Zahvaljujem predsednice.

Poštovani predstavnici ministarstva, saradnici, podnela sam ovaj amandman kako bih ukazala na značaj podizanja standarda snaga bezbednosti koji rade težak i odgovoran posao za državu i za građane, a zbog kojih se građani mogu osećati sigurno.

Posebno ću se osvrnuti na značaj ovog zakona za grad Kraljevo odakle ja dolazim. U Kraljevu će se graditi u prvoj fazi 200 stanova u naselju Ribnica na lokaciji „Voćareve livade“. Moram da napomenem da će sa izgradnjom ovih stanova rešiti stambeno pitanje pripadnika policijske uprave Kraljevo, koja pokriva gradove Kraljevo, opštine Rašku i Vrnjačku Banju, policijske uprave koja pokriva možda najveću teritoriju u Srbiji i u svojoj ingerenciji ima dve najveće turističke destinacije, odnosno Kopaonik i Vrnjačku Banju.

Rešavaće se i stambeno pitanje pripadnika Centra bezbednosno- informativne agencije u Kraljevu, odreda žandarmerije, pripadnika Uprave za izvršenje sankcija okružnog zatvora u Kraljevu, pripadnika Druge brigade kopnene vojske i 98. vazduhoplovne brigade. Ozbiljan je broj pripadnika snaga bezbednosti, o kom, naravno, danas iz bezbednosnih razloga ne možemo da govorimo. Ovim zakonom će svi oni koji godinama i decenijama unazad nisu uspeli da reše stambeno pitanje biti uskoro u prilici to da urade.

Nije, međutim, i neće biti to jedino gradilište u Kraljevu u narednom periodu. U Kraljevu uskoro počinje izgradnja i 360 stanova po projektu urbana regeneracija. Osnovna škola „Sveti Sava“ u blizini naselja koje će se graditi za ove snage bezbednosti, novi tržno-poslovni centar, takođe u blizini ovog gradilišta, dve nove fabrike „Leoni“ i „Taj grupa“, zatvoreni bazen, savremene saobraćajnice i još mnogo projekata manjih po obimu, ali ne i po značaju.

U naselju Ribnica, koja je broji preko 20.000 ljudi u kome se grade ovi stanovi, decenijama unazad niko nije ulagao. Poslednjih pet godina ono je bogatije i sadržajnije za sportsku halu gde se danas održavaju brojne i najznačajnije međunarodne sportske manifestacije, „Glavčićev most“ za čiju izgradnju, zahvalnost dugujemo, između ostalog, i Milomiru Glavčiću velikom zadužbinaru, dom kulture, tržno-poslovni centar, a uskoro i za ovaj savremeno stambeno naselje za snage bezbednosti, osnovnu školu i zatvoren bazen.

Zahvaljujući ovom zakonu, između ostalog, grad Kraljevo će narednih godina postati najveće gradilište, ne samo u Srbiji nego i u regionu. Izgradnjom ovih stanova načinićemo samo prvi korak u izgradnji dva miliona kvadrata širom Srbije.

Na osnovu dosadašnjih rezultata ove i prethodne Vlade i tima na čelu sa Aleksandrom Vučićem, očekujem da će Republika Srbija nastaviti sa ekonomskim napretkom i da će biti prilike da se nastavi sa izgradnjom stanova i za mlade bračne parove i za zdravstvene radnike, sudije i ostale državne činovnike.

Naravno da ću u danu za glasanje podržati i ovaj zakon i ostale zakone koji su danas na dnevnom redu, a kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, zaista je teško govoriti posle stručnjaka kakav je profesor Dragišić, o vojnom obrazovanju, ali eto, ja bih danas par reči o amandmanu koji sam podnela u nameri da ukažem na međunarodnu saradnju i vojno obrazovanje.

Iako neki poslanici, imali smo priliku da čujemo prethodnih dana, su osporavali učešće Vojske Srbije u međunarodnim misijama, smatram da su one ozbiljan činilac našeg obrazovnog kadra Vojske Srbije. Pored primarnog cilja učešća u mirovnim misijama širom sveta, sigurna sam da je sekundarni efekat tih mirovnih misija dodatno usavršavanje i obrazovanje kadrova Vojske Srbije.

Razmenom iskustva sa članovima mirovnih misija, kadrovi Vojske Srbije rade na unapređenju obrazovanja, istovremeno se i lično razvijajući, ali i unapređujući međunarodnu saradnju i položaj Srbije.

Predstavnici Vojske Srbije i MUP su vrlo rado viđeni učesnici međunarodnih misija, o čemu govori i konstantno uvećanje pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama u svetu. Ti isti članovi u mirovnim misijama vrlo su rado viđeni i posmatrači i učesnici, jer su vrlo često i nagrađivani i ocenjivani najvišim ocenama.

Smatram da zadatak Vojske Srbije nije samo jačanje bezbednosnih kapaciteta, odbrana suvereniteta i integriteta zemlje, već i pomoć građanima u vanrednim situacijama i u miru, što je nesumnjivo Vojska Srbije i pokazala u poplavama koje su nas zadesile 2014. godine, a pod vođstvom tada ministra Bratislava Gašića.

Smatram, gospodine ministre, da infrastrukturne kapacitete Vojske Srbije treba i u miru staviti maksimalno u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog obrazovanja. Da li je ili nije, pokazaće vreme, ali smatram da je uvek bolje i pametnije vojne objekte staviti u funkciju obrazovanja, nego u druge svrhe, što govori primer vojnih magacina u naselju Kovanluk, koji je 2012. godine preuređen u carinsku ispostavu. To ne bi ništa bilo loše, bilo bi čak pohvalno, da je taj potez bio smislen, da je taj vojni objekat, koji se više ne koristi, bio priveden nekoj smislenijoj nameni, npr. školi, a ne da je u sred naselja, urbano naseljenog, napravljen objekat privredne namere, do kog nije moguće doći i nije moguće projektovati ni puteve, ni izgraditi nove ni za saobraćaj manjih teretnih kamiona do pet tona, a ne do 25 tona, koji imaju potrebu da se kreću tim putem zarad tog objekta. No, tada je trebalo žutom preduzeću da napravi objekat, naravno, po čemu su čuveni, po pravljenju objekata na livadi, bez pristupnih saobraćajnica i bez daljih nekih smislenih, korisnih ideja.

Trebalo je te 2012. godine pustiti, pod palicom, naravno, Miodraga Đidića, u sred naseljenog mesta Kovanluk, montažni objekat u koji je utrošeno četiri miliona evra. Zašto ovo pominjem? Zato što se taj montažni objekat sada raspada nakon samo pet godina upotrebe, a utrošeno je četiri miliona evra. Trebalo je dati posao firmi čiji je podizvođač tada bio sin premijera Mirka Cvetkovića, tada aktuelnog.

Građani to ne zaboravljaju. Građani, posebno Kovanluka, to ne zaboravljaju, jer njihova deca svakog dana treba da prolaze putem kuda prolaze kamioni, a koji nije adekvatan za to, i vrlo često protestuju tim povodom, ali naravno, ne postoji moguće rešenje za taj problem. Svakoga dana njihova deca su ugrožena putujući na putu do škole.

Gospodine ministre, ja vas molim da ubuduće vojne objekte češće stavljate u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog, nego u ovako nesuvisle funkcije.

Ja i kolege iz moje poslaničke grupe ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a moje kolege pozivam da podrže ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja bih na početku iskoristila priliku da pohvalim predsedavajuće i sekretarijat jer, u pripremi liste govornika u dosadašnjem periodu imali smo priliku da vidimo 50% tzv. manje zastupljenog pola, odnosno žena.

Kada govorimo o Vojsci, to donosi neko drugačije gledište i drugačiji aspekt gledanja na Vojsku, pa makar to bile i jezičke nedoumice, odnosno analize zakona sa tog jezičkog aspekta, kolege od prekoputa.

Neću danas mnogo detaljno govoriti o povećanju borbene gotovosti Vojske i obnavljanju vojne opreme, jer smo prethodnog dana imali priliku da čujemo od ministra šta je sve to obnovljeno i kako je sve Vojska opremljena poslednjih godina, kao i o poboljšanju života i rada vojnih kadrova koji posle iks godina dobijaju nove uniforme, kao što smo čuli, povećavaju im se plate, itd, da ne detaljišem.

Danas bih iskoristila priliku da se osvrnem na Odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. Iako pojedini poslanici opozicije osporavaju učešće u međunarodnim misijama, smatram da se mirovnim misijama jača bezbednosni kapacitet i brani se suverenitet i integritet Srbije. Učešćem pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama Republika Srbija potvrđuje da konkretno doprinosi svetskoj ali i regionalnoj stabilnosti i poštovanju međunarodnog prava, ali i mira.

Želim danas da ukažem i na povezanost međunarodnih mirovnih misija i obrazovanja. Pripadnici Vojske Srbije i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova učešćem u multinacionalnim operacijama ostvaruju dvostruku korist. Ne samo da učešćem u međunarodnim operacijama dostojno predstavljaju Republiku Srbiju, već kroz razmenu iskustva koje imaju priliku da dožive na tim misijama sa pripadnicima drugih oružanih snaga, pardon, drugih država, oni na neki način popravljaju kapacitete i kvalitete vojnih snaga Republike Srbije.

Pohvalila bih danas i Zakon o BIA i diskreciono pravo direktora Agencije da samostalno, bez javnog objavljivanja, izabere svoje saradnike, odnosno da radno angažuje operativce u BIA. Jer, za one koji to ne shvataju, BIA predstavlja tajnu službu i stvarno bi bilo strašno da dozvolimo da se operativci BIA stave na tacnu javnosti i na taj način izađu iz okvira svoje službe.

Naravno da danas ne mogu a da ne pomenem aktuelne događaje vezane za aerodrome Srbije i nemojte me, molim vas, prekidati, jer i te kako se tiče i Vojske Srbije i svih ostalih, odnosno, konkretno na aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu i na aerodrom „Morava“ u Kraljevu.

Građani Srbije treba da znaju da nije poenta protesta u Nišu da li aerodrom treba da vodi profesionalni menadžment Republike ili lokalni preduzetnici, već je poenta da žuto preduzeće po ko zna koji put pokušava da izazove nerede dovlačeći i uključujući u proteste i žutu patku, koja, izgleda, sada više ne želi samo da davi Beograd, nego želi da davi i Niš.

Žuto preduzeće i njihovi sateliti koji su za vreme svoje vladavine napravili pristupnu zgradu u Lađevcima, koja je koštala 1,1 milijardu, na livadi, bez ikakvih pristupnih staza, bez ikakvih mogućnosti da ta zgrada bude stavljena u funkciju, verovatno da bi mogli da naprave i kupe sebi neke pašnjake u Beogradu od provizije od izgradnje te zgrade ili slično i bez ikakvog plana da ta zgrada zaista koristi i da tih 1,1 milijarda dinara građana Srbije bude upotrebljena za funkciju za koju bi trebalo. Kažem – žuto preduzeće, jer zaista ne znam više u kojoj su stranci Đilas, Jeremić, Janković, Šutanovac, a svi su oni zajednički uništili budućnost nas i naše dece. Građani Srbije to ne mogu da zaborave. Oni ne žele da zaborave da je žuto preduzeće sa svojim tajkunima oduzelo njihovu budućnost i neće im dozvoliti da to ponovo urade. U svetlu prethodnih govornika, a pomenuvši žuto preduzeće, samo bih objasnila jezičku nedoumicu toga da žuto preduzeće može da pređe cenzus na sledećim izborima, što apsolutno ne znači i da će zaista preći. Ono samo može, kao i svi ostali.

Vas, gospodine ministre, molim da u ime građana Kraljeva, Raškog okruga, Moravičkog, Šumadijskog, Rasinskog, se uključite aktivno u postupak konverzije aerodroma „Morava“ u vojno-civilni i na taj način omogućite da aerodrom „Morava“, naravno, zajedno sa Vladom, što pre bude stavljen u funkciju za civilni saobraćaj, jer za sada se odvija samo vojni saobraćaj na tom aerodromu. Tako da damo mogućnost žutom preduzeću da onu zgradu koju su napravili na livadi zaista stavimo u funkciju.

Na kraju bih danas pohvalila i približavanje Vojske Srbije građanima Srbije i defile Vojske Srbije povodom Dana Vojske, koji je održan u ponedeljak u nekoliko gradova Srbije, između ostalog i u Kraljevu, jer zaista sam imala priliku ne samo da vidim čime to Vojska raspolaže, nego i da vidim oduševljenje građana onim što su imali prilike da vide. Smatram da, ne samo da su se upoznali sa opremom i sa kadrovima Vojske Srbije, već su, eto, na neki način i povećali poverenje u Vojsku Srbije, što ja smatram da je i tendencija Vojske Srbije.

Nadam se da ćete narednih godina nastaviti istim tempom, ali možda i u više gradova Srbije.

Iako želim da generacija naše dece i unučića odrastaju u miru i da na prostorima Srbije više nikada ne bude rata, želim takođe da imamo jednu snažnu vojsku koja će biti čvrst oslonac i u miru i zato ću, kao i moje kolege poslanici iz Srpske napredne stranke, u danu za glasanje, podržati set zakona koji ste nam danas predložili. Hvala vam.

Po Poslovniku se javljam.

Naravno, imam osnova i za repliku, jer je kolega mene pomenuo.

Hvala.

Možda se, ja se izvinjavam, nismo dobro razumeli.

Javljam se po Poslovniku, član 103. Kolega je zloupotrebio Poslovnik, jer ja nijednog trenutka u toku govora nisam pomenula ni kolegu, niti stranku iz koje on dolazi, već žuto preduzeće. To što se on svrstava u to žuto preduzeće, to je druga stvar. Stoga vam predlažem da oduzmete ova dva minuta koje je on zloupotrebio po povredi Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, podnela sam ovaj amandman u želji da ukažem na efikasnost planiranja sa aspekta međunarodne saradnje, kao i da naglasim značaj procesa planiranja za međunarodnu saradnju i celokupnu reformu našeg društva.

Ovaj zakon će omogućiti pripremu strateških i programskih dokumenata za finansiranje iz međunarodnih fondova, kao i za planiranje, pripremu, sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći.

Kao što sam već rekla, ovaj veoma važan zakon koji je predložila Vlada, ne samo da će uticati na privredu, već će, pored brojnih drugih aktivnosti ove Vlade, ali i prethodne Vlade na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dovesti do unapređenja međunarodnog položaja Srbije.

Donošenje ovog zakona će biti dobar pokretački mehanizam, između ostalog, i zbog međunarodnih fondova čije korišćenje nam pomaže da uspostavimo najviše standarde u svim oblastima, po ugledu na najrazvijenije zemlje svega.

Veoma je važno da će se ovim zakonom urediti jedan sistem planiranja koji će biti uporediv sa međunarodnim sistemom planiranja i na taj način će još više Srbiju približiti svetu.

Bez obzira što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, ja bih iskoristila ovu priliku da pohvalim ne samo ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, već i ostale zakone koji će se razmatrati u narednom periodu, a kojima se unapređuje ekonomski sistem i međunarodni položaj Srbije.

Vlada Republike Srbije ima punu podršku građana Kraljeva, odakle dolazim, ali i građana Srbije za dalje razvijanje međunarodnog položaja Srbije i nesmetan razvoj Srbije.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje daju podršku ovom amandmanu. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u pitanju je tehnički amandman kojim se vrši preciziranje navedene zakonske odredbe na nešto drugačiji način, a čime sam želela da ukažem na značaj ovog zakona na unapređenje međunarodne saradnje.

Podnošenjem ovog amandmana želela sam da naglasim značaj procesa planiranja za međunarodnu saradnju, za celokupnu reformu našeg društva i unapređenje međunarodnog položaja Srbije. Unapređenje međunarodnog položaja Srbije nije došlo samo po sebi.

Nije međunarodni položaj i ugled Srbije popravljen zbog izvođenja „Marša na Drinu“ u UN, već ozbiljnim i odgovornim radom Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Ne može, gospodo, jedan Jeremić, čiji je najveći domet za promociju Srbije sa pozicije predsedavanja Generalnom skupštinom UN, bilo organizovanje koncerta „Viva voks“ hora, da nam govori o unapređenju međunarodnog položaja. Ne može o tome da nam govori ni Saša Janković, jer jedina ideja koju je Janković mogao da ponudi, kako bi se popravio položaj Srbije u svetu, bilo je to da ne sprečavamo Kosovo u demokratskom razvoju i da ne sprečavamo Kosovo u članstvu u svim međunarodnim organizacijama. Oni o tome ne mogu da govore. O tome može da govori predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujući ugledu koji kod stranih državnika uživa Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, poslednjih godina ugled Srbije u svetu se značajno popravio.

Zato, gospodo ministri, Vlada Republike Srbije ima našu podršku u svemu što činite da upodobite zakonsku regulativu i čitav ekonomski sistem, kako bi se omogućio nesmetan rast i razvoj Srbije i unapredio međunarodni položaj Srbije u svetu. U danu za glasanje pozivam kolege da glasaju za predlog mog amandmana. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poštovani građani, podnela sam amandman na ovaj zakon koji glasi u tački 3. dodaje se tačka 10. koja glasi – Obezbeđivanje sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na međunarodnu saradnju.

Smatram da međunarodni aspekt ovog zakona svakako zaslužuje da bude naveden kao jedan od ciljeva ovog zakona. Isto tako, smatram da bez obzira na zlurade komentare koje smo mogli da čujemo ovih dana u Skupštini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije svakako zaslužuju sve pohvale za sistem i unapređenje sistema obrazovanja a ne kritike kao što su to neki ovde govorili ovih dana.

U gradu Kraljevu, odakle dolazim, naselje Ribnica gde gotovo 20 hiljada stanovnika živi, uskoro počinje sa izgradnjom nova škola. Osnovna škola „Sveti Sava“ na mestu stare montažne škole koja je izgrađena 60-ih godina prošlog veka i kojoj je upotrebna dozvola, moram da naglasim, istekla pre više decenija. Niko se do sada nije usudio ni setio da izgradi tu školu kao i mnoge druge, naravno da ih ne navodim, tako da ja u ime građana Kraljeva i Ribnice, ali i u ime građana Srbije dugujem veliku zahvalnost predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i vama ministre, odnosno vašem ministarstvu što ste uvideli značaj jednog takvog objekta i takve škole i ušli u izgradnju svega toga, pored toga što ste širom Srbije izvršili rekonstrukcije i sanacije mnogih škola u kojima deca danas mogu naravno mnogo lepše da uče.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže moj predlog.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, na početku želim da pohvalim uložene napore i trud na donošenje ovako jednog kompleksnog zakona.

Predložila sam amandman kojim se dodatno definiše predmet ovog zakona sa međunarodnog aspekta. Kako je Zakon o NOKS upravo izvršio klasifikovanje kvalifikacija u skladu sa međunarodnim standardima, to smatram da je međunarodni aspekt ovog zakona vrlo bitan.

Poseban efekat ovog zakona je prepoznavanje i priznavanje kvalifikacija, i njihove međunarodne uporedivosti sa evropskim okvirom kvalifikacija. NOKS kvalifikacija nesumnjivo predstavlja moćan instrument za modernizaciju obrazovanja u Srbiji, ne samo u cilju uvođenja modernih shvatanja o obrazovanju, već i u smislu internacionalizacije obrazovanja u Srbiji.

NOKS predstavlja instrument kojim se uspostavlja veza i lakše razumevanje i tumačenje kvalifikacija između različitih državnih i obrazovnih sistema, čime se povećava međusobno poverenje u priznavanju kvalifikacija i mobilnost na svetskom tržištu radne snage.

Preciznim definisanjem klasifikacija, ovim zakonom će se omogućiti stranim investitorima brže i lakše prepoznavanje kvalifikovane radne snage i time učiniti Republiku Srbiju još privlačnijom za potencijalne investitore.

Nadam se da će ovim zakonom investitorima, kao „Tai grupa“ i „Leone“, koji uskoro u Kraljevu otvaraju svoje pogone, olakšati proces prepoznavanja i angažovanje adekvatne radne snage.

Sigurna sam da će donošenje ovog zakona dovesti ne samo do unapređenja međunarodnog položaja obrazovnog sistema Srbije, već i poboljšanja međunarodnog položaja Srbije u svetu. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice poslanici, pred nama je danas set finansijskih zakona koji treba da obezbedi i unapredi finansijsku stabilnost Srbije.
Moram priznati da u dosadašnjoj raspravi nisam čula nijednu smislenu i suštinsku primedbu na predložena zakonska rešenja. Naravno da ne mogu da uzmem za ozbiljno primedbu da je 27 tačaka premnogo, a da pri tome imamo još 57 predloga za proširenje dnevnog reda. Naravno, takođe ne mogu da uzmem za ozbiljno ni podatak da određeni poslanici smatraju da izgradnju puteva treba finansirati iz primarne emisije novca. To su zaista neki predlozi koje ne želim više da diskutujem.
Osvrnula bih se, takođe, na neke od prethodnih govornika koji su kritikovali ova zakonska rešenja, koji su bili stručnjaci za izgradnju puteva od livade do livade, a sada kritikuju završavanje jako ozbiljnih projekata, kao što su Koridor 10, kao što je završetak auto-puta od Obrenovca do Surčina i slično, iste one koji su imali 12 punih godina da donesu zakone o proceniteljima vrednosti nekretnina. Da su ga doneli pre 12 godina, ne bi imali toliki broj, odnosno na hiljade propalih privatizacija.
Navešću vam neke podatke upravo o tim privatizacijama, koje su oni sproveli. Od 2001. godine u procesu privatizacije prodato je 2284 preduzeća. Svako četvrto preduzeće koje je prodato, privatizacija je poništena, a 80% tih preduzeća su završili u postupku stečaja i likvidacije. Gotovo 400.000 ljudi je ostalo bez posla u tom periodu.
Treba li, istine radi, da pomenem da je od 2012. godine pa na ovamo zaposleno 124.000 ljudi, da je gotovo svakog meseca u proseku otvorena nova fabrika? Mislim da ove dve veličine nikako ne možemo da stavimo u poređenje.
Da su gospoda koja su 12 godina imala tu mogućnost doneli zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, ne bismo imali „Agrobanku“, „Razvojnu banku Vojvodine“ i ostale banke koje su propale zbog loših procena nepokretnosti koje su davane u zaloge.
Da ne bi dozvolili da ponovo dođemo u takvu situaciju, Vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, podnela je Predlog zakona o proceniteljima vrednosti, između ostalog, koji je danas na dnevnom redu. On treba da donese profesionalnu kompetenciju, kao i odgovarajuću stručnost i obrazovanje procenitelja, njihov proces usavršavanja, koji u ovom trenutku ne postoji. On treba da stvori uravnotežen i adekvatan sistem procene vrednosti nepokretnosti koji će doneti finansijsku stabilnost u pogledu objektivnog i realnog osnova za kreditiranje privrede.
Zakon o proceniteljima vrednosti treba takođe da obezbedi pouzdane standarde koji će biti usaglašeni sa međunarodnim standardima.
Pored svega ovoga, ono što je značajno u ovom zakonu, to je takođe i uspostavljanje sistema kontrole i nadzora nad postupanjem procenitelja, kao i jedna od bitnijih mera koju donosi ovaj zakon, a to je polisa osiguranja od odgovornosti, i to profesionalne odgovornosti procenitelja, koja zaista treba da smanji broj nerealno izvršenih procena.
Očekujući da će donošenje ovih zakonskih rešenja koja su danas pred vama doprineti finansijskoj stabilnosti i kvalitetnijem životu građana Srbije, ja vas, kolege poslanici, pozivam da u danu za glasanje svoj glas date za ove zakone. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, danas je na dnevnom redu set finansijskih zakona koje je Vlada Republike Srbije podnela Skupštini kako bi na prvom mestu očuvala stabilnost Srbije, što je jedan od ključnih ciljeva Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić.
Ekonomska, međunarodna i politička stabilnost su uspeh za prosperitet Srbije. Svesni svega toga, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je predložila set ovih finansijskih zakona kako bi ne samo očuvala regionalnu stabilnosti i stabilnost sistema javnih finansija, već i pružila podršku malim i srednjim preduzećima, modernizaciji i optimizaciji javne uprave i izgradila čitavo jedno naselje.
Svesni svega toga, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je predložila set ovih finansijskih zakona, kako bi ne samo očuvala regionalnu stabilnost i stabilnost sistema javnih finansija, već i pružila podršku malim i srednjim preduzećima, modernizaciji i optimizaciji javne uprave, već i izgradila čitavo jedno naselje.
Danas ću se posebno osvrnuti na Zakon o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj saveta Evrope i Republike Srbije, a koji će služiti za finansiranje projekta urbane regeneracije, odnosno izgradnje čitavog jednog naselja.
Pokušaću danas i da odgovorim na brojna pitanja koja su ovde postavljena, a odgovori na ta pitanja se nalaze i u materijali koji su poslanici dobili, ali očigledno da to nisu baš najbolje proučili.
Nakon razornog zemljotresa 2010. godine, koji je pogodio grad Kraljevo, preko 200 ljudi je bilo povređeno. Imali smo i dve žrtve. Preko 24 hiljade objekata je bilo oštećeno na neki način, objekata stanovanja. Preko 50 objekata javne namene, škole, bolnice, domovi zdravlja i slično. Nakon toga, pokrenut je projekat sanacije čitavog jednog naselja, koji je radno nazvan urbana regeneracija. U fokusu ovog projekta je naselje izgrađeno u periodu od 1947. do 1955. godine, koje sačinjavaju 16 oštećenih zgrada, više porodičnog stanovanja i pet prizemnih porodičnih kuća. Ukupno to čini 366 stanova koji su svrstani u četvrtu, petu i šestu kategoriju oštećenja nakon zemljotresa. Vrednost sanacije tih stanova je bila preko 50% vrednosti novoizgrađenih stanova. Iz tog razloga se i odlučilo na kompletnu izgradnju novog naselja. Danas ste već čuli od mojih kolega kako su uslovi za život u tim stanovima na ivici humanosti, kako brojni objekti nisu povezani ni na osnovnu infrastrukturu vodovoda i kanalizacije, ni jedan od tih objekata nije povezan na centralno grejanje.
Navešću vam još par podataka, a volela bih da su danas svi tu koji su postavljali pitanja, da čuju odgovore na ona pitanja koja su u toku dana imali, podaci koji vam govore, sami po sebi, koliko je teško stanje i koliko je loša situacija sa tim naseljem. U tih 366 stanova žive porodice čija je prosečna veličina 2,8 članova, ali u velikom broju slučajeva tu stanuju i porodice sa sedam, osam, pa i deset članova. Stanovi su kvadrature od 11 do 120 kvadrata, što od prilike iznosi 39 metara kvadratnih ili 14 metara kvadratnih po osobi.
Ono što će novo naselje da da, to je mnogo veća kvadratura od nekih 45 kvadrata po stambenoj jedinici. Prosečni prihodi domaćinstva koja stanuju u tom naselju su ispod republičkog proseka, negde oko 34.000 dinara, da, dobro ste čuli. U tom naselju živi čak pedesetak korisnika socijalne pomoći i negde oko 30% tih stanovnika čine stanovnici romske populacije.
Uzimajući sve ove okolnosti u obzir, 2013. godine, uz pomoć i uz podršku Investicionog okvira za zapadni Balkan, urađena je studija izvodljivosti projekta urbane regeneracije i krenula je realizacija istog. Eto odgovora na ona pitanja da li postoje planovi o izgradnji i kakva je dinamika tih planova. Sve je predviđeno strategijom, odnosno studijom izvodljivosti ovog projekta.
Nakon toga, sufinansiranje projekta odobrio je Administrativni savet banke za razvoj Saveta Evrope, 24. januara 2014. Godine. Paralelno sa tim, grad Kraljevo je rešavao ad hok sve krizne situacije na koje je nailazilo, pa je tako usvojio sva akta, plansku dokumentaciju i ono što je možda najteže bilo, a kolega Zoran Bojanić je pričao o tome, pomoglo u uređivanju vlasničkih odnosa na objektima koji su tada za grad Kraljevo bili poseban izazov, jer su objekti, kao što ste čuli, građeni posle Drugog svetskog rata, više puta su bivali u prometu, nisu registrovani u katastru, pa je tako 2012. godine samo stotinak objekata bilo upisano. Danas su to gotovo svi objekti.
U toku 2015. godine i početkom 2016. godine organizovan je arhitektonski konkurs koji je okončan, završena su geotehnička i geofizička ispitivanja i urađeni elaborati, izdati su lokacijski uslovi, urađen je projekat i 25. maja ove godine izdata je građevinska dozvola za prvi objekat na toj lokaciji.
Nakon uspešno vođenih pregovora sa bankom za razvoj Saveta Evrope, 6. Aprila od strane Srbije, odnosno 21. aprila od strane banke potpisan je nacrt ovog Sporazuma koji je danas ovde pred vama. Ovaj zajam koristiće se za izgradnju, čuli ste već od mojih kolega, četiri nove osmospratnice i istovremeno, ne samo za izgradnju, nego i za rušenje postojećih objekata. Svi objekti će biti izgrađeni u skladu sa najvišim socijalnim, ekološkim i energetskim standardima.
Sadašnji korisnici će postati vlasnici novih kvadrata po principu razmene kvadrat za kvadrat i neće samo oni dobiti time, dobiće i grad Kraljevo, jer će efikasnije koristiti ovaj prostor. Grad Kraljevo je u iznosu od pet miliona i 400 hiljada već obezbedio zemljište, dokumentaciju, projekte, parterno uređenje će obezbediti nešto kasnije i na taj način zaokružiti celinu ovog projekta.
Ono što moram da napomenem, to je grant Investicionog okvira za zapadni Balkan, pomoću koga je urađena studija izvodljivosti i nadam se da će takođe biti odobren grant za nadzor projekta.
Poštovane kolege, iz svega napred navedenog nesumnjivo stoji da je cilj ovog zajma izgradnja savremenog naselja u koje će se useliti stanovnici jednog starog i oronulog naselja, kojim će Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem i lokalna samouprava grada Kraljeva pokazati da podjednako vodi računa o svim građanima grada Kraljeva. U interesu svih građana obuhvaćenih ovih projektom, pozivam vas da svoj glas u danu za glasanje date ne samo za ovaj zakon, već i za ostale zakone u ovom setu. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, danas na dnevnom redu biramo članove Saveta REM-a, ljude koji svojim kvalifikacijama, znanjem, iskustvom i integritetom treba da daju doprinos u pogledu unapređenja medijskog sadržaja u Srbiji.
Pred buduće članove, a sada kandidate Saveta kao jedan od osnovnih ciljeva treba da stoji i cilj REM-a, a to je doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija.
Poštovana gospodo, da li sloboda mišljenja podrazumeva objavljivanje laži i degradiranje i kaljanje naših investitora i projekata poput „Jure“, „Mitrosa“, „Beograda na vodi“? Da li to spinovanje i stvaranje medijskih pritisaka na potencijalne investitore određeni spin majstori pokušavaju da oteraju potencijalne investitore i da uruše ugled Vlade RS? Ne polazi im to baš za rukom.
Ti spin majstori su zaista dobro plaćeni. To nemojte nikada zaboraviti. Oni za iznošenje svojih laži, neistina u javnosti dobijaju debele nagrade.
Oni su postali marketinški stručnjaci, savetnici, konsultanti, vlasnici marketinških agencija, jednom rečju vladari srpskih medija i stvaraoci lažne slike o Srbiji u javnosti.
Navešću vam još primera kršenja i zloupotrebe te slobode medija o kojoj pričaju. Nakon zvaničnog saopštenja policijske uprave u Kraljevu da će se u naselju Žiča obavljati planirano gađanje na prostoru koji je za to određen, na vojnom strelištu, na jednom portalu pojavio se uznemirujući naslov – U ovom srpskom gradu se očekuje pucnjava, nikako ne idite delovima grada jer možete poginuti. Zamislite kakvo je to zastrašivanje naroda.
Mogla bih vam navoditi još bezbroj takvih primera, stotine, spinovanja i plasiranja laži, ali pitam vas da li je nekada neko odgovarao za to? Da li je neko odgovarao za plasiranje laži o leševima koji plivaju u Obrenovcu za vreme vanredne situacije u državi, kada su pojedini mediji svojim lažima stvarali paniku među ljudima? Naravno da nije. U Srbiji ne samo da postoji sloboda mišljenja, već se ta sloboda ozbiljno zloupotrebljava, na takav način da se može govoriti bez ikakvih sankcija, odgovornosti i posledica. U Srbiji svako može da piše šta god mu je volja, bez obzira koliko te laži koje iznosi i uvrede mogu da naruše ugled, ne samo Srbije i ne samo takvog javnog mnjenja.
Nadam se, poštovani poslanici, da će izabrani članovi Saveta ubuduće mnogo više pažnje obraćati na poštovanje zaista zaštite slobode medija, da će sankcionisati zloupotrebu i neodgovorno korišćenje toga. U danu za glasanje ja ću svoj glas dati samo takvim kandidatima, koji će nas ubuduće zaštititi od neodgovornih i bezočnih nezaštitnika medija. Hvala vam.