Zbog efikasnosti, odustajem.

Zbog efikasnosti u radu odustajem od obrazloženja.

Zbog efikasnosti u radu odustajem od obrazloženja.

Zbog efikasnosti u radu odustajem od obrazloženja.

Poštovana predsednice, ustupam vreme poslanici, nikad im dosta nije bilo, kako bi stekla dodatno vaspitanje koje joj nedostaje. Hvala.

Pošto je Vladin predlog bolji, povlačim.

Uvažen predsednice, kao što je osnovno vaspitanje i obrazovanje jako ozbiljna stvar, tako je i visoko obrazovanje i srednje obrazovanje jako ozbiljna stvar. Nije problem samo što su kolege iznele pre mene, problem samo što Ustav nije definisao da bude obavezno srednje obrazovanje, već su potrebne određene pedagoške, psihološke i druge pripreme. To se ne može na brzinu doneti odluka brz određenih pedagoških priprema.

Prema tome, smatram da su ovo samo predlozi iz dobijanja određenih jeftinih političkih poena. Ja vas molim, pošto je obrazovanje i vaspitanje jako ozbiljna stvar, nemojmo to raditi u ime naše dece. Hvala.

Odustajem od obrazloženja, zbog uštede vremena.

Odustajem od obrazloženja, zbog uštede vremena. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam šokiran sa pojedinim amandmanima i odmah da kažem da predlažem da se oni odbiju.

Radi građana Republike Srbije i istinitosti, pročitaću u Ustavu Republike Srbije za jezik i pismo, član 10. – u Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava, podvlačim, na osnovu Ustava. Naime, vaspitno obrazovni rad, kako kaže član 5. ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a pošto je srpski jezik i ćirilično pismo sastavni deo identiteta srpskog naroda, da ne kažem da je najglavniji, i išli bi u rastakanje nacionalnog identiteta, dakle Srba u celini.

Predlagači su i ranije prilikom svojih istupa, kao i njihovi istomišljenici, unazad 10 godina iznosili iste stavove. NJihov cilj nije samo da rastaču pismo i jezik, nego, ako ukinete ćirilično pismo, sledeća faza jeste ukidanje nacionalnog imena. Prema tome, u tom smislu, smatram da je zakon izuzetno dobar, da je on rešio ne samo pitanje ostvarivanja prava službene upotrebe matičnog naroda, nego i nacionalnih manjina, kako vidite u sledećim stavkama člana 5, kako to rade i drugi narodi u Evropi i svetu.

Još jedanput kažem, zaista sam šokiran predlogom. Ovo je ignorisanje ne samo nacionalnog imena, nego ignorisanje nacije u celini. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, šokiran sam diskusijom prethodne govornice, ali sada ćemo razjasniti.

U službenoj upotrebi u Srbiji je srpski jezik i ćirilično pismo. Latinica je posuđena od Latina, moram ovo da joj kažem, i Hrvati su je posudili. Ona je latinica je srpska koliko i hrvatska, koliko i mađarska, ali je u Hrvatskoj, njihovo službeno nacionalno pismo kao što je ćirilica u Srbiji srpsko nacionalno pismo. Nacionale manjine, vidite u ovom članu, kaže se kako pismo upotrebljavaju, sigurno svoje pismo i tako dalje, uz određene karakteristike i standarde određene.

Nije tačno, koleginica se ne bavi, ovo je već stvar paleografije koju ja studentima predajem, a preporučujem koleginici Jerkov, koja sada ne sluša, da dođe na moj čas predavanja - Latinske i slavenske paleografije, i zajedno sa mojim studentima da razjasnimo, pa će onda naučiti da u Dubrovniku je postojala i srpska kancelarija na srpskom pismu, a ne samo na latiničkom.

Hrvati su upotrebljavali staroslavenski jezik do 1925. godine, a onda su se odrekli svog staroslavenskog jezika, odnosno pisma glagoljice i posudili od Latina itd.

Dakle, latinica je srpska koliko i hrvatska, koliko u Bosni, koliko i u svim drugim narodima, koji latinicu upotrebljavaju, ali ovde se radi o srpskom nacionalnom pismu. Ćirilica je srpsko nacionalno pismo.

Prema tome, ono mora biti u službenoj upotrebi, i čak, da se ja pitam, u upotrebi. Dakle, a dvojezičnost je zagarantovana tamo gde su dva naroda u lokalnoj zajednici, gde je u određenim standardima postoji drugi jezik i pismo u upotrebi. Prema tome, odreći se svog nacionalnog pisma, znači odreći se sebi, kako je to Stefan Nemanja govorio i njegovi naslednici.

Zbog uštede vremena, odustajem od obrazloženja.

Odustajem od obrazloženja. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, vezano za medijske napade na predsednika Republike.

Poslednjih godinu dana, posebno nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih primitivnih, zlonamernih, neistinitih, tendencioznih i brutalnih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje.

Nikada u novijoj istoriji Srbije nije prizemnije i brutalnije medijski napadnut jedan predsednik Srbije kao što je medijski napadnut naš predsednik Aleksandar Vučić. Ti medijski napadi na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje delo su sprege reketaško, mafijaško, kriminalno, politikanskih grupa iz zemlje i inostranstva. NJihov cilj je slabljenje uloge predsednika Republike i Vlade Republike Srbije sa tendencijom slabljenja ekonomske, finansijske i bezbedonosne moći Republike Srbije i odvraćanje od reformskog kursa naše zemlje, koji vodi naš predsednik, Vlada Republike Srbije, SNS i najveći deo poslanika ovog visokog doma.

Medijski napadi na predsednika Vučića, njegove roditelje i njegovu porodicu duboku su skliznuli u patologiju i medijsko ludilo nezabeleženo na ovim prostorima, kao i krivičnu odgovornost. Određene ličnosti, kao što su vlasnici poput Aleksandra Rodića ili zaposleni u određenim tabloidima, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković, u štampi poznat kao Sale prangija, Sara Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani siledžija, Dragan Šutanovac zvani „grabinovac“, Zoran Živković zvani poljoprivrednik u pokušaju, stručno-politički analitičari kao što su Đorđe Vukadinović, poznat u Narodnoj skupštini kao Đorđe vlah ili vlahočević, pojedini glumci, kao što je Sergej Trifunović, zvani pišanović ili pišoje izjavio da će pišati po predsednikovom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović, truju građane Republike Srbije svakodnevnim medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, i njegovu porodicu do krajnjih granica.

Ti medijski svakodnevni napadi na predsednika Republike Srbije Vučića, pljuvanjem, podmetanjem, izmišljotinama, nisu su se zaustavili samo na njemu, već su se proširili na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije, ministra unutrašnjih dela gospodina Nebojšu Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vučića i načelnika BIA Bratislava Gašića.

Ono što građane Republike Srbije još više brine je to što su medijski prvi put u istoriji Srbije napadnuta Vojska Srbije, MUP i BIA.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između medijskih napada i kritike postoji nepremostiva razlika. Kritika se zasniva na istinitosti činjenica i zato je čak i društveno korisna i deluje lekovito.

S druge strane, svako će osuditi napade na novinare, bez obzira na povod, kao što osuđujemo i napade zveri iz Dveri na novinarke Pinka Maju Uzelac i njenu koleginicu.

Za očekivati je, poštovani građani Republike Srbije, da će medijski napadi na predsednika Vučića biti sve žešći i brutalniji kad god bude otvarao ili udarao kamen temeljac za naše fabrike i auto puteve.

Postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti na svakodnevne medijske napade na predsednika Republike Srbije, njegovu porodicu, Vojsku Republike Srbije, MUP Republike Srbije i bezbednosno-informativnu službu? Hvala.

Mnogo poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, sa potpredsednicima, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ova dva zakona gospodine ministre smo dugo čekali.

Odmah da kažem na početku da oni rešavaju dva krupna problema koje prethodne vlasti nisu mogle rešiti deset godina. To je, prvo, vratili ste vaspitanje i obrazovanje ne samo u zakon, nego sa ovim zakonima u školu, porodicu i društvo. To je najveće pedagoško dostignuće, jedno od najvećih zadnjih 15 godina.

Drugo, povezali ste rad i obrazovanje i izmenom programa vratićemo sadržaje koje su prethodne vlasti iščašile, tako da kažemo pod navodnicima, iz nastavnih planova i programa, pogotovo kada se radi o patriotskim sadržajima.

Dozvolite da kažem, gospodine ministre, da ceo vaspitno-obrazovni sistem je pod strankom bivšeg režima u tranzicionom periodu od jednog evropski prestižnog nivoa vaspitanja i obrazovanja koje smo imali potonuo u najveću krizu u istoriji školstva i pedagoških ideja u Srbiji. Sa ovom mojom tvrdnjom se slažu svi profesionalni pedagozi na filozofskim fakultetima i školski pedagozi koji prate praksu i teoriju vaspitanja i obrazovanja.

Stranka bivšeg režima ne zna, ili se pravi da ne zna, da je znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije pretpostavka demokratije. Znanje, vaspitanje i obrazovanje jačaju demokratiju, a nevaspitanje, neznanje i neobrazovanje pogoduju diktaturi, poštovana predsednice, koja je zadnjih meseci punih usta opozicionih lidera, posebno predsednika političkog saveta DS, gospodina profesora doktora Dragoljuba Mićunovića. Šokiran sam njegovim kvalitetom iskazanog znanja i obrazovanja kada izjavljuje, citiram – da je u Srbiji na sceni diktatura i da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić diktator, završen citat. Takve izjave su nedostojne i školski primer neznanja i ne dolikuju šarlatanima, a kamoli profesorima univerziteta.

(Maja Videnović: O čemu on priča?)

NJegove izjave da je Aleksandar Vučić citiram – da demonstrira kako je parlament koješta i da želi da zgazi parlamentarizam, jer mu oni smetaju, završen citat. Ne samo što je neistinita, nego se graniči sa zdravim razumom.

Poštovani narodni poslanici, poštovani profesori univerziteta, da li je moguće da je kvalitet vaspitanja i obrazovanja profesora univerziteta Mićunovića takva da on ne zna šta je diktatura. Verujem da njegov kvalitet znanja nije ekvivalent znanju profesora univerziteta. Uostalom on je svoj kvalitet pokazao još posle Drugog svetskog rata kada je jahao popa, citiram njegovu izjavu…

(Maja Videnović: Pobogu predsednice.)