Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8867">Goran Pekarski</a>

Goran Pekarski

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsednice.

Od velikog je značaja školovanje i stvaranje mladih kadrova, pogotovo specijalnih kadrova za upravljanje i rukovođenje novim sredstvima, savremenim sredstvima koja se pojavljuju svaki dan.

Još je predsednik Vučić u svom ekspozeu naveo od kolikog je značaja obrazovanje i to ne samo vojno obrazovanje, nego obrazovanje uopšte. Nova borbena sredstva i savremene tehnologije traže od nas da imamo i visoko obrazovne i stručne kadrove. Mi imamo dobre inženjere, ali ih nemamo dovoljno. Imamo dobre, odlične i sjajne oficire, ali ih nemamo dovoljno. Imamo sjajne pomake u obuci i opremljenosti naše vojske, ali posle nekih poteza do 2012. godine, moramo da krećemo ispočetka.

Odlično je da smo sopstvenim znanjem osvojili neke tehnologije i da smo uspeli da započnemo razvijanje nekih novih sistema. Sistem kao što je raketno modularni sistem Šumadija sa balističkom raketom i balističkom putanjom do 90 km u vis i pogađanjem ciljeva na 300 km daljine, razvijanje raketnog sistema Alas, raketni sistem Morava, modernizacija sistema Oganj, hibridni PVO sistem futurističkog izgleda, Pasarad 16, samohodna haubica Aleksandar 155 mm, oklopna vozila Lazar, Miloš, Mali Miloš, pa i modernizacija popularnog Bova i prepravka u izviđačko vozilo i u komandno vozilo za sva tri nivoa komandnog kadra na eventualnom bojištu, ugradnja nove elektronske opreme i novih elektroenergetskih sistema, pa se tu išlo dalje i do bespilotnih helikoptera Stršljen i do oružja i streljačkog oruđa za potrebe podrške vojnicima na terenu, kao što je npr. automatski bacač granata BGA 30.

Sve su to proizvodi domaćeg znanja i potrebno je da imamo znanje i da osvajamo nove tehnologije, a sredstva za razvijanje tih novih tehnologija će se naći na tržištu. Ima zemalja koje žele da sufinansiraju i finansiraju razvijanje novih sistema ili da kroz princip dokapitalizacije manjinskog vlasništva u našim preduzećima učestvuju.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani oficiri Vojske Srbije, poštovani predstavnici BIA, podneo sam amandman na član 1. i predložio da se doda stav 3. sa željom da ga dodatno definišemo i da ga kroz diskusiju promovišemo i približimo javnosti.

Hteo sam, pre svega, da pohvalim nastup ministra na prethodnoj sednici, kada je veoma plastično i do detalja objasnio i dao odgovore na sva postavljena pitanja i na sve provokacije koje su se tada desile. Odlično je objašnjen i odnos svih ministara i same države prema Vojsci Srbije do 2012. godine, kao i korenitim promenama u odnosu prema Vojsci Srbije dolaskom Aleksandra Vučića na mesto ministra odbrane, i ne samo Aleksandra Vučića kada je došao na mesto ministra odbrane, nego i svih ministara do današnjeg dana, pa zaključno i sa vama.

Ovaj set predloga zakona o kojima diskutujemo, a tu pored Predloga zakona o vojnom obrazovanju mislim i na Predlog zakona o odbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije i Zakonu o prometu naoružanja i opreme i upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim snagama van teritorije i van granica Republike Srbije, kao i Zakon o BIA i ovaj niz drugih predloga zakona koje imamo, mislim da je to jedan set patriotskih zakona. Veoma mi je drago da građani Srbije mogu danas u direktnom televizijskom prenosu da vide ko i kakav stav zauzima ovde u ovoj Skupštini, stav što se tiče patriotizma.

Mislim da vojno obrazovanje, naravno, izučava i istoriju. Vojno obrazovanje podrazumeva i izučavanje medicine. Verujem da je patriotizam istorijski i genetski usađen u nas. Patriotizam je nešto sa čime se mi rađamo, to je nešto kao uslovni refleks. Definitivno kroz istoriju, kroz našu evoluciju, da ne idemo tako daleko, da ne idemo čak od 1389. godine, da krenemo malo ranije u neku noviju istoriju od 1804. godine, od Prvog srpskog ustanka, ili od 1805. godine, od Drugog srpskog ustanka ili od 1912. i 1913. godine, Prvog i Drugog balkanskog rata, pa 1914. sa bitkama na Kolubari i Ceru, pa albanske golgote 1915. godine i proboja Solunskog fronta 1918. godine i svih drugih ratova i sukoba u kojima smo mi učestvovali i stradali, verujem da su naši dedovi svojom hrabrošću i selekcijom usadili taj patriotski gen u kompletan naš genetski materijal.

Slušajući danas ovde pojedine poslanike, koji sada više nisu ovde, kako su iznosili svoje stavove i kako su se izražavali, mislim da taj neki uslovni refleks sa kojim smo se mi rodili, taj patriotski gen koji mi imamo u sebi, mislim da im je malo zakržljao, da je mutirao, da je taj uslovni refleks prerastao u nešto sasvim drugo, da je otišao u taj neki stečeni refleks, refleks uskog interesa, refleks koji negira ljubav prema svojoj vojsci, refleks koji negira ljubav prema svojoj državi, refleks koji ima za cilj degradaciju svega onog što je dobro urađeno i refleks koji ima očigledno za cilj samo da dovede neke ljude na vlasti bez obzira na sredstva i retoriku koju oni primenjuju ovde u Skupštini Srbije. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Hteo sam da postavim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde u vezi skandalozne odluke iz 2010. godine u vezi zakupa poslovnog prostora za potrebe predškolske ustanove „Milica“ u zemunskom naselju Altina.

Prošli put sam postavio pitanje – da li se ušlo u trag za 642 miliona 333 hiljade 856 dinara i 52 pare koje su nestale prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra 2010. godine i šta je bilo sa 65 pozicija za koje je ustanovljeno da nisu dobro odrađene, zbog kojih je Ivana Vuletić, direktor Gradske direkcije za puteve odbila da primi Bulevar Kralja Aleksandra u svoju nadležnost na održavanje?

Ovog puta postavljam pitanje – da li je taj spomenuti zakup iz 2010. godine postao predmet istrage i dokle se sa tom istragom stiglo? Oba ova posla desila su se u 2010. godini. Izgleda da je ta 2010. godina bila dosta inspirativna, jer samo za ta dva ugovora, za ta dva potpisa iz gradske kase nestalo je skoro milijardu dinara.

Ove čudne i mutne radnje desile su se za vreme beogradskog oligarha i vlasnika budžeta grada, a sadašnjeg samoproklamovanog korporativnog menadžera jednog dela neparlamentarne i poluparlamentarne političke organizacije. Mislim konkretno na Dragana Đilasa.

Da se vratimo na štetu koju je Dragan Đilas naneo potpisivanjem tog ugovora o zakupu poslovnog prostora. Godine 2008. zemunska opština u naselju Altina započela je izgradnju obdaništa površine 800 kvadratnih metara, kapaciteta 200 dece. Međutim, nedostajalo je para i objekat, iako je stavljen pod krov, nije mogao da se privede nameni. Potrebno je bilo negde oko 300.000 evra da bi se objekat završio i opština Zemun se obratila gradu Beogradu, kako bi grad Beograd dovršio tu investiciju, preuzeo objekat u svoju nadležnost i priveo ga nameni.

Međutim, Dragan Đilas, u tom trenutku u ulozi i u maniru kvazi menadžera i ekonomskog maga donosi odluku da ne da tih 300.000 evra, nego donosi odluku da zakupi poslovni prostor koji se nalazio samo 110 metara udaljen od opštinskog vrtića koji je započela opština Zemun da gradi. Cena zakupa, to je fantastična stvar koju treba građani Srbije da znaju, cena zakupa po članu 5. ugovora predviđena je da bude u prvoj godini 29.627 evra i 85 centi, a od druge do desete godine treba da bude ništa manje fantastičnih 23.710 evra. Znači, jedan prosečan radnik treba da radi oko pet do šest godina da bi samo zaradio jednu mesečnu kiriju za zakup tog objekta.

U prvih 12 meseci po 29.627 evra plus, i ovo je sada interesantno, sledećih 108 meseci sa po 23.710 evra, kada to pomnožimo i saberemo na kraju dobijamo fantastičnu cifru od 2.916.000 i 20 euro centi. Znači, negde oko 3.000.000 bez PDV, sa PDV to dođe preko tri i po miliona.

Posle isteka roka od 10 godina, na koliko je predviđeno da se ovaj objekat zakupi, objekat se vraća investitoru, odnosno vlasniku, Grad Beograd ostaje bez objekta, Altina će ostati bez obdaništa, a Grad Beograd, odnosno budžet Grada Beograd biće lakši za preko 300 i nešto miliona dinara, znači negde oko tri miliona evra.

Interesantno je da da smo uložili onih 300.000 evra da se završi taj objekat, Grad Beograd bi danas imao objekat u svom vlasništvu, Altina bi imala trajno rešeno pitanje bar za 200 mališana i samo od prve kirije uštedelo bi se 55.000 evra. Inače, cene završenih objekata na prigradskim naseljima, kao što je Altina, po kvadratnom metru ne mogu da prelaze 500 evra, neka bude 600 evra, da častimo Dragana Đilasa 100 evra, da mu malo olakšamo na dušu. Iz toga proizilazi da je Dragan Đilas od onih tri miliona evra, koliko je platio zakup ovog poslovnog prostora, mogao da napravi 5.000 kvadratnih metara, odnosno pet obdaništa po 1000 kvadratnih metara na pet lokacija u pet prigradskih opština.

Postoji još jedna nejasnoća, a to je, s obzirom da je opština Zemun dala dozvolu za gradnju obdaništa u naselju Altina, znači te namene, nikako drugi investitor nije mogao dobiti dozvolu za gradnju objekta sa istom tom namenom. Postavlja se pitanje – ko je platio prenamenu tog objekta i ko je snosio troškove adaptacije? Da li je iskorišćena klauzula iz člana 7. da adaptaciju može da izvrši zakupac uz dozvolu zakupodavca?

Sada se postavlja pitanje – da li je Dragan Đilas tu bio naivan? Ne, Dragan Đilas nije bio naivan. Da li je Dragan Đilas bio prevaren? Ne, Dragan Đilas nije bio prevaren, on je bio taj koji je uvek varao. Da li je Dragan Đilas bio glup i nije znao šta radi? Ne, on odlično zna šta radi i uvek je radio u svoju korist. Šta god da je radio ili da je bilo šta od ovoga što sam rekao tačno, ništa ga ne može osloboditi odgovornosti, jer on je kao gradonačelnik u tom trenutku bio krivično i materijalno odgovoran za izvršenje budžeta grada Beograd. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. zakona o planskom sistemu koji se bavi načelima i predložio sam da se pored 14 načela doda i načelo efikasnosti.

Ovo je jedan novi zakon koji se našao pred nama i od velikog je značaja za Republiku Srbiju. Ovo je zakon koji Republiku Srbiju vodi napred. Kako kaže predsednik Aleksandar Vučić – Srbija će svakim danom pravno, zakonski biti sve uređenija i uređenija zemlja i zato nikoga ne treba da čudi što se pred ovim parlamentom stalno nalaze zakoni, neki su novi, a neki dolaze na izmene i dopune.

Citiraću ministra unutrašnjih poslova, dr Nebojšu Stefanovića potpredsednika Vlade, koji je rekao – menjaćemo zakon ako treba svakih mesec dana, menjaćemo ih i na nedelju dana, sve dok ti zakoni ne budu bili po meri naših građana.

Svi ovi zakoni koji dolaze pred parlament, ne samo ovaj, imaju ulogu da našim građanima obezbede sva zakonom regulisana prava. Osim što treba građanima da regulišu prava i slobodu, imaju obavezu da regulišu prava i obaveze države svih državnih organa i institucija.

To je jasna poruka svim našim građanima da će Srbija iz dana u dan od zakona do zakona biti uređenija i jača država i jasna poruka svima onima van Srbije, odnosno u Evropi i u svetu, da Srbija ima jaku i stabilnu Vladu, jakog predsednika koji zna i ozbiljno vodi ovu državu.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije i predložio da se doda stav 4. koji glasi – planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta.

Ovim amandmanom definiše se svrha planskih dokumenata. Kroz diskusiju na ove amandmane ovih dana, obratili smo pažnju na predmet kojim se bavi ovaj zakon, diskutovali smo o izrazima i obratili smo pažnju i na načela.

Meni je posebno interesantno bilo načelo koordinacije i saradnje i načelo odgovornosti.

Ministar Đorđević nam je na jednom plastičnom primeru pokazao kako država sprovodeći javne politike, poštuje svoje interese i usklađuje ih istovremeno sa prioritetima i interesima lokalne jedinice.

To je plastično pokazao na primeru grada Niša kada država iz jednog svog resursa, iz Ministarstva odbrane deo svojih kapaciteta prebacuje Ministarstvu obrazovanja, odnosno kada Vojska Republike Srbije daje deo kasarne „Filip Kljajić“ gradu Nišu za potrebe izgradnje univerziteta i tako država, u stvari stvarajući te nove kvalifikacije za budućnost, nije doprinela samo gradu Nišu i omladini grada Niša, nego doprinosi kadrovski i svojim strukturama.

Zato u danu za glasanje mi ćemo podržati ovaj zakon i hvala svima na ovome.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Ovaj član se bavi objašnjenjem i značenjem izraza koji se koriste u ovom zakonu. NJih ima ukupno 17, a ja sam predložio da se doda i 18 izraz.

Pomenuću samo neke, kao što su učesnici u planskom sistemu, ostali učesnici u planskom sistemu, koordinacija javnih politika, analize, praćenje, sprovođenje javnih politika, vrednovanje učinka javnih politika i naravno sam izraz – javna politika. Predložio sam da se doda i izraz – efikasnost planiranja.

Mislim da je potrebno da prilikom svakog planiranja unapred izračunamo i efikasnost. Kada se kaže efikasnost misli se na brzinu realizacije i na korist. Kada se kaže korist, ne misli se samo na finansijsku korist nego se misli i na neke druge koristi kao što su ekonomska, kulturna, odbrambena, nacionalna, obrazovna, ekološka ili neka druga korist.

Ministar Đorđević je kroz jedan jednostavan i klasičan primer pokazao kako javna politika može da bude transparentna i korisna kada je efikasno isplanirana i to na primeru grada Niša, kako država tamo koristi svoje resurse i preusmerava ih kako bi se iskoristili na maksimalno mogući način. Država, odnosno Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije donela je odluku da deo svojih resursa prebaci u drugo ministarstvo, odnosno Ministarstvo obrazovanja, odnosno da deo kasarne „Filip Kljajić“, ako se ne varam, da na korišćenje gradu Nišu zajedno sa pratećim objektima kako bi se iskoristio za izgradnju univerziteta u Nišu. Tako upravljanom javnom politikom država nastoji da iskoristi sve svoje kapacitete u korist grada Niša i to ne samo u korist grada Niša nego i studenata i omladine ne samo Niša, nego i čitavog tog regiona i da na taj način efikasnim planiranjem stvori nove stručne kadrove.

Sada kada država želi nešto da da, da preusmeri, da stvori nove kvalifikacije, zarad upošljavanja kapaciteta, mene interesuje da li će ovi vajni opozicioni lideri koji su se grčili po Beču ili su išli po Centralnom parku u NJujorku i gledali cveće, odnosno gledali kako trešnje cvetaju, da li će sada doći u Niš da protestvuju protiv jedne ovakve odluke od koje će imati koristi ne samo grad Niš, ne samo omladina u Nišu, nego i cela Srbija. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Zakona o planskom Republike Srbije i predložio sam da se doda stav 2. koji kaže – Planskim sistemom se afirmiše sveukupan razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta.

Podneo sam ovaj amandman sa željom da se dodatno definiše predmet ovog zakona, da se na taj način pojasni kako bi svi građani mogli da shvate njegov značaj, da možemo da ga približimo građanima i da ga na ovakav način kroz diskusije o amandmanima dodatno promovišemo.

Slušali smo danas oprečne stavove za i protiv. Većina je za, jedan deo je protiv, a ja lično ne vidim razlog da iko ima nešto protiv da može da se usvoji ovakav zakon u planskom sistemu Republike Srbije, zakon kojim se regulišu i javne politike unutar Republike Srbije, osim ako to nije marketinški čin, marketinški politički čin, a ne verujem da je to politika, jel sama politika apriori protiv svega i nije neka politika nego je to negacija politike.

Politika je kada imate ideju, kada sa tom idejom želite da nešto ostvarite da unapredite svoju zemlju na svakom polju, da je učinite boljom, da verujete u svoje građane, da verujete u svoj narod. Zato želim da podsetim na reči predsednika Vučića, izrečenih ne tako davno, pre koju godinu, koji kaže – počeli smo da verujemo da možemo da stvorimo.

Verujemo u sebe i u Srbiju, počeli smo da menjamo i da na tim promenama gradimo temelj sopstvene budućnosti i budućnosti ove zemlje. Tako i ovaj zakon koji je došao ovde, u stvari kada ga budemo usvojili, naša želja da naša zemlja Srbija, što brže postane jača i bolja. To je politika kojom ćemo se mi voditi i zato u danu za glasanje pozivam da podržimo ovaj zakon i podržimo ovaj amandman. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Ružiću sa saradnicima, danas je bila burna sednica. Posmatrali smo sukob opozicije sa pozicijom, sukob unutar opozicije, posmatrali smo razne performanse, igrokaze, prebacivalo nam se da se ne držimo dnevnog reda, i to su nam prebacivali oni koji su donosili amandmane…

(Žagor)

(Predsedavajući: Nastavite po amandmanu.)

Podneo sam amandman na tačku 4. koja se bavi principima, a inače smo do sada kroz članove 1, 2. i 3. bili upoznati sa pojmovima, sa ciljevima, evo, i ovaj amandman se odnosi na principe. Jedan od tih principa je princip jednakih vrednosti, a taj princip jednakih vrednosti sticanja kvalifikacija kaže da je moguće bez obzira na godine života, bez obzira na pol, bez obzira na teškoće i smetnje u razvoju, bez obzira na rasu, bez obzira na mesto stanovanja, bez obzira na naciju…

Zahvaljujem se, kolega Damjanoviću, što dobacujete, ali to pokazuje koliko ste vi u suštini nezreli kada se ovako ponašate u trenutku dok vaš kolega poslanik govori.

Predsedavajući, da se vratimo na temu.

U tački 3) pojavili su se pojmovi informalnog i neformalnog učenja za koje se pokazalo da su ciljevi NOKS-a, odnosno Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije i oni su usklađeni sa evropskim preporukama. Prvo je taj termin usklađen i nazvan je validacija neformalnog i informalnog učenja, a u skladu sa evropskim normama nazvan je validation of non-formal and informal learning. Tako da mi je drago da su neki pojmovi postali ciljevi koji su prihvaćeni…

(Predsedavajući: Vreme.)

Hvala vam, predsedavajući.
Hvala predsedavajući.

Evo, ja sam podneo jedan amandman, treći po redu, uprkos protivljenju gospodina Živkovića i preporuci da poslanici vladajuće koalicije ne podnose amandmane.

Kao što sam rekao, ovo je moj treći amandman, treći od nekih 300 koliko je podnela SNS, a nasuprot 1300 amandmana koliko je podnela opozicija. Za razliku od njih, samo par poslanika iz opozicije je danas tu u sali, a mi smo svi ovde i svi diskutujemo o svojim amandmanima. Pročitali smo zakone, razumeli smo ih, branimo ih, pokušavamo da ih približimo građanima.

Amandman koji sam podneo po članu 3. predloga zakona da se doda tačka 10. koja glasi – obezbeđenje sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta. Član 3. odnosi se na ciljeve nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, a jedan od ciljeva je i svakako razvoj Republike.

S obzirom da sam u prethodnom obraćanju izdvojio neformalno i informalno učenje, obrazovanje kao i celoživotno učenje, iako se neki poslanici ovde protive takvom izražavanju, dobro je da ovi pojmovi postoje kao neki od ciljeva nacionalnog okvira kvalifikacija, a osim ciljeva NOKS, bitni su i principi. Jedan princip je posebno meni privukao pažnju i interesantan mi je, a to je princip jednakih mogućnosti.

Taj princip jednakih mogućnosti kaže da su moguće kvalifikacije bez obzira na godine života, bez obzira na pol, teškoće, smetnje u razvoju, rasnu, nacionalnu i kulturnu i socijalnu kulturu, etničku i versku pripadnost, bez obzira na jezik, na seksualnu orijentaciju, bez obzira na mesto boravka, materijalno i zdravstveno stanje i druga lična svojstva.

Pozivam poslanika, pošto nemam više vremena, da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, evo čuda – poslanik podneo amandman, pa se javlja za reč. Možda bi trebali da se izvinimo, što kao poslanici vladajuće strukture, odnosno vladajuće grupe podnosimo amandmane, mladom gospodinu Aleksiću, ali šta da radimo? To je naše pravo, naša obaveza. Hteo sam da podnesem, umesto amandmana, zahtev za subvenciju za kupovinu traktora, ali to danas nije na dnevnom redu.

Koristim ovo pravo da kada neko kaže „briše se član zakona“, naše je pravo da kažemo „ne briše se član zakona“. Možda treba da podnesemo amandmane na kojima će da stoji da treba član da se boldira, da se podebljaju slova da bi se na takav način dalo na značaju.

Podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona i predlažem da se doda stav 3. koji kaže – NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta. To sam predložio na osnovu drugog cilja NOKS-a koji kaže – razvoj standarda kvalifikacija zasnovan na potrebama tržišta rada.

Ovim amandmanom sam hteo da skrenem posebnu pažnju na značaj donošenja ovog zakona u Nacionalnom okviru kvalifikacija, jer NOKS-om se uspostavlja integrisani jedinstveni sistem koji obuhvata sve nivoe, koliko se sećam, ima ih osam, i sve vrste kvalifikacija koje su grupisane u četiri grupe, a to je osnovno, srednje, akademsko i strukovno obrazovanje. Usvajanjem ovog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije on postaje instrument za uređivanje, povezivanje oblasti kvalifikacija i tržišta rada i stimulativni je osnov za primenu celoživotnog učenja.

Ovim zakonom se uspostavlja i sistem za razvrstavanje klasifikacija, klasnost, koji je usklađen sa međunarodnom standarnom kvalifikacijom obrazovanja, poznatom pod šifrom ISCED-13F, a uloga NOKS-a je da se povezuje sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Želja onih poslanika koji kažu da se ovo briše nije ništa drugo nego želja da Srbija ostane prosvetno neuređena, pravo neuređena i bez pravih planova.

Srpska napredna stranka ne želi tako nešto i SNS želi da ovaj parlament preuzme ulogu za šta i postoji, a to je da donosi zakone, a nikako da preuzme ulogu gumice i da briše zakone. Ne bih se složio sa zamerkom pojedinih poslanika da zakoni ne treba da budu ovako precizni, da ne treba da budu detaljni i da treba nešto ostaviti za podzakonska akta, jer mislim da uređenjem i detaljnom regulacijom ovakvog zakona podzakonska akta postaju još preciznija, još bolja i na taj način se sprečava zloupotreba, pronalaženje rupa u zakonu i birokratska zloupotreba ili loše tumačenje zakona.

Ne slažem se sa zamerkom koja je upućena ministru da je sklon čestim promenama zakona, jer mislim da je to dobro na osnovu usklađivanja zakona i nekih stvari koje se dešavaju u praksi. Sećam se reči ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića, predsednika gradskog odbora SNS Beograda, koji je rekao – ako treba zakon ću menjati na svakih mesec dana, kako bi zakoni bili što bolji. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Evo, mi smo ušli već u deseti, deveti sat od jutros kako smo ovde, neki poslanici su bili malo nervozni, neki su bili razdraženi, neki su se smejali, ali sve je to dokaz da smo se svi zajedno malo već umorili, ali i to nije ništa čudno, ali evo na sreću imamo ovde ministra koji je ovde sa nama strpljivo ceo dan i neki bi rekli da mu je to i posao, ali osim što mu je to i posao, on je aktivno učestvovao u diskusiji danas ovde, zajedno sa svojim saradnikom, što je za svaku pohvalu.

Želim da kažem da sam podneo amandman na član 2. predloga, predložio sam da se doda tačka 15. koja glasi – Afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na upošljavanje kapaciteta.

Hteo bih da pohvalim i naše dvoje kolege poslanike koji su danas ovde aktivno učestvovali u razradi ovih amandmana i utrošili smo ovoliko sati, već smo došli u kasne sate, ali ne baš toliko kasne i da kažem da nije ni čudo što koriste i tako neke zapise svoje, neke pisane stvari sa kojima se pomažu dok govore, jer sve je to ovde živa reč i skloni smo da pogrešimo.

Ovi zakoni koje smo dobili su pisani i kada bi smo sve ovo pamtili i kada bi smo sve ovo učili na pamet, sve zakone koje smo dobili, a u stvari ima ih pet na sednici koliko smo ih dobili, i kada bi smo sve amandmane učili napamet, mislim da bi smo na osnovu tačke 14. priznavanja prethodnog učenja, odnosno termina koji se koristi, izjednačava se sa terminom validacije normalnog i neformalnog i informalnog učenja i celoživotnog učenja, možda bi po NOKS mogli da dobijemo i neku titulu, jer zamislite da sledeće četiri godine mi učimo zakone napamet i posle četiri godine da nam se prizna to stečeno učenje, odnosno celoživotno učenje.

Toliko za sada, ne bih više da dužim, pošto smo već okasnili, a i drage moje kolege treba da se jave za reč. hvala.
Hvala predsedavajući.

Hteo sam da postavim dva pitanja. Prvo pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, gospođici Ani Brnabić, a drugo pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde u vezi afere koja je nastala posle rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i istragom utvrđene štete nanesene budžetu od 642.333.856 dinara i 52 pare, a sve se to dešavalo za vreme administracije gospodina Dragana Đilasa.

Da se vratim prvo na prvo pitanje premijerki – kada možemo očekivati prve pozitivne pomake posle istorijske odluke predsednika Republike Srbije i predsednika Srpske napredne stranke, gospodina Aleksandra Vučića, da se objavi rat beloj kugi i da se poboljša natalitet, da se krene u spas porodice, da se krene u spas nacije, da se krene u spas Srbije? Svi oni koji su iskoristili svoje pravo i slobodu, a to u demokratskoj državi kao što je Srbija imaju pravo da urade, i uputili kritike na osnovu jedne takve istorijske odluke predsednika Vučića, moram da kažem da su takvom odlukom sebe svrstali na onu stranu i pokazali da su oni protiv porodice i protiv poboljšanja nataliteta i protiv spasa Srbije.

Da li oni to rade iz lične nemoći, besa što se oni toga nisu setili ranije ili rade iz ličnog animoziteta prema Aleksandru Vučiću, ili možda rade po zadatku, ne znam, to će oni da odgovore, ali vidim da su i sinoć neki imali zadatak ili su priželjkivali da vide Srbiju na kolenima, da vide Srbiju bačenu na pod? Ali, mudrom politikom Vlade Republike Srbije, rukovodstva države Srbije, Aleksandra Vučića i svih koalicionih partnera u Vladi, sinoć je sprečen veći sukob.

Moram da kažem da svi oni koji su sinoć priželjkivali i koji su videli i pomislili da je gospodin Đurić ponižen moram im reći da se varaju. Iako je bio savijen, iako su ga vodili kao razbojnika, oni teroristi iz UČK ili OVK, kako god da se zovu te terorističke organizacije na Kosovu, on nikada nije bio uspravniji i nikada nije bio viši i dok su mu ti trgovci organima gurali glavu ka zemlji dole, ja vam ovo moram reći, da ja njegovu glavu nikad nisam video uzvišenijom i nikad nisam video ponosnijom. On je sinoć bio simbol opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to tako moramo i da doživimo svi kao nacija. Svi oni iskrivljeni menataliteti i karakteri, koji su sinoć u podaničkom zanosu gledali otvorenih usta i otvorenih očiju ka svojim mentorima šiptarsko-zapadnim mentorima, i koji su molili za deo krvavog kolača ukoliko dođe do nekog haosa na Kosovu i Metohiji moraju da shvate i da čuju reči predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da je Srbija odgovorna država i da će donositi odluke hladne glave. Ja sam moju glavu ohladio, a onima koji veruju u sve ono suprotno poručujem danas odavde, onako u žargonu, o'ladite bre malo.

Sad bih se vratio na ono drugo pitanje koje sam hteo da postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova, a u vezi nestanka 642.333.856 dinara i 52 pare, kako je istraga utvrdila, i kako je istraga isto utvrdila da je izvođač radova u toj aferi posle rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra da je firma uzela protivpravno i prisvojila protivpravnu dobit od 130.000.000, postavljam pitanje – gde je završilo 512.000.000 dinara za vreme i odgovornosti gospodina Dragana Đilasa.

Godine 2009. je raspisana javna nabavka i odvojeno milijardu i 100 miliona za rekonstrukciju Bulevara. Svi su znali od ponuđača da je milijardu i 100 odvojeno osim jedne firme koja je očigledno znala da je mnogo više para odvojeno, jer je stigao kredit od 600 miliona, odnosno šest miliona evra. I naravno, možete zamisliti, ta firma je dala ponudu od milijardu i 700, skoro 60% veću ponudu je dala od drugih i naravno dobila je taj posao.

Ugovor je potpisan 31. decembra, nekoliko sati pre dočeka Nove godine i naravno, druge firme nisu po Zakonu o javnim nabavkama obaveštene da je uopšte odlučeno ko je dobio posao, nego su devet dana kasnije dobile obaveštenje da je istekao rok od osam dana žalbe.

Kada su Dragana Đilasa pitali zašto je prekršio Zakon o javnim nabavkama, on je odgovorio da Zakon o javnim nabavkama nije ni primenjivan, nego da je primenjivano neko, kako se sećam, pravilo poslovanja kreditora i na taj način je suspendovao zakon Republike Srbije. Možda je to taj neki leks specijalis koji gospodin Živković nama svaki put ovde spočitava kada god radi dopunu dnevnog reda.

To je pitanje na koje moramo da odgovorimo. Nemam više vremena, zahvaljujem se predsedavajući.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega želim da čestitam slavu Svetog Luku svima onima koji danas slave, a posebno bih pozdravio i građane Beograda.

S obzirom, da će moje pitanje koje sam hteo da postavim ići Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, ali pre svega hteo sam da postavim pitanje predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković, a podstaknuto ovim dešavanjima koji su se danas izdešavali, maltene sam i zaboravio šta sam hteo da postavim kao osnovna pitanja, a to je da li će se pred ovim domom naći predlog, odnosno rešenje o pooštravanju sankcija za pojedince ili grupe, poslaničke grupe koje zloupotrebljavaju ovaj dom i koji u određenim perfomansama šalju ružnu sliku o ovom domu?

Naime, mislim da bi trebalo pooštriti sankcije pogotovo kada u nekoj šekspirovskoj dramaturgiji ili hamletovskoj nedoumici recitujemo kamen u kupusaru nazivajući ga kamenom zemlje Srbije ili upadajući u kancelariju predsednice Narodne skupštine, a sa druge strane govorom mržnje negirati postojanje određenih naroda i nacija i njihovog prava na opredeljenja jezika, mislim konkretno na bošnjački narod i negiranje postojanja teritorije na kojoj oni žive. To je bilo prvo pitanje gospođi Maji Gojković, predsednici Narodne skupštine.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim se baš zasniva na onome što sam pozdravio građane Beograda i ono je inicirano time što će se uskoro desiti, bar mislim da će biti samo ili možda i ne, ali biće gradski izbori, odnosno izbori za Skupštinu grada Beograda i odbornike u Skupštini grada Beograda. Svi znamo da tenzije rastu i da političke partije predlažu svoje kandidate, obelodanjuju se imena. Neke predlažu političke partije, a neki idu okolo i skupljaju podršku i pokušavajući da sada prikažu se kao mesije koji će verovatno tamo negde preći preko Kalemegdana, sići dole na obale Beograda, lupiti štapom o obalu, raširiti vode savsko dunavske i povesti kako oni u svojoj brizi za ovaj narod kažu, napaćeni narod povesti verovatno preko velikog Ratnog ostrva tamo negde, za njih bolje juče, u neku 2009, 2010, 2012. godinu.

Podstaknut time želim da svi kandidati koji budu predloženi od strane političkih partija ili bilo kako da bude sve transparentno i da se u ovom domu kroz poslanička pitanja diskutuje o svakom od njih i da se građanima približimo ko su oni, šta su oni, kakva su im dela bila, pogotovo oni koji su bili na nekoj javnoj funkciji, koji su donosili odluke u ime ovih naših građana, da se tačno zna šta su radili, kakve su odluke donosili, šta danas rade i šta možemo sutra da očekujemo od njih ukoliko budu, eto, nekim slučajem izabrani.

Pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i pravde je zasnovano na diskusiju gospodina Markovića pre neki dan, jednog vica koji sam čuo sad skoro, u stvari nije to ni vic, to je više neka pošalica, čak nije ni smešna, ona je nekako komitragična. Jedan prosto proširena rečenica,koja je više… Prosta zato što se to prosto ne može dogoditi, a proširena zato što se želi njom da se kaže šta to subjekat želi da bude, a ona glasi, Dragan Đilas želi da bude gradonačelnik Beograda opet. Pošto mi ne možemo gospodin Đilasu i niko nema prava da mu zabrani da se kandiduje, jer ustavno pravo njegovo da je da bira i da bude biran. Želim samo da kroz ovakva pitanja pomognem građanima Srbije, da se prisetimo svega onoga što je rađeno i da znamo kakvi su nam benefiti. Da li imamo neke dobre koristi, ili imamo neke posledice koje i dan danas trpimo iz tog perioda kada je on odlučivao.

Želeo sam da postavim pitanje, da li je postojala indicija ili da li se neko bavio istragom, odnosno praćenjem toka novca koji su iz budžeta Grada Beograda odlazile prema nekim firmama koje su vršile usluge prema Gradu Beogradu, a koje je plaćao gospodin Đilas iz budžeta, a da te firme nekim slučajem nisu sarađivale sa privatnom firmom gospodina Đilasa koje su opet preko te firme dobile, zakupljivale minutažu preko nekih medija koje su bili opet u direktnoj vezi sa budžetom Grada Beograda jer su finansirane, subvencionisane i darivane od strane Grada Beograda? Tu bi trebalo pogledati, jer možda postoji neko delo zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticaja ili pribavljanja protiv pravne dobiti sebi ili trećem licu.

Drugo pitanje koje sam hteo da postavim, a to je opet iz diskusije gospodina Markovića, on je verovatno podsetio sve one moje ljude i prijatelje oko mene koji su mi postavili pitanje – šta je bilo sa stepenom odgovornosti gospodina Dragana Đilasa u aferi - Bulevar? Svi znamo ko je bio alfa i omega…
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da postavim dva pitanja, jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministru gospodinu Nedimoviću, a drugo ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Prvo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je da li mogu da se preispitaju propisi i kriterijumi u vezi kvaliteta namirnica koje koriste građani Srbije, a koje se uvoze ili proizvode od strane stranih kompanije koje rade na našem terenu, pa čak i od kompanija koje su domaći proizvođači?

Opšte je poznato da između zemalja članica EU kvalitet hrane, odnosno proizvoda koji su u istom pakovanju se razlikuju od zemlje do zemlje, tako da i među njima, iako EU pokušava da ima zajedničku standardizaciju i zajednički kvalitet, dolazi do velikih odstupanja. Onda nije ni čudo da kod nekih namirnica koje se iz EU izvoze u Srbiju dolazi do velikih razlika, pogotovo što neke stvari u kvalitetu nisu kod nas zabranjene i dozvoljene su za ljudsku upotrebu.

Kao najbolji pokazatelj za tako nešto je bio češki ministar poljoprivrede koji je napravio štih probu i uzeo je nasumično 21 proizvod koji se koristi u ugostiteljstvu i uporedio ga sa proizvodima koji se koriste u Nemačkoj, Francuskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Ustanovio je da od 21 proizvoda samo tri proizvoda su identična kao u Češkoj. Slovački premijer je napravio još jedan iskorak, pa je zapretio Evropskoj komisiji uvođenjem embarga na namirnice koje su u istoj ambalaži, a nisu istog kvaliteta.

Kada već postoji ta razlika, onda nije ni čudo da neke stvari koje dolaze kod nas sadrže neke supstance kao što su neki aditivi koji su kod njih zabranjeni, a kod nas su još uvek dozvoljeni. Voleo bih da neko od naših ljudi iz izvršne vlasti ima tu kuraž, pa da sam napravi neku štih probu i da pokuša da uporedi kakvog su kvaliteta namirnice kod nas, a kakvog su kvaliteta u EU odakle dolaze kod nas.

Tako smo došli do onog pitanja koje sam hteo da postavim, a konkretno se radi o konzervansu elmugatoru E-407, tj. karogenanu. Veoma teško se izgovara, ali veoma lako se guta. Mene interesuje da li mi možemo da preispitamo ponovo štetnost tog aditiva? Karogenan je po istraživanjima genotoksičan, što znači da vrši na nivou gena mutacije, čak do drugog i trećeg kolena se sprovodi.

Inače, Agencija za istraživanje tumora IARC, sa sedištem u Lionu, u Parizu, dala mu je oznaku 2B izazivača tumora, što znači da je on opasan izazivač koji stvara probleme u digestivnom traktu, izaziva karcinom debelog creva i jedan je od uzročnika hronove bolesti. Kod nas ga ima u mesnim prerađevinama svih vrsta, u kremovima i čokoladama. Što je najinteresantnije, u ovom periodu sada, ovog vrućeg perioda kada se koristi najviše sladoled, najviše ga ima baš u tim sladoledima koji se sada koriste i koji koriste najviše deca, zato što se koristi kao zaslađivač pošto je polusaharin, a i koristi se kao zgrušivač, odnosno da napravi gustinu, kozistenciju proizvoda.

Drugo pitanje sam hteo da postavim ministru Lončaru. To je malo više informacija, ali s obzirom da je on informisan oko samog događaja, pa sam hteo samo da ga pitam da li se nešto preduzelo i dokle se stiglo, jer u ovoj eri borbe malignih oboljenja, kada se pokušava da se preventivom sprečava i smanjuje broj obolelih, mi imamo situaciju da se s jedne strane na jednom nivou čine velike stvari, a sa druge strane stvaraju na jednom nižem nivou mali bogovi i preuzimaju stvari u svoje ruke i jednostavno svojim nedelovanjem sprečavaju da se jedan dobar deo populacije neadekvatno leči.

Za to je primer Dom zdravlja Grocka i mamograf koji je dobijen od strane japanske ambasade pre šest godina. Za šest godina taj mamograf nije stavljen u snagu i 50 hiljada žena sa teritorije opštine Grocka je uskraćeno za preventivno lečenje, odnosno otkrivanje malignih oboljenja u ranom stadijumu.