Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na redu imamo set zakona, od kojih ću posebno akcenat staviti i posebno se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.

Naime, ovde se radi o dve izuzetno važne izmene. Prva izmena regulisana je odredbama člana 2. Predloga zakona, kojim se uređuje rok za pribavljanje upotrebne dozvole u odnosu na one objekte koji su građevinsku dozvolu, prijavu radova, odnosno odobrenje za izgradnju ishodovali po ranije važećim zakonima, odnosno do 11. septembra 2009. godine.

Imajući u vidu da je značajan broj investitora propustio da u datom roku ishoduje upotrebnu dozvolu, prepoznata je potreba da se ovaj rok produži. Od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2014. godine i donošenja i uvođenja objedinjene procedure i njene primene, kao i uvođenja Centralne evidencije objedinjene procedure (skraćeno: CEO), svi zahtevi za ishodovanje lokacijskih uslova, odobrenja za izgradnju, pa sve do upotrebne dozvole, znatno je ubrzano dobijanje rešenja, a i sprečene su zloupotrebe. Svaki građanin naše zemlje može pristupiti Centralnoj evidenciji i proveriti da li neki objekat ima odobrenje za izgradnju, te na taj način u velikoj meri se osigurava sigurnost prilikom prometovanja nepokretnosti. Ovom izmenom produžava se rok od četiri godine za one investitore koji nisu ishodovali upotrebnu dozvolu u predviđenom roku da istu ishoduju u narednom periodu od dana stupa na snagu ovoga zakona.

Druga izmena, za koju svakako mislim da je veoma važna za našu zemlju u pogledu razvoja investicija, jeste regulisana odredbama člana 3. Predloga ovoga zakona, kojim se uređuje rok važenja planskih dokumenata koji su doneti pre 1. januara 1993. godine, kao i rok nadležnim organima u tom periodu da donesu i usvoje plansku dokumentaciju. Kako je prošlo skoro 30 godina od tada, od poslednjeg roka za izradu planskih dokumenata, potrebno je da se rok za donošenje ovih planskih dokumenata produži, imajući u vidu da je izrada i donošenje planskih dokumenata od javnog interesa za Republiku Srbiju.

Zašto je važna izrada planske dokumentacije? Kada smo u decembru prošle godine u ovom domu izglasali i usvojili budžet Republike Srbije, mogli smo videti da se jedan deo budžeta odnosio na finansiranje investicija zarad ravnomernog razvoja svih opština i gradova na teritoriji naše zemlje. Upravo zbog realizacije planiranih investicija, važna je izrada i donošenje planskih dokumenata.

Samom planskom dokumentacijom uređuje se na prvom mestu prostor za izgradnju objekata različitih namena na osnovu koje se ishoduju lokacijski uslovi, pa i sama građevinska dozvola. U sredinama koje nemaju donetu plansku dokumentaciju pribegava se nelegalnoj gradnji koja sa sobom povlači niz različitih konsekvenci, u prvom redu nemogućnost naplaćivanja taksa na osnovu kojih se puni budžet lokalne samouprave i gradova, pa do nelegalne gradnje.

Za ravnomerno razvijanje svih gradova i opština jedan od uslova je svakako planski osnov, jer veliki investitori, a naročito inostrani, opredeljuju se za lokacije na kojima je doneta planska dokumentacija i gde mogu ishodovati građevinsku dozvolu.

Ovakvim razvojnim budžetom kakav je naš stvoreni su svi preduslovi za ravnomeran razvoj naše zemlje, te smatram da je veoma važno da pojedini gradovi i opštine prihvate odgovornost i ažurnije rade na izradi ovih planskih dokumenata. U skladu sa tim, oni gradovi i opštine koje to nisu uradile imaju rok od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona da stvore uslove za investiranje.

Dolazim iz opštine Stara Pazova, za koju slobodno mogu da kažem da jeste jedna od najrazvijenijih opština u našoj zemlji. Prema svom geografskom položaju nalazi se između dva velika grada, između Novog Sada i Beograda, kao i između dva auto-puta Beograd-Novi Sad i Beograd-Zagreb. Ovom prilikom mogu da istaknem i da se pohvalim da opština Stara Pazova poseduje svu neophodnu plansku dokumentaciju, počev od Prostornog plana opštine Stara Pazova, koji svakako predstavlja krovni planski dokument, pa sve do planova generalne regulacije za svako naselje, na osnovu kojih se reguliše planiranje svakog naseljenog mesta u našoj opštini, pa do planova detaljne regulacije u našem mestu.

Takođe, ovom prilikom bih želela da napomenem da smo otišli i korak dalje, da osluškujemo potrebe investitora, korigujemo planske dokumente u cilju unapređenja i razvitka naše opštine. Kao potvrda prethodno iznetog ide u prilog i činjenica da je u našoj opštini, odnosno u opštini Stara Pazova, formirano osam industrijskih zona, od kojih je pet potpuno infrastrukturno i komunalno opremljeno, što nas svakako čini veoma privlačnim za investicije.

Takođe bih napomenula da u narednim godinama planiramo izgradnju infrastrukturnog koridora. Sada smo trenutno u fazi izgradnje plana detaljne regulacije infrastrukturnog koridora. Značaj izgradnje ovog infrastrukturnog koridora jeste u tome što će se povezati dva auto-puta Beograd-Novi Sad i Beograd-Zagreb preko naseljenih mesta Banovci, Nova Pazova, Vojka i Krnješevci, kao i povezivanje industrijskih zona u okviru naše opštine. Cilj svakako jeste razvoj privrede, bržeg, efikasnijeg, jeftinijeg protoka robe i unapređenje životnog standarda naših građana.

Prema podacima iz APR-a za 2020. godinu, na našoj teritoriji opštine posluje 1.140 privrednih društava i 3.060 preduzetnika. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom 2012. godine na birou je bilo oko 4.500 nezaposlenih lica. Danas, zaključno sa izveštajem 2020. godine, prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na birou se svega nalazi 1.450 lica, što čini u procentima 4%, što je iznad republičkog minimuma.

Svakako da će se ovaj podatak u budućnosti još smanjiti, zbog novih investicija koje utiču na razvoj opštine, ali i zbog činjenice da ozbiljnom i odgovornom kako unutrašnjom, tako i spoljnom politikom koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, osigurati bezbednost i ekonomsku stabilnost naše zemlje, što doprinosi i činjenici o sve većem prilivu direktnih stranih investicija u našu zemlju. Upravo zbog takvog pristupa u vođenju države, jedna velika i značajna nemačka kompanija MTU za proizvodnju softvera, delova i motora za avione odlučila je upravo da investira na teritoriji Republike Srbije, a za lokaciju svog objekta odabrala je opštinu Stara Pazova. Ovaj projekat je od izuzetnog nacionalnog značaja koji je potvrđen zaključkom Vlade Republike Srbije.

Stara Pazova je opština sa dugom tradicijom privatnog biznisa, dok samo naselje Nova Pazova u kome se i gradi ovaj objekat je drugo po veličini naselje u Staroj Pazovi i predstavlja začetnika privatnog biznisa još u vreme bivše SFRJ. Izgradnja ovog veoma značajnog objekta planirana je u nekoliko faza. Važno je takođe da kažem da je ona otpočela u martu mesecu ove godine. U prvoj fazi očekujemo zaposlenje 500 ljudi, do punog kapaciteta kada se očekuje otvaranje pogona za proizvodnju 2022. godine, gde će biti zaposleno oko 2.000 građana.

Izgradnjom ove kompanije praktično će se iskoreniti nezaposlenost u našoj opštini i otvoriti mogućnost zaposlenja i stanovnika koji gravitiraju ka Staroj Pazovi. Takođe je važno ovom prilikom da napomenem da je prošlog meseca potpisan Memorandum o saradnji između MTU-a, Ministarstva prosvete i opštine Stara Pazova, koji će doprineti daljem razvoju obrazovnih profila, posebno dualnog obrazovanja u Tehničkoj školi u Staroj Pazovi. Ovo će praktično značiti da će sledeća generacija đaka koja izađe iz ove škole biti osposobljena za potrebe rada u ovoj velikoj kompaniji.

Od dolaska na vlast SNS svedoci smo da u proteklim godinama dosta sredstava opredeljeno za infrastrukturu u svim oblastima i dajte da se taj trend i dalje nastavlja kroz kapitalne investicije.

Od velikog značaja je svakako nastavak izgradnje putne i železničke infrastrukture, od kojih ću ja sada ovom prilikom izdvojiti samo nekoliko. Nastavak izgradnje autoputa deonice Preljine-Požega, nastavak izgradnje autoputa deonica Pojate-Preljine tzv. Moravski koridor, nastavak izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica tzv. Fruškogorski koridor čiji je značaj povezivanje važnih administrativnih i regionalnih centara i predstavlja posebnu vezu Srbije sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom. Ova izgradnja Fruškogorskog koridora prepoznata je kao projekat od posebnog značaj za Republiku Srbiju.

Takođe, izgradnja mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama. Značaj izgradnje ovog mosta ogleda se u mogućnosti da najveći broj vozila iz pravca severa koristeći autoput T75 direktno uključi u Fruškogorski koridor, odnosno spajanje sa drugim pravcima gde se samo jezgro Novog Sada značajno saobraćajno rasterećuje.

Takođe, veoma važno jeste u oblasti železničke infrastrukture da napomenem izgradnju pruge železnice Beograd-Stara Pazova, Stara Pazova-Novi Sad, Novi Sad-Subotica. Izgradnja i rekonstrukcija ove železnice ima izuzetan strateški značaj u našoj zemlji s obzirom na to da predstavlja deo osnovne transverzale Republike Srbije i direktno povezuje tri od najvećih pet gradova u našoj zemlji.

Upravo zbog svega prethodno iznetog i značaja investicije za dalji razvoj naše zemlje, a ujedno i razvoja naše zemlje u danu za glasanje podržaću ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.