Zahvaljujem.
Poštovani građani, kolege poslanici, poštovana ministarko Gojković, današnja rasprava o Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti dobra je prilika da pokažemo koliko je Republika Srbija, vođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, napredovala, preporođena i u ovoj sferi života.
Kao primer opšteg društvenog preporoda navešću samo dva primera obnove muzejske delatnosti. Prvi primer je Narodni muzej u Beogradu, jer posle 12 mračnih godina obnovljena zgrada Narodnog muzeja u Beogradu konačno je otvorila vrata za sve posetioce.
Veliki je to događaj bio za Republiku Srbiju. Svečanom otvaranju prisustvovali su državni zvaničnici, ugledne ličnosti iz sfere umetnosti, kulture i nauke, kao i veliki broj građana. Tom prilikom premijerka Ana Brnabić je rekla da je Narodni muzej vraćen svim građanima. Svakako da je ocena mnogih bila da je ovaj događaj događaj koji se dešava jednom u našim životima.
Takođe, nakon što je deset godina bila zatvorena za javnost, renovirana je i zgrada beogradskog Muzeja savremene umetnosti i, takođe, vraćena svim građanima.
Pored ovih značajnih republičkih muzejskih institucija koje su obnovljene, osvrnuću se i na tri institucije u gradu iz kog ja dolazim, gradu koji je nosilac prestižne titule evropske prestonice kulture – Novom Sadu.
Kao prvo, navešću Galeriju Matice srpske, na koju smo svi ponosni, koja je najbogatiji umetnički muzej srpske umetnosti novijeg doba. Osnovana je 1847. godine, a kao samostalna ustanova Matice srpske deluje od 1958. godine. Njena stalna izložba hronološki prikazuje odabrana dela iz celokupnog umetničkog fonda koji sadrži oko pet hiljada umetničkih radova značajnih za nacionalnu istoriju umetnosti novijeg doba i kulturu srpskog naroda u Vojvodini od kraja XVII do kraja XX veka. Sva umetnička dela koje je Galerija Matice srpske primila na poklon od mnogobrojnih darodavaca, neka preuzela na čuvanje od SPC i drugih vlasnika, otkupila iz privatnog vlasništva, štite i koriste pod odgovarajućim uslovima. Sve ovo može da se pogleda u stalnoj ili povremenim izložbama.
Muzej Vojvodine je ustanova kulture sa muzeološkom tradicijom dugom više od 150 godina. Jedan je od najvećih muzeja kompleksnog tipa u Srbiji koji u svojim zbirkama čuva neprocenjivu kulturnu baštinu prikupljenu na području Vojvodine. Osnovan je 1847. godine u Pešti, na sednici Upravnog odbora Matice srpske na inicijativu uglednih Srba iz Vojvodine.
Na kraju, Muzej grada Novog Sada osnovan je 1954. godine i pripada kategoriji gradskih muzeja kompleksnog tipa, čija delatnost obuhvata razvoj grada od njegovog nastanka do savremenog doba. Čine ga Odeljenje za istoriju sa zbirkama iz oblasti privredne, društveno-političke istorije i istorije Petrovaradinske tvrđave, Odeljenje za kulturnu istoriju sa zbirkama iz oblasti likovne, primenjene umetnosti, školstva i izdavaštva, Odeljenje za etnologiju sa zbirkama iz oblasti zanatstva, ruralne arhitekture, svakodnevnog i običajnog života i zavičajna galerija koja prikuplja dela savremene likovne umetnosti.
Poslednjih godina, pored redovne delatnosti u Muzeju grada Novog Sada, realizovani su veliki infrastrukturni projekti. Time su prošireni izlagački kapaciteti muzeja. Navešću samo dva. Godine 2014. kada je muzej slavio 60 godina postojanja, otvoren je i rekonstruisan Veliki ratni bunar, specifičan, jedinstven ambijent u unutrašnjosti Petrovaradinske tvrđave, mesto koje posetioci rado obilaze. Godine 2015. otvoren je atrijum u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Ovaj zadivljujući prostor predstavlja spoj modernih arhitektonskih rešenja i elemenata vojne arhitekture XVIII veka. Ovim je muzej dobio izuzetno atraktivan izložbeni prostor.
Dakle, imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.
Nažalost, jedan broj ustanova zaštite kulturnih dobara zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost. Sada se tu postavlja pitanje zašto za kulturu nije bilo ili novca ili interesovanja, a po svemu sudeći i jednog i drugog.
Ako krenemo od činjenice da patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS ozbiljno utiče na zdravo rasuđivanje prethodne vlasti, sada predvođenih Draganom Đilasom, samo imam jednu dilemu da li je ova patologija uvezena ili je preko svojih prijatelja oni izvoze, pokazaće buduće vreme. Možda ovo za kulturu nije važno, ali je jako važno na ovu patologiju dodati selektivnu amneziju. Zašto selektivnu? Zato kako bi se neko setio gde je sve po svetu sklonio pare građana Srbije, a u isto vreme se ne seća da je za zdravlje, obrazovanje, kulturu, i mnogo toga, svojih građana, uradio jedno veliko ništa. Mada nemaju oni razloga da brinu, neka vrate pare, a za lečenje mi smo obezbedili i nove bolnice, novu opremu, vakcine, kadar i sve neophodno. Pomažemo mi i prijateljima iz regiona, pomoći ćemo i njima, samo vratite opljačkano.
Na kraju, želim da istaknem moje uverenje da će ministar kulture i informisanja gospođa Maja Gojković jednako voditi ovo ministarstvo, kao što je vodila ovu Skupštinu od 2014, pa sve do ovog saziva 2020. godine. Predlog ovog zakona je sasvim dovoljna potvrda da će se problemi i unapređenje rada u ovoj oblasti rešavati sistemski i u kontinuitetu. Svako dobro želim i vama i ministarstvu i sasvim sam sigurna da sam u pravu kada sam ovo rekla. U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati predloženi Zakon o muzejskoj delatnosti.