Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 3 godine i 4 dana i 4 sata
Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Večeras kada je čovečanstvo na ponoru, kada dok mi razgovaramo verovatno neke bombe ubijaju decu, ruše bogomolje, uništavaju bolnice, mi smo ovde da razgovaramo o važnim stvarima kako se takve stvari ne bi ponavljale i događale nigde više u svetu. Mi smo kao čovečanstvo na izazovu da se više nikada ova civilizacija ne održi ovakvom kakvom je poznajemo.
Izazovi sa kojim se susrećemo i u regionalnom i na globalnom planu zahtevaju zaista veliku odgovornost i dobro je da danas razgovaramo u ovakvom ambijentu za razliku od onog ambijenta od prethodne sednice kada nismo mogli čuti jedne druge i kada je bila opšta sramota svih ovde koji smo bili. Onakvo ponašanje nije ličilo ni na šta.
Dobro je da razgovaramo jer se radi o ozbiljnim stvarima, radi se o tome kako da ono što su dobri domaćini kod nas uvek u prošlosti radili sa onim što je zagodinilo napravimo da, kako bi kazao naš narod, pokrijemo se jorganom onoliko koliko smo dugi. A svake godine rastemo, pa smo sve veći i veći i taj jorgan čini mi se da je dobar. I ovo što imamo u budžetu, realno govoreći, može uvek više, može uvek bolje, ali je dobro raspoređeno i okrenuto je prema onome što je potreba građana Republike Srbije, u svakom smislu. Ako uzmemo u obzir ono što je pre mene govorila koleginica o samo toj kategoriji lečenja dece od retkih bolesti, od toga koliko je ovaj budžet usmeren prema toj kategoriji, dok drugi u svetu gađaju bombama i večeras možda ubijaju decu, evo mi kao država i kao narodni poslanici odlučili smo se da spašavamo dečje živote. Ja sam zbog toga ponosan i zato ću i podržati ovaj budžet, jer to je odgovor civilizacije na ono što su izazovi i ono što predstavlja pokušaj onih koji bi da unište civilizaciju. Takvi odgovori su nam prekopotrebni da bismo sačuvali sve ono što su naše vrednosti, a toga ne može biti bez dobrih ulaganja.
Kao narodni poslanik već u trećem mandatu, ja sam dolazio iz Novog Pazara za Beograd kada nije bilo auto-puta „Miloš Veliki“, kada nije bilo rekonstruisane deonice Novi Pazar – Raška. U tom periodu se to rekonstruisalo i hoću da kažem da je neverovatno puno toga urađeno, nego mi to zaboravljamo. Mi smo oni koji lako zaboravljaju. Nekad nam je trebalo pet i po sati, danas za tri sata dođemo, a to je zahvaljujući tom domaćinskom odnosu, zahvaljujući tome što se znalo rasporediti tamo gde je potrebno, gde je nužno i zato je važno da imamo i takav ovaj budžet, bez obzira na političke i druge kategorije. Mi danas možemo reći da ono što je ulagano i ovo što je predviđeno ovim budžetom omogućava lakši život, bolji standard, koliko-toliko, svim građanima Republike Srbije. Ja kao narodni poslanik ga zato i podržavam.
Ovo malo vremena što mi je ostalo iskoristiću da se osvrnem samo na još jedan predlog zakona koji po meni je važan. Danas smo ga čuli od jednog kolege, a to je ova nacionalna čitanka, to je put kako treba raditi, s obzirom da smo to jako dugo obrazlagali na Odboru za obrazovanje. Potrebne su nam takve stvari, kako bismo upoznavali jedni druge, kako bismo se zbližavali i kako bismo kroz taj sistemski mehanizam prepoznavanja nas, među nama, građana Republike Srbije, osigurali da ova država ostane ono što je bila, kuća svih građana, da se nikada ne dogodi da oni koji su jedni od drugih drugačiji nasrnu na one koje smatraju manje vrednim, manje važnim od sebe i, što je najgore, da uništavaju ono što su tekovine ljudske civilizacije.
Zato i taj zakon, kao i sve ostale zakone, podržavam i glasaću za njih. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Atmosfera u kojoj se odigrava ovo zasedanje Narodne skupštine ne priliči nikome i ovo je zaista jedna situacija u kojoj nije moguće normalno govoriti. Ja bih zamolio narodne poslanike da se smire, da nama koji želimo da govorimo, koji smo odgovorni predstavnici svoga naroda daju mogućnost da se iskažemo u današnjem govoru i da damo svoj sud o predloženim zakonima. Ovo nije ni malo dobro. Evo, ja ću biti malo i otvoren.
Kao roditelj deteta koje je obolelo od teške bolesti, meni je jako stalo da se usvoje ovi predlozi zakona. Zašto? Zato što sam i sam prolazio, prolazim, a još bolje znam kroz šta prolaze roditelji dece koja su obolela od leukemije, od raka, od svih drugih teških bolesti i znam šta znači bilo kakva podrška države u tom smislu.
Zato mislim da je ovo krajnje neodgovorno, krajnje nije dobro i da ovo može dovesti do toga da neko od te dece, a verujte, ima ih jako, jako mnogo u našim klinikama, ne bude moglo da se leči i da ovi koji danas protestuju mogu imati na savesti možda živote mladih ljudi, dece ove države kojima je potrebna svaka vrsta pomoći kako bi se izborili sa onim što je najteže za njih.
Ovo je još jedan apel kolegama iz opozicije da se urazume, ako ni zbog čega drugog, ono zbog te dece kojima je potrebna pomoć ove države i koja ne mogu da se izbore sa onim što znači život. Možda se oni nisu susretali sa ovakvim situacijama, možda nisu gledali oči u oči kako umire njihovo dete, možda nisu bili u toj situaciji da im se kaže – ako ne obezbedite dovoljno trombocita, ako ne obezbedite dovoljno krvnih jedinica, vaše dete neće živeti još tri dana. Onaj koji to preživljava, koji to preživi, zna o čemu govorim i verujem da većina građana ove države nije za to da nam umiru deca.
S tim u vezi, molio bih zaista narodne poslanike da budu bar malo dostojanstveni da nama koji smo roditelji dece koja su obolela od leukemije, koja su obolela od raka, kako da im država omogući da na najbolji mogući način se izleče. Zato bih zaista voleo da još jednom o tome razmisle šta rade, jer ovo nije način, ovo nije situacija, kako bismo mi mogli da se izborimo za svoju decu.
Što se tiče ostalih zakona, evo danas i ovih dana mi pokušavamo da ispravimo neke stvari koje su desetinama godina bile nepravda prema onima koji su svršenici verskih škola. Dakle, ja bih zahvalio na tome što su ovim prosvetnim zakonima konačno prepoznati i ovi svršenici verskih škola, odnosno medresa, odnosno bogoslovija i da je to put kako se vodi računa o svim građanima Republike Srbije, pa i put na koji ćemo, verujem, uspeti da izvedemo da upravo u toj i takvoj situaciji i oni koji predstavljaju duhovnost, a koja nam, čini mi se, mnogo više treba u celom društvu, pa i ovde u parlamentu, imaju svoja elementarna prava.
Što se tiče svega ostaloga, smatram da mi treba na svaki mogući način protiv izvesnih (ne čuje se), da budemo na toj poziciji da se borimo za njihova prava. Ovo kolegama iz opozicije nije nimalo dobro, ne vodi ničemu, imamo stvari o kojima treba razgovarati, ali ne na ovaj način.
Poštovana premijerko, hvala vam u ime roditelja koji se bore sa ovakvim izazovima. Hvala vam u ime naše dece koja se bore za život, koja veruju da će se izboriti i da će ovoj državi podariti ono najbolje.
Ja sam video jako puno boraca među tom decom, koja su danas uspešni ljudi. Nemojte molim vas, govorim o bolesnoj deci, to zaista nema smisla. Hvala vam u svakom smislu, jer ja kao roditelj znam kroz šta prolaze ta deca, kroz šta smo prolazio lično i kroz šta su prolazili ostali roditelji. Ovo daje snagu roditeljima i naravno, medicinskom osoblju da se još čvršće, još bore za tu decu i da ta deca posebno u ovoj stavci, u inostranstvu, jer kod leukemije, jako je važno da imamo i tu konekciju da mogu da se nadaju životu i da su na neki način sigurni da im ova država daje tu mogućnost kao njenim građanima da se izbore sa onim što je najteže, a svesni smo u svakom smislu da je to na kraju sve u božijim rukama.
Naše je da uradimo što je do nas, a onda hajde da se oslonimo na Boga i zato čvrsto verujem da ćemo na taj način uspeti da se izborimo sa svim ovim izazovima i da onako kako se budemo odnosili prema toj deci, posebno deci oboleloj od leukemije, možemo se nadati budućnosti za celo naše društvo. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.
Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.
Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.
Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?
Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.
Zahvaljujem se na odgovorima.
Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.
Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.
Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.
Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.
Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.
Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.
Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?
Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?
Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.
Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.
Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Danas sam trebao biti u Priboju, na dženazi ubijenog Ervina Ćelahmetovića, ali sam zamoljen od odgovornih Bošnjaka iz Priboja da budem ovde i da na neki način predstavljam njihov glas u parlamentu Republike Srbije.
Naime, kao što znate u jednoj multikulturalnoj sredini, vrlo osetljivoj i senzibilnoj kakav je Priboj, pre dve večeri dogodilo se ubistvo u kojoj je stradao jedan nevini čovek, Bošnjak, a koga je ubio policajac Srbin pripadnik interventne policije i specijalnih snaga. Ljudi iz Priboja ne žele politizaciju ovog slučaja. Ljudi iz Priboja traže pravdu. Ljudi iz Priboja traže da se prema svakom zločinu odnosimo onako kako zakoni nalažu i da ne bude kao u onoj priči o Eri i kadiji, moja krava nije isto što i tvoja krava.
Apropo toga ću pročitati jedan od postova glavnog imama, Haruna efendije Eminagića iz Priboja, koji svedoči i koji je ovih dana uz građane Priboja, o onome što je možda moglo biti uzrok ovoga što se dogodilo.
Prvo su meni glavnom imamu u Priboju i mojoj porodici pretili smrću. Policija je uradila što je do njih, ali je sud ostao nem. Potom su brutalni i verbalni napad i vređanje pretrpeli hodžinica i njena ćerka zbog marame na glavi, policija reče, uradili su što je do njih, sud kaže – nema elemenata vređanja na verskoj osnovi.
Zatim, raspevani pripadnici granične policije i samoprozvane vojvode poslaše nam poruku istrebljenja, omladina bi da puca u džamije za svoj najveći verski praznik, policija reče – uradila je šta je do njih, a sud presudi i videsmo kako jedni i drugi završiše. Sinoć ipak, policajac uradio što je do njega i to ne obični, već elitni pripadnik MUP-a, u našoj čaršiji gde se trudimo da ima mesta za svakoga i decu učimo pravim vrednostima, kabadahija demonstrira silu sa ulica ugasivši mladi život, a sud videćemo, ili možda nećemo.
Molim, Alaha milostivog i samilosnog da se Ervinu smiluje i dženetom ga obraduje, njegovoj porodici podari sabura, a elitnom zlotvoru i kukavici što pobeže sa mesta zločina pravednu kaznu ovog sveta, jer na onom svetu znamo šta ga čeka. Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga ili onoga koji na zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao. Ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je sivim ljudima život sačuvao, Kuran suramajde 32 ajet.
Poštovani narodni poslanici, kad zlo proklija mora se saseći iz korena. Svaki ubica mora biti kažnjen, a posebno onaj koji je zadužen da štititi narod od zlikovaca i ubica. Policajac ubica u Priboju nije samo ubica, on je i model zla koje treba iskoreniti iz društva, bez obzira da li je bio na dužnosti ili ne. Daleko od toga da generalizujemo, većina policajaca su časni i čestiti, ali se moramo suočiti sa sobom, sa klicom zla u svojim redovima da nam ne bi proklijala, procvetala i zahvatila šire dimenzije.
Priboj bi trebalo biti mesto nade za celu Srbiju. Ako se ovo zlo ne zaustavi i ne saseče iz dubina postaće mesto tuge i boli. Verujem da je ono mesto nade, a upravo jedan od primera jeste i šampion u maratonu Marko Cimbaljević, koji je čuvši za ovu tragediju pobedu na ovogodišnjem maratonu posvetio svom prijatelju i komšiji ubijenom i ja ću citirati njega kao primer onoga što znači dobri među komšijski odnosi.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Moje pitanje upućeno je Ministarstvu sporta.
Naime, u ovoj državi postoje ljudi koji ne žale svoja sredstva kako bi omogućili razvoj sporta, turizma i zdravoga života. Posebno je to važno za one ljude koji su prethodnih decenija otišli iz ove države, zaradili kapital i odlučili da taj kapital investiraju i ulože u ovu državu.
Jedan od takvih primera jeste i Pešter, selo Raškovići iz koga su pre pet godina ljudi koji su iz tog kraja napravili hipodrom, hipodrom „Sandžak“ i od tada tradicionalno svake godine organizuju veoma važne konjičke trke.
Zahvaljujući tom hipodromu kupljeno je preko stotinu grla od raznih ljudi koji su iz tih kraljeva, koja su kupljena u zemljama EU u vrednosti nekoliko desetina, pa, i preko stotinu evra koja se nalaze u konjičkim klubovima širom Republike Srbije i koja se takmiče i na taj način pospešuju veoma važan sport, ovaj plemeniti sport u našoj državi.
Suština je u tome da oni svake godine imaju i svoje tradicionalne igre upravo na ovom hipodromu i to nije bio problem sve do ove godine. Ove godine je neko naprasno iz Srpskog galopskog saveza na vanrednoj sednici održanoj 15.5. dakle, pet dana pre nego što su trebale da se održe te igre sada 20.5.2023. godine doneo je naredbu da svi koji su registrovani u ovoj državi, vlasnici grla, džokeji i svi ostali ne mogu doći na te igre na Pešter u selu Raškovići, iako su njihovi vlasnici, dakle, oni koji su iz tih krajeva a koji zbog uslova, recimo, drže svoja grla u Šapcu i u ostalim gradovima Republike Srbije.
Moje pitanje Ministarstvu sporta jeste - da li je ovo u skladu sa Zakonom i sa Strategijom razvitka sporta u našoj državi? Da li je Srpski galopski savez taj koji radi u interesu razvitka sporta, posebno ovog sporta koji se tiče područja koja su manje razvijena?
Znate li šta znači recimo taj hipodrom na Pešteru koji je možda prvi u poslednjih stotinu godina, gde su se tradicionalno ranije na vašarima i itd. održavale konjičke trke, gde su ljudi domaćini držali konje tzv. Sedlanike isključivo za ponos i za tradiciju i ovo je bilo između ostaloga jako dobra stvar kako za razvitak sporta, tako i turizma, jer se tu svake godine jednostavno nalazilo nekoliko stotina pa i hiljada ljudi koji su došli da uživaju u sportskim nadmetanjima i koji su došli da uživaju u onome što je pravo viteštvo.
Zato je ovo šokiralo ne samo organizatore već sve ljude iz ove regije, jer prosto smatraju da je ova odluka Srpskog galopskog saveza diskriminatorska, neregularna i da je na štetu razvitka konjičkog sporta u ovoj državi.
Oni su me zamolili da postavim danas ovo pitanje, te da obavestim i Galopski savez, kao i celu javnost da će se uprkos tome ove tradicionalne sportske igre, koje su susret i kultura i civilizacija i ljudi dobre volje, održavati uprkos ovoj zabrani, a da će svoja prava tražiti u skladu sa zakonom i zakonima ove države, a ja molim ministra sporta da se zauzme da ovaj slučaj bude rešen na opštu dobrobit i u korist pre svega sporta, ljudi koji se bave sportom i ljudi koji vole konjičke trke i konjičke sportove. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Moje pitanje upućeno je Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se da dobijem odgovor od njih, kada je poslednji put rađena rekonstrukcija ili uvećanje kapaciteta niskonaponske mreže „Elektrodistribucije“ na području teritorija grada Novog Pazara, Tutina, Sjenice? Jer, imamo velike probleme zato što verovatno poslednje tri do četiri decenije nije ulagano u proširenje kapaciteta niskonaposke električne mreže, a veliki je broj novoizgrađenih stambenih objekata, posebno zgrada i imamo situacije, recimo, da oni koji su kupili stanove ne mogu godinu, dve ili tri dobiti priključak na električnu mrežu i tada ulaze u jedan začarani krug.
Zato je moje pitanje upućeno Ministarstvu rudarstva i energetike, da li je planirano uopšte da se radi na tome da se uvećaju kapaciteti elektromrežnih postrojenja niskonaponske mreže u gradovima? Dodatan problem jeste i jačina električnog priključka u visokim zonama, odnosno u planinskim predelima, konkretno Pešteru i drugim mestima. Ne možemo očekivati da samo kada dođe predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić na Pešter, pa mu se požale građani, on urgira, pa onda ti građani dobijaju ili trafostanicu ili uvećanje električnog priključka.
To je nešto što bi trebalo raditi konstantno, temeljito i što postaje realna opasnost da dođe do kolapsa, s obzirom da, recimo, u ovom trenutku u samom Novom Pazaru imamo, verovatno, po slobodnoj proceni nekih 50 do 80 zgrada koje se prave, između dve do tri hiljade stanova koje u narednom periodu treba priključiti na elektromrežu. Međutim, to je skoro pa i nemoguće. Onda su na gubitku i investitori koji moraju plaćati penale kupcima stanova, a isto tako su i oni koji su kupili stanove na velikom gubitku, jer moraju čekati godinu, dve ili tri da uđu svoj unapred kupljeni stan.
Zato je ovo veoma veliki problem koji ugrožava i stanare, ali ugrožava uopšte i industriju kao ključni motor razvitka i ključni motor obezbeđivanja prosperiteta stanovništva ovog kraja, jer je građevinarstvo u izuzetnom usponu.
Međutim, ovo je nešto što i pored poskupljenja svih mogućih materijala dodatno ugrožava i bojim se, ukoliko se nešto ne uradi po ovom pitanju u kratkom vremenskom periodu, da može opasno ugroziti sve one koji se bave ovom privrednom granom, a sledstveno tome može dovesti do toga da mnogi koji su godinama ili decenijama štedeli da bi kupili stan sebi i svojoj porodici, na to moraju ni krivi ni dužni pričekati. Uz to dosta njih je ušlo u kreditna zaduženja kod banaka i sledstveno tome imaćemo problem kod velikog broja porodica.
Apelujem na ministarstvo i na sve nadležne da učine sve kod „Elektroprivrede Srbije“ da se ovaj program uvrsti po hitnom postupku, kako ne bismo imali posledice koje mogu koštati i građane i industriju, a na koncu, mogu dovesti i do velikih problema i socijalne ugroženosti svih mogućih kategorija građana. Hvala.
(Novi Pazar, 22.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 05.07.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 68293.00 | RSD | 05.07.2016 - |
| Odbornik | Grad Novi Pazar | Grad | Mesečno | 22000.00 | RSD | 18.05.2016 - |