Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želeo bih da ukažem na neke koristi po nacionalnu bezbednost i po geostrateški i geopolitički položaj Srbije od rudarenja litijuma. Dakle, poslednjih godina litijum je postao sinonim za budućnost energetike i industrije, ali i nacionalne bezbednosti.

Globalna trka za kritičnim mineralima stavila je zemlje koje poseduju značajne rezerve litijuma na strateške pozicije moći, a Srbija je jedna od tih zemalja. Sa jednim od najvećih nalazišta litijuma u Evropi, koje se nalazi u dolini Jadra, Srbija se nalazi na raskrsnici mogućnosti koje bi mogle značajno da unaprede našu nacionalnu bezbednost, ekonomsku stabilnost, ali i spoljno-politički uticaj.

Međutim, u zemlji postoji značajan skepticizam uz zabrinutost zbog degradacije životne sredine i sumnje u javnosti da li eksploatacija litijuma mogla da nam ponudi više štete nego koristi. Hoću da kažem, bez uvijanja, da je takav strah indukovan kod naroda širenjem lažnih vesti, širenjem neproverenih činjenica ili, da kažem, namernim plasiranjem alarmantnih vesti koje su usmerene na to da kod građana izazovu strah, što mogu slobodno reći da ima sve elemente hibridnog delovanja protiv Republike Srbije.

Srbija sa nekim od najbogatijih nalazišta litijuma u Evropi, koje se nalaze u dolini Jadra, je zemlja sa izuzetnom strateškom prednošću u ovom trenutku. Mineral jadarit, jedinstven za Srbiju, ima ogroman potencijal za ekstrakciju visoko kvalitetnog litijuma koji je ključan za proizvodnju baterija za električna vozila, sistema za skladištenje energije koji se dobijaju iz alternativnih izvora i drugih najsavremenijih tehnologija koje nisu zamislive bez baterija koje se dobijaju od litijuma.

Sa globalnom tranzicijom ka zelenim tehnologijama i smanjenjem oslanjanja na fosilna goriva potražnja za litijumom je naglo porasla. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku očekuje se da će svetska potražnja za litijumom porasti za preko 40 puta do 2040. godine. To Srbiju stavlja u centar tržišta koje verovatno najbrže raste u svetu u ovom trenutku.

Pored pukih ekonomskih mogućnosti, litijum je i strateško bogatstvo. Zemlje koje poseduju kritične minerale, kao što je litijum, imaju značajan geopolitički uticaj. Baš kao što je nafta nekada oblikovala globalan politički pejzaž, litijum se pokazuje kao odlučujući faktor u geopolitici 21. veka. Za Srbiju ovo predstavlja retku priliku da obezbedi svoje nacionalne interese, diversifikuje svoju ekonomiju i ojača svoju spoljno-političku poziciju. Sposobnost da se kontroliše snabdevanje tako vitalnog resursa povećalo bi geopolitičku relevantnost Srbije ne samo u Evropi, već i na globalnom nivou. Implikacije rudarenja litijuma u Srbiji na nacionalnu bezbednost ne mogu se u ovom trenutku ni proceniti.

U svetu koji se sve više oslanja na električne tehnologije i obnovljivu energiju kontrola zaliha litijuma biće ključna, kao što je bila kontrola rezervi nafte u 20. veku. Litijum je neophodan i za odbrambenu industriju, jer je ključna komponenta u baterijama za dronove, vojna vozila, komunikacionu i drugu vojnu opremu. Prema američkom Ministarstvu odbrane, litijum-jonske baterije su neophodni sastavni deo savremenih vojnih tehnologija, od bespilotnih letelica do komunikacionih sistema. Te zemlje koje kontrolišu resurse litijuma imaće direktnu prednost u pogledu odbrambenih sposobnosti, kao i energetske bezbednosti.

Za Srbiju bi obezbeđenje stabilnog snabdevanje litijumom ojačalo nacionalnu bezbednost smanjenjem naše zavisnosti od stranih dobavljača kritičnih materijala. Dok se mnoge globalne sile bore da obezbede litijum, domaća kontrola nad njegovim rezervama bi omogućila Srbiji da ojača svoju stratešku autonomiju i smanji ranjivost u svom lancu snabdevanja. Srbija bi mogla da se pojavi kao ključni dobavljač za EU, jačajući svoja bezbednosna partnerstva i istovremeno čuvajući svoju nezavisnost u spoljnoj politici.

Osim toga, litijum bi Srbiji mogao da pruži veliku ekonomsku prednost. Zemlje sa strateškim resursima često dobijaju posebne poluge moći u međunarodnim pregovorima. Kao što je Rusija svojevremeno koristila izvoz gasa da utiče na Evropu, Srbija bi mogla da iskoristi svoje rezerve litijuma da oblikuje svoje odnose sa EU, SAD, Kinom i drugim globalnim igračima. Postavši jedan od glavnih igrača na globalnom tržištu litijuma Srbija bi mogla da zauzme novu spoljnopolitičku poziciju, unapređujući svoju ekonomiju i stratešku bezbednost.

Iako su potencijalne koristi od eksploatacije litijuma očigledne, mnogi u Srbiji su izrazili zabrinutost u vezi sa rizicima po životnu sredinu. Ova zabrinutost je u velikoj meri ukorenjena u iskustvima zajednica širom sveta u kojima je rudarenje prouzrokovalo ekološku štetu. Međutim, važno je naglasiti da moderno rudarenje litijuma, posebno uz napredak u zelenim tehnologijama, može se odvijati na način koji minimizira uticaj na životnu sredinu.

Izveštaj Svetske banke za klimatski pametno rudarstvo iz 2023. godine naglasio je kako se ekstrakcija litijuma može uskladiti sa ciljevima zaštite životne sredine kroz održive rudarske prakse. Upotreba najsavremenije tehnologije, sistema upravljanja vodama i strogih regulatornih okvira osigurava da se iskopavanje litijuma može obaviti na ekološki odgovoran način. U zemljama poput Australije i Čilea koje su vodeći proizvođači litijuma ekološki održive metode su već primenjene u praksi, što je dokaz da Srbija može da usvoji sličnu praksu.

Šta više, Srbija ima priliku da postane globalni lider u održivom iskopavanju litijuma. Primenom strogih ekoloških propisa i davanjem prioriteta investicijama u čiste tehnologije rudarstva Srbija može da pokaže da se ekonomski razvoj i zaštita životne sredine međusobno ne isključuju. Ovakav pristup ne samo da bi se pozabavio problemima koji postoje u javnosti, već bi i poboljšao imidž Srbije na međunarodnoj sceni kao odgovornog čuvara svojih prirodnih resursa.

Globalna zajednica energetskih stručnjaka, bezbednosnih analitičara i ekonomista slaže se oko strateškog značaja litijuma. Svetski ekonomski forum je istakao ulogu litijuma u pokretanju nove industrijske revolucije gde se digitalizacija, elektrifikacija i dekarbonizacija pojavljuju kao ključni. Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2023. godinu, zemlje koje ne uspeju da obezbede kritične minerale, kao što je litijum, rizikuju da ostanu u globalnoj ekonomskoj i tehnološkoj trci.

Slično tome, Međunarodna agencija za energiju je više puta naglašavala da je litijum ključan za postizanje globalnih ciljeva. Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da se svet suočava sa neusklađenošću između brzog uvođenja tehnologija čiste energije i dostupnosti ključnih materijala za njihovu proizvodnju.

Za Srbiju to znači da kontrolisanjem značajnih rezervi litijuma može postati ključni igrač u globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena, usklađujući svoje nacionalne interese sa širim međunarodnim ciljevima.

Pored toga, stručnjaci za bezbednost iz EU istakli su važnost obezbeđivanja zaliha kritičnih minerala kako bi se smanjila zavisnost od uvoza iz nestabilnih regiona.

Izveštaj evropskog Strateškog obaveštajnog i bezbednosnog centra opisuje kako je oslanjanje Evrope na strane minerale potencijalna ranjivost, posebno u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija.

Za Srbiju pozicija pouzdanog snabdevača Evrope litijumom ne bi samo podstakla ekonomiju, već bi značajno i povećalo naš geopolitički uticaj na kontinentu. Brojke govore same za sebe. Prema procenama, naša nalazišta litijuma mogla bi da daju 58 hiljada tona litijum-karbonata godišnje, što bi za Srbiju stvorilo milijarde dolara prihoda i otvorila hiljade novih radnih mesta i što bi značajno povećala BDP Srbije.

Rezerve litijuma u Srbiji su izuzetno važne za ambiciju EU da postane ugljenik neutralna do 2050. godine. Akcioni plan Evropske komisije o kritičnim sirovinama naglašava da bi bez bezbednog pristupa litijumu prelazak EU na čistu energiju mogao biti ugrožen.

Kao jedan od najvećih neiskorišćenih izvora litijuma u Evropi, Srbija je u jedinstvenoj poziciji da postane ključni snabdevač zelene tranzicije u EU.

Da zaključim, iskopavanje litijuma predstavlja više od samo ekonomske prilike za Srbiju. To je strateški imperativ. Kapitalizacijom svojih ogromnih rezervi litijuma Srbija može poboljšati svoju nacionalnu bezbednost, steći uticaj u spoljnoj politici i postaviti se kao lider u praksi održivog rudarstva.

Globalna potražnja za litijumom nije samo ekonomski rast, radi se i o obezbeđivanju mesta u novom svetskom poretku oblikovanom energetskom bezbednošću, tehnološkim inovacijama i geopolitičkim uticajem.

Za Srbiju je vreme da deluje. Prihvatanjem eksploatacije litijuma zemlja može osigurati svoju budućnost kao regionalna ali i kao globalna sila, vodeći svoju ekonomiju napred, istovremeno štiteći svoje nacionalne interese. To je retka prilika koju Srbija ne sme da propusti.

Ono što želim posebno da naglasim, to je da se nama ovde sve vreme plasira jedna potpuno lažna dilema - ili ekonomski razvoj ili zaštita životne sredine. Mi odgovaramo sa "i" "i" - i ekonomski razvoj, koji nije samo ekonomski razvoj, ja nisam ekonomista, nisam stručnjak za rudarstvo, ali vam kao profesor bezbednosti mogu reći da bi litijum postavio Srbiju, da bi potpuno okrenuo geopolitičku poziciju Srbije, pozicionirao nas na svetskoj mapi kao vrlo važnu državu i zato je naš odgovor i održivo rudarstvo i ekonomski razvoj i zaštita životne sredine. Verujem da je to moguće i verujem da Srbija ide u tom pravcu.

To je razlog, evo, imali smo i zahteve da se poslanici javno izjasne kako će glasati protiv ovog zakona i ja svim građanima Srbije koji nas gledaju u ovom trenutku jasno i otvoreno kažem da ću glasati protiv ovog zakona, kao i moje kolege, jer smatram da je Predlog ovog zakona duboko štetan po Republiku Srbiju i njene nacionalne interese. Hvala.

Zahvaljuje, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi generali i oficiri Vojske Srbije, moj amandman odnosi se na razvoj univerzitetskog sistema u Republici Srbiji i doprinos koji u tom smislu ima vojno obrazovanje.

Prvo što treba znati to je da vojno obrazovanje, kako je napomenula koleginica Repac, u Srbiji ima tradiciju dugu skoro dva veka. Malo je zemalja na svetu koje mogu da se pohvale toliko dugačkom tradicijom vojnog obrazovanja i takvim rezultatima koje je vojno obrazovanje postiglo.

Treba imati u vidu da je celokupno univerzitetsko obrazovanje i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, koji je tekao uporedo sa stvaranjem moderne srpske države u sebe uključivao i razvoj vojnog obrazovanja, tako da danas ako pokušavamo da govorimo o visokom obrazovanju u Srbiji i o najvećim dometima koje je ono postiglo, to ne možemo nikako učiniti a da pri tome nemamo u vidu i vojno obrazovanje i sve rezultate koje je visoko vojno obrazovanje do sada ostvarilo u našoj zemlji.

Nema sumnje ako imamo u vidu istoriju ratovanja Srbije, ako imamo u vidu ratove i bitke u kojima je srpska vojska izlazila kao pobednik i u kojima se proslavila, da ni u jednoj od tih bitaka srpska vojska nije imala nadmoć u ljudstvu, nije imala nadmoć u tehnici.

Ono u čemu smo bili nadmoćni, to je sposobnost i obrazovanje naših oficira. Ne treba zaboraviti da je Kolubarska bitka dobijena genijalnošću naših oficira. Ne treba zaboraviti da su u Balkanskim ratovima pobede izvojevane upravo zato što smo imali kvalitetne oficire, da je Vojska 1999. godine izbegla uništenje, izbegla gubitke i uspela da sačuva najveći deo ljudstva i tehnike, upravo zahvaljujući sposobnosti naših oficira.

Prema tome, nije preterano reći da zapravo srce sistema bezbednosti Republike Srbije i odbrane čini upravo Vojna akademija i upravo znanja koja se tamo stiču. Beogradski univerzitet danas kao najstariji i najpoštovaniji univerzitet u Srbiji, koji zauzima vrlo visoko mesto na Šangajskoj listi, je blisko povezan sa sistemom vojnog obrazovanja danas i tako je bilo i u prethodnih 50 i više godina. Dakle, profesori Vojne akademije i profesori Beogradskog univerziteta blisko sarađuju u naučno-istraživačkim projektima, u izvođenju nastave, pogotovo ako imamo u vidu tehničke fakultete koji praktično daju diplome i kadetima vojnih akademija, ako imamo u vidu programe koje smo imali za sticanje zajedničke diplome, onda je sasvim jasno da ta sinergija koja postoji između sistema vojnog obrazovanja i univerziteta u Srbiji, naravno ne potcenjujući, ni druge univerzitete, ali pre svega Univerziteta u Beogradu, daje ovako dobre rezultate.

Posledica svega toga je, naravno, povećano interesovanje za studiranje na vojnim akademijama, visok kvalitet koji postižu kadeti vojnih akademija. Danas kada vidimo da u svim međunarodnim misijama, multinacionalnim operacijama u kojima učestvuju pripadnici Vojske Srbije, svuda se ističe visok kvalitet, visoka stručnost i profesionalnost našeg kadra.

Ovim zakonom se stvaraju uslovi za dalji razvoj visokog obrazovanja, visokog vojnog obrazovanja u Srbiji i dobro je da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane visoko vojno obrazovanje prepoznaju kao značajan resurs i to ne samo na rečima. Ako pogledate danas kako izgleda Vojna akademija, danas je Vojna akademija jedno gradilište. Urađena je rekonstrukcija sportskog centra, radi se na rekonstrukciji svih objekata, popravlja se kvalitet života kadeta na Vojnoj akademiji. To je najkonkretniji izraz šta Vlada Republike Srbije, šta Ministarstvo odbrane i šta predsednik Republike, kao vrhovni komandant oružanih snaga, misle o vojnom obrazovanju.

Bilo je zaista teško odvojiti toliki novac kada sa svih strana imate zahteve da se finansiraju različite stvari, ali mislim da je prava stvar bila ulaganje u Vojnu akademiju i da će se svaki dinar koji je uložen u Vojnu akademiju stostruko vratiti.

Pozivam narodne poslanike, bez obzira na poslaničku grupu kojoj pripadaju, da ovom zaista važnom zakonu u danu za glasanje damo podršku i da izglasamo ovaj zakon. Hvala vam.