Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće ovaj predlog, kao i sve ostale predloge iz dnevnog reda ove sednice, jer smatramo da su oni u interesu građana Republike Srbije i da oslikavaju nešto što jeste napredak našeg društva, posebno u ovom segmentu sređivanja finansijskih prilika i, naravno, otvaranja u pogledu onoga što smatramo vrlo važnim, tj. da su ovo pokazatelji izlaska iz onog tranzicionog perioda u period stabilizacije naše države, u smislu da ovakvi sporazumi doprinose nama kao društvu i kao ljudima da budemo deo tog potrošačkog svega.
U tom kontekstu, vrlo važnu stavku, kao potrošači uvek gledamo poreklo proizvoda. Za mene, kao nekog ko je član ovog društva, to poreklo podrazumeva kvalitet i sigurnost. Nije jednako, kada govorimo o poznavanju i važnost tog porekla, da neki proizvod bude u pogledu kvaliteta i sigurnosti sa naših prostora, sa prostora zemalja trećeg sveta, EU itd. Uvek ćemo se opredeljivati za ono što podrazumeva kvalitet prema našoj percepciji, prema onome što smatramo važnim, kao i sigurnost. To ću ilustrirati time, recimo, da nije jednako nositi garderobu ili džins sa poreklom iz Novog Pazara, Kine, Turske, Indije ili iz zemalja EU, prekookeanskih zemalja itd.
Dakle, sa tog apsekta nam je vrlo važno zato što se tu mora prepoznati kvalitet, kvalitet koji određuje na koncu i naše opredeljenje da li ćemo se prema određenom proizvodu ophoditi na ovaj ili onaj način, tj. da li ćemo uložiti vlastita sredstva da sebi obezbedimo tu vrstu kvaliteta. To smatramo velikom šansom i za sve naše privrednike koji će na taj način moći mnogo bolje da brendiraju svoje proizvode koji po kvalitetu nadilaze mnoge proizvode koji dolaze iz drugih zemalja, a koji prosto zbog te zakonske ili neke druge regulative su imali bolju prođu na širem tržištu, zato što je zemlja porekla, recimo, neka iz EU, pa su određeni proizvođači bili prinuđeni da na neke svoje proizvode, zbog bržeg, lakšeg, jednostavnijeg i bezbednijeg plasiranja tih proizvoda u zemljama EU, stavljaju etiketu da je ono proizvedeno u Evropi umesto u Republici Srbiji ili umesto, recimo, kada je u pitanju džins, u Novom Pazaru itd, a znajući da će verovatno bolju prođu, s obzirom da je to postao jedan poseban brend, imati ukoliko baš stoji to da je poreklo iz naše države, da je poreklo iz Novog Pazara ako je u pitanju džins, ako je u pitanju garderoba ili ako je u pitanju neki drugi proizvod, ako su u pitanju, recimo, proizvodi koji su organskog porekla, vezani za poljoprivredu, ako imaju taj pešterski znak ili neki drugi znak koji garantuje ili koji samim tim predstavlja neku sigurnost za potrošača da taj proizvod u sebi ima i kvalitet, ali ima i ono prefinjeno što je važno svakom potrošaču.
Zato smatramo da ovakvi proizvodi predstavljaju novu šansu ili dodatnu šansu za sve naše ljude koji se ozbiljno bave ovom problematikom i otvara im mogućnost novih tržišta koja su zbog ovih i sličnih prepreka bili u nekom pozadinskom redu njihovih interesa.
Takođe, smatramo važnim ovo otvaranje o kojem je danas mnogo puta govoreno, povezivanje velikog dela balkanskih država i nadamo se da će se ta tendencija nastaviti, iz razloga što samo u takvom jednom zajedništvu koje povezuje, pored ostalog, kapital, tržište, ekonomija, možemo napraviti konkretan i kvalitetan odgovor svim izazovima sa kojima se kao društvo susrećemo i prevazići sve one opterećujuće stvari iz dalje i bliže prošlosti koje su na različite načine dovodile do nesporazuma i do određenih vrsta zastoja u tim našim relacijama.
Zato smatramo da su ovakvi projekti vrlo važni za celi region, da oni doprinose zbližavanju pre svega kapitala, a onda i ljudi i svih naših dobara. Jer, hteli mi ili ne hteli, prožima se naša kultura, prožimaju se naši interesi u prošlosti i moraju se prožimati i u budućnosti. Celi svet nas vidi kao jedan celovit balkanski kulturni prostor, balkanski kulturni identitet, pa zašto da nas ne vidi kao jedan zajednički balkanski privredni interesni prostor koji će imati svoju posebnu poziciju unutar evropskog kontinenta i ostatka sveta. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, čuli ste da će poslanici SPP podržati predložene zakone. Naravno, da je nama u interesu sve ono što je na dobrobit građana Republike Srbije, a poljoprivreda kao jedan glavni stub opstanka i razvoja svih onih krajeva koji su tradicionalno vezani za ovu privrednu granu je u fokusu našeg interesovanja i kao takav poseban senzor imamo i senzibilitet za takvu vrstu delatnosti.
Posebno nas raduje što će se ovim popisom urediti i zaista videti pravo stanje poljoprivrednih potencijala, kapaciteta, trenutnih resursa, kao i to što ćemo na osnovu toga moći da imamo pravičniju, pravedniju raspodelu svega onoga što već godinama Ministarstvo i Vlada ulažu u pogledu subvencija i različitih donacija poljoprivrednicima širom države.
Ovo govorim iz razloga što smo imali kod prethodnih režima velike pomoći od strane i Vlade i od strane različitih faktora, međutim to nije uvek završavalo kod poljoprivrednika, pa smo imali situacije, recimo, i nekakve tužbe za bivše gradonačelnike određenih gradova u Sandžaku, prilikom podele junica, prilikom raspodele onih plastenika, pa su ljudi koji žive u soliterima dobijali od Vlade kao nepovratnu pomoć plastenike, a oni kojima je to zaista preko potrebno, koji se bave poljoprivredom bili su uskraćeni za takvu vrstu podrške.
Zato smatramo da će ovo uređenje i ovaj popis ići u tom pravcu, da onima koji se zaista bave poljoprivredom, koji ulažu i koji žele da opstanu na svojim gazdinstvima, imanjima može pomoći da unaprede i da iskoriste sve one prilike koje im kroz različite vrste projekata nudi, kako Ministarstvo poljoprivrede tako i celokupna Vlada i naravno sve ono što kroz različite programe dolazi od Evropske unije kada je u pitanju subvencioniranje poljoprivrednog rada.
Kao što smo se obradovali, smatrali to pozitivnim onaj deo koji se odnosio na oživljavanje sela u pogledu otkupa napuštenih seoskih kuća i njihovo stavljanje u funkciju mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom i koji u tome vide šansu za razvoj vlastitog biznisa i onoga što predstavlja budućnost njih i njihovih porodica.
Takođe nam je vrlo važan i ovaj drugi set koji se odnosi na pomoć svim onima koji su pogođeni posledicama kovida, kao što je to tada bilo jako važno za opstanak mnogih privrednih subjekata u prethodnom periodu i ono što je došlo od države u pogledu subvencija, pomoći, podrške značilo opstanak velikog broja privrednih subjekata, makar da opstanu i dalje u poslu, tako verujemo da će sve ovo što je predviđeno značiti mnogima da makar prežive ovaj veoma težak izazovni period sa kojim se svi zajedno suočavamo.
Naravno, tu treba uvek dodavati, dakle malo je čudno zašto … uvrštene crkve i verske zajednice, jer one imaju veliki broj zaposlenih kojima treba pomoć i mislim da bi trebalo razmisliti da se na isti način i ovim ljudima, tradicionalnim verskim zajednicama i crkvama takođe pomogne, s obzirom da i ti ljudi koji su verska lica takođe imaju porodicu i jako teško se nose sa svim ovim izazovima kovida.
Zato smatramo da bi trebalo porazmisliti da se i ova kategorija uvrsti u celokupne pakete kako bi i oni i njihove porodice mogli lakše i jednostavnije da budu zastupljeni u celom ovom procesu.
Kao i svaki put, zaista želim odati priznanje svemu onome što je urađeno u prethodnom periodu u pogledu suzbijanja i sprečavanja određenih vrsta problema kojima se obični građani susreću kad su u pitanju posledice pandemije kovida i smatramo da je država odgovorila na najefikasniji način i punim kapacitetom na sve one izazove s kojima smo se suočavali i verujemo da će i u narednom periodu imati isto tako dobar refleks da u svakoj situaciji da adekvatan odgovor i da građani što jednostavnije prođu kroz sva ova iskušenja.
Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poslanici Stranke pravde i pomirenja svakako će se odlučiti za jednog od dva kandidata. Raduje nas činjenica da REM postaje sposoban da radi i da unapređuje ono što se mora unapređivati kada je u pitanju medijska slika u Republici Srbiji. Svakako smo i mi na ovim razgovorima imali određene zahteva i ideje koje su predočene u pogledu unapređenja rada ovoga tela, njegove uloge i to je nešto što je komplementarno većini zahteva koji su predočeni i koji će, verujemo, biti prihvaćeni u skladu sa onim što je najbolje i najkorisnije za sve građane Republike Srbije.
Ono što jeste najvažnije jeste da REM u svom punom kapacitetu mora malo više raditi na uvođenju etike u naš medijski prostor, jer je to nešto što je najneophodnije i, naravno, ukoliko se to bude suštinski, studiozno uradilo, onda će se otkloniti većina problema koji danas postoje u našem medijskom prostoru, jer je, po nama, jedan od glavnih problema nedostatak etike, manjak etike, etičkog pristupa u svakom pogledu i kada su u pitanju informativni programu, ali i kada je u pitanju celokupna programska shema onih glavnih medijskih proizvođača, a posebno onih sa nacionalnom frekvencijom.
Naravno, ukoliko se podigne svest o etici, podići će se i svest o sadržajima ukupnih shema, a to znači da ćemo imati mnogo više kvalitetnijeg programa iz oblasti kulture, obrazovanja, a mnogo manje onoga što negativno utiče na svest građana, posebno na manje populacije. Verujemo da će i tome doprineti jedan od dvojice kandidata koga danas budemo podržali i koga budemo ovlastili da u ime nas, odnosno u ime građana Republike Srbije obavlja ovaj posao.
Nismo zadovoljni svim onim što je ovo telo, posebno u prethodnom periodu kada je bio RRA i posebno u onom periodu kada su većinu u njemu imali oni koji su pripadali starome režimu, njihovom odnosu prema celokupnom medijskom sektoru, posebno u tretiranju onih delova koji su se odnosili na stanje ili položaj nacionalnih manjina, posebno stigmatiziranje bošnjačke nacionalne zajednice u pogledu onoga što se događalo 2007. godine nakon agresije na islamsku zajednicu. Tada RRA nije radio ono što je trebao da radi, nije ispunjavao sve ono što je morao ispunjavati. Mi smo ovde o tome više puta govorili.
Svakako da se ta slika puno promenila, ali da treba još jako puno raditi i konstantno ukazivati na sve ove propuste kako bi današnji REM u punom kapacitetu ispunjavao sve ono što jeste njegova obaveza i osnažiti ga dodatno mehanizmima da može sprovoditi u celini sve one odluke koje donese, a kada su u pitanju nekakve vrste kazni onim operaterima koji zloupotrebljavaju frekvencije, posebno nacionalna frekvencija, posebno politikanstvo i u prelaženju svih mogućih kodeksa moralnosti, pa vrlo često i normalnosti u odnosu na celokupno naše društvo.
S tim u vezi, mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja, podržaćemo jednog od predloženih kandidata, verujući da će svojim radom, onako kako smo danas čuli, unaprediti ili težiti da unapredi rad ovog tela i da će se truditi da maksimalno poboljša ukupnost medijske slike na celom prostoru Republike Srbije i da će podjednako voditi računa kako o kvalitetu sadržaja medija na nacionalnom nivou, tako i onih sa regionalnim i lokalnim frekvencijama, jer i te kako imamo primera da vrlo često ti mediji koji imaju manje frekvencije od nacionalnih znaju da negativno utiču, posebno svojim neprofesionalizmom, svojim neetičkim, nemoralnim i neprofesionalnim odnosom na kreiranje negativne slike javnoga mnjenja o ukupnosti svih prilika u našem društvu. Hvala.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.
Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.
Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.
Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?
Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.
Zahvaljujem se na odgovorima.
Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.
Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.
Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.
Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.
Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.
Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.
Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?
Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?
Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.
Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.
Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Trećeg jula u Novom Pazaru je održan koncert pred 28.000 ljudi na gradskom stadionu. Juče smo imali obznanu direktora Zavoda za javno zdravlje koji kaže da nije bio informisan o tom koncertu i da je važno da inspekcijske službe utvrde da li je bilo kršenja epidemioloških mera.
Moje pitanje je upućeno Kriznom štabu – da li je neko od njih zatražio dozvolu za organizovanje koncerta ovakve vrste pred tolikim brojem ljudi, s obzirom da je rečeno da takvu dozvolu može dati isključivo Krizni štab? Da li su inspekcije vršile nadzor? Da li je uopšte bilo moguće danas organizovati takav skup sa 28.000 ljudi na jednom mestu, kada epidemija još uvek traje?
Juče, na dan 5. jula Novi Pazar je imao 11 zaraženih, za razliku od Beograda koji je imao 28. Ukoliko uzmemo broj stanovništva, to znači da je po broju stanovnika u Novom Pazaru zaraženost u odnosu na Beograd bila deset puta veća. Ovo je zaista vrlo važno i bitno pitanje, s obzirom da je ovih dana navršena godina od prošlogodišnjih nesretnih događaja kada je Novi Pazar bio jedan od najvećih žarišta korone, kada je preko stotinu i više ili nekoliko stotina sugrađana mojih iz Novog Pazara, ali i iz gradova oko Novog Pazara preminulo usled kolapsa sistema, usled neodgovornosti odgovornih u zdravstvenom sistemu i njihovog obmanjivanja javnosti da predoče realnu situaciju.
Umesto da se ovih dana na svaki mogući način prisećamo svih onih koji su zbog neadekvatne medicinske pomoći izgubili živote, mi smo opet postali potencijalno žarište sa okupljanjem 28.000 ljudi na jednom mestu, na jednom estradnom koncertu, u jeku pandemije i u jeku pretnje da se novi soj virusa proširi na našem prostoru.
Zato pitam Krizni štab – da li je neko od njih zatražio dozvolu? Da li su dali dozvolu za organizovanje ovog događaja? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i da li će vršiti nadzor, s obzirom da je direktor Zavoda za javno zdravlje rekao da će vršiti nadzor. Sada je taj događaj završen. Kako će oni vršiti nadzor nad događajem koji je već okončan?
Želim još samo reći da bez obzira što je koncert najavljivan kao humanitarni za lečenje jedne devojčice kojoj je preko potrebna pomoć, gde će moji sugrađani iz Novog Pazara, ali i svi građani Srbije su dali veliko učešće da se toj devojčici pomogne da se sakupi novac kako bi se njoj pomoglo u izlečenju. Ovo nije način da se to sprovede iz razloga što je i cena ulaznice, kako smo videli, bila minorna. To je cena otprilike jedne SMS poruke koja se šalje u humanitarne svrhe, a dovedeno je u opasnost 28.000 ljudi, odnosno dovedeno je u opasnost još stotinu i više hiljada ljudi koji su u neposrednim kontaktima sa tih 28.000 ljudi u rodbinskim vezama, u najbližim konekcijama i ne mogu izbeći da se narednih dana ne sretnu sa njima.
Zato smatram ovo pitanje jako ozbiljnim i želim da nam Krizni štab iznese svoje viđenje, da li je bilo dozvole za organizovanje koncerta ove vrste? Da li je bilo epidemioloških mera opreza? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i, ako nisu, šta će se preduzeti da se oni koji su odgovorni za ovu vrstu okupljanja ovolikog broja ljudi kazne? Da li će se sprovesti pravdi ili će i dalje ostati kao u slučaju odgovorni u novopazarskom zdravstvenom centru od pre godinu dana, sve pod velom zatamnjenih oblaka, dok će građani Novog Pazara oplakivati svoje umrle, evo, i dan-danas, godinu dana posle tog događaja, nemajući zadovoljenje pravde i nemajući pravi podatak o svemu onome što se događalo prethodne godine? Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Danas je 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave u Republici Srbiji i koristim priliku da pre postavljanja pitanja svim Bošnjacima zaželim ovaj dan Mubarek Olsun hairli i srećnim, da u skladu sa svojom kulturom i tradicijom provedu i ovaj svoj blagdan u porodičnom ambijentu i u skladu sa onim kako to nalaže naša lepa tradicija.
Stranka pravde i pomirenja je stranka koja je primarno proizašla iz bošnjačkog nacionalnog korpusa, ali je svojim programom, svojim idejama i, pre svega, svojim liderom koji je pokazao širinu i intelektualnu i političku i promovisao politiku pomirenja postala nadnacionalni projekt, tako da danas ovde mi predstavljamo ne samo Bošnjake, već i glasače iz većinskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica koje su poverenje dali stranci Pravde i pomirenja na prethodnim izborima.
S tim u vezi, mi smo obavezni da ovde kao predstavnici naroda budemo i mikrofon svih naših glasača. Zato ću danas iskoristiti priliku da budem glasnogovornik romske nacionalne zajednice u parlamentu Republike Srbije, a na zahtev velikog broja naših članova i glasača iz ovog nacionalnog korpusa.
Ovo je nacionalna zajednica koja je najosetljivija u našem društvu i koja se kao takva suočava sa velikim izazovima i problemima integracije. Prema njihovim nezvaničnim podacima, oni broje negde od 500 do 800 hiljada građana Republike Srbije i zato su njihovi zahtevi za većom inkluzijom opravdati. S tim u vezi postavljam više pitanja nadležnim organima u izvršnoj vlasti, sa namerom da podstaknem i pokrenemo određene procese koji će ovoj zajednici omogućiti kvalitetniji životni standard.
Dakle, pre svega, mi imamo jako kvalitetne zakone kada su u pitanju prava kolektivno-individualna nacionalnih zajednica. Međutim, ono što smo stalno govorili kada su u pitanju nacionalne zajednice jeste njihova primena u praksi.
Tako je vrlo primetno i Romi to jako dobro osećaju da ravnomerna zastupljenost u državnom sistemu njihovih pripadnika njihove zajednice nije onakva kakav jeste njihov broj, posebno u onim sredinama gde oni čine zavidnu brojku u lokalnom građanstvu.
Zato bi bilo važno da se preduzme što je moguće pre odlučna akcija od strane države, pa da se spusti preko ministarstava i do lokalnih zajednica, da se veći broj Roma uključi u sve strukture izvršnih vlasti i u sve druge institucije koje im omogućavaju da dobiju redovno zaposlenje u skladu sa svojom kompetencijama i obrazovanjem.
Takođe, jedan od glavnih problema je pitanje za Ministarstvo obrazovanja. Odnosi se na školstvo na romskom jeziku.
U državi Srbiji je tek pre nekoliko godina urađeno nekoliko udžbenika na romskom jeziku i to udžbenici za nastavu na romskom jeziku sa elementima nacionalne kulture za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda i tada je sprovedena u saradnji sa evropskim institucijama i određena obuka tog nastavnog kadra i ukupno je svega 47 profesora, nastavnika, vaspitača sa takvom kompetencijom.
Nesrazmeran je broj vaspitača, profesora, nastavnika koji trebaju izvoditi tu nastavu sa brojem učenika romske populacije. Imamo škole u državi Srbije koje su sa preko 50% učenika romske populacije, a da u njima nema ni jednog nastavnog kadra, pa vrlo često ni tehničkog osoblja koji su romske nacionalnosti.
Pitanje za Ministarstvo obrazovanja jeste kada će i da li uopšte razmišlja o tome da se pokrene zaista jedan sveobuhvatan proces involviranja nastavnog kadra romske nacionalnosti u nastavne procese i uvođenje obavezne nastave za decu romske populacije tamo gde za to postoje zakonski uslovi i okviri.
Takođe, jedan zahtev prema popisnoj instituciji, time ću završiti, jeste da, prilikom predstojećeg popisa romske populacije kod svakog popisivača Roma bude i jedan pripadnik romske nacionalnosti, kako bi bili slobodni da iskažu svoju nacionalnu opredeljenost i time da se prikaže realan broj pripadnika romske nacije u popisu građana Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Moje pitanje današnje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravosuđa, tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, za borbu protiv organizovanog kriminala i svim drugim instancama koje se trebaju boriti za sprečavanje svih vidova zloupotreba javnih sredstava.
Već nekoliko meseci, iz dana u dan, imamo situaciju da građani Novog Pazara obznanjuju zloupotrebe budžetskih sredstava iz gradskog budžeta i da te zloupotrebe prelaze jako velike cifre.
Prosto, nije preostala ni jedna branša koja nije zahvaćena zloupotrebama i to je sve jasno, precizno, plastično pokazano, dokazano i obznanjeno, na kraju krajeva, dostupno je, a prema onome što se moglo čuti iz javnosti i dostavljeno svim najvažnijim instancama koje se trebaju boriti protiv ovakvih zloupotreba.
Moje pitanje svim ovim instancama jeste, da li je počeo proces istražnih radnji? Šta se preduzelo i šta će se preduzeti da svi oni koji su u prethodnom periodu zloupotrebljavali gradsku kasu na razne načine, izvlačili novac i građane Novog Pazara ostavljali bez elementarnih uveta življenja da bi sebi i svojim partnerima u tom kriminalnom poslu obezbedili ličnu i ekonomsku korist?
Da li su počele istražne radnje? Da li će se i kada pokrenuti i svi drugi procesi kako bi se svi ovi koji su na bilo koji način učestvovali, i dalje nažalost učestvuju u zloupotrebama gradskog budžeta, priveli pravdi i realno onako kako to zakon propisuje kaznili zbog svih ovih silnih zloupotreba?
Ovo je jako važno i preko potrebna je hitna reakcija iz razloga što skoro ista garnitura i dalje ima priliku da upravlja kasom grada Novog Pazara, i dalje ima priliku da izvlači novac na razne načine, i građani Novog Pazara iz dana u dan štetuju, iako je sve pokazano, dokazano plastično i prema onome što smo dobili od informacija, što je dostupno u javnosti, predočeno svim nadležnim organima za hitnu reakciju.
Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija kada je vlast u gradu Novom Pazaru obnašala stranka SDA, a gradonačelnik bio gospodin Ugljanin, koji je iza sebe ostavio preko 20 miliona evra pronevere gradskog budžeta. Tada je formirana nestranačka komisija koja je utvrdila sve te zloupotrebe, koja je sve to dokumentovala, dostavila nadležnim organima. Međutim, zbog određenih političkih dogovora bivšeg režima i tada SDA i gospodina Ugljanina on zapravo i niko iz njegove tadašnje zajedničke vlasti nije odgovarao za ove zloupotrebe i prosto to je ostalo na teret građanima Novog Pazara, a da nikakvu niti moralnu, niti kakvu drugu satisfakciju nisu dobili.
Ova lokalna vlast je na izdisaju, na izmaku, i preko je potrebno da se što pre počne sa ovim sistemskim rešenjima zabrane i sprečavanja korupcije, kako nam se ne bi dogodila ista situacija, odnosno isti scenario, tj. da svesni svog gubitka vlasti ne budu i dalje na svaki mogući način pokušavali da ofute gradski budžet i da što više problema, što više različitih vrsta koruptivnih radnji urade kako bi se jednostavno sve ono što su planirali upotpunilo, a građani Novog Pazara i dalje ostali u nemaštini, u bedi i bez novca koji su im trebali obezbediti i dobru infrastrukturu koju su trebali obezbediti, dovoljno vrtića koje su trebali obezbediti, dovoljno sportskih igrališta za njihovu decu koje su im trebali obezbediti i sve druge osnovne, elementarne uslove normalnog življenja u jednom gradu koji je danas u 21. veku u ovoj državi prepoznatljiv po omladini, po mladim ljudima, po toj novoj snazi koja nažalost nema sve ono što imaju sva druga deca ni na Balkanu, ni u Evropi, a razlog za to jesu koruptivne vlasti koje ne prezaju da na bilo koji način zloupotrebe budžet i da ono što pripada deci grada Novog Pazara uzmu za sebe i za svoje partnere u koruptivnim radnjama. Hvala.
(Novi Pazar, 22.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 05.07.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 68293.00 | RSD | 05.07.2016 - |
| Odbornik | Grad Novi Pazar | Grad | Mesečno | 22000.00 | RSD | 18.05.2016 - |