Poštovane kolege, gospođo predsednice, gospodine ministre, mislim da vam je bilo jasno iz izlaganja gospodina Velimira Ilića da mi ne možemo da podržimo vaš predlog zakona, ali ne samo zbog toga što smo mi opozicija i po definiciji treba da smo protiv vaših predloga, nego što jednostavno u ovom zakonu nema ničega čime bih mogao da budem zadovoljan, ali vam moram priznati da nema ni nečega zbog čega sam specijalno nezadovoljan.
Imamo zakon pred sobom u kome nema ničeg ni dobrog ni lošeg, jednostavno ste spojili Zakon o trgovini iz 1993. godine, Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe iz 1996. godine, Zakon o cenama iz 2005. godine i na to ste dodali četiri engleske reči hipermarket i keš end keri, i to proglasili novim društvenim tekovinama.
Kažete da je ovaj zakon prošao kroz 23 javne rasprave. To je retkost. To je pohvalno. Ali, efekti koji su bili predviđeni ovim zakonom su se izgleda izgubili kroz te silne javne diskusije. Ovaj zakon je izgleda skup kompromisa svih aktera na tržištu Srbije, vi to dobro znate. Ne može da donese dobre rezultate. Bojim se da ste poklekli pod pritiscima raznih interesnih grupa, a to nisam očekivao od vas.
Pre nekoliko godina je doneta Strategija razvoja trgovine Republike Srbije i u njoj se eksplicitno deklarišu državni interesi u ovom sektoru. To su, između ostalog, unapređenje konkurentnosti, zaštita malih trgovaca, podrška srpskoj trgovini u izvozu. Vaš zakon ne pomaže razvoj nijedne od gore navedenih kategorija.
Godinama i javnost i struka bruje o fenomenu mešavine srpske trgovine i urbanizma, po čemu smo jedinstveni u Evropi, a to je izgradnja hipermarketa u užim gradskim jezgrima. Predsednik Srbije Boris Tadić se izjasnio u "Utisku nedelje" da je zgađen izgradnjom Tržnog centa "Ušće" na 800 metara od Terazija.
Najavljivalo se, što vi, što predstavnici Ministarstva, da ćete sprečiti izgradnju ovakvih objekata, koji na lokalnu trgovinu u gradovima deluju kao atomska bomba. Ovaj fenomen ste u zakonu tretirali suviše površno i onako usput, tek reda radi. Znači, u zakonu je predviđeno da nekakvom studijom uticaja, koja ima značaj pisanog zadatka iz srpskog jezika, regulišete otvaranje hipermarketa u trgovinama.
Evo, ako mi dozvolite, uštedeću vam i vreme i novac za izradu tih studija i da vam odmah kažem da će uticaj hipermarketa u gradskim jezgrima na lokalnu trgovinu biti poguban. Evo, uštedesmo sve buduće studije, sve što je trebalo da se radi, evo preduzimam odgovornost, mogu da tvrdim da je to tako. To znate i vi, i ovi što grade hipermarkete i oni koji će ostati bez posla u malim trgovinama.
Znači, bojim se da ćemo doneti zakon koji umesto uvođenja reda u struku trgovine uvodi direktno pravnu nesigurnost u trgovinu. Previše ste članova zakona, o tome su pričali moje druge kolege koje nisu iz moje stranke, stavili u nekakvoj opisnoj kategoriji, a u zemlji Srbiji imamo mnogo iskustva sa takvim zakonima i vrlo dobro znamo šta se dešava u praksi kada predlagač zakona ne definiše eksplicitno sve potencijalne situacije koje mogu da se dese. Dozvolite mi da vam navedem par primera.
U članu 35, čini mi se, zahtevate da svi dokumenti u svakom trenutku prate robu u prometu, a ne samo otpremnica, kako je bilo do sada decenijama unazad. To je nemoguće. Donosimo zakon koji ne možemo da sprovedemo, zato što to podrazumeva, recimo, za neku robu iz uvoza treba uz svaki artikal, svaku robnu grupu da ide carinska dokumentacija, sanitarni nalazi, skladišna dokumenta, faktura, otpremnica, samo sam nabrojao neke, jer sva dokumenta podrazumevaju ovo što sam rekao.
Uz svaki kamion robe koji se šalje po Srbiji ćemo imati i kamion dokumentacije koji ga prati. Priznajem da ste naveli da je moguće to uraditi i u elektronskoj formi, samo izvinite, je l' ista Srbija u kojoj živimo i vi i ja. Hoće li vozač kamiona da nosi mali USB, pa kada ga zaustavi tržišni inspektor sa kompjuterom na putu, priključiće se na inspektorov kompjuter, pa da zajedno pogledaju elektronsku dokumentaciju. Moguće, moguće, radujem se toj budućoj Srbiji. Ali, danas to neće biti moguće da se sprovede.
Zatim, u članu 41. ukidate isticanje cene u evrima. To je dobro. To se uklapa u strategiju koju je izneo gospodin premijer Mirko Cvetković i to isto podržavam, ali ne znam kako ćete to da sprovedete. Hajmo sad da se prošetamo odavde do tog inkriminisanog TC "Ušće", sto bilborda ima reklame sa cenom automobila u evrima ili turističkim aranžmanima koji su, takođe, u evrima. Možemo do sutra da nabrajamo. To po ovom članu možda može da se sprovede, ali hajde da vidimo kako ćete to uraditi.
Ovo o čemu sad govorim su predlozi zakona koji su iritantni, nepraktični, teško sprovodivi, ali ima predloga u zakonu koji su direktno katastrofalni. U članu 44. uvodite da se u trenutku sniženja na proizvodu mora napisati koliko je trajala i prethodna cena. Meni je jasno šta ste vi hteli da uradite i to je pohvalno šta ste vi hteli, zato što ima trgovaca koji u ovom trenutku podignu cenu za 20% i dva dana kasnije objave diskont od 30%.
Način na koji ste to predvideli u zakonu je loš, jer ste uveli sistem kontrole koji će blokirati sistem rasprodaja u velikim lancima, jer ste predvideli na svakoj ceni toliko ogroman broj informacija koje potrošaču ništa ne znače u radnji, čak su direktno nerazumljive, a samo ćete otežati rad.
Takođe, uvodite još jedan pojam, koji je po meni pogrešan, a mislim da će i praksa pokazati da grešite, uvodite pojam – roba pred istekom roka trajanja. Šta to znači? Znači, jaje traje tri dana i vi jedan dan pre isteka, posle dva dana što je u radnji, kažete da treba to da se navede u artiklu – pažnja, pažnja, imamo još jedan dan do isteka roka trajanja. Samo da vas upozorim, roba je ili ispravna ili neispravna, nema predviđeno - malo ispravna.
To je ono o čemu su govorile moje prethodne kolege, da uvodite opisne kategorije koje su opasne i koje doprinose onome protiv čega se ja borim, vi se deklarišete da se borite i ja verujem da se borite. To znači da treba da se borimo protiv korupcije. Ovakve odrednice u zakonu omogućavaju lošim delovima državnog aparata da rade šta god žele. To bi trebalo da sprečimo.
Takođe, moram da vam priznam da mi nije jasno ovo oko Centra za razvoj trgovine. Jasno mi je šta on treba da radi, ali sam zapanjen da do sada to niko nije radio u Ministarstvu i da treba da proglasimo novi centar koji će se baviti nečim što sam smatrao da je redovan posao Ministarstva.
Isto imam jednu malu primedbu, zamerku. Po načinu na koji ste opisali šta je posao centra za razvoj trgovine, moj utisak je da on ne treba da bude pod ingerencijom Ministarstva trgovine, već Ministarstva ekonomije, ali o tome ćemo još diskutovati. To se nalazi u amandmanima koje smo mi podneli.
Generalno, mi smo podneli desetak amandmana, za koje sam svestan da ne mogu da učine ovaj zakon dobrim, ali barem smo probali da ublažimo neke katastrofalne posledice.
Završavam. Ovaj zakon po meni nije u skladu sa novim vremenima u kojima se nalazimo u odnosu na zakon trgovine iz 1993. godine, ali se bojim da nije dovoljno moderan i bojim se da dok ga izglasamo, dok stupi na snagu, dok počne da se sprovodi, biće vreme za uvođenje nekih novih momenata u zakon o trgovini.
Mislim da je pogrešno što ga danas nismo doneli, pa da traje sledećih deset ili dvadeset godina.