JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda.
Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.
Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine prvi put izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Sporazumi između država koji su na obostranu korist uvek su radosna vest za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, a posebno oni sporazumi koji se tiču razmene ideja, razmene naučnih dobara, kao što je ova između SAD i Republike Srbije. Smatramo da je on izuzetno važan i da se njime nastavlja sve ono što je u prethodnom periodu mnogo slučajeva koristilo kako nama građanima Republike Srbije, tako i građanima SAD, posebno ljudima koji se bave naukom i posebno ljudima koji crpe ove resurse kako bi nadogradili vlastita znanja, razmenili iskustva i unapredili nauku kojom se bave.

Vrlo smo sretni zbog toga što i ovaj Sporazum omogućava nastavak saradnje koji Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru već godinama ima sa određenim predstavnicima SAD i ambasade u pogledu lektora koji već šestu godinu bude prisutan kao nativni govornik na našem Univerzitetu i čijim znanjem izvornog govora se koriste studenti našeg Univerziteta.

Takođe smo sretni jer ovo otvara prilike da se svo ono blago koje smo kao narod ili kao narodi Balkana baštinili, a koje je sticajem okolnosti završilo i u SAD, između ostalog, kao i u mnogim drugim državama može detaljnije istraživati i možemo više naučiti o sebi kroz sve to što je nekada sakupljano i što je kao takvo danas pohranjeno u raznim arhivama.

Ovde, pre svega mislim na veliku zaostavštinu naučne ekspedicije harvardskih prostora Milmana Parija, Alberta Lorda u prvoj polovini XX veka u bivšoj Jugoslaviji koji su zabeležili između 300.000 i pola miliona stihova na prostoru Novopazarskog Sandžaka …pevača, između ostalog tada su i razotkrili onu veliku dilemu Homerskog pitanja na osnovu epova, Avda Međedovića, tj. autorstva Homerovog Ilijade i Odiseje.

Dakle, mnogo je takvih još velikih naučnih dostignuća ili blaga, izvora nulte kategorije, pohranjeno u SAD i ovim sporazumi otvaraju mogućnost istraživačima sa naših prostora da iskoriste tu priliku, i da, u stvari, mi sami učimo o sebi, a ne da, kao što je govorio Ćamil Sijarić, dođe nam neko iz Amerike i kaže – evo, imate Homera u Bijelome Polju. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Jutros je ministar kulture kazala šta je spojnica između ova tri ministarstva – da imamo objedinjenu raspravu. Pored toga što je kazala da je hrabrost, ja sam zaključio da ima još jedna mnogo važnija stvar, a to je da su to tri ključna resursa koji teraju državu u napredak i prosperitet, jer bez ekonomije kao poluge koja potpomaže i kulturu i sport koji daju te vrhunske rezultate, ne bismo mogli imati ove rezultate u državi koje danas imamo.

Takođe, još jedna zaista pohvala za ministra kulture jeste ta da smo danas prvi put doživeli da jedan ministar temeljito sagledava sve manjkavosti u svome resoru i spreman je da sve to ispravlja kako bi tom resoru bilo što kvalitetnije i kako bi usluga koju on pruža i državi, ali i svim onima koji pripadaju tom spektru interesiranja bila što kvalitetnija.

Naravno da je kultura nešto što je iznad svih ostalih vrednosti na kojima se gradi naše društvo, a ja bih kazao da je ona i jedna od glavnih spojnica i različitosti koje sačinjavaju to naše društvo.

Navešću jedan primer koji se dogodio pre, čini mi se, 110 godina. Obljetnica tog događaja, tog spajanja kulturnog koje je značilo veliki prosperitet u državi, a primer je da je te 1911. godine, negde uoči ovog velikog pravoslavnog praznika, Bogdan Popović na poziv matice Hrvatske objavio prvu Antologiju novije srpske lirike, koja je izašla u Zagrebu, kako bi hrvatskim čitaocima prikazao sve one vrednosti i kvalitete srpske kulture i tradicije.

Ta obljetnica je predstavljala jednu prekretnicu u jugoslovenskim ili regionalnim okvirima iz razloga što je pored kvalitetnih pesnika, Popović jedan od najznačajnijih možda pregalaca u kulturi prve polovice posebno 20. stoleća u srbijanskom društvu utemeljio neke od osnovnih merila kvaliteta, pa je kazao da, recimo, kod kriterija pesme, pesme mora biti cela lepa, a ja bih to proširio na ovo da kultura mora biti cela lepa, jer je u stvari prava kultura koja spaja, koja prožima, koja vrednuje kvalitete drugih, ta koja je izgrađena na lepoti koja proizvodi dobrotu, a iz te dobrote se rađa plemenitost kod svih nas, odnosno svih generacija.

Nažalost, zbog svih ovih manjkavosti koje smo imali od devedesetih godina na ovamo, naša kultura na individualnom planu u individualnim pregnućima davala je vrhunske rezultate, ali u ovom sistemskom planu imala je tih nekih poružnjenja te lepote, a to govorim pre svega imajući u vidu razne lobije koji su uključili u sistem odlučivanja o tome da li neki projekat, da li neka kulturna manifestacija, da li neka institucija treba dobiti sistemsku podršku.

Mislim da su ove šupljine u zakonima upravo bile iz tih razloga, a ovim sadašnjim izmenama, čini mi se, da se kreće stati na put takvim lobijima, takvim interesnim grupama koje su zarobljavale razvoj kulture na našem prostoru i u našoj državi, a kulture bez slobode, kreacije bez slobode, misli bez slobode promišljanja, u stvari ne može ni biti.

Zato i ovo sistematiziranje Nacionalnog saveta kulture i posebno ovaj deo koji se odnosi na konkurse izuzetno su važni, kako bi svi oni ljudi koji su bili izvan tih lobija, izvan tih interesnih grupa vrhunski su talenti, posebno među mlađima, dobili priliku i šansu da ostvare svoje ideje o kreativnim dostignućima i pregnućima i da na najbolji način opet iznedruju one trajne vrednosti u kulturnom smislu koje će nadživeti i naše vreme i naš prostor, kao što je ova antologija i ova poezija, koju je u svojoj antologiji pre 110 godina Bogdan Popović odradio ili koje je odabrao, nadživela sve izazove vremena i ostala je jedna od ključnih knjiga za shvatanje i razumevanje, ne samo vremena ili srpske kulture već celokupnog tog prostora i postala jedna od posebnih, hajde da kažemo, motiva za dalje kreiranje identiteta kulture na tom zajedničkom prostoru a ubrzo i zajedničkoj državi.

Tako je to vreme spajanja, mislim, ključno i treba što više kroz kulturu raditi na tome da i ove ideje koje su provihorile u političkom diskursu o pomirenju, o dijalogu u stvari kroz kulturu i kulturne projekte mogu postići najkvalitetnije i najbolje i najdugoročnije rezultate, kao što su postizali u prošlosti našeg regiona. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Više puta smo danas čuli o važnosti donošenja ovakvih zakona, o tome da ćemo preduprediti da poslovanje privrednih subjekata bude efikasnije, a isto tako preciznije, u konačnici da ćemo sprečiti mnoge manipulativne radnje i koruptivne, potencijalne koruptivne radnje, koje su do sada ostavljale prostor nesavesnim privrednicima i drugim koji su zloupotrebljavali sistem i na taj način činili veliki zločin prema državi i prema građanima.

Ono što je meni ovde bilo posebno interesantno to je bilo oko ovog Zakona o osiguranjima. Dakle, jedna dobra stvar, tj. oko ove podele državnog kapitala, gde stoji da će 25% dobiti sadašnji i bivši radnici tih privrednih subjekata. Podsetilo me je na ono vreme kada smo imali one užasne privatizacije o kojima je bilo reči pre, kada je u suštini najveća nepravda učinjena radnicima, onima koji su stvarali te privredne subjekte i koji nisu imali mogućnost da uživaju u plodovima onoga što su decenijama i generacijama stvarali.

Tadašnje vlasti su zapravo upropastile celokupan privredni sektor države, gigante, unizili državni aparat, ali su mnogo više upropastili i unizili stotine hiljada radnika koji su svoje životne i živote svojih porodica podredili izgradnji tih privrednih giganata.

Da je bilo pravednijeg odnosa, preraspodele tog kapitala, mnogi od tih radnika bi uspeli da regenerišu vlastite živote i da nastave dalje da žive u pozitivnom smislu, odnosno privređivanja i prebacivanja na neke druge poslove. Ovako, baš zbog tih mnogih koruptivnih, loših privatizacionih odluka, i dana danas imamo radnike određenih velikih giganata koji nisu uspeli rešiti svoj status baš zbog nedostatka tadašnjih zakonskih rešenja, koji su ostavljali vakume da njihovi statusi ne budu rešeni, da im se jednostavno ne isplati veliki deo njihovih zarađenih mesečnih zarada, da im se ne isplate otpremnine, da im se ne povežu radni statusi i da u stvari oni budu odbačeni i svedeni na marginu socijalnog življenja.

Možda je ovo bio dobar primer i put da još jednom podsetimo na dobre radnike bivših giganata koji su i dalje u ovakvom problemu, odnosno čiji su i naslednici žrtve takve jedne loše privatizacije, koja je u potpunosti razorila društvo i dovela do nesagledivih posledica.

Ovom prilikom još jednom apelujem na državne organe da iznađu načine da pomognu onim radnicima bivših giganata koji iznova ili i dalje imaju tih poteškoća, kao što su giganti „Teka“, „Raška“, „Pik“, „Pešter“, koji nisu uspeli da do kraja uvežu svoje godine rada, koji nemaju rešene socijalne statuse, koji čak ne mogu i povezati taj svoj radni staž kako bi uspeli da dođu do mirovine, iako su u tim gigantima proveli decenije i decenije svakodnevnog rada. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.

Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.

Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.

Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.

Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.

Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.

Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?

Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?

Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.

Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.

Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje današnje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravosuđa, tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, za borbu protiv organizovanog kriminala i svim drugim instancama koje se trebaju boriti za sprečavanje svih vidova zloupotreba javnih sredstava.

Već nekoliko meseci, iz dana u dan, imamo situaciju da građani Novog Pazara obznanjuju zloupotrebe budžetskih sredstava iz gradskog budžeta i da te zloupotrebe prelaze jako velike cifre.

Prosto, nije preostala ni jedna branša koja nije zahvaćena zloupotrebama i to je sve jasno, precizno, plastično pokazano, dokazano i obznanjeno, na kraju krajeva, dostupno je, a prema onome što se moglo čuti iz javnosti i dostavljeno svim najvažnijim instancama koje se trebaju boriti protiv ovakvih zloupotreba.

Moje pitanje svim ovim instancama jeste, da li je počeo proces istražnih radnji? Šta se preduzelo i šta će se preduzeti da svi oni koji su u prethodnom periodu zloupotrebljavali gradsku kasu na razne načine, izvlačili novac i građane Novog Pazara ostavljali bez elementarnih uveta življenja da bi sebi i svojim partnerima u tom kriminalnom poslu obezbedili ličnu i ekonomsku korist?

Da li su počele istražne radnje? Da li će se i kada pokrenuti i svi drugi procesi kako bi se svi ovi koji su na bilo koji način učestvovali, i dalje nažalost učestvuju u zloupotrebama gradskog budžeta, priveli pravdi i realno onako kako to zakon propisuje kaznili zbog svih ovih silnih zloupotreba?

Ovo je jako važno i preko potrebna je hitna reakcija iz razloga što skoro ista garnitura i dalje ima priliku da upravlja kasom grada Novog Pazara, i dalje ima priliku da izvlači novac na razne načine, i građani Novog Pazara iz dana u dan štetuju, iako je sve pokazano, dokazano plastično i prema onome što smo dobili od informacija, što je dostupno u javnosti, predočeno svim nadležnim organima za hitnu reakciju.

Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija kada je vlast u gradu Novom Pazaru obnašala stranka SDA, a gradonačelnik bio gospodin Ugljanin, koji je iza sebe ostavio preko 20 miliona evra pronevere gradskog budžeta. Tada je formirana nestranačka komisija koja je utvrdila sve te zloupotrebe, koja je sve to dokumentovala, dostavila nadležnim organima. Međutim, zbog određenih političkih dogovora bivšeg režima i tada SDA i gospodina Ugljanina on zapravo i niko iz njegove tadašnje zajedničke vlasti nije odgovarao za ove zloupotrebe i prosto to je ostalo na teret građanima Novog Pazara, a da nikakvu niti moralnu, niti kakvu drugu satisfakciju nisu dobili.

Ova lokalna vlast je na izdisaju, na izmaku, i preko je potrebno da se što pre počne sa ovim sistemskim rešenjima zabrane i sprečavanja korupcije, kako nam se ne bi dogodila ista situacija, odnosno isti scenario, tj. da svesni svog gubitka vlasti ne budu i dalje na svaki mogući način pokušavali da ofute gradski budžet i da što više problema, što više različitih vrsta koruptivnih radnji urade kako bi se jednostavno sve ono što su planirali upotpunilo, a građani Novog Pazara i dalje ostali u nemaštini, u bedi i bez novca koji su im trebali obezbediti i dobru infrastrukturu koju su trebali obezbediti, dovoljno vrtića koje su trebali obezbediti, dovoljno sportskih igrališta za njihovu decu koje su im trebali obezbediti i sve druge osnovne, elementarne uslove normalnog življenja u jednom gradu koji je danas u 21. veku u ovoj državi prepoznatljiv po omladini, po mladim ljudima, po toj novoj snazi koja nažalost nema sve ono što imaju sva druga deca ni na Balkanu, ni u Evropi, a razlog za to jesu koruptivne vlasti koje ne prezaju da na bilo koji način zloupotrebe budžet i da ono što pripada deci grada Novog Pazara uzmu za sebe i za svoje partnere u koruptivnim radnjama. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Zahvaljujem.

Dana 1. marta ove godine u Sjenici se dogodila otmica i kidnapovanje jednog od nosilaca javnih funkcija, direktora srednje škole. Nažalost, nismo imali adekvatno spreman odgovor nadležnih organa u potpunosti da se da i odgovor na ovo pitanje, pa zato koristim ovu priliku da pitam i MUP i Ministarstvo pravde, ali i Ministarstvo prosvete čiji je zaposleni i funkcioner gospodin Turković koji je bio otet od strane organizovanih kriminalnih udruga i maltretiran radi njegovog političkog stava.

Od četvoro ljudi koji su oteli, kidnapovali, maltretirali gospodina Turkovića samo je jedno privođeno i samo je jedno procesuirano, dok tri ostala lica nikada nisu procesuirana iako se radi o licima koja imaju ozbiljne kriminalne radnje, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU, koji imaju dosijee i višegodišnju robiju iza sebe, koji ne smeju ući čak ni u zemlje regiona.

Nažalost, ovaj slučaj pokazuje da još uvek imamo delove kriminala koji su upleteni i u policijske udruge, ali i u organe tužilaštva i pravosuđa.

Zašto sva četiri lica nisu procesuirana? Zašto je samo jedno lice obuhvaćeno, i to u svojstvu građanina? Zašto nije zaštićen gospodin Turković koji je direktor srednje škole u Sjenici, a znamo da je Sjenica nakon ovih prethodnih izbora postala mesto obračuna kriminalaca koji su izgubili poluge vlasti i koji na svaki način pokušavaju da torturom obezbede bilo kakav uticaj u lokanoj vlasti?

Nažalost, ovakav neadekvatan odgovor, s obzirom da se već bližimo da je mesec dana proteklo od ove otmice, koji državni organi nisu dali i nisu uredno procesuirali sve učesnike u ovom kriminalu, u ovom zločinu i ohrabruje i dalje sve one koji misle da kriminalom, silom, torturom, maltretiranjem, otmicama mogu da upravljaju životima građana.

Država mora pod hitno poduzeti sve što je neophodno da bi se ovo u korenu saseklo i moraju se procesuirati sva četiri lica koja su otela 1. marta direktora Tehničke škole iz Sjenice, maltretirala i sprovodila nad njim torturu, batinala ga i tražila da jednostavno za njihove interese politički deluje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je moralo i mora sva četiri lica sprovesti i mora poduzeti istragu koja će biti sveobuhvatna.

Tužilac koji je nadležan za ovaj slučaj samo je optužio jednog od počinilaca prosto praveći se slep, kao da ima koprenu preko očiju, da su u istom kriminalu učestvovala još tri lica, i to lica sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima, sa ozbiljnim kriminalnim delima iza sebe, sa odležanim višegodišnjim robijama, lica koja se traže od EU i država u regionu.

Na kraju, Ministarstvo prosvete mora učiniti više da zaštiti one koje je imenovalo za nosioce odgovornih funkcija, posebno jer je reč o školi, posebno jer je reč o odgojno-obrazovnoj ustanovi, jer ako se to može raditi sa onima koji su nosioci odgovornosti obrazovanja i odgoja naših budućih generacija šta treba očekivati učenik tih škola ili kako se trebaju osećati roditelji te dece?

I dalje nije adekvatno pružena zaštita gospodinu Turkoviću koji je predmet ove otmice, i dalje ima veoma ozbiljne probleme i zato je neophodno da država pruži zaštitu ovom licu, a da sve one koji su učestvovali u ovom kriminalu adekvatno sprovede i kazni da to bude najsnažnija moguća poruka kako svi oni koji su do sada na različite kriminalne radnje učestvovali u deobi vlasti shvate da je ovo država u kojoj kriminal i kriminalci moraju biti gonjeni, moraju biti hapšeni, moraju biti procesuirani, a da oni koji se časno, dostojanstveno, pravedno, pošteno bore trebaju nositi sve one funkcije koje su odgovorne i koje su za primer, posebno zato što oni su ti koji trebaju biti uzor budućim generacijama.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -