Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvažene kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, poslednjih nekoliko dana osećam veliki ponos što živim u zemlji kakva je danas Srbija, ponos što Srbija danas može da pomogne prvo sebi, a onda i svim zemljama u regionu, jer to je pravo lice Srbije i tim vrednostima treba da učimo svoju decu i takve vrednosti da im ostavljamo u nasleđe.

Napredak koji je Srbija ostvarila za ovih nekoliko godina tek će se videti sa određene vremenske distance. Iz ovog ugla možemo da vidimo i osetimo samo deo tog napretka, a od plodova našeg rada imaće koristi naša deca.

Zbog načina današnjeg života i brzine informacija koje kruže uopšte nemamo vremena da ih sagledamo i razumemo, da ih obradimo, da o njima razmislimo. Onda se javlja problem što u moru vesti koje primimo na dnevnom nivou su velika većina neistine i samo se svode na unižavanje nečijeg rada i rezultata tog rada, bez obzira bio on dobar ili loš, a ovde konkretno mislim na rezultate rada predsednika Vučića i SNS.

Sve ovo što radimo, što oživljavamo našu kulturu, jačamo nacionalni identitet, što uopšte radimo na boljem životu građana, moramo da medijskim putem još više eksponiramo, da bude jasno vidljivo svima, i to ne zbog SNS, nego zbog boljitka Srbije i budućnosti naše dece. Ne smemo dozvoliti da se sve dobre stvari potisnu i ne vide zbog širenja laži.

Kao jedna dobra stvar, trenutno najaktuelnija i jako važna, su vakcine. Srbija je treća u svetu po imunizaciji stanovništva i ovakav scenario pre samo nekoliko godina bio bi u domenu naučne fantastike sa tadašnjom vlašću, znači pre desetak godina, a danas je to realnosti. Danas u Srbiji možemo da biramo vakcinu, pa, skoro sa svakog kontinenta. I opet čujemo glasove od onih koji očigledno ne žele dobro Srbiji, pa zbunjuju građane Srbije, da primiti vakcinu nije dobro i da je štetno, pa ako je tako, zar bi Rusija trovala svoje građane, zar bi Kina trovala svoje građane, zar bi Amerika trovala svoje građane itd, da ne nabrajam? Šta bi tek bilo da nemamo vakcine, kao što mnoge zemlje u Evropi i regionu ih nemaju?

Zato molim i apelujem na građane da prime vakcinu u što većem broju i da do kraja maja imamo preko 2,5 miliona revakcinisanih građana, da Srbija može da se oslobodi ovog virusa i da nastavi svojim putem, a to je put napretka.

Mi moramo što više raditi na edukaciji naših građana u svim sferama života i upravo donošenjem Zakona o muzejskoj delatnosti mi to i činimo. Da bi se uopšte stekli osnovni preduslovi za razvoj kulture, kulturno-istorijskog nasleđa morali smo prvo da stabilizujemo državu u ekonomskog smislu, što smo i uspeli. Danas je Srbija lider u regionu i ima snage da brine o svom kulturnom nasleđu, kao što to do sada nije rađeno. Zato danas pričamo o Zakonu o muzejskoj delatnosti kojim će se stvoriti okvir za zaštitu i očuvanje muzejske građe kao kulturnog dobra.

Što je vrlo bitno, ovaj zakon će uticati na razvoj svesti o važnosti očuvanja naše kulturne baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti našeg kulturnog nasleđa moraju zaštiti od uništenja.

Upravo iz tih razloga danas imamo predlog za proglašenje 720 starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Te knjige već predstavljaju kulturna dobra sama po sebi, ali zbog njihovog posebnog značaja za našu nauku i kulturu, kao i zbog toga što je reč o unikatnim primercima, pokrenut je postupak da one dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, a to su kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Svakako da ćemo u periodu koji je pred nama još više raditi na razvoju naše zemlje u svakom pogledu, pa tako i kulture, za bolju budućnost naše dece i naše zemlje. Hvala vam.