Hvala.

Agencija za borbu protiv korupcije je svakako jedno od najvažnijih tela u oblasti prevencije borbe protiv korupcije i kako bi ostvarila svoje ciljeve neophodno je umrežavanje i saradnja sa srodnim institucijama kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. To je detaljno opisano u izveštaju koji danas razmatramo.

Svakako bih se osvrnula na taj deo, jer aktivnosti agencije su obuhvaćene akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. godine do 2018. godine, međutim, sada se sprovodi revidirana verzija koja se primenjuje od 2016. godine.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU. Do sada smo otvorili 17 od ukupno 35 poglavlja. Među prvim poglavljima su ona, kako da kažem i najzahtevnija, najobimnija, a to su Poglavlja 23. i 24. U okviru Poglavlja 23. je i obuhvaćena borba protiv korupcije. Iz tog razloga mi je posebno drago jer postoji veoma dobra i bliska saradnja Agencije sa Evropskom komisijom, jer je to važno za jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije. U ovom izveštaju su navedene brojne aktivnosti sa međunarodnim organizacijama, sa drugim državama. To su uglavnom države članice EU. Pomenula bih konferencije o korupciji u digitalnom dobu, odgovornost u jačanju transparentnosti takođe.

Posredstvom instrumenata za predpristupnu pomoć IPA fonda EU finansiran je tvining projekat – Prevencija i borba protiv korupcije koji svakako doprinosi jačanju kapaciteta Agencije u smislu stručnosti i prepoznavanja korupcije. Veoma je značajna saradnja OEBS i USAID i mislim da je dobro što je akcenat stavljen na prevenciju korupcije. Korupcija postoji kako u najrazvijenijim zemljama tako i u manje razvijenim i ova vrsta saradnje je važna zbog razmene iskustava i naravno primene dobrih primera iz prakse.

Za efikasan rad, ne samo Agencije za borbu protiv korupcije već i drugih tela iz ove oblasti od izuzetnog značaja je Zakon o zaštiti uzbunjivača o kome su kolege više govorile, koji predviđa potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju korupciju, ohrabruju svakog pojedinca da prijavi zloupotrebe a da pri tom ne snosi posledice zbog svojih postupaka. Svi mi koji se bavimo javnim poslom u obavezi smo da Agencija borbe protiv korupcije, naravno predajemo izveštaj o svojim prihodima, o svom imovinskom stanju.

Agencija kontroliše i finansiranje političkih aktivnosti i transparentnost u radu je osnov za sprečavanje korupcije. Korupcija, kao što sam rekla, javlja se u svim zemljama na svetu, javlja se u mnogim oblastima. Na nama je da zajedno radimo na uspostavljanju jednog efikasnog sistema kontrole ali i sankcionisanja.

Mi smo doneli dobre zakonske okvire i imamo institucije koje se na profesionalan način bave ovim problemom. Reakcija države nije izostala kada je u pitanju sankcionisanje brojnih primera korupcije i to smo mogli da vidimo, zaista, poslednjih nekoliko godina.

Na kraju smatram da je ovaj izveštaj, precizan i jasan, da su obuhvaćene sve oblasti, veoma detaljno, kojima se bavi Agencija i da ga naravno treba usvojiti.

Hvala.

Ključna novina Predloga zakona o nauci i istraživanjima je promena modela finansiranja nauke koja prestavlja složen proces, ali zaista neophodan u ovoj oblasti i sigurna sam da će doneti rezultate.

Pored projektnog, koje je do sada funkcionisalo preko Fonda za nauku, uvodi se institucionalno finansiranje naučno istraživačkog rada i na taj način država pruža sigurnost istraživačima, kada su u pitanju, ne samo novčana sredstva, već i kontinuitet u radu.

Institucionalno finansiranje akreditovanih instituta čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i Srpska akademija nauka i umetnosti obuhvataće sredstva za plate istraživača u naučnim zvanjima, sredstva za plate administrativno – tehničkog, stručnog i pomoćnog osoblja, sredstva za režijske troškove, sredstva za materijalne troškove istraživanja, sredstva za nabavku, održavanje, amortizaciju i osiguranje opreme i sredstva za troškove naučno – istraživačkog rada.

Sve ovo što sam pomenula je izuzetno važno, jer do sada su se sredstva namenjena istraživačkim projektima najvećim delom koristila na troškove rada istraživača, i to 76,86% od ukupnih sredstava. Udeo sredstava usmerenih u materijalne troškove bio je izuzetno nizak što je uticalo na obim i kvalitet istraživanja. Sredstva namenjena za materijalne troškove istraživanja presudna su za kvalitet naučno – istraživačkog rada.

Republika Srbija će po ugledu na visoko razvijene zemlje na ovaj način prilagoditi sistem upravljanja naukom koji uključuje poboljšanje procesa, određivanje prioriteta finansiranja i upravljanja naučno – istraživačkim organizacijama, i to kroz ocenjivanje naučnog rada u odnosu na njegov efekat, na stvaranje novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova.

Najrazvijenije zemlje prepoznaju značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP-a u nauku, dok su ulaganja u Srbiji, recimo u 2017. godini iznosila 0,93% BDP-a. Kako bi Srbija postala privreda zasnovana na znanju neophodno je uspostaviti efikasan sistem podrške za razvoj naučno – istraživačkog rada, a to bi rezultiralo unapređenjem tehnologije proizvoda i usluga.

Takođe, neophodno je veće učešće privrede u istraživanjima. Angažovanje većeg broja naučnika u privredi kod nas je na veoma niskom nivou u odnosu na privredno najrazvijenije zemlje. Za razvoj privrede ključne su nove tehnologije, ali i povezivanje između instituta i fakulteta sa privredom. Ova vrsta saradnje značajna je, takođe, i za mlade naučnike. Naši naučnici su do sada postizali zavidne rezultate, posebno u oblasti elektronike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, biotehnologija u poljoprivredi. Znači, potencijal postoji, a na nama je da taj potencijal unapredimo. Ovaj Predlog zakona je svakako značajan korak u tom pravcu.

Hvala.

Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama data je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da uzmu aktivnije učešće pre svega u formiranju jedinica civilne zaštite, zatim izradi procene rizika, obrazovanju štaba za vanredne situacije, izradi studije pokrivenosti sistema za javno uzbunjivanje, ali i uspostavljanju saradnje sa susednim jedinicama lokalne samouprave. Ovim zakonom predviđeno je da se nadležnosti koje sam upravo pomenula odnose i na gradske opštine grada Beograda.

Dobro organizovane lokalne samouprave imaju ključnu ulogu kada je neophodno brzo reagovanje, i to naprimer u slučaju evakuacije, ali i u slučaju pravovremenog informisanja građana. NJihov doprinos takođe je važan, pre svega kada je u pitanju podizanje svesti građana, da je odgovornost i na njima samima u pojedinim situacijama. Ovim zakonom propisana je obaveza učešća građana u zaštiti i spašavanju i svi moramo sebe da doživljavamo kao deo sistema zaštite. Na ovaj način stvaramo jedan efikasan integrisani sistem nacionalne bezbednosti, povezujući gradove, opštine, pokrajinu sa Republikom, što predstavlja veliki korak napred u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja. Hvala.

Hvala.

Gotovo da ne postoji zemlja koja se nije suočila sa elementarnim nepogodama. Iako najrazvijenije zemlje imaju efikasan sistem prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, nemoguće je da se potpuno zaštite od pojedinih pojava.

Ono što možemo da uradimo jeste da razvijemo sistem upravljanja vanrednim situacijama kojim sigurno možemo da minimiziramo materijalnu štetu i da sačuvamo ljudske živote. U toku ove rasprave smo dosta govorili o prevenciji. Govorili smo o pravovremenom informisanju građana, o formiranju posebnih službi za rano upozoravanje i uzbunjivanje, ali ono što bih izdvojila kao novinu i važan segment ovog zakona je svakako međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, tako i domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.

Vlada Republike Srbije je u aprilu 2015. godine potpisala Sporazum o učešću Republike Srbije u mehanizmu EU za civilnu zaštitu. Koliko je ovakva vrsta saradnje značajna mogli smo da vidimo nakon poplava 2014. godine, koje su delom sanirane uz pomoć EU, uz pomoć UN i Svetske banke. Republika Srbija je korisnik sredstava iz IPA fondova EU u oblasti prekogranične saradnje.

Veliki broj tih projekata odnosi se na upravljanje vanrednim situacijama, koje realizujemo zajedno sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. Ovu samo neki od primera koliko je važna međunarodna saradnja i pomoć koju smo dobili i koju dobijamo za unapređenje sistema vanrednih situacija, ali i to što smo postali, kad usvojimo ovaj zakon, deo jednog uređenog sistema. Hvala.

Hvala.

Amandmanom koji sam podnela na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, želela sam da naglasim značaj poboljšanja Sektora vanrednih situacija.

Prevencija svakako najvažniji segment kada govorimo o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Bezbednost građana mora da bude na prvom mestu, a upravo usvajanje i primena ovog zakona doprineće povećavanju stepena bezbednosti. I rano upozoravanje i obaveštavanje i uzbunjivanje putem novoformirane službe koju čine nacionalni centar, operativni centri i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje i sistem javnog uzbunjivanja doprineće svakako značajnom smanjenju materijalne štete, ali i ljudskih žrtava. Izuzetno je važno definisanje obaveza privrednih društava i drugih pravnih lica da se uključe u sistem javnog uzbunjivanja. Ali, i obaveza radiodifuznih i televizijskih stanica u prenošenju odgovarajućih informacija. Tu bih svakako pomenula i obaveze mobilnih operatera, vlasnika poslovnih, stambenih i drugih zgrada.

Na ovaj način mi pokazujemo odgovornost i sposobnost da se na pravi način osim sa mogućim rizicima od katastrofa, ali se jača i svest u društvu neophodnosti da se više angažujemo i svakako tome doprinosi i ova rasprava, jer na ovaj način informišemo naše građane. I verujem da ćemo postići punu saglasnost kada je u pitanju usvajanje ovog zakona. Hvala.

Hvala.

Sigurna sam potpuno da nikome od nas koji smo glasali za umanjenje penzija to nije bila prijatna odluka. I, pored toga, svako od nas u svojoj porodici ima penzionere i sve to se, naravno, direktno odražavalo i naš budžet.

Mi smo morali da saniramo posledice puno neutemeljene odluke o povećanju penzija i to pred izbore 2012. godine, koja je bila doneta isključivo u predizborne svrhe. I, u tom trenutku, javni dug Srbije je bio 78% BDP-a. Država je bila pred bankrotom. Da nismo doneli 2014. Zakon o umanjenju penzija, danas je pitanje u stvari koliko bi iznosile penzije i da li bi uopšte mogli da ih isplatimo.

O tome da je ova odluka bila ispravna, iako teška, kao što sam već rekla, govore i podaci da je BDP u prvih šest meseci ove godine 4,5%, a da je prosečna plata 470 evra, a do pre samo nekoliko godina bila je 336. I, javni dug Srbije spustićemo do kraja ove godine na ispod 50%, što smatram zaista velikim uspehom. Ovim povećanjem, povišicu od 13,3% dobiće skoro milion građana koji primaju penzije manje od 25.000 dinara.

Najniže penzije nisu ni smanjivane, ali su obuhvaćene ovim povećanjem. Zaista mi je žao što su ovakav teret morali da podnesu penzioneri, ali mi je drago što su se napokon stvorili uslovi za povećavanje penzija i, kao što sam rekla, posebno onih najnižih, koje nisu bile ni smanjivane. Hvala.

Hvala.

Reforma javne uprave i lokalnih samouprava je najvažniji aspekt procesa evrointegracija i vlast na lokalnom nivou je najbliža građanima. Reforme sprovedene na lokalnom nivou građani mogu direktno da osete. I opštine i gradovi pružaju najveći broj usluga neophodnih građanima, usluga koje direktno utiču na kvalitet njihovog života.

Programom Exchange 5 koji se finansira iz IPA sredstava Evropske unije planirana je podrška za unapređenje opštinskih usluga u upravljanju imovinom za najmanje 20 gradova i opština koje spadaju u kategoriju nerazvijenih. To je prva komponenta ovog programa Exchange 5, a druga komponenta je podrška za planiranje i programsko budžetiranje na lokalu u okviru koje je predviđena tehnička podrška za 12 lokalnih samouprava.

Proces šire reforme upravljanja javnim finansijama stavlja naglasak na utvrđivanje prioriteta i optimizaciju potrošnje, i to u cilju postizanja privrednog rasta i efikasnog pružanja kvaliteta usluga javne uprave. Predviđeno je da ovaj program koji traje tri godine, a počeo je prošle godine i da je njegova ukupna vrednost 4,45 miliona evra. Na ovaj način ne želim samo da ukažem na benefite koje imaju lokalne samouprave od procesa pridruživanja Evropskoj uniji, već i da pozovem predstavnike lokalnih samouprava da apliciraju za ova sredstva, da koriste sredstva iz ovih programa. Prethodnim programom Exchange 4 bilo nam je na raspolaganju 5,8 miliona evra, koje smo na pravi način iskoristili.

Cilj svih ovih reformi je da opštine i gradovi ojačaju svoje administrativne kapacitete, razviju u potpunosti svoje potencijale koji bi im doneli dodatne prihode i na taj način bi manje bili zavisni od sredstava koje dobijaju iz budžeta. Hvala.

Hvala.

Podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi kojim želim da naglasim značaj procesa evrointegracija za razvoj lokalnih samouprava. Želim da objasnim kako ceo ovaj proces utiče na poboljšavanje uslova za život i rad naših građana i koliko je važno to što korisnici sredstava koja dobijamo iz fondova Evropske unije mogu da budu i lokalne samouprave.

Srbija je najveći primalac bespovratnih predpristupnih sredstava EU u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Sredstva IPA su instrumenti za predpristupnu pomoć kojima EU pruža podršku zemljama kandidatima za članstvo EU u usvajanju i sprovođenju političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, socijalnih i ekonomskih reformi, i ovaj novac se ne vraća i ne plaća se bilo kakva kamata.

Od 2014. do 2020. godine budžet namenjen Srbiji iznosi 1,5 milijardi evra i Srbija veoma uspešno koristi ova sredstva zahvaljujući dobroj koordinaciji Ministarstva za evrointegracije sa korisnicima sredstava zahvaljujući pravilnom odabiru prioriteta i uspešnoj realizaciji projekata. Rezultati su vidljivi u praksi, jer do sada iz ovih fondova finansirane su škole, bolnice, putevi, dobar deo sanacija posle poplava, deo novca će biti usmeren za razvoj malih i srednjih preduzeća na lokalnu.

Neki od odabranih projekata namenjeni lokalnoj samoupravi su aktivne mere za zapošljavanje koje će se sprovoditi preko Nacionalne službe za zapošljavanje, za lokalne usluge u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite, kao i za stambeno zbrinjavanje izbeglica, i sigurna sam da ćemo sav novac koji nam je na raspolaganju iz fondova EU iskoristiti u potpunosti, kao što je to bio slučaj do sada.

Naš najveći donator bespovratnih sredstava je EU, najviše investicija dolazi upravo iz zemalja članica EU i spoljno-trgovinska razmena sa zemljama EU iznosi preko 75%, i mislim da sam navela dovoljno razloga zašto moj amandman treba prihvatiti.

Hvala.

Potpuno je prirodno da uvođenje i korišćenje naprednih tehnologija dovodi do potrebe da se odgovarajućim zakonskim rešenjima prate ove novine, pre svega zbog zaštite potrošača koji u velikoj meri najčešće koriste elektronski način plaćanja određenih usluga.

Ciljevi donošenja zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu su unapređenje prava, dodatna zaštita korisnika finansijskih usluga, ali i preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu. Ugovaranje na daljinu se odnosi na komunikaciju bez istovremenog fizičkog prisustva potrošača i pružaoca usluga.

Ovim zakonom bi se izvršilo usklađivanje domaćeg prava sa propisima EU u ovoj oblasti, pre svega, sa direktivom 2002/65 kojom se uređuje upravo oglašavanje i zaključivanje na daljinu ugovora o finansijskim uslugama namenjenim potrošačima, koje se odnosi na sve vrste finansijskih usluga, i to: bankarske, kreditne, osiguravajuće, penzione, investicione ili platne.

Zabeležen je trend stalnog porasta korišćenja instrumenata plaćanja, kao što su platne kartice i instrumenti na kojima je pohranjen elektronski novac. Kada je reč o broju platnih transakcija i njihovoj vrednosti zabeležen je rast u prethodnoj godini, plaćanjima u Republici Srbiji, ali i inostranstvu.

Na osnovu ovih trendova može se zaključiti da su građani, privredni subjekti otvoreniji za korišćenje elektronskih načina plaćanja, što pokazuje da će se u budućnosti informativne tehnologije sve češće koristiti i za zaključivanje novih ugovora, posebno nakon što je u Srbiji 2015. godine uvedeno i zakonom regulisano korišćenje elektronskog novca.

Uspostavljanjem jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih vrsta finansijskih usluga na daljinu ojačaće poverenje korisnika ovih usluga u pružaoce finansijskih usluga.

Amandmanom, koji sam podnela na član 2. ovog zakona, sam predložila dodavanje termina evrointegracija, jer sam želela da ukažem na značaj ovog procesa, na razvoj svih oblasti našeg društva, a posebno kada su u pitanju finansijske usluge. Hvala.

Hvala.

Usvajanjem i primenom Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti stvaramo mnogo bolje uslove za život i rad zaposlenima, ali, naravno, i penzionerima iz ove oblasti, koji takođe imaju pravo da konkurišu za ove stanove.

U prvoj fazi planirana je izgradnja 1578 stanova i to 2020. godina. Koliko je važan ovaj prvi projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, isto toliko je važno da ovaj model može da se primeni i na druge kategorije, pre svega mislim na prosvetu i na zdravstvo, a o tome sam već govorila i to sam i predlagala prilikom obrazlaganja svog prvog amandmana na početku ove rasprave.

Ovo je dobar način da motivišemo zdravstvene radnike da ostanu u Srbiji i takođe me raduje najava Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da će se ovaj projekat proširiti i na druge službe. Hvala.

Hvala.

Predlogom zakona na koji sam podnela ovaj amandman obuhvaćeni su pripadnici snaga bezbednosti i to: Ministarstvo odbrane Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstvo pravde, odnosno Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Prema rezultatima ankete koju je sprovela Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, 18.905 pripadnika snaga bezbednosti zainteresovano je da kupi stan, ali i 1.462 penzionera iz ovih kategorija.

Iako su moje kolege iznele već dosta podataka, ja bih želela još jednom da naglasim da će se graditi 5.203 stana u šest gradova u Srbiji. U prvoj fazi će se graditi 1.578 stanova, u Beogradu 400 stanova, u Nišu 188, u Vranju 190, u Kraljevu 200, u Kragujevcu 200 i u Novom Sadu 400 stanova.

Pored kategorija koje sam pomenula, a koje će imati prioritet za kupovinu ovih stanova, ne treba svakako zanemariti ni druge kategorije u društvu, a to su zaposleni u zdravstvu i prosveti. Posebno bih izdvojila zdravstvene radnike, kojima moramo da stvorimo mnogo bolje uslove kako bi ostali u zemlji.

Tačno je da ne možemo da rešimo preko noći probleme koji su se decenijama nagomilali, ali ova mera predstavlja jedan veliki korak napred, a zajedno sa najavljenim povećavanjem plata i penzija u javnom sektoru, predstavlja mnogo bolje uslove za život svih građana. Hvala.

Hvala.

Sve aktivnosti koje sprovodimo u našoj zemlji, kako parlament, tako i Vlada Srbije, a koje se odnose na unapređenje životnog standarda naših građana, odnosno stvaranje boljih uslova za život, približavaju nas kao društvo najrazvijenijim zapadnim evropskim zemljama, a samim tim, naravno, i članstvu u EU. To je tip društva kojem želimo da pripadamo, jer velika većina naših građana vidi upravo najrazvijenije zapadne zemlje kao idealno mesto za život, ali i za školovanje svoje dece.

Takve uslove za život i rad želimo da stvorimo i u Srbiji i ovo je samo jedna od mera kojom želimo da poručimo mladim ljudima da treba da ostanu u svojoj zemlji.

Ovim predlogom zakona obuhvaćeni su pripadnici bezbednosnih snaga koji nemaju rešeno stambeno pitanje i u ovoj fazi predviđena je izgradnja 1.578 stanova, i to u različitim delovima Srbije.

Verujem da će nakon izgradnje ovih stanova u nekoj sledećoj fazi biti obuhvaćeni i zaposleni u zdravstvu i prosveti. Hvala.

Hvala.

Amandmanom koji sam podnela želela sam da naglasim značaj procesa evrointegracija za reforme koje sprovodimo u svim oblastima našeg društva. Pošto je naš glavni cilj članstvo Srbije u EU, brojne aktivnosti koje sprovodi parlament i Vlada Srbije upravo se odnose na ostvarivanje tog cilja. To je razlog zašto želim da ukažem na značaj aktivnog učešća Ministarstva odbrane Republike Srbije u procesu sprovođenja SSP koji je stupio na snagu 2013. godine. Iz tog razloga bih navela i zajedničke aktivnosti Ministarstva odbrane i EU koje su izuzetno značajne u kontekstu Poglavlja 31, a to je zajednička spoljna i bezbednosna politika.

Godine 2012. stupio je na snagu Sporazum o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i Sporazum između Srbije i EU u uspostavljanju okvira za učešće u operacijama EU za upravljanje krizama. Zajedno sa donošenjem Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije zaokružen je pravni okvir i omogućeno je učešće u aktivnostima u okviru zajedničke bezbednosti i odbrambene politike EU.

Godine 2013. potpisan je administrativni Ugovor o saradnji Ministarstva odbrane Republike Srbije sa Evropskom odbrambenom agencijom, a sa kojom učestvujemo u brojnim inicijativama, a 2015. godine Vlada Republike Srbije usvojila je zaključak o pristupanju konceptu borbenih grupa EU.

Uključivanjem Republike Srbije u koncept zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU unapređuje se spoljnopolitička pozicija naše države, pozitivno se utiče na položaj u međunarodnim organizacijama i doprinosi da Srbija bude prepoznata kao subjekat uspostavljanja bezbednosnog regionalnog i globalnog okruženja.

U potpunosti podržavam sve zajedničke aktivnosti Ministarstva odbrane sa predstavnicima EU, a o kojima sam već govorila, i verujem da postoji prostor za njihovo unapređenje u budućnosti. Hvala.

Zakonom o vojnom obrazovanju predviđeno je, između ostalog, vojno-stručno osposobljavanje za potrebe Vojske Srbije, ali razvoj naučno-istraživačkog i stručnog kadra.

U ovom kontekstu pomenula bih dosadašnju saradnju sa Severnoatlantskom alijansom, koja takođe doprinosi unapređenju sposobnosti naše vojske, i to kroz različite oblike saradnje. Navešću samo neke. Na prvom mestu svakako bih izdvojila IPAP. To je sporazum koji smo usvojili ovde u parlamentu i koji predstavlja najviši stepen saradnje zemlje koja nije članica NATO. IPAP ne implicira članstvo u Alijansi, on predviđa redovne cikluse dijaloga sa NATO, i to o četiri grupe pitanja – političko-bezbednosnim, vojno-odbrambenim, administrativnim i pitanjima javne diplomatije, naučne saradnje i planiranja u vanrednim situacijama.

Govorim o ovoj vrsti saradnje jer smatram da mehanizme IPAP treba koristiti što više, posebno kada je u pitanju bezbednost Srba i nealbanskog stanovništva na KiM, kada je u pitanju zaštita naših verskih objekata i našeg kulturnog nasleđa. Verujem da ćemo na pravi način iskoristiti sve mogućnosti koje nam pruža IPAP sporazum.

Pored ovog sporazuma, izdvojila bih i saradnju kroz individualni program partnerstva i saradnje koji omogućava sticanje novih znanja i razmenu iskustava na seminarima, kursevima, konferencijama i vežbama koje su takođe finansijski podržane od strane Severnoatlantske alijanse. Ovogodišnji program, deveti po redu, predviđa 107 aktivnosti. Važno je što smo otvoreni za saradnju sa svima, posebno za sticanje novih znanja. Takođe je dobro što na pravi način razmišljamo o svojim interesima, što gledamo u budućnost, da smo svesni benefita koje možemo da dobijemo unapređenjem sistema obrazovanja.

Na kraju, pošto je dosta reči bilo ovde po patriotizmu, po meni, patriotizam je kada govorite istinu, a ne kada dovodite građane u zabludu. Hvala.

Ovaj amandman koji sam podnela na član 4. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kao i prethodni, odnosi se na dodavanje termina – evrointegracije.

Članom 4. definisani su pojmovi i vrste planskih dokumenata i to su dokumenti razvojnog planiranja, dokumenti javnih politika i ostali planski dokumenti.

Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u fazi usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i mislim da u ovako važnom zakonu kojim se uređuje upravljanje sistemom javnih politika, kao i srednjoročno planiranje, neophodno je dodatno naglasiti značaj procesa evrointegracija na razvoj naše zemlje u svim oblastima.

Naglasila bih značaj podrške koju dobijamo iz fondova EU u vidu bespovratnih sredstava, ali i to da je Srbija uspela da iskoristi 94 posto ovih sredstava ulažući u konkretne projekte, poput infrastrukturnih, bolnica, škola, podršci malim i srednjim preduzećima.

Sve ovo direktno utiče na poboljšanje standarda naših građana. Takođe, smanjili smo nezaposlenost, između ostalog zahvaljujući stranim direktnim investicijama od kojih dve trećine potiču iz zemalja članica EU.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, obuhvatio je sve šta smo sve do sada uradili, odnosi se na unutrašnje reforme, ekonomske reforme, vladavinu prava, regionalnu saradnju.

Konstatovano je da nema nazadovanja ni u jednoj oblasti što znači da uspešno rešavamo probleme koji su se godinama unazad, ako ne i decenijama nagomilali i nadam se da sam iznela dovoljno argumenata za prihvatanje amandmana koji sam predložila na član 4. predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Hvala.