Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas pred nama nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju finansijskih sporazuma različitih vrsta. Najveći deo ovih sporazuma odnosi se na finansiranje infrastrukturnih radova koji će se odvijati u Srbiji i oni su svi sadržani u okviru programa „Srbija 20/25“.
Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.
Da krenemo jedan po jedan predlog zakona. Prvi se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke. Ovom ratifikacijom Sporazuma Srbija postaje punopravna članica ove međunarodne finansijske institucije. Ovo je jedna specifična finansijska institucija koja obuhvata i zemlje EU i zemlje Istoka poput Rusije, Vijetnama i drugih zemalja. Srbija bi potvrđivanjem, ukoliko vi vašim glasanjem to prihvatite, Srbija je spremna da preuzme ulogu aktivne članice u navedenoj organizaciji i doprinese daljem njenom radu i rastu.
Članstvo naše zemlje u ovoj finansijskoj instituciji predstavlja još jedan dokaz da Srbija postaje jedan od ključnih partnera u velikom klubu međunarodnih finansijskih institucija zahvaljujući svom dobrom finansijskom stanju.
Sledeći Predlog zakona tiče se potvrđivanja Ugovora o kreditu, da to skratim, o izgradnji Moravskog koridora. Izgradnja Moravskog koridora, odnosno deonica Pojate-Preljina, jedan je od najvažnijih infrastrukturnih projekata koje Srbija sprovodi u ovom trenutku i Ugovor o kom danas pričamo je težak 400 miliona evra. Ta sredstva će biti iskorišćena za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonice Pojate-Preljina.
Ukupna dužina Moravskog koridora, koji je i deo plana Srbija 20/25, koji je predstavljen pre skoro dve godine, je oko 112 kilometara, od čega Pojate-Kruševac 26,5 kilometara, Kruševac-Adrani 53 kilometra i Adrani-Mrčajevci i Mrčajevci-Preljina 30,6 kilometara. Ne treba da pričam o značaju ovog koridora koji povezuje auto-put Beograd – Niš, auto-put „Miloš Veliki“.
Najveći broj, najveća koncentracija stanovništva na jednom prostoru Srbije je upravo na tom prostoru, na prostoru izgradnje Moravskog koridora. Ne treba da vam govorim koliko je tu izgradnja ovog moravskog koridora bitna, pre svega za Rasinski okrug, za Kruševac, koliko je važna za Čačak, koliko je važna za Kragujevac, za Kraljevo, za sve velike gradove koji se nalaze na tom prostoru, a da ne pričam za male lokalne zajednice, koje sa izgradnjom ovog auto-puta dobijaju mogućnost brzog transferisanja do ovih velikih auto-puteva, Koridora 10 i Koridora 11, plus mogućnost za svoj privredni razvoj, uz otvaranje novih industrijskih zona koje se nalaze uz auto-put. Da ne pričam o turističkim potencijalima koji mogu dalje da se razvijaju sa brzom komunikacijom koja će se ostvariti izgradnjom Moravskog koridora.
Još jedna stvar koja je jako važna, to je da će Moravski koridor biti prvi digitalni auto-put, jer će duž njegove trase biti postavljeni optički kablovi i digitalna oprema, što će omogućiti besplatan bežični internet i najmoderniji sistem upravljanja saobraćajem.
Nikada u skorijoj istoriji nismo imali toliko ulaganja u ovakve kapitalne investicije. Budžetom za 2022. godinu odvojeno je za ove potrebe 485,8 milijardi dinara. Gotovo nikad, odnosno nikad ovoliko Srbija nije ulagala u infrastrukturu. Ovo je oko 7,3% BDP Srbije, biće implementirano u infrastrukturne projekte.
Sledeći Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora odnosi se na prvu fazu Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda u vrednosti od 203 miliona 775 hiljada evra. Ne treba da pričam koliki je značaj za zaštitu životne sredine Grada Beograda, za očuvanje i Save i Dunava, kao i krajnjih primalaca koji će imati korist od realizacije ovog projekta.
Predviđeno je da se ovaj Projekat realizuje u dve faze, da se postrojenje prostire na površini od 97 hektara. Prva će obuhvatiti nedostajeću infrastrukturu, nove kanalizacione crpne stanice „Uščinova“, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar“. U drugoj fazi prerada otpadnih voda će se zasnivati na primarnom i sekundarnom tretmanu kojim će se mulje izdvajati u primarnim taložnicama, a azot i fosfor uklanjati naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja. Ovo su najmoderniji tehnološki procesi za gradove u svetu, za gradove ovog kapaciteta kao što je naš glavni grad.
Ja bih, razumećete možda, iz jednog razloga, posebno akcentovao još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Tiče se otpornosti na klimatske promene, ali da prevedemo to na srpski, tiče se izgradnje primarne infrastrukture za navodnjavanje akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac na Fruškoj Gori.
Južna padina Fruške Gore predstavlja i jedna je od lokacija na prostoru Republike Srbije gde je toliko podignuto modernih plantaža jabuka, modernih vinograda, plantaža borovnica i svih ostalih voćarskih kultura, neko je sedamdesetih godina dobro osmislio potrebu za izgradnju veštačkih akumulacija na južnoj padini Fruške gore.
Međutim, to je bilo dovoljno za potrebe u tom trenutku. Danas je količina tih modernih voćnjaka više hiljada hektara i trebaju nove količine volje, jer bez vode u 21. veku poljoprivrede i nema.
Iz tog razloga idemo na pospešivanje kapaciteta ovih veštačkih akumulacija i sada ćete čuti na koji način. Prilično je neuobičajeno, ovo je prva faza, kasnije ćemo ići tamo Moharač, prema Šidu i obuhvatiti tu taj tzv. transverzalu zapadnog Srema. Isto ćemo raditi i na prostoru između Rume i Inđijske opštine, već se radi sistemi za navodnjavanje na prostoru Staropazovačke opštine, ali ovde ćemo po prvi put iz reke Save 17 kilometara podzemnim sistemom, podzemnim celovodom gurati vodu putem crpnih stanica na Borkovačko i Pavlovačko jezero jer nema vode dovoljno za nove plantaže.
Ovaj projekat se sprovodi kroz naše Javno preduzeće „Vode Vojvodine“, već imamo građevinsku dozvolu za ovo. Čeka se odobrenje ovog Predloga zakona i da se krene u realizaciju.
Ljudi, ovo će biti toliko moderan sistem, da ćemo moći da pokažemo čitavom svetu kako se ovo radi.
Gravitacionim putem iz Borkovačkog i Pavlovačkog jezera više stotina, da ne kažem, skoro možda i dve hiljade hektara ćemo moći da navodnjavamo novih voćarskih plantaža. To nesumnjivo podstiče kvantitet, odnosno veću proizvodnju, jer da vas podsetim, danas moderne plantaže mogu da, na primer, jabuka 70, 80 tona po hektaru možemo da imamo prinos. Nekad je to bilo 20-30 zato što nije bilo dovoljno navodnjavanja, nisu se primenjivale moderne agro tehničke mere.
Sa ovim sistemom za navodnjavanje, sa ovom količinom vode mi stvaramo mogućnost bukvalno da na svakoj parceli, ukoliko se primene najsavremeniji načini proizvodnje može da se dođe do ovolikih prinosa. Danas prinosi do 100 hektara idu, ali hajde da ne pričamo sada o ekstremu nego pričamo o prosecima.
Ovo će samo biti prva faza, Pavlovačko i Borkovačko jezero jer su oni realno i najveći.
Bila je jedna ideja da se ova dva jezera prvo očiste, što će se i uraditi. Međutim, nema vode dovoljno. Nema dovoljno novih izdana vode. Možete da čistite jezero dokle god hoćete, ali vi nemate na ovo priliv vode, a ima sve više voća, a i hoćemo da imamo profit po hektaru mnogo veći nego što imamo, da se ne naljute ratari, nego što je kukuruz i pšenica. Južna padina Fruške gore nemojte zaboraviti, još je Prob rimski car u drugom veku doneo vinovu lozu baš na južnu padinu Fruške gore i baš je tu prvi put zasadio vinovu lozu, a danas nema modernog vinogradarstva bez sistema za navodnjavanje.
Ova faza obuhvata ova dva jezera, a podsetiću vas samo da je prva faza obuhvatila opštine Negotin i Svilajnac, ista stvar tamo iz Dunava gravitacionim putem na prostor Negotinske krajine puštamo vodu. Tu je Dunav na višem nivou nego što je poljoprivredna površina, kako bih rekao, veće visine i tu prosto gravitaciono voda samo padne. Neophodno je uraditi nove crpne stanice i uraditi nove trafo stanice. Isto tako Svilajnac, povrtarski kraj, ima smisla uz Moravu to raditi, tamo se već radovi polako privode kraju.
Sledeća faza će biti, ostali delovi gde god možemo iz reke na prostoru Šida, sada tražimo mogućnost iz Dunava da prebacimo vodu na ovu stranu Fruške gore. Možda probušimo Frušku goru da napravimo tunel, odnosno taj cevovod koji će ići kroz Frušku goru i gravitacionim putem navodnjavati ovaj deo Fruške gore.
Sa razvojem voćarstva razvija se turizam. Sa razvojem turizma videli ste u koroni šta se desilo, ruralni turizma, cena kuća, tu baš u Pavlovcima vi baš ne možete da nađete kuću. Kuće koje su koštale po 12, 13 hiljada evra sada koštaju po 35 hiljada evra samo time što se ulaže u infrastrukturu.
Nije to samo u Pavlovcima. Tako je i u Bišenovu, tako vam je i u Manđelosu, tako vam je u Gugurevcima, bilo gde na južnoj padini Fruške gore, jer južna padina Fruške gore stvarno je gospod bog napravio i ukoliko znamo pravilno da upravljamo time da bude ozbiljan resurs na koji može da se izvrši ozbiljno navodnjavanje.
Da ne budem sada lokal patriota da pređem na drugi Predlog zakona. Tiče se ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu broj CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada u Republici Srbiji.
Ovo su projekti koji se tiču životne sredine, unapređenje životne sredine. Srbija je u takvoj finansijskoj kondiciji da može, da je prešla na ovoj video igrici privrednog razvoja na viši nivo i da može da kompletno završi čitave projekte koji se tiču upravljanja čvrstim otpadom.
Ukupna vrednost projekta za regionalne deponije koji se odnosi na ovu priču je 150 miliona evra, iz Evropske banke za obnovu i razvoj 75, Francuske agencije za razvoj 75 miliona evra. Projekat se sastoji iz dva dela. Prvi obuhvata izgradnju četiri nova regionalna centra za upravljanje čvrstim otpadom, komunalnim otpadom. Mi nekoliko takvih imamo, u Dubokoj pored Užica, pored Pirota, zajedničku deponiju Šapca i Sremske Mitrovice, ali ove regionalne deponije, Kalenić, Sombor, Nova Varoš, uz postojeće osavremenjavanje ovih postojećih regionalnih deponija daće jednu potpuno novu dimenziju upravljanja komunalnog otpada na prostoru Republike Srbije.
Realizacija prvog dela projekta očekuje se do 31. decembra 2027. godine.
U ovoj drugoj fazi išlo bi se na više faze u upravljanju komunalnim otpadom koji se tiče ponovne upotrebe materijala, kompostiranje biorazgradivog otpada i korišćenje za one svrhe koje najviše mogu biti u poljoprivredi, kao i razvijanje sistema primarnog sortiranja otpada. To je ono što nam je neophodno. To je ono o čemu stalno pričamo, a bez selekcije otpada koja se vrši na kućnom pragu je nemoguće ovaj sistem potpuno zaokružiti. To je ono kada imate tri različite kante pa jedan otpad u jednu kantu, drugi u drugu, treći u treću, pa ako baciš u kontra kantu, video sam u jednom u Bazelu tamo iz komunalnih preduzeća i komunalni inspektori jure po onim kesama ko je nešto bacio da pronađu ko je bacio kontra otpad u ono što treba da se baci. Tom vremenu se polako približavamo.
Zato moramo da razvijamo ove deponije da bi mogli da dođemo do toga. Svi smo mi nepoverljivi prema tome. Svi mi mislimo da to nikada neće stići. Mislili smo mi da ni dronovi neće prskati poljoprivredne površine pa eno ih prskaju da sve puca.
Hajmo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoji koji se tiče širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Ovo je pre svega važno prvo za škole, za domove kulture koji postoje, za razvoj ruralnog turizma jer danas u 21 veku ko god šta radi traži internet. Traži širokopojasni internet, traži da to bude razvijen sistem, jer danas valjda dvoje ne mogu da sede ako ne kuckaju telefonom. Ovo sada malo uprošćujem, ali pogledajte, sada je dve godine, kada je krenuo kovid, kada smo krenuli sa ovom nastavom na daljinu, ako nemate internet, a mi ćemo ovim omogućiti za 1.200 novih škola i javnih ustanova širokopojasni internet, ako nemate brz internet uvek ste u nekom zaostatku i ne možete stvari da završite jako brzo.
Da ne pričam kuda ovaj svet ide sa elektronskom trgovinom i ostalim stvarima, koliko će ovo značiti za našu državu i da ovu vrstu infrastrukture koji do pre nekoliko godina nismo ni posmatrali na jedan način jer niko nije ni mislio da ćemo ući u vreme kada ćemo učiti na daljinu. Mi smo mislili da je to neki film naučne fantastike ili ko zna šta, ali to je postala realnost, a pogledajte koliko brzo smo se prebacili na tu stvarnost. Došla je korona i posle mesec dana mi smo već imali nastavu na daljinu. Možda i pre, ne mogu sada da pričam konkretno o danima.
Isto tako imamo Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora pod nazivom „Projekat čista Srbija“ čiji je cilj izgradnja komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Ovde je reč o 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, sedam hiljada kilometara kanalizacione mreže. Ovo je projekat „Srbija 20-25“ o kojem smo pričali. Usvajanjem ovog Predloga zakona omogućićete da se realizuju investicije širom Republike Srbije i u najmanjim i u najvećim lokalnim samoupravama.
Dolazimo i do Fruškogorskog koridora, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit radi izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca. Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorski koridor predstavlja jednu stvar o kojoj su mnogi ljudi sa prostora Bačke, prostora Srema maštali. Uvek se pričalo o onoj Iriškoj krivini, lakat krivina, što bi rekli u nekim popularnim serijama, uvek je bio problem sa transportom, uvek je bio problem sa kućama koje se nalaze na prostoru te saobraćajnice, sa sporošću odvijanja saobraćaja, naročito kada dođe do prvog ili drugog snega, pa onda dođu kolone, pa se sve uspori.
Ovde ćemo imati tunel kroz Frušku goru, moderno urađen, brzu saobraćajnicu koja će se na jednoj strani nadovezivati na autoput Novi Sad – Subotica, koji je jedan važan međunarodni koridor, imaćemo most kod Kovilja, dakle kompletno regulisan sistem saobraćajnice, 85% vrednosti finansiranja ove saobraćajnice ide iz ovog zajma. Ukupna vrednost je 608.384.610 američkih dolara.
Ja bih vas molio da u danu za glasanje kada bude došlo vreme, uvaženi poslanici, podržite ove predloge zakona, kako ih mi zovemo o ratifikaciji, kako bismo mogli ove infrastrukturne projekte iz programa „Srbija 20-25“ da realizujemo. Nakon realizacije ovih projekata mi ćemo pričati o jednoj još kvalitetnijoj Srbiji, još jednom mestu koje je bolje za život, najmodernijoj infrastrukturi koju danas Evropa poznaje.
Hvala vam puno i stojim na raspolaganju za sva neophodna pitanja.
Poštovana predsedavajuća, samo ću kratko da se osvrnem na ovo pitanje koje se tiče Peštera i koji se tiče novovaroške opštine.
U ovom ugovoru je priča o navodnjavanju prostora Fruške gore, a mimo toga iz budžeta finansiramo i ove godine pešterski vodovod koji povezuje Sjenicu i Tutin i gde smo ove godine odvojili oko milion i po evra da završimo celu priču i ako bude sve u redu i sa lokalnim samoupravama Tutin i Sjenica, završimo sve kako treba, ja očekujem na jesen, odnosno za sledeću zimu da nemamo više problem sa vodosnabdevanje. Ne samo sa izgradnjom magistralnog voda i primarnog voda, nego i sa priključcima do sela i do kuća. To smo sve dogovorili sa predstavnicima opštine Sjenica, sa opštinom Tutin.
Druga stvar, kada pričamo o Novovaroškoj opštini, trenutno finansiramo jedan projekat vodosnabdevanja u Božetićima. To je jedno od najnaseljenijih sela u tom kraju, sa ogromnom količinom stočnog fonda. Država zajedno sa lokalnom samoupravom finansira to i to bi do pola godine trebalo da bude gotovo i onda idemo dalje. Idemo jedno po jedno selo. Eto, samo toliko.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, želim samo nekoliko stvari da kažem, nadovezujući se na gospođu Tomić. Izneli ste još jednu stvar koja ne stoji, a to je prosečna zarada u Republici Srbiji. Ona je u ovom trenutku preko 610 evra. Mislim da je jako važno zbog javnosti, da ljudi znaju, pošto ste spominjali neke cifre oko 500, mislim da ste pročitali podatke od pre dve, tri godine.
Druga stvar, javni dug u ovom trenutku je negde oko 53,8% i to je još uvek daleko manje ispod Mastrihta koji je 60%. Ne uzimajući to ko neku svetu kravu, nego jednostavno kao trend kojim se smatra zemlje EU ispod toga treba da drže svoj nivo duga. To je neki reper koji služi na prostoru kom živimo, a to je još uvek Evropa, koliko ja znam.
Sledeća stvar. Taj dug je bio preko 70% tamo oko 2012. godine. Javni dug se pravio zarad potrošnje, a ne zarad infrastrukture. Jedina stvar koja je istinita u celoj priči jeste da infrastrukturni objekti ostaju uvek.
Vi imate dve opcije u životu, kao i kod svoje kuće. Ako želite brže da se razvijate, da brže stignete na kraj puta, vi onda, ako imate dovoljno kapaciteta u svojoj kući, podignete kredit da biste nešto brže uradili. Ako ste rešili u godinu, dve, ne morate čekati 20, 30 godina, može to iz budžeta, nije sporno, ali onda ta investicija traje mnogo duže. Ovako ste stvorili potencijal za sebe. Rastom BDP. Zbirom svih vrednosti koje napravi jedno društvo za godinu dana stvorili ste 70% više nego što ste imali pre nekoliko godina.
I to je jedina istina i jedina stvar. Odatle nama potencijal da ovo radimo brzo zato što smo stvorili mnogo veću vrednost i odatle je „Miloš Veliki“ i odatle je auto-put od Niša prema Dimitrovgradu, odatle je završetak auto-puta sve do granice sa Severnom Makedonijom, odatle Moravski koridor, odatle Fruškogorski koridor, odatle Kuzmin - Rača, odatle Preljina - Pakovraće i sve ostalo. Odatle sve ove kanalizacije koje ćemo da radimo.
Moglo je to i iz budžeta, ali mnogo sporije. Ovako vi imate potencijal ne praveći novi dug, jer ćete napraviti BDP koji će samim tim apsorbovati sve ovo što radite i to je jedina istina i to sam imao potrebu da kažem.
I ima jedna stvar, hvala što ste mnoge projekte pozitivno ocenili.
(Beograd, 16.01.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Ministar | Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede | Republika | Mesečno | 90000.00 | RSD | 29.06.2017 - |
| Član upravnog odbora | Fond za razvoj Republike Srbije (odrekao se mesečne naknade) | Republika | Mesečno | 42000.00 | RSD | 20.07.2017 - |