Hvala, poštovani predsedavajući.

Predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, uvaženi sugrađani, budžet za 2019. godinu je sačinjen racionalno. Uvek se pitamo koliki će biti deficit, a planiran je od 0,5%, naravno, sa tendencijom suficita na kraju godine, jer konačno smo mi u situaciji i uvek težimo tome da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Imamo podršku fiskalnog saveta i ono što ću ja naglasiti jeste, pre svega, sva mera i rasterećenje privrede je ulaganje u istu.

Više želim da govorim o zakonima koji su, naravno, direktno naslonjeni na budžet Republike Srbije za 2019. godinu i ono što utiče na privredni ambijent, na investicije, na ulaganja.

Definitino su primetni veliki koraci po pitanju izmena i dopuna Zakona o stečaju. U čemu se to ogleda? Ogleda se, pre svega, zato što želimo da poboljšamo pravni okvir, da zaštitimo prava poverioca, naravno, da se poveća protok informacija i sigurnost informacija između stečajnog upravnika i poverioca, ali takođe i da svi poverioci imaju uvid, naravno, u troškove samog stečajnog postupka.

Šta je cilj? Cilj je da, bez obzira koliko je poverilaca, oni jednako utiču na odabir stečajnog upravnika, ali takođe, bez obzira na visinu njihovog potraživanja, utiču na sam plan reorganizacije tog preduzeća.

Mnogo je dobrih privatizacija koje su sprovedene u Srbiji. Pomoć preduzećima koja su bila u ponoru i u stečaju i jedno od njih je i zrenjaninsko brodogradilište, firma „Rubikon“, odnosno kompanija je uložila 96 miliona dinara da bi ih blata izvukla tu kompaniju i danas se ljudi tamo zapošljavaju, rade i proizvode se brodovi.

Definitivno da su primetna i unapređenja dosadašnjih nekih rešenja kroz Zakon o ulaganjima. Šta je cilj ovog zakona? Najbitnija stavka jeste da se smanji stopa nezaposlenosti. Mi konstantno utičemo na tu stopu i dobri smo u tome. Međutim, uvek želimo bolje rezultate i poboljšanje po tom pitanju. Međutim, neophodna je jednakost domaćih ili stranih, kao i pravnih ili fizičkih lica koja će se pojaviti kao ulagači i neophodno je omogućiti veću zaštiti njihove poslovne strategije. Zahtevamo da se najviše ulaže u manje razvijena područja. Vlada Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, kao i lokalne samouprave imaće tu mogućnost da naprave takve mere pomoći u vidu podsticaja poreskih, naravno, i carinskih, ali i oslobođenja od taksi. Od ulagača se zahteva da konstantno izveštavaju o tome šta su njihovi poslovni poduhvati, naravno, uz čuvanje te poslovne tajne, čisto da ne bismo došli do nekog kontra efekta i da se ne bi od investicije odustalo.

Ja mogu da posvedočim tome kolika su zalaganja kako bi se održao konstantan rast toga da je privredni ambijent veoma razvijen i da se zaista zalažemo za dobre pregovore sa ulagačima.

Šta je ono što ide tome u prilog? Jeste da je u prethodne tri ili četiri godine otvoreno mnogo više kompanija i preduzeća, nego u prethodnih 20. Moram reći da jedna od najvećih investicija na Balkanu, odnosno u ovom delu Evrope, u iznosu od jedne milijarde dolara dolazi upravo u grad na Begeju, u Zrenjanin, i hvala predsedniku Aleksandru Vučiću, vi ste ministre to pomenuli, koji je danas bio u Zrenjaninu i otvorio korejsku kompaniju „Eseks“. U nju je uloženo 30 miliona evra. Naravno, to je veliko zalaganje cele Vlade Republike Srbije, ministra Kneževića i moje lokalne samouprave, jer ste se potrudili da pomognete gradu Zrenjaninu.

Ono što je neizostavno u celoj priči, naravno u sprezi sa prethodnim zakonima, jeste Zakon o privrednim društvima koji je formiran tako da pomaže pri rangiranju Republike Srbije na rang listi Svetske banke, odnosno Duing biznis listi za 2018, 2019. godinu. Šta je cilj ovog zakona?

Postojale su određene anomalije po pitanju pečata. Primećeno je da je od privrednih društava traženo da je neophodno da postoji pečat i, u skladu sa članom 25. ovog zakona, to više neće biti obaveza. Samim tim, nećemo dolaziti u situaciju da je određeni pravni postupak prekinut. Neophodno je da imamo sve podatke o zaposlenima i o funkcijama članova odbora, direktora i ono što će biti akcenat, svakako, jeste razvoj javno-privatnog partnerstva.

Iscrpan je bio rad Vlade pri formiranju budžeta za 2019. godinu. Moram priznati da nisam primetila ni jednu anomaliju. Stoga, u daljim primenama budžeta i zakona koji su na dnevnom redu, želim vam puno uspeha. Naravno, podržaću sve predloge zakona.

Međutim, takođe, moram da kažem i da se osvrnem i na to što su predlozi za sudijske funkcije, kao i zamenike javnih tužioca.

Moram reći da poštujem njihove lične i profesionalne odlike pojedinaca koje su naveli. Međutim, nisu dovoljne. Prosto, ima boljih kandidata i stoga, u skladu sa Poslovnikom, osporavam odluku o predlogu kandidata koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Loznici, Nenada Lazarevića, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Loznici, kao i predlog kandidata za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, Evu Ognjanović, korisnika početne obuke u Pravosudnoj akademiji i tražim da se Skupština pojedinačno izjasni o kandidatima. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, sistem reagovanja u vanrednim situacijama bio je pred velikim izazovima u prethodnom periodu i u bližoj i u daljoj prošlosti imali smo situaciju susretanja sa elementarnim nepogodama. Godine 2014. velike poplave zadesile su našu zemlju. Obrenovac je apsolutno preplavljen, 2008. godine Kraljevo je zadesio zemljotres, 2005. godine Jašu Tomić, u neposrednoj blizini mog Zrenjanina, zadesile su katastrofalne poplave. Posle toga je trebalo oporaviti poljoprivredu, kao i mnoga domaćinstva, a oktobra 2018. desio se požar u okolini sela Belo Blato.

Mi se ne nalazimo na takvom podneblju da su česti požari, kao što je to u Grčkoj ili Turskoj. Međutim, dešavaju se takve nesreće i sa svojim prijateljima, kao i spasiocima, bila sam u epicentru tog požara i mogu vam reći bilo je katastrofalno, kada vidite da jedan prirodni rezervat, kao što je Carska bara, gori. Najviše smo se uplašili zbog toga jer su gorele njive, usevi od kojih meštani Belog Blata žive, jer se bave proizvodnjom trske. Međutim, mnoga staništa biljnih i životinjskih vrsta su razorena.

Zahvaljujući dobro organizovanim vatrogasnim jedinicama, kao i dobrovoljnim vatrogasnim udruženjima, taj požar je lokalizovan, saniran i ugašen. Međutim, organizovali su se i poljoprivrednici svojom mehanizacijom, koji su izašli na teren, jer su bili neophodni. Ono što je bitno kod zakona koji su na dnevnom redu, jeste da imaju dobru osnovu. Očekujem izuzetnu i apsolutnu primenu i, obzirom da se staram i trudim da unapređujemo sistem u vanrednim delovanjima tih situacija, podržaću predložen set zakona. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, sistem reagovanja u vanrednim situacijama u prethodnom periodu bio je na velikim izazovima. U toku 2014. godine, kada su nas zadesile velike poplave angažovano je mnogo ljudi iz sektora policije, vojske, ali naravno i dobrovoljaca, obzirom da je bilo narušeno 24 opštine i da je šteta procenjena u iznosu od milijardu i 525 miliona evra. Međutim, nije to jedina elementarna nepogoda koja pogađa našu zemlju. Postoje i one nešto manjeg intenziteta, hvala Bogu, međutim, dešavaju se i tu je požar.

Sada mi je u potpunosti jasno kada vidim šta je u stvari nedostatak razvijene svesti kod ljudi i zbog čega toliko apelujemo. Na žalost mojih sugrađana i mene, u toku oktobra meseca desio se požar u okolini sela Belo Blato i gorelo je 800 hektara zemljišta, zadesio je požar i deo prirodnog rezervata Carska Bara. Tih dana, bez obzira što je bio jak vetar koji je nanosio požar na selo, moram da naglasim da Beloblaćani žive skoro isključivo od proizvodnje trske i njihova jedna od primarnih delatnosti jeste bila narušena a narušeno je naravno i stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Verujte, na terenu je bilo strašno.

Zahvaljujući pripadnicima vatrogasnih jedinica ali i dobrovoljačkim vatrogasnim udruženjima, pre svega i poljoprivrednicima koji su svojom mehanizacijom izašli na teren, oni su omogućili da se požar ugasi.

Šta je uzrok? Uzrok je nepažnja, uzrok je onda kada mislimo da vladamo situacijom, deci se da neko ipak zapali otpadni materijal ili strnjište. Dovoljan je momenat nepažnje da se to otme kontroli i da zaista budu nesagledive razmere štete koje se pričine. Molim sve da se pridržavaju zakona i da usliše sve apele koji o tome govore i stvarno, obzirom da zakoni koji su na dnevnom redu imaju dobru osnovu, ja se nadam i očekujem apsolutnu primenu i u želji da unapređujemo sistem upravljanja vanrednim situacijama podržaću naravno sve predloge zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, poštovani sugrađani, ne volim puno da govorim o prošlosti, a još manje volim one koji su kratkog pamćenja. Uglavnom su kratkog pamćenja oni koji su i kratke pameti i ta gospoda je bila u stanju da uruši finansijski sistem i privredu Srbije.

U moru preduzeća koja su ugasili, upropastili jeste „Begej“, zrenjaninsko brodogradilište. Dvadeset petog oktobra 2018. godine, za vreme mandata Vlade SNS, u Zrenjaninu se otvara preduzeće „Rubikon“ na istom mestu gde je bio nekadašnji „Begej“. To je investicija od 1,6 miliona evra. Mi ćemo imati tu čast da će ministarka Mihajlović otvoriti tu kompaniju i samim tim obeležiti nastavak radova na obilaznici magistralnog puta oko Zrenjanina, koji su dužine 3,7 kilometara, što će u mnogome doprineti transportu u našem gradu, jer će ga izmestiti iz gradskih ulica, i samim tim obilaznica će dobiti veliki značaj jer će pomoći u komunikaciji i sa industrijskom zonom. To je investicija, gospodo, više od 423 miliona dinara.

Ovo su dodatni razlozi zbog čega ću ja podržati set zakona koji su na dnevnom redu i koji će biti na glasanju u petak. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi sugrađani, imamo izuzetno bitan set zakona na dnevnom redu, zato što utiču na funkcionalnost građevinskog sistema.

Žao mi je što smo u toku jučerašnjeg dana, u toku rasprave u pojedinostima, imali na neki način, omalovažavanje diskusije, obzirom da su se neki samo interesovali da li je direktan prenos u toku na RTS-u, i kada su shvatili da nije, napustili su salu. Mi smo nastavili sa radom i bićemo uporni vezano za diskusiju, vezano za donošenje planova, koji će u budućem periodu uticati na razvoj Srbije.

Ono što govori u prilog tome jeste da je u prvoj polovni 2018. godine zabeležen privredni rast od 4,9%, što čini Srbiju veoma atraktivnom u smislu uspešne ekonomije. Šta je to što utiče na razvoj privrede? To su izvoz i investicije. Gde su zabeležene investicije? U Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Beogradu, Pančevu, Kruševcu, Kragujevcu, Nišu, bojim se da bi neki od centara i zaboravila.

Međutim, ono što je jako bitno i što je za svaku pohvalu, jeste da utičete na razvoj ruralnih sredina, kao što su Vladičin Han, Žitorađa, kao što je Lebane ili Krupanj. I, ono nakon toga, kada se investira u neki od tako malih sredina, sledeći korak jeste da se spoje svi ti krajevi, jeste infrastruktura, na čemu vi svakodnevno radite.

Svedoci smo da je u poslednje četiri godine u Srbiji izgrađeno preko 200 kilometara auto-puteva, preko 200 kilometara državnih puteva, u šta uključujem, naravno, i put između Kaća i Zrenjanina. I ono što nas očekuje u narednom periodu jeste dalji razvoj brze deonice između Zrenjanina i Borče, odnosno glavnog grada Republike Srbije, što će umnogome doprineti našem kraju, ne samo za civilni transport, već i za privrednike. To je mnogo razloga i dovoljno razloga da podržim sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato dobro, radimo na usvajanju Zakona o zaštiti životne sredine, veoma kompleksna oblast, pre svega multidisciplinarna, jer se odnosi na zdravlje ljudi, kao i na razvoj biljnog i životinjskog sveta, kompletno zaštite biljne flore i faune.

Socijalni uslovi svakako da su bitan faktor koji utiče na primenu ovog zakona, jer je neophodno da u kontinuitetu apelujemo građanima kako ne bi postojali pojedinci koji će stalno zagađivati sredinu, odnosno neće voditi računa ni o recikliranju, ni o otpadnim materijalima, niti o izduvnim gasovima. Prosto, doći ćemo u situaciju kada bude ovako dobar zakon na dnevnom redu i mi ćemo ga naravno usvojiti iz tih razloga, jer će doprineti pozitivnim efektima njihove primene.

Mi ćemo i dalje imati pojedince koji neće voditi računa o otpadnim vodama, o otpadnim gasovima, o divljim deponijama i onda, što bi se narodski rečeno reklo, džabe smo krečili.

Možemo uticati ne samo na taj način što ćemo apelovati konstantno, mnoge od mojih kolega su i rekle da je neophodno da se to uvede i u osnovno obrazovanje dece, sa čime se apsolutno slažem. Međutim, ono što je od bitnog značaja jeste da utičemo i na očuvanje autohtonih vrsta. Neophodno je sačuvati i domaće goveče, domaću ovcu, kao i ptice, naravno.

Ali, ono što je presudno, šta čini jednu vrstu, jeste skup, tj. rod životinja koje su sličnih morfoloških ili fizioloških karakteristika sa ovog podneblja i svakako da bi se ponosili da i dalje postoje buša ili slične vrste.

Ono što moram da navedem jeste da bi sačuvali primenu ovog zakona i ono što će nam omogućiti članstvo u EU svakako da jeste korišćenje Zelenog fonda, o čemu su isto govorile kolege, ali i IPARD fondova, kako bismo doprineli zaštiti životne sredine i očuvanju naše zajednice. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim zadovoljstvo s obzirom da je zakon o zaštiti životne sredine na dnevnom redu, i treba da bude, ne samo zbog Poglavlja 27, već prvenstveno zbog nas samih.

Bili smo u situaciji da vaši prethodnici, ne želim da omalovažavam, ali prosto nisu imali sluha, niti vremena da se bave ovom oblasti i s obzirom da su taj problem, odnosno predmet zaštite životne sredine gurali samo pod tepih, minut pažnje nisu mu posvetili. Ja se pitam – zašto? Da li zato što nisu imali dovoljno razumevanja, volje, ali možda i znanja koje svakako da je manjkalo.

Drago mi je da smo mi u prilici da raspravljamo o tome zašto je ovo dobar zakon i da ćemo mi odrediti kako ćemo ubuduće postupati, pravimo plan. Lepo je kada vidimo slike evropskih metropola koje su uređene, mi se negde gnušamo smeća u svom dvorištu, međutim, šta je to što preduzimamo i kako ćemo se voditi u budućnosti?

Plan konačno imamo, imate apsolutan pregled stanja po gradovima, znam da imate katastar i da se vodite time, to je zaista sistemski odrađen posao, imate dobru osnovu za nastavak rada i nadam se iskreno da će se probuditi odgovornost kod svih činilaca društva, kako bismo obezbedili zdraviju životnu sredinu. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Kada kažemo da se otvaraju nova radna mesta, neki se pitaju zašto toliko potenciramo na tome i šta je toliko bitno. Međutim, višestruki su efekti koje oni sa sobom nose. Ne samo da se smanjuje stopa nezaposlenosti što zaista jeste i primarni cilj, već to utiče na veći iznos, priliv poreza koji će biti uplaćeni u budžet. Samim tim to govori da će biti bezbednije i sigurnije penzije i nadamo se u narednom periodu i njihovom porastu.

Ono što je takođe obradovalo Zrenjanin, moje sugrađane, jeste da kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio naš grad, a nakon toga i Kinu, ne dolazi samo jedna kompanija koja proizvodi gume Šan-dong Ling-long Tajer, već još jedna koja je specijalizovana za proizvodnju cinka. To je novih 2.000 radnih mesta za Zrenjanin, za Banat i naravno za Srbiju.

Još jednom zahvalila bi se penzionerima što su istrajali i omogućili nam da preporodimo naš finansijski sistem. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

U periodu do 2012. godine, kada su preduzeća nemilosrdno propadala, propadala je i naša država. Ostajali smo bez sredstava i budžet je zatečen u katastrofalnom stanju. Penzije je nekako moralo isplatiti ljudima koji su ih pošteno zaradili, međutim, nije imalo odakle. LJudi su ostajali bez posla. Hiljade ljudi je ostajalo bez posla i samim tim je sve manje bilo sredstava u budžetu, jer se nisu uplaćivali porezi za penziono-invalidsko osiguranje. Kako to nadomestiti ljudima?

Jeste da se starosna granica u jednom momentu i pomerila, međutim, mnogi ljudi mi kažu da ne mogu ni da zamisle i da ne znaju tačno šta bi radili kod kuće, prosto su navikli na radni odnos, dok drugi jedva čekaju da odu u penziju, neki su se umorili, ali život ide nekim drugim tokom.

Iskreno se nadam da ću svoju penziju bezbrižno dočekati, za nekih 30-ak godina, ali obzirom da smo uspostavili sigurne temelje, ne sumnjam da će tako i biti. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Znate, kada smo počeli sa primenom reformi kako bi se stabilizovao finansijski sistem i ekonomija u Srbiji, jedna od mera jeste bila smanjenje penzija. Neki su bili optimisti, neki pesimisti o tome kakvi će pozitivni efekti biti tih reformi. Međutim, verujte mi, nijednog momenta nisam sumnjala da li se mi nalazimo na pravom putu i moram da se zahvalim penzionerima što su istrajali. Tu su, između ostalog, i moji roditelji, prijatelji, kumovi, rođaci. Mi danas radimo na tome da se penzije povećaju.

Svedoci smo toga šta su rezultati tih reformi, a to jeste finansijska stabilnost, finansijska stabilnost koja je omogućila da otvaramo vrta mnogim investitorima, a ne samo da zatvaramo preduzeća. Zato što smo bili dosledni, istrajni, zato što smo verovali i, pre svega, zato što nas vodi najbolji među nama, imamo mogućnost da otvaramo vrata preduzećima iz Koreje, iz Italije, iz Nemačke, Švedske, Kine i mnogih drugim.

Dolazim iz grada u kom posluju kompanije iz tih zemalja. Verujte mi Zrenjanjin je bio u zapećku, bio je zaboravljen i dosta mi je bilo više da slušam o tome kako je to grad u senci, kako je mračan, mrtav, i to zasigurno više neće biti.

Pre nekoliko dana, odnosno tačnije pre mesec dana predsednik Republike Srbije posetio Zrenjanin kada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije „Šandong Linglong Tajer“. Taj Memorandum je potpisao ministar Goran Knežević sa predsednikom te kompanije, a svedoci smo da pre nekoliko dana je predsednik posetio Narodnu Republiku Kinu. Predsednik Aleksandar Vučić je sa predsednikom Si Đi Pingom potpisao Ugovor o finansiranju i ulaganju u Zrenjanin, ulaganju u Srbiju. Ta investicija je u vrednosti od 950 miliona dolara i neki će se nasmejati ili će im smetati kada kažem da su to istorijske promene i jesu zato što je to nova slika Zrenjanina. To je život za Zrenjanin, Banat, Bačku, za Srbiju.

Verujte mi ponosna sam, izuzetno sam ponosna zato što imamo priliku da otvaramo radna mesta za moje Zrenjanince i za sve sugrađane u opštini Zrenjanin. Verujte mi, krajnja zahvalnost jeste penzionerima koji su nam pomogli da istrajemo i znaćemo da im vratimo. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovani ministre Lončar, obzirom da smo u danu u kom se završavaju rasprave u pojedinostima, ja bih vam se zahvalila na istrajnosti, prilikom rasprave i u načelu.

Zašto kažem u istrajnosti? Stojički ste izdržali ovo zasedanje, ne da bih vas ja ohrabrivala, već prosto zato što ste izdržali neke klevete koje su bile upućene na vašu adresu i svaki put kada ste dobili vreme za reč i za odgovor vi ste sa jednakim nivoom poštovanja odnosili se prema svakom sagovorniku, odgovarali na pitanja i pokazali šta je to profesionalizam.

Međutim, poštovani ministre, čak i da niste dali odgovore na neke od pitanja, na vas i na vaš rad govore rezultati isključivo i ono što pokazuje Ministarstvo zdravlja u poslednjem periodu, koji je to standard, koji se omogućuje i kakav kvalitet našim sugrađanima.

Ono što je ozbiljan problem, jesu nasleđeni dugovi, a jedan od nasleđenih dugova ima i bolnica „Đorđe Jovanović“ u Zrenjaninu od 600 miliona dinara, međutim ta bolnica godišnje izvrši 280.000 pregleda i 18.000 hospitalizovanih ljudi. To je zaista veliki broj i moramo pomoći tim ljudima i tamošnjim zaposlenima. Ono što je prošle godine omogućeno jeste angiosala i novi rendgen koji u naš grad nije ušao već 40 godina.

Međutim, Zrenjanin je još po nečemu jedinstven, a to je da je onemogućena finansijska pomoć ženama u vantelesnoj oplodnji i pomerena je starosna granica za žene koje učestvuju u tom programu sa 41 na 45 godina. Međutim, vodimo računa i o rodnoj ravnopravnosti, samo smo gledali da se žene ostvare kao majke, međutim, neophodno je i muškarci da se ostvare kao roditelji. I, ukoliko u prvoj bračnoj zajednici nisu imali priliku, u drugoj žele i tim parovima je omogućeno da idu na vantelesnu oplodnju. Nije potrebno, da se razumemo toliko u medicinsku struku da bismo znali šta je dobro za građane Srbije, stoga ću ja podržati sve predloge zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Znate, kada zakoni dođu u skupštinsku proceduru, nakon toga budu na dnevnom redu, normalno je da neko podržava te zakone, neko da je protiv njih, neko da kaže – bilo je krajnje vreme da se usvoje, a neko da kaže da još uvek nije vreme za njih. Međutim, smatram da je to normalno u parlamentarizmu, ali nikako ne smemo doći u situaciju da neko kaže da se ne slaže sa ovim zakonima. Neophodno je da jedinstveni zaključak bude – da, slažem se, glasaću za usvajanje ovog zakona.

Onaj ko to ne podrži i ko nije za usvajanje ovih zakona, jednostavno je nehuman. I ne smeju nikako uticati na to da stoje na putu ljudima kojima je neophodan drugi organ radi ozdravljenja. Oni ne moraju imati status donora, međutim, moraju omogućiti onima koji to žele da imaju donorsku karticu.

Takva razmišljanja su mnogo uticala na to da ne mogu da se razviju ruralna naselja i sela u našim opštinama.

Aktuelna Vlada Republike Srbije preko lokalnih samouprava omogućava razvoj lokalnih samouprava i tako je i u Zrenjaninu. Nedavno je omogućeno da stanovnici Jankov Mosta dobiju novu ambulantu, nakon tri decenije, jednako se renovirala i ambulanta u Melencima, omogućen je razvoj i napredak u radu lekovite banje Rusanda, ali su i naselja Zeleno polje i Sava Kovačević takođe dobili nove ambulante. Oni će svakako zapamtiti da je uz pomoć SNS, kao i za vreme mandata Aleksandra Vučića, resornog ministra Zlatibora Lončara, omogućen njihov sigurniji zdravstveni sistem. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Višestruki su pozitivni efekti koji će sa sobom nositi rezultati primene zakona koji su pred nama, iako nam je dobro poznata parola da krv život znači, čime mi razvijamo svest kod ljudi da je neophodno davati i dobrovoljno davati krv, mnogi se nerado odazivaju tim pozivima, da li zato što nisu bili sa druge strane da im je potrebna, da li zato što misle da oni nikad neće biti ili smatraju da njihovih 450 mililitara krvi ne znače toliko puno. Međutim, to apsolutno nije tačno i moram vam reći kako se akcije ponavljaju, tako se svet sve više razvija i pohvaljujem one koji stvarno svaki put daju svojih pola litre krvi.

Moram vam reći da je nedavno u gradu Zrenjaninu održana akcija doborovoljnih davanja krvi, gde smo prikupili više desetina litara i zaista se osećam ponosno i hrabro kada vidim da jedni drugima na taj način pomažemo. Osećam se sigurno i ne samo da jačamo osećaj pripadnosti zajednici, već želimo da pomognemo jedni drugim.

Pretpostavljam koje su tek razmere kada davalac da neznancu deo svog organizma, neko tkivo ili ćeliju i koji je to tek podstrek, ne samo za davalaca, već i za darovanog. Nemamo šansu da čuvamo svoje organe i tkiva iz početka i, nažalost, nekom je potreban drugi, stoga je to herojski podvig pomoći drugoj osobi, naravno, i rodbini gde je negde nepisano pravilo da se to podrazumeva.

Onaj ko se ne vodi tim nivoom problema, već samo da li postoji klima uređaj u domu zdravlja, da li imaju novi računar zbog kartoteke neke ili šta je sa porodilištem, šta je sa populacionom politikom, što su naravno sve bitni segmenti, ali, poštovani ministre, vi morate da vodite računa o svim tim delovima, imate ni malo zavidan posao i veoma je težak.

Pošto smo se dotakli populacione politike, samo da napomenem da je grad Zrenjanin dobio 29,6 miliona bespovratnih sredstava, opštine mog srednjeg Banata 7,7 miliona, kako bi sproveli projekte iz populacione politike za 2018. godinu, što dalje znači da će se uskladiti rad sa roditeljstvom, sa pozitivnim razvojem materinstva. Imamo nameru da otvorimo jaslice i vrtić do 23 sata koji će raditi, obzirom da moji građani rade i u smenama, i to vikendom.

Hvala vam, ministre, što vodite računa o svemu ovome. Zaista da nemamo ovakve zakone ne znam kako bismo i na bolji način pomogli jedni drugima. Stoga podnosim amandman koji će, nadam se, dalje potpomoći razvoj zdravstva u Srbiji. Hvala još jednom.

Hvala predsedavajući.

U više navrata imali smo priliku da čujemo koji su to sve pozitivni efekti koja sa sobom nose zakoni o ljudskim ćelijama i tkivima i imamo dovoljno razloga da pomenem i one pozitivne rezultate koji će uticati na buduće transplantacije, na rad Ministarstva i na to kako se podiže kvalitet u zdravstvu u našoj državi.

Pomenuti zakon precizno i decidno utvrđuje kvalitet i sigurnost po pitanju primene ljudskih ćelija i tkiva. Član 1. definiše u potpunosti kako se to prikupljaju, skladište, kako se to distribuiraju, testiraju i obrađuju ljudske ćelije i tkiva za dalju primenu kod ljudi.

Kada istovremeno ima više primalaca, onda se vodi računa o republičkoj listi primalaca i naravno o pravičnoj doslednosti primene tih organa. Uzimanje ljudskih tkiva i ćelija omogućeno je i, ponavljam, samo ukoliko je lice dalo pismenu ili usmenu saglasnost o tome. Takođe, moguće je uraditi to i od preminulog lica ukoliko je dalo u toku života saglasnost ili ukoliko je njegova porodica, odnosno su članovi porodice dali tu saglasnost i naravno neophodno je da se mnoge dijagnostike urade po pitanju medicinskih kriterijuma.

Ono što je takođe bitno i što ja smatram jako značajnim jeste da su utvrđene i kaznene odredbe. Kada se to čini? Mi znamo i svesni smo koji je to moralni efekat i kakve su to humane vrednosti prilikom davanja tkiva, ali je nesporno da je kažnjivo zakonom bilo koja vrsta uzimanja naknadno prilikom transplantacije nekih organa. Kažnjivo je naravno i rad ustanova koje nemaju definisan način vršenja tih dužnosti, odnosno poslova obrade, skladištenja, čuvanja organa i distribucije naravno, a kažnjivo je i ukoliko ta ustanova ne prijavi Upravi za biomedicinu neku promenu u radu.

Poštovani ministre, ja vam se zahvaljujem na svim naporima, kao i vašem timu, koje ste sproveli da bismo mi usvojili ovakav zakon i ne sumnjam da ćemo to u danu za glasanje učiniti, jer ćete time pomoći mnogim porodicama i njihovim članovima i učiniti ih srećnima. A kada je neko ko je bolestan srećan? Samo ukoliko je zdrav i samo tu želju ima. Hvala.

Hvala predsednice Skupštine Republike Srbije.

Spomenici koji su posvećeni NOB u Drugom svetskom ratu nalaze se na nekoliko lokacija u gradu Zrenjaninu. Oni su podignuti u Karađorđevom parku u samom centru grada, na Spomen parku u naselju Bagljaš, kao i na Žitnom trgu. Ovi spomenici posvećeni su pogubljenim rodoljubima iz 1941. godine, borcima Crvene armije, kao i poginulim za oslobođenje grada oktobra 1944. godine. Širom grada se nalaze spomen-biste, kao i spomen-ploče posvećene ličnostima. Neki od njih su one po kome se grad zove Zrenjanin, narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, kao i kralju Petru Prvom Karađorđeviću.

Ne smemo zaboraviti sve te žrtve i date živote za našu slobodu, našu bezbednost i oni su nas zadužili. Mi imamo moralnu obavezu da omogućujemo razvoj naše države, Republike Srbije, kao i očuvanje mira i stabilnosti. Hvala.