Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8889">Igor Bečić</a>

Igor Bečić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine Veselinoviću, da li ćete konačno, posle četiri minuta i 20 sekundi, krenuti da pričate o temi i da jednostavno zaboravite na vređanje ministra?
Gospodine Veselinoviću, vreme je isteklo. Molim vas, upozoravao sam nekoliko puta da govorite o temi. Vaša diskusija se svela na to samo da vređate ministra, što je veoma ružno, gospodine Veselinoviću. Vi ste narodni poslanik u Narodnoj skupštini, ministri su došli da obrazlože zakon i nisu došli da ih mi vređamo, pogotovo ne na način na koji vi to činite.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.
Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Tražio sam repliku.)
Zašto smatrate, gospodine Veselinoviću, da imate pravo na repliku?
(Janko Veselinović, s mesta: Zato što me je ministar…)
Ni jednom rečju nije pomenuo ime Janka Veselinovića, niti vas u nekom negativnom kontekstu. Gospodin ministar je čak obrazložio ono što sam ja pokušao da vam objasnim u pet minuta, da vi jednu reč o zakonu niste rekli i da nismo čuli ništa, osim vređanja ministra, Srpske napredne stranke i ovog visokog doma, a time vređate i građane Srbije, gospodine Veselinoviću.
Zahvaljujem se.
Izvolite, gospodine Markoviću.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite, dr Bradiću.
Zahvaljujem.
Reč ima ministra. Izvolite gospodine ministre.
Zahvaljujem, gospodine ministre.
(Zoran Babić, s mesta: Replika na pominjanje SNS.)
Izvolite, replika, narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS.
Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Marinkoviću, po osnovu se javljate?
(Miroslav Marinković: Replika. Pomenut sam imenom i prezimenom.)
(Marko Đurišić, s mesta: Sada ćeš da čuješ.)
Znači, samo momenat gospodine Marinkoviću, spomenuto je više imena i prezimena. Ako tvrdite da, a vidim da se slaže gospodin Babić da je pomenuo vaše ime i prezime …
(Marko Đurišić, s mesta: Ko predsedava ovde ti ili on?)
Vi ste se prepoznali, nije problem, dobićete, iako nije u negativnom kontekstu, dobićete …
(Marko Đurišić, s mesta: Kako nije u negativnom kontekstu?)
Gospodine Đurišiću, molim vas, našta liči da vi sada kršite Poslovnik, da vređate i da se tako ponašate, na šta to liči?
(Marko Đurišić, s mesta: Na šta ovo liči?)
Ne dozvoljavate da završim rečenicu i da kažem bez obzira što smatram da kao predsedavajući, moje je pravo da procenim, to što je pomenuto ime gospodina Marinkovića da je bio u tamo nekom upravnom odboru, nije bilo izrečeno u negativnom kontekstu. Samo je nabrajao statistiku ljudi koji su bili u to vreme u upravnim odborima, ali bez obzira na to, za mene kao predsedavajućeg je dovoljno što je pomenuto vaše ime i prezime, imate pravo na repliku. Samo sam to hteo da izgovorim, vi ste odmah skočili na mene gospodine Đurišiću.
Izvolite gospodine Marinkoviću.
Gospodine Marinkoviću, vaše prezime je dosta često, imamo i kolegu Marinkovića u velikoj sali Narodne skupštine. Ako je pomenut neki gospodin Marinković, ne mora da znači da ste to vi. Ako tvrdite da niste bili član upravnog odbora, gospodin Babić je pomenuo prezime Marinkovića …
(Miroslav Marinković, s mesta: I ime i prezime.)
Hoćete da kažete ni jedan Marinković u Srbiji se ne zove kao vi? Vidim čak da niste imali pravo na repliku, pošto pretpostavljam onda, ako vi niste bili u nekom upravnom odboru, pošto gospodin Babić nije pominjao narodne poslanike, sada šalu na stranu, pomenuo je mnogo imena, i mnogo imena je takođe pomenuo i prezime Marinković, možda i ime vaše, ali ne mora da znači da je mislio na vas. Koliko ja znam, nekoliko Marinkovića samo ima ovde. Zahvaljujem se.
Gospodine Babiću, vi ćete ponovo, imate pravo, pomenuto je vaše ime i prezime. Izvolite.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu gospodine Bradiću?
(Blagoje Bradić, s mesta: Pomenuo je i mene.)
Vaše ime i prezime nije pomenuto, ne.
(Blagoje Bradić, s mesta: Sigurno?)
Ja mislim da nije.
(Blagoje Bradić, s mesta: Pitajte gospodina Babića.)
Znam da ste vi bili tamo direktor, ali mislim da nije pomenuo vas.
(Blagoje Bradić, s mesta: Zašto ja ne dobijam repliku?)
Mislim da nije mislio gospodin Babić na vas, da ste vi po toj liniji stranačkog zapošljavanja bili direktor.
(Blagoje Bradić, s mesta: Pitajte gospodina Babića dva puta me je prozvao.)
Ja smatram da niste dobili pravo na repliku, nije pomenuo vaše ime i prezime. Rekao je, radi tačnosti, gospodine Bradiću, gospodin Babić, rekao je „prethodni govornik“, a prethodni govornik je bio ministar, tako da ja nemam načina da dam vama na osnovu toga repliku, a vaše ime nije pomenuto.
Izvolite gospodine Babiću.
Vreme. Zahvaljujem gospodine Babiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Prekini ga ako smeš.)
Da li ste završili gospodine Đurišiću?
(Marko Đurišić, s mesta: Molim?)
Da li ste završili sa vređanjem, sa dobacivanjem? Zašto ste nervozni?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne, ja sam opušten.)
Nasmejte se malo, nemojte biti nervozni, nemojte stalno da dobacujete, da vređate, ja vas ne poznajem takvog gospodine Đurišiću.
A gospodine Marinkoviću, vidite da sam ipak bio u pravu, da je to sada, imamo rešenje Vlade, vi tvrdite da niste vi, znači da sam ja bio u pravu da je to možda neki drugi Miroslav Marinković.
(Miroslav Marinković, s mesta: Ima matični broj, možete da proverite.)
Hoćete da kažete da je gospodin Babić nacrtao rešenje Vlade.
(Zoran Babić, s mesta: Ne mogu da nacrtam, mogu samo da napišem.)
Ne, baš sam rekao namerno da nacrtate.
(Marko Đurišić: Hoćete vi da predsedavate ovde? Poslovnik.)
(Goran Bogdanović, s mesta: Šta je ovo, cirkus?)
Mislim da je gospodine Bogdanoviću cirkus ako gospodin Đurišić non stop dobacuje, ako vi non stop dobacujete, mislim da je cirkus.
(Marko Đurišić, s mesta: I gospodin Babić.)
(Goran Bogdanović, s mesta: Nije tačno da dobacujem.)
Zato ću dati pauzu tri minuta.
(Marko Đurišić, s mesta: Jel ovo sad pauza?)
(Gordana Čomić, s mesta: Jel ovo sad pauza?)
Zato što pravite cirkus, gospodine Bogdanoviću, vaša poslanička grupa koja stalno dobacuje i vi i gospodin Đurišić. Zbog toga ću dati pauzu od tri minuta. I gospođa Čomić takođe dobacuje, javlja se i gospodin Babić, tako da moraćemo pauzu.
(Posle pauze)
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite, dr Bačevac.
Zahvaljujem, gospodine Bačevac.
Gospođo Čomić, imate pravo na repliku, pomenuti ste, ali zamolio bih vas da tu temu koja je bila pre pauze na ovakav način, posle govora gospodina Bačevca, zatvorimo, ali ako insistirate, ja ću vam dati reč, imate pravo na repliku.
Da li želite reč?
Izvolite.
Zahvaljujem se na tome, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ja bih volela da ministar bude tu.)
Ministar je u sali.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ja bih ovlašćenog ministra za temu o kojoj želim da govorim.)
A vi želite specijalno baš ministra koji je vama u ovom trenutku prihvatljiv?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Mislim da to nije nemoguće. Imam nekoliko vrlo važnih pitanja.)
Razumem vas, gospođice Jerkov.
Imamo ministra. On je odmah osetio vašu žudnju za njegovim prisustvom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Željko Sertić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Gospođo Jerkov, dobili ste samo odgovore na pitanja, tako da nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.