BRANISLAV NEDIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 27. novembra 1977. godine u Sremskoj Mitrovici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je član je Demokratske stranke Srbije i na izborima 2003. gоdinе izаbrаn је zа nаrоdnоg pоslаnikа sa te liste. I na narednim izborima, 2008. godine, biran je za poslanika, ali je na lokalnim izborima pobedio za mesto grаdоnаčеlnikа Sremske Mitrovice, pa je ostao na toj funkciji. DSS je napustio 2008. godine zbog neslaganja sa politikom stranke. Bio je aktivan u Pokretu "Mitrovica evropska regija" koji je 2009. potpisao tehničku saradnju sa DS u Vojvodini. Krajem 2010. godine pristupio je Demokratskoj stranci, ali je ubrzo napustio i napravio grupu građana. Kao predsedavajući Grupe građana "Vredna Mitrovica", koja je nastala objedinjavanjem više nevladinih organizacija, Nedimović je imenovan za gradonačelnika Sremske Mitrovice 2012. godine, a njegova odbornička grupa u lokalnom parlamentu imala je 15 odbornika.

U januaru 2015. prešao je u Srpsku naprednu stranku, kao i najveći broj članova "Vredne Mitrovice". Član je Predsedništva SNS od 2016. godine.

Za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine izabran je 11. avgusta 2016. godine.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine dodeljen mu je poslanički mandat, našavši se na prvoj poziciji na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 02.09.2020, 05:49

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Sremska Mitrovica
  • 27.11.1977.

Statistika

  • 0
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja moram, pre svega, da reagujem zbog jedne stvari koja je izneta, da lica starija od 70 na selima nisu mogla da se kreću. Od prvog dana svi poljoprivredni proizvođači stariji od 70 godina u naseljima koja su ispod 5.000 stanovnika su mogli bez problema da obavljaju svoju poljoprivrednu aktivnost i molim vas, to je pisalo u prvoj odluci koju je Vlada donela prvog dana.
To je, ako je na jednoj privrednoj aktivnosti se trudilo da se obavi sve, a vi znate da je tada bila setva i sve ostale neophodne agrotehičke mere, to je bilo vezano za poljoprivredu i tu se maksimalno tolerisalo sve. Iz jednog prostog razloga, jer je i danas pokazalo ono što je gospodin Rističević pričao, da poljoprivreda, odnosno hrana predstavljaju jednu stvar koja u bezbednosnom smislu nije predstavljala Srbiji nijednog trenutka problem.
Činjenica je da mi nemamo naftu u onoj meri u kojoj bi želeli, da nemamo zlata koliko bi želeli, nemamo more. Nemamo jedan od resursa koji bi morali da koristimo, koji se pokazao ovaj put da su mnogi rafovi u mnogim zemljama i u našem okruženju bili prazni i da smo mi kao država pomogli i pomagali svakom kome je ta pomoć bila neophodna.
Sa druge strane, što se tiče zelenih pijaca, one nisu bile odmah zatvorene. Naročito ne one na otvorenom, ali, kako je virus uzimao maha i kako je taj procenat u odnosu na testirane se povećavao na one koji su inficirani, tako su se morale preduzimati i druge mere. Pijace su, kako je taj procenat počeo da pada i kako je ulazio u svoju neku laganiju formu, stekli su se uslovi za njihovo otvaranje i uz primenu svih zdravstvenih mera koje su epidemiolozi naveli.
Ja ću samo jednu stvar, dozvoliće mi kolega Lončar za slobodu, ali to sam pre svega čuo od epidemiologa u Kriznom štabu i u Nišu, kada smo imali Krizni štab. Prvi dani o kojima se stalno priča, da li je moglo da bude Skupštine ili nije moglo da bude Skupštine, taj prvi udar virusa kažu da je to virus druge ili treće generacije koji je bio neuporedivo snažniji od onoga što imamo danas. Ne želim da komentarišem stvari koje se tiču medicine, ali tada su situacije sa zaraženima bile mnogo delikatnije i mnogo agresivnije, nego što je to bilo kasnije, odnosno u prethodnih nekoliko dana, jer danas uglavnom, izuzimajući par situacija imamo lakše slučajeve i imamo asimptomatske slučajeve.
Nemojte zaboravite kako je bilo tih prvih dana. Evo, tu je i kolega Vulin koji može da potvrdi kako su vojnici u prvom tom udaru koji je bio i u Subotici, i u Batrovcima, kakvi su simptomi i u kakvom stanju se nalaze ti vojnici. Nemojte tu stvar nikada da zaboravite. To što je testirao možda u tom prvom trenutku 300 ili 400 i koliki je procenat bio, koji će neko od mojih kolega sigurno reći, nemojte nikada da zaboravite kako je to bilo tih prvih dana. Lako je posle svake bitke biti general. To može svako, ali se mora ući unutra u čitavu problematiku pa onda izvlačiti zaključke eventualno.
Što se tiče poljoprivrede i ovog što ste rekli vezano za sektor mlekarstva, odnosno da su oni mogli na osnovu propusnice da odlaze, i uopšte u stočarstvu, svi koji su radili ispašu mogli da se prijave i mogli su da u bilo kom trenutku dobiti tu propusnicu, a to što vi ne znate za to, to ne znači da se nije desilo, ali isto tako vi znate za jednu situaciju koju ste pokušali da prikažete da je čovek terao ovce na ispašu u okolini Paraćina, a znate gde su njegove ovce bile u tom trenutku u 18 sati u vreme policijskog časa? Šest stotina metara daleko odatle, on nije imao veze sa tim ovcama, nego je obavljao jednu drugu aktivnost, zato ga je policija u tom trenutku legitimisala i desilo se to što se desilo. To znate vi, to je policija odmah sutra objavila, i policija je odradila svoj posao kako treba.
Molim vas, to što vi mislite da na 30 kilometara odatle znate šta se dešava, uđite malo u cipele onih koji su svakog dana bili sa ljudima kojima je trebala pomoć. Lako je pričati posle 60 dana. To može svako. Ja razumem vašu potrebu u ovom trenutku, kao i svaki put, da u različitim koloritima, ne, meni to savršeno godi, samo ima jedna druga stvar, skine se kapa kada je u zatvorenom prostoru. Ja sam tako sam naučio o onome što sam učio, a ja sad ne znam po kojoj školi ste vi učili. Hvala vam puno.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, mere koje je Vlada Republike Srbije usvojila a vezane su za poljoprivredu su apsolutno srazmerne onome koliko je u poljoprivredi bilo problem usled Kovida. Ja stojim odgovorno iza ovoga, pre svega, za tri sektora koja su bila naročito pogođena.
Prvi je sektor ranog povrća. Tu imamo dosta ljudi koji su bili iz okoline Leskovca, Jablanički okrug, tamo gde imamo dosta plastenika, deo oko Žitorađe, Samarinovac i ona sela okolo, Mačva, oni ljudi koji nisu mogli da iznose svoju robu na zelene pijace, koje im je bilo glavno tržište. Mi smo pokušali nekim alternativnim metodama, organizovanjem tzv. elektronskih pijaca i tu smo jedan deo problema rešili, ali oni su dobili pravo da u skladu sa veličinom svog plastenika dobiju povrat od 90 hiljada dinara.
Drugi sektor koji je bio izložen zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata je bio sektor malih mlekara koje su proizvodile sir i mleko, pardon, kajmak i sir za ove ugostiteljske objekte, zato što oni nisu radili i nisu imali gde da plasiraju svoju robu.
Ostale velike mlekare niti su smanjivale svoju cenu niti su prestale sa otkupom, niti su imale tih problema. Kod jednog dela poljoprivrednih proizvođača, proizvođača mleka smo kompenzovali tako što su velike mlekare odmah preuzele tu količinu mleka, preostali deo smo, kao finansijsku podršku, koje su uključene u ove mere Vlade, one će biti iskompenzovane, niko od njih ne mora aplicira ni za šta, ništa da podnosi, njih imamo registrovano, tih poljoprivrednih gazdinstava i spram onoga što su sami prijavili u prethodnom periodu, biće im isplaćena ova materijalna sredstva, novčana sredstva.
Treća stvar, to su pčelari koji su stariji od sedamdeset godina kojih ima 7.484 na osnovu registra, dobiće isto tako finansijsku podršku, jer oni zbog nemogućnosti kretanja nisu mogli da obavljaju svoju aktivnost, a samo iz jednog prostog razloga, iz istog razloga iz kojeg ni vi niste verovatno dobili dozvolu, a to je zato što se vodilo računa o vašem zdravlju.
Prvo i isključivo, ja bih citirao, odnosno parafrazirao jednog poslanika koji je juče rekao – javno zdravlje, odnosno zdravlje stanovnika je najviši zakon i po njemu se postupalo u svakom trenutku.
Sve ostalo, šta bi bilo kad bi bilo, ovu sam presudu video i lično, jer je moje ministarstvo stupilo odmah u kontakt sa tim lice, apsolutno upoznati sa svakom stvari, samo da očigledno neko nije dobro čitao presudu, tu piše izjava tog lica da je čuvao ovce, a ne šta je stvarno bilo. Ali, to uopšte nije ni tema, nije ni bitno, tako se pokušalo ispolitizovati još jedan slučaj koji se desio na prostoru Vojvodine, ali šta da radite. A ova priča o 400 hiljada gazdinstava, neće dobiti sva gazdinstva, ratari nisu imali nikakav problem.

Prva sednica Narodne skupštine , 28.04.2020.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani koji pratite ovaj prenos pored malih ekrana, želim samo, pre svega, zbog javnosti da kažem nekoliko stvari.
Iskazujem poštovanje za današnju prisutnost sednici, na kritici, a ja ću na kritiku i na svaku reč koja je izgovorena pokušati da odgovorim činjenicama iz jednog ugla koji je možda specifičan, ali prilično konkretan, jer se radilo o stvarima koje su se dešavale bukvalno iz minuta u minut. Ostavljam na pažnji, volji svima vama da procenite opravdanost pojedinih aktivnosti svih aktera koji su bili prisutni, bez obzira da li je to reč o, da tako kažem uslovno, o Zdravstvenom štabu, Kriznom štabu ili Ekonomskom kriznom štabu.
Posle svake bitke, a ja moram da kažem da smo mi dobili nekoliko bitaka, uslovno da tako kažem, možda vama ne sviđa ta terminologija ali ovaj rat mi još nismo dobili. Ima tu još, još bitaka će biti, ali posle svake bitke uvek je lako biti general.
Lako je biti general iz jednog prostog razloga zato što posmatrate to sa jedne određene vremenske distance i ne morate da imate nikakav subjektivni odnos u tom trenutku kada pokušavate da rešite problem.
Činjenica je da smo se mi, svi u Srbiji, a i u Evropi susreli tamo u februaru mesecu, baš kako je to predsednica Vlade malo pre rekla, sa jednom ogromnom količinom informacija koje su se menjale iz dana u dan. Pre svega, mislim na stavove Svetske zdravstvene organizacije i na to da ono što danas znamo uopšte o ovom virusu, u odnosu na ono što smo znali pre dva meseca, to je verovatno nebo i zemlja.
Molim vas da prilikom svake analize uzmete u obzir i ove objektivne stvari. Da smo znali onda, ono što znamo sada, možda bi neke stvari kroz protok vremena brže bile ili sporije, a pre svega mislim vezano za nabavku svog neophodnog materijala koji morate da se borite.
Nemojte zaboraviti da smo mi u jednom trenutku morali da proizvedemo alkohol, kog nije bilo, jer bile su zatvorene granice, bukvalno svaka granica zatvorena. Jeste roba išla, ali neće niko da vam je proda. Onda dođete u situaciju da morate za ove velike zdravstvene centre, za kliničke centre da proizvedete alkohol. To smo uspeli u „Župi“ u Aleksandrovcu za prvu ruku dok nije krenula masovna proizvodnja u Crvenki.
S druge strane, imali smo još jednu ograničavajuću stvar u čitavoj priči i to je malo pre pričao ministar Vulin o tome, o ovom famoznom natrijum-hipohloritu. To je sredstvo za dezinfekciju koje je uglavnom uvoženo iz inostranstva. To je donelo vreme liberalnog kapitalizma, da jednostavno sve što neko smatra da ne treba da proizvedete, to uvezete. Ali, kada dođe stani muka onda nema izbora, onda uđeš lepo u ring, pa šta ti Bog da. Pa rešimo i taj dezificijent.
Sledeća stvar koju želim da kažem, a tiče se struke. Ja sam sa svim tim ljudima zajedno sa svojim kolegama radio svih ovih 60 dana koliko već ima i više. Želim posebno poštovanje da iskažem ovim ljudima i epidemiolozima i pulmulozima i infektolozima koji su bili u ovom glavnom štabu i koji su bili u ovom posebnom štabu za Nišavski okrug i Toplički okrug, a isto tako i doktoru Pelemišu koji zbog svojih godina nije mogao aktivno da se uključi, ali je sve vreme svojim savetima čitavoj priči pomagao.
Šta se desilo, na primer 2009. godine, posle ptičijeg gripa i posle one priče? Samo je struka dobila, da tako kažem, uslovno po nosu. I uopšte nije bila poštovana tog trenutka. Ovde je jedino isključivo i svaki put i uvek sam spreman iza toga da stanem i kad god smo bilo koju odluku donosili, da li kolektivnu, pojedinačnu, uvek je struka bila ta koja je utvrđivala šta će to biti. Zbog toga sam posebno zahvalan, naročito u Nišu i profesoru Tijodoroviću i profesoru Koraću i profesorki Kisić.
Ima jedna stvar koja se desila u međuvremenu. Sećate se posle dve nedelje, mislim da je prvi ili drugi vikend kada je uvedeno vanredno stanje. Imali smo jedan kratak vremenski period, mislim da je u subotu uvedeno ograničeno vreme kretanja do nedelje ili ponedeljka ujutru. Šta nam se desilo u subotu na ulicama Beograda? Masovno kretanje. To je bilo prosto neverovatno. Ja nisam iz Beograda. Onaj park tamo kod Ušća, odnosno ono šetalište skroz uz Dunav, to je bilo prosto neverovatno. Upravo je to, što ste malopre rekli, ta socijalna distanca je nama bila neophodna. A, socijalne distance nema drugog načina osim ograničenja kretanja.
Postoji jedan alternativni metod, a to je da bude svest na toliko visokom nivou da svako sam odluči o tome. Vi procenite sami da li je to bilo realno? Ako smo ostavili šest sati prepodne da može da se kreće, odnosno da može da bude otvoren prostor za kretanje, a vi izađete svi na ulicu, nema onda izbora. Zbog toga je došlo kasnije do produžavanja tog vremenskog roka.
Još jedna stvar koju moram isto tako da kažem i da se vratim na taj Niš. Vi ste ljudi, odnosno mi svi zajedno u 12,00 sati, bukvalno u 12,00 sati imali 200 pacijenata iz ustanova socijalne zaštite, bez obzira da li se radi o Gerontološkom centru, da tako kažem uslovno, čiji je osnivač država ili privatnom Gerontološkom centru „Eskulab“ ili još nekih sitnijim malim pojedinačnim slučajevima, u 12,00 sati smo imali ta lica iz ustanova socijalne zaštite, prebačeni u Klinički centar Niš. Klinički centar Niš je ustanova socijalne zaštite koja pruža zdravstvenu uslugu.
Zamislite vi kada od tih 200 ljudi, koje morate tako brzo, i tu sam prevashodno zahvalan hitnoj pomoći u Nišu, koja je toliko brzo odreagovala, to je nemoguće prebaciti. Svako ko živi u manjem gradu zna koliki su bolnički kapaciteti u bilo kom manjem gradu. To je kao da si jednu bolnicu spakovao u drugu. Da nije napravljen Klinički centar u Nišu pre, kada je otvoren, prošle godine ili već kada, da ga nije bilo, da nije Ministarstvo zdravlja sa Vladom Republike Srbije to gradilo, ljudi da li znate šta bi bilo u Nišu?
Imali smo jedan resurs koji nam je stajao na raspolaganju, imali smo znanje zdravstvenih radnika, imali smo jednu stvar koja nam je u tom trenutku bila izuzetno nepovoljna, to je ta neodgovornost pojedinaca koji su i pored svih uputstava i pored svih upozorenja poneli se tako u tim gerontološkim centrima i moralo se promtno reagovati.
Zbog toga je Vlada u tom trenutku promenila jednu stvari i napravila poseban Krizni štab za ta dva okruga, jer tu je pretilo da dođe do ozbiljnih problema. Ti ljudi u Nišu su radili svoj posao. Ja sam posebno zahvalan svima njima tamo, ali ono što je malo pre Zlatibor rekao, oni su ljudi radili svoj posao, oni nisu zbog tog svog posla imali vremena da iskomuniciraju sve to, da prikažu javnosti, što nekad realno bude problem pre svega zbog toga što se ljudi uplaše i krene da se dešava potpuno ne predviđena situacija.
To se isto desilo na primeru u Negotinu, ista stvar, pričam sa aspekta Gerontološkog centra, ne sa aspekta komunikacije, zato smo vrlo brzo morali da stvari postavimo na svoje mesto, iako su ljudi prilično dobro radili svoj posao. Samo za vašu informaciju 1070 lica je u Nišu bilo u privremenim bolnicama, broj lica i to u četiri privremene bolnice, broj lica koja su se nalazila u jednom trenutku u Kliničkom centru Niš je bio takav da smo imali svega 70 slobodnih postelja.
To je taj udar kad je bio. Da se desio još neki veći udar, ali nemojte zaboraviti, na Niš su upućeni svi ispod Kragujevca, tu gravitira, sada da ne licitiram, ali barem 2,5 miliona ljudi, tu gravitira i Leskovac, Zaječar, Vranje i Kruševac, pokušajte da shvatite koji je to pritisak. Zbog toga su se u međuvremenu pravile te COVID bolnice i u Leskovcu, napravljene u Soko Banji, imale ove četiri privremene bolnice, ali nije moglo svuda u svakom mestu da bude, jednostavno, onda bi bilo pitanje resursa.
Ljudi, mi nemamo šest miliona doktora, ja bih voleo da imamo, voleo bih da smo imali specijalizacije 2004, 2005, 2008. godine, a ne da ljudi sa 9,80 prosekom odlaze iz zemlje zato što nije mogao da dobije specijalizaciju, pa tako je godinama bilo, sve dok čovek koji ima podršku Vlade za to, koji sedi iza mene nije tu stvar razrešio.
Ljudi, ovo uopšte nisu stvari za igru. Mi epidemiologa nemamo dovoljno koliko bi nam trebalo. Pa, zadnja epidemija je bila 1972. godine, kada je bila Variola vera. Jedino je se seća profesor Pelemiš u punom kapacitetu, a ja to često poistovećujem sa situacijom koja nam je bila 2014. godine sa poplavama, kada je isto bio jako mali broj ljudi koji su se sećali toga i samo je struka spasila celu tu stvar. Mi svi smo da tu budemo logistika, da obezbeđujemo neophodne materijalne resurse da to sve funkcioniše.
Još jednu stvar, ne želeći da uzmem previše vremena, mi moramo da shvatimo da mi sa tri alata u ovoj bici u ovim ratovima učestvujemo. Jedan alat je ta socijalna distanca. Drugi alat je masovna dezinfekcija. Ta dezinfekcija, u stvari, odvaja one koji su se zarazili od onih koji su zdrav i zato sam zahvalan i ABHO-u naše vojske i oružanim snagama Rusije.
Ljudi moji, u Nišu smo morali u par sati da dezinfikujemo i gerontološki centar i dom zdravlja i Hitnu pomoć i "Eskulap" i ulice i ne znam ti više ni ja šta, da postavimo te privremene bolnice koje su bile.
Ljudi, u Nišu je bilo toliko privremenih bolnica, pa ni u jednom gradu nije bilo toliko privremenih bolnica, ali to je zbog ove količine ljudi. Mi smo ih već dve stavili u fazu mirovanja, i "Čair" i "Dom učenika". Ostao je sad samo "Studentski centar" i ova posebna bolnica "Radan" koja služi za vojnike, policajce i zdravstvene radnike. Još na sve to, Vojna bolnica je prihvatila civile.
Hoću da vam pokažem koliki je, u stvari, taj dijapazon aktivnosti morao na jednom malom prostoru da se primeni.
Jedna od najvažnijih stvari koju često sad kad prođe vreme, a danas nisam siguran, nisam gledao konferenciju za štampu, ja mislim da je danas bilo blizu 6.000 testova. Pet i po hiljada. Ljudi, jedan od alata, sad uslovno tako kažem, karikiram, nemojte, ja nisam lekar, ja samo znam šta nama treba, naučio sam kroz ovaj posao kao neka stvar koja je logička, to testiranje nam je spasilo glavu. To testiranje, da pomognemo epidemiolozima, da razvrstaju pozitivne kontakte i brzo da se odradi i kad god smo uspeli to da odradimo, mi smo napravili jasan džep između te dve populacije.
Ta testiranja bez podrške kineskih prijatelja, bez ove donacije, pitali ste i o donacijama, bez ove dve donacije sa "Vatrenim okom" u Beogradu i u Nišu, plus, ljudi, mi smo imali 36 sati da prepakujemo veterinarske institute, a neko će postaviti pitanje - otkud sad svi ti veterinarski instituti u celom tom filmu, da li je to primenjivo na ljude? Naravno, svi imamo isti opremu. Sa virusima rade i veterinarski instituti. I kad rade sa hranom, rade sa virusima, samo je pitanje kakav je to virus.
Ponosan sam na jednu stvar - ova Vlada je sve vreme primenjivala tzv. zlatni standard u testiranju. To je standard koji je u čitavom svetu priznat, to je ta PCR metoda koja, u stvari, nema šta da joj prigovoriš. Nije brzi test. Neke zemlje su radile isključivo samo brze testove. Nisu radili ovo, da li nisu imali opreme, kapacitete ili bilo šta, ali da te sve stvari i sve te aktivnosti nismo sproveli, ja prosto ne znam o čemu bi smo danas pričali, osim što bi svi zajedno mogli da kažemo da ovaj virus je tako razoran, a mi smo uspeli do sada da odbranimo se, a ovo što se tiče izveštaja i ostalih stvari, za svaku pojedinačnu stvar postoje podaci i to nikakav problem nije, ali, naravno, to će biti predato od strane lica koja upravljaju čitavim procesom. Najmanji je problem, ja imam te neke podatke i sad, ali te stvari se menjaju iz minuta u minut.
Da li vi znate da mi u ovom trenutku, od 224 lica u gerontološkom centru, 120 lica je bilo nepokretno. Nisu to ljudi koji su vitalni. Oni su iz domova za starije prebačeni. Vi ste za dva minuta morali da prepakujete čitavu priču i onda dođete u Niš i kaže - neko nije pio i jeo šest dana. Ja kažem - gospode Bože. Nema ni tri, šest sati kako su stigli tu, a medicinsko osoblje im je pružilo svu pomoć, i onu koja je socijalna usluga, a ne samo zdravstvena usluga i onda su se pojavile, i tim ženama kapu do zemlje, žene iz predškolske ustanove koje su medicinske sestre. Nisu one ne znam ni ja ko. Njih 21 dobrovoljac ušao unutra, ušao u Korona zonu. Nisu oni ušli u park. Evo, ovo su vam činjenice. Ja se izvinjavam ako sam odužio.

Imovinska karta

(Beograd, 16.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republika Mesečno 90000.00 RSD 29.06.2017 -
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije (odrekao se mesečne naknade) Republika Mesečno 42000.00 RSD 20.07.2017 -