Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovan građani Srbije, danas ću govoriti o predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke, a u cilju podizanja dugoročnog kredita, JP „ Srbijagas“ Novi Sad, a po osnovu ugovora o gasifikaciji zaječarskog i borskog okruga, i izgradnje razvodnog gasovoda, Paraćin Boljevac Rgotina Negotin Prahovo.

Naime deo Republike Srbije koji nije pokriven transportnim sistemom prirodnog gasa, jeste upravo područje istočne Srbije.

Područje istočne Srbije obuhvata dva okruga, i ovim gasovodom će biti pokriveni deo Zaječarskog i deo Borskog okruga, gde se nalaze gradovi i opštine Zaječar, Knjaževac i Boljevac, Bor i Negotin.

Snabdevanje ostalih opština u ova dva okruga su predviđeni nekim drugim projektima. Vrednost celog ovog projekta je 66 miliona evra, a rok otplate je 8 godina, a kamatna stopa 1,78%. Područje istočne Srbije je područje sa velikim industrijskim kapacitetom, međutim ne poseduje prirodni gas kao energent. Ovaj deo istočne Srbije koji će biti pokriven ovim gasovodom, inače na tom području živi 210 hiljada ljudi, od toga 106 hiljada u borskom okrugu i 104 hiljade u Zaječarskom okrugu.

Pored postojećih potencijala i mnogih drugih potencijala u istočnoj Srbiji, koji postoje kada je industrijska proizvodnja u pitanju, ono što je jako važno je da se u narednom peridou tu gradi jedan međunarodni projekat, a to je međunarodni hemijski part u Prahovu, za koji su zainteresovani veliki investitori iz EU, Kine i Indije.

Izgradnjom razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo sa odvojcima za Zaječar, Knjaževac i Bor, stvara se mogućnost izgradnje distributivnih sistema u svakom naselju u istočnoj Srbiji, a samim tim i povezivanje industrijskih komunalnih i individualnih potrošača na taj distributivni sistem. Na taj način će svi stanovnici istočne Srbije moći da koriste prirodni gas kao jeftin, ekološki podoban energent, a isto tako jednostavan za upotrebu. Takođe, korišćenjem prirodnog gasa kao energenta smanjiće se i pritisak na elektroenergetski sistem Srbije.

Transportni sistem prirodnog gasa u Republici Srbiji je linijski sistem sa samo jednim ulazom u Republiku Srbiju. Osnovni problem gasovodnog sistema u Republici Srbiji je nedovoljno razvijena gasovodna mreža.

Izgradnjom ovog gasovoda i mnogih drugih koji su na dnevnom redu upravo rešavamo taj problem, širimo gasovodnu mrežu, s jedne strane a s druge strane stvaramo mogućnost interkonekcije sa susednim zemljama kao što su Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Makedonija. Sve to uticaće u budućnosti da cena gasa u zemlji Srbiji bude niža, jer se trenutno cena gasa formira na osnovu cene gasa na svetskom tržištu.

Sve ovo je predviđeno Strategijom razvoja Republike Srbije kada je energetika u pitanju do 2025. godine sa projekcijama na 2030. godinu.

Ono što je takođe važno istaći je sledeće: da će korišćenjem prirodnog gasa kao energenta gde se smanjuju emisije štetnih materija u atmosferu, smanjiće se emisija sumpor-dioksida, azotovih oksida, čestica i nesagorelih ugljovodonika, a na kraju krajeva smanjiće se emisija ugljendioksida, toliko spominjana emisija ugljendioksida u današnjem periodu kada su klimatske promene u pitanju, kada su u pitanju rupe na ozonskom omotaču.

Naime, grad Zaječar odakle ja dolazim je poznat po tzv. londonskom tipu magle, koji se stvara u vreme grejne sezone. Uzrok je emisija metana u atmosferu, a metan nastaje usled lošeg sagorevanja ugljovodonika, lošeg sagorevanja čvrstih goriva koje koriste mnoga domaćinstva u gradu Zaječaru. Upravo korišćenjem prirodnog gasa kao energenta mi ćemo ovaj problem da rešimo i neće biti londonskog tipa magle.

Izgradnjom ovog gasovoda daćemo dodatni impuls razvoju regiona istočne Srbije, a isto tako će se dati jasan signal svim potencijalnim investitorima da država Srbija, opštine i gradovi koji se nalaze u istočnoj Srbiji imaju jasnu nameru da ulažu, investiraju i grade ovaj region istočne Srbije.

Sa izgradnjom razvodnog sistema gasovoda u istočnoj Srbiji stvoriće se mogućnost početka jedne nove ere u razvoju istočne Srbije. Doći će nove investicije, novi projekti, razne nove aktivnosti u tom regionu i stvoriće se mogućnost revitalizacije prostora istočne Srbije.

Osnovni ekonomski potencijal istočne Srbije se, pre svega, zasniva na obilju prirodnih resursa. Tu pre svega mislim na zdravo okruženje, zdravu prirodnu sredinu, isto tako jako bogat i izvanredan hidroenergetski potencijal. Takođe, istočna Srbija poseduje odlične preduslove za razvoj turizma, bogato drvno bogatstvo, odlične uslove za razvoj poljoprivrede. Međutim, istočna Srbija ima dugogodišnju tradiciju razvoja industrijske proizvodnje.

Naime, u vreme industrijalizacije Srbije veliki broj ljudi se zapošljavao u velikim industrijskim gigantima koji su postojali u Zaječaru. To su: Kristal Zaječar, Pivara Zaječar, Mlekara Zaječar, Porcelan Zaječar. Mnogo ljudi je sa sela povučeno u grad upravo zbog zapošljavanja u ovim velikim industrijskim gigantima.

Nažalost, kao što smo više puta do sada čuli u ovom parlamentu, proces privatizacije nije doneo očekivane rezultate i jako veliki broj ljudi je ostao bez posla.

Upravo ovom gasifikacijom istočne Srbije mi ćemo barem delimično rešiti ovaj problem, zato što ćemo moći da dovedemo one investitore koji kao preduslov za svoj dolazak u istočnu Srbiju traže pre svega razvijenu gasovodnu i infrastrukturu.

Kada već pričamo o infrastrukturi, ja bih samo napomenula par stvari, a to je sledeće: da je u istočnu Srbiju i u grad Zaječar proteklih godina uloženo jako puno sredstava u cilju izgradnje puteva i u cilju izgradnje putne infrastrukture.

Ono što je predviđeno planom razvoja do 2025. godine, to je da se uloži milijardu evra u razvoj istočne Srbije kada je putna infrastruktura u pitanju i da se izgradi 700 kilometara puteva, a od toga 350 kilometara brzih saobraćajnica.

Ono što se trenutno radi u gradu Zaječaru, to je magistralni put Zaječar –Knjaževac, čime će se olakšati putovanje ka Nišu, ka jugu zemlje, isto tako put Negotin – Zaječar.

Ono po čemu je grad Zaječar takođe poznat jeste Feliks Romulijana. To je jedan od 12 lokaliteta na teritoriji Srbije koji je pod zaštitom UNESKO-a. U periodu do 2025. godine u planu je izgradnja vizitorskog centra, čime bi se privuklo mnogo turista, što iz zemlje, što iz inostranstva.

Takođe, grad Zaječar je poznat po Gitarijadi. Grad Zaječar je muzej roka, tako da će u narednom periodu biti izgrađen muzej roka u gradu Zaječaru.

Ono što je možda najvažnije od svega to je izgradnja fabrike „Aptiv“, čiji će početak rada se odvijati u fazama u narednom periodu i u poslednjoj fazi se planira da ta fabrika u Zaječaru zapošljava oko dve i po hiljade ljudi, što je veliki korak unapred kada je u pitanju ostanak mladih u Zaječaru i zapošljavanje.

Na kraju, ono što bih htela da kažem i što je jako važno, a to je da svega ovoga ne bi bilo da država Srbija nema jasnu spoljnu politiku, jasno definisanu unutrašnju politiku i da naš predsednik Aleksandar Vučić nema jasnu viziju budućnosti.

Ja vas molim da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani, obraćam vam se kao neko ko potiče iz prakse. Ja sam direktor Apotekarske ustanove Zaječar sa dugogodišnjim iskustvom, ne samo u praksi, već i u rukovođenju.

Odgovorno mogu da tvrdim da je donošenje jednog ovakvog zakona u ovom momentu od izuzetne važnosti, ne samo za naše stanovništvo, već i za sve nas koji radimo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Ono što je jako važno je što su u ovom zakonu jasno definisani određeni parametri, odnosno pojmovi kao što je kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima, lična zaštita od infekcije i slično. Na taj način će i nama zdravstvenim radnicima koji se u svakodnevnoj praksi srećemo sa raznim nedoumicama, naročito kada je kovid infekcija u pitanju, biti mnogo lakše u komunikaciji sa našim pacijentima.

Ovim zakonom takođe su definisane i obaveza i prava, kao i ingerencije svih u celom lancu borbe protiv kovida. To je jako važno i značiće sutradan sanitarnoj inspekciji, komunalnoj inspekciji, kao i komunalnoj policiji na terenu kako bi lakše delovali i lakše vršili kontrolu.

Sanitarnih inspektora je malo, nije malo samo njih, svih inspektora je definitivno malo, ali u ovakvim uslovima koji se ne mogu nikakvo nazvati redovnim već vanrednim, koliko god da je sanitarnih inspektora, njih bi bilo malo. Tako da, jako je važno što je sanitarna inspekcija u ovim uslovima pojačana radom komunalne policije i komunalne inspekcije.

Ono što zakon čini na kraju, to su kaznene odredbe. Takođe je jako važno i sprovođenje tih kaznenih odredbi je jedna od mera kojom možemo biti jako efikasni u ovoj jako teškoj borbi.

Moram da kažem da je donošenje ovog zakona od izuzetne važnosti za nas zdravstvene radnike koji radimo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i koji smo u svakodnevnoj komunikaciji sa našim korisnicima usluga, a isto tako smo u svakodnevnoj komunikaciji sa našim lokalnim samoupravama. Ovim zakonom su jasno definisane i obaveze naših lokalnih samouprava, jer je ovo timska borba, timski rad u borbi protiv Lovida.

Što se tiče naših korisnika usluga, naših pacijenata, ja moram da kažem da ima onih koji savesno poštuju mere zaštite, savesno koriste maske, poštuju distancu i sve ostalo što ide uz to, ali isto tako ima i onih koji posle ovoliko vremena tvrde da je sve ovo teorija zavere. Upravo zato je uloga farmaceuta i svih onih zdravstvenih radnika koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti jako važno u zdravstvenoj edukaciji našeg stanovništva.

Mi na toj edukaciji našeg stanovništva svakodnevno radimo, ali upravo sada je naša uloga još veća i još jača i moramo se maksimalno boriti kako bismo sa našim stanovništvom imali što bolju komunikaciju u borbi protiv Kovida.

Uz svo dužno poštovanje lekarima, svim lekarima, o tome nema dalje diskusije da su oni neprikosnoveni u ovoj borbi protiv Kovida, ja želim da istaknem i ulogu farmaceuta, svih farmaceuta, farmaceutskih tehničara koji su u vreme vanredne situacije izneli veliki teret u borbi protiv Kovida. Ne mislim samo na svoju ustanovu, Apotekarsku ustanovu Zaječar, mislim na sve farmaceute u zemlji Srbiji.

Što se tiče moje ustanove, mi smo obezbedili farmaceutsku zdravstvenu zaštitu za 42 sela koja pripadaju Zaječaru. Naravno, u saradnji sa lokalnom samoupravom. Tu smo iskazali svoje društveno odgovorno poslovanje. Društvena odgovornost i društveno odgovorno poslovanje i društveno odgovorno ponašanje je jako važno u današnje vreme, svih nas, ne samo farmaceuta, nego kompletnog građanstva zemlje Srbije.

Ono što moram još na kraju da kažem je isto tako da Apoteka Zaječar ima svoju galensku laboratoriju i u uslovima povremene deficitarnosti pojedinih farmaceutskih preparata i dezinficijenasa mi smo pokrivali tržište od Subotice do Preševa i Bujanovca. Naših preparata je bilo u celoj Srbiji. Naša galenska laboratorija je radila danonoćno, 24 sata dnevno.

Za one koji nisu iz moje branše i koji ne znaju šta je galenska laboratorija, to je mala fabrika lekova koja proizvodi, u stvari koja ne može nikako da zameni farmaceutsku industriju, niti to želi, naravno, ali proizvodi sve ono što je za farmaceutsku industriju nerentabilno ili u uslovima deficitarnosti pokrivamo tržište kako naši pacijenti ne bi osetili deficitarnost.

Na kraju, želim da kažem da ću ja ispred poslaničke grupe SNS, Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati ovaj zakon. Hvala.