolje moguće odnose.

Ohrabruje i činjenica da će sutra u Priboju biti predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić koji će svojim autoritetom i svim onim što bude trebalo odraditi da jednostavno nikada nikome ne padne na pamet da na bilo koji način ugrožava svoje sugrađane, a posebno ne one koji su u manjini, kao što su Bošnjaci u manjini u tom gradu, a posebno ne one koji predstavljaju reč božiju, a to su imami, to su džamije.

Zato još jednom odajem veliko priznanje i imamima u Priboju i džematlijama Islamskoj zajednici na odvažnosti, na snazi da prepoznaju ono što jeste istina, a istina je da svi građani Priboja bez obzira na veru i naciju jesu protiv ovih koji na bilo koji način žele da unište dostojanstvo svih ljudi. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete, a odnosi se na paušalno i neutemeljeno tumačenje člana 43. Zakona o visokoškolskom obrazovanju od strane državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Na osnovu tako paušalnog tumačenja, oni su studentima ovog univerziteta uskratili pravo na molitveni prostor, iako to pravo imaju prema Ustavu, prema onome što jeste član 21. Ustava, koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu i verskih osećanja.

Državni univerzitet u Novom Pazaru je mesto gde studira jako veliki broj studenata, ne samo Bošnjaka već i Srba i svih ostalih. Tu studenti, kao i svi ostali građani ove države, imaju pravo da žive onako kako misle da je najbolje, da ako smatraju da treba obavljati verske obrede, da im se to dozvoli. Međutim, ono što jeste odluka državnog univerziteta direktno je u sukobu sa Ustavom, sa članom 21. koji sam naveo i u suprotnosti je sa praksom visokoškolskih ustanova u celom svetu.

Ukoliko imamo, recimo, Kembridž i Oksford, koji imaju kapele, ukoliko imamo Sankt Petersburg, gde ima svoj molitveni hram, ukoliko imamo da u našoj državi imaju molitveni prostor u svim mogućim institucijama, evo, čak i ovde u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini, zahvaljujući pre svega dobrim odnosima i razumevanju između rahmetli akademika Muftije Zukorlića i rukovodstva Skupštine, o čemu je predsednik Dačić govorio na komemoraciji, dobićemo molitveni prostor, što jeste za pohvalu, što jeste jedinstven primer u celoj Evropi, ne bi smeli da ne dozvolimo studentima da isto tako upražnjavaju svoje verske obrede na taj način kako će dolikovati, tj. dostojanstveno, odnosno da im se omogući da oni budu ono što od njih zahteva njihova vera, tj. da obavljaju svoje molitve u vremenu u kom je to propisano, tj. u prostoru koji je adekvatan za to.

Mislim da je ovo tumačenje koje je dao državni univerzitet netačno, paušalno i ono se odnosi u ovom članu 43. Zakona o visokom školstvu na organiziranje, a ovde nije reč o organiziranju već o upražnjavanju verskih potreba.

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosi se na član 21. Ustava i na druge članove koji su pozitivni za pripadnike nacionalnih manjina, a to je recipročno zapošljavanje. Imali smo situaciju da je prethodnih dana u policijskoj upravi Novi Pazar zapošljeno 15 novih policajaca, od kojih devet srpske nacionalnosti i šest bošnjačke nacionalnosti. Ovo takođe ne odražava realnu sliku proporcionalne zastupljenosti stanovništva.

S obzirom da smo imali prethodno još drastičniju sliku u odnosu na nacionalnu pripadnost među zaposlenima, još više se uvećava na štetu bošnjačkog naroda. Imali smo pre toga različite izgovore za to da neki od tih kandidata nisu ispunjavali uslove, međutim, ovde je reč o običnim policajcima, ovde je reč o pozornicima itd, i zaista je to bila prilika da se vrati, da se niveliše ono stanje koje je zatečeno prethodnih decenija i da se polako vraća ono što jeste realnost i što jeste pravo svakog građanina, posebno u ovim sredinama gde imamo pripadnika nacionalnih manjina u većem broju, kao što je Novi Pazar. Trebalo je ići minimum na tu recipročnost, ako ne i više da bude u pozitivnom smislu za Bošnjake, s obzirom na zatečeno stanje.

Ovo je takođe jedna od situacija koja pomalo zabrinjava stanovnike Novog Pazara, jer smo pre toga imali u još jednoj republičkoj ustanovi, u Poreskoj upravi u Novom Pazaru, da je odjednom primljeno deset novih radnika a nijedan pripadnik bošnjačke nacionalnosti.

Ovo su pitanja koja treba zaista veoma pažljivo promatrati i treba dati pravo svima onima koji imaju kompetencije, koji imaju relevantne reference da budu jednako tretirani i po pitanju prava na zapošljavanje. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je najvišim predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ono se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala.

Odlučnost ove države i ove Vlade jeste nepokolebljiva borba protiv organizovanog kriminala i to se dokazalo u mnogim slučajevima. Međutim, nije sprovedena dosledno i do kraja u svim delovima Republike Srbije.

Šta to znači? U četvrtak, 2. decembra 2021. godine, u ovom plenumu govorio sam upravo na temu borbe protiv organizovanog kriminala. Odmah nakon toga dobio sam direktne, brutalne pretnje od vođa organizovanog kriminala, narko-kartela, pretnje po bezbednost mene i moje porodice. Isto sam prijavio policiji u Novom Pazaru, koja je efikasno reagovala.

Međutim, s obzirom da se radi o licu koje je direktno učestvovalo u likvidaciji novinara Edina Hamidovića u Sjenici pre nekoliko meseci, kada je ovaj novinar brutalno likvidiran pred ženom i šestoro dece, policija u Novom Pazaru je reagovala, ali smo imali, nažalost, u prvom momentu zastoj policijske stanice u Sjenici, koja je pokušala da izbegne da privede određeno lice, a nakon intervencije ga je privela.

Međutim, i nakon tog privođenja lice je pušteno na slobodu, da bi iste i još brutalnije pretnje, direktne po bezbednost, uputilo odmah nakon tog puštanja. Nakon druge prijave, desilo se to da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da u tom trenutku nema krivičnoga dela i da lice ne treba biti privedeno, odnosno sprečeno u tome da to krivično delo u pripremi i realizira.

Ja ću vam pročitati neke od tih pretnji, da se sami uverite da li ima ili nema takvog odnosa. U jednom od tih komentara lice kaže – Sada sam izjavu dao u MUP-u i sve što sam napisao za ovog kera, odnosi se na mene, potvrdio sam, prijavio me ološ koji bi slobodno da laje, a meni uskratio. Ne brinite se za vašu bezbednost fizičku, od Boga spasa nema. Ili hoće to kod mlada kera. E sada, ako je u godinama, nema mu spasa.

Dakle, ovo su reči osobe koja je direktno inspirirala ubistvo novinara Edina Hamidovića pred ženom i šestoro dece u Sjenici. Ovo su reči lica koje je organizovalo kidnapovanje, protivpravno lišavanje slobode direktora srednje škole Tehničko-poljoprivredne u Sjenici prethodno i koje za to nije odgovaralo. Ovo su reči lica koje je u zemljama Evropske unije više puta izdržavalo zatvorske kazne zbog organizovanog kriminala.

To lice je, nakon ubistva Edina Hamidovića, pobeglo zajedno sa svojim sinom ubicom iz države Republike Srbije i za njim su organi tragali. To lice se vratilo u Sjenicu i nastavilo da vrši teror nad građanstvom nekoliko dana nakon smrti rahmetlija akademika muftije Muamera Zukorlića. To lice je danas podržano, nažalost, od određenih korumpiranih delova policije i tužilaštva, da vršlja i vrši teror nad građanstvom ove države.

Kao neko ko veruje u institucije ove države, kao neko ko veruje u sud, u pravdu, u ono što jeste sistem ove države, tražim od najznačajnijih lica i organa u sistemu Republike Srbije da spreče ovo lice da uradi ono što je uradilo pre nekoliko meseci.

Odmah da kažem, kod nas nema straha, kod nas nema ničega što bi nas moglo zaplašiti. Ali, isto tako, hoću da kažem da u našem svetonazoru i tradiciji stoji: „Ne smete dozvoliti da vas zmija ujede dva puta iz iste rupe.“ U Sandžaku se više nikada neće dogoditi slučaj Edina Hamidovića. Dobro bi bilo za sve nas da se ovo lice što pre odstrani.

Završiću rečima epskog pesnika koji kaže - Bojičiću, bojiš li se koga, a on kaže - Boga malo, sultana ni malo, a vezira kano dorata svoga. Ja kažem - Boga se bojim puno, narko dilera i kriminalaca kano dorata svojih. Hvala vam.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -