Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svake godine imamo sve manje sklopljenih brakova, a sa druge strane sve više razvoda i kao rezultat toga ili bolje da kažem kao posledicu toga imamo sve manje rođene dece. Kada na to dodamo broj umrlih koji se svake godine sve više i više uvećava, dolazimo do jednog veoma, veoma zabrinjavajućeg podatka i vreme je da se zapitamo kakva nas budućnost čeka ako se ovakav trend nastavi.

Naravno, ovo nije problem samo u Srbiji. Ovo je globalni problem koji, nažalost, nije zaobišao ni našu zemlju. Ako pogledamo statistiku, statistika nam kaže da je u nekim zemljama EU pad nataliteta preko 20%. Svaka država se sa ovim bori na svoj način, te tako sprovode razne akcije, sprovode mere ili finansijske mere, kao što to radi naša država, a sve to sa jednim ciljem – kako bi se podstaklo rađanje dece.

Kao odgovor na to, a kao jedna od mera podrške porodici, kao podsticaj rađanja dece je upravo ovaj zakon o kome govorimo i izmene koje su na dnevnom redu, kao i amandmani koji donose 300 hiljade dinara za prvo dete i po 100 hiljada dinara za drugo i treće dete, kao još jedna značajna izmena koja se odnosi na pomoć pri kupovini i izgradnji prve nekretnine.

Kao član Odbora za rad i socijalna pitanja, moje kolege i ja smo sa zadovoljstvom glasali za predložene izmene i svakako su ovo značajne izmene i nekako mi se čini da će više značiti za one sredine i za nerazvijena područja, za nerazvijene lokalne samouprave, kao što je i moja opština, a to je opština Lebane.

Moram da prokomentarišem još nešto što se tiče samog životnog standarda. Prošlost nam je pokazala da životni standard apsolutno nema nikakve veze sa natalitetom. Dokaz za to su mnoge zemlje sveta koje imaju, tako da kažem, visok ili dobar životni standard, ali i dalje imaju problem sa natalitetom i dalje beleže svake godine pad nataliteta, odnosno sve manje rođene dece. Dakle, nije do životnog standarda, nije ni do novca, već je do nas samih.

Ja sam ubeđen u jedno, a to je da koja god država na svetu, kakvu god meru da sprovede, neće se nikada vratiti na onaj trend rađanja dece koji je bio pre 30, 40 ili 50 godina. Nažalost, tako neće ni kod nas.

Isto sam tako ubeđen da ove mere koje donosimo sada, minimum što možemo očekivati od njih je da barem zaustavimo dalji pad nataliteta. To je minimum što možemo očekivati, a verujem da možemo očekivati i više. Zašto možemo očekivati više? Ako pogledamo danas, mladi bračni parovi imaju veću finansijsku stabilnost uz ove mere koje daje država, imaju veću finansijsku sigurnost i ako se setimo samo kako su se naši politički protivnici, koji su tada bili na čelu vlasti, ophodili prema porodicama, kako su oni radili na podsticaju rađanja dece, imamo više razloga da verujemo u bolje sutra.

Džaba nam i putevi i pruge ako njima neće imati ko da ide. Džaba nam i škole i vrtići ako u njima nećemo imati dece. Ovaj problem prepoznao je predsednik Aleksandar Vučić, te je tako i predložio Vladi Republike Srbije ove finansijske mere o kojima mi pričamo danas i to dovoljno govori o njemu kao državniku, dovoljno govori o njemu kao čoveku koji se brine i bori za budućnost Srbije, koji se zalaže za očuvanje porodice, koji se zalaže za očuvanje onih pravih porodičnih vrednosti, zato što snaga nacije počiva na integritetu porodice.

Mi smo jak narod, navikli smo da se borimo i da pobeđujemo i kad nam je najteže i zato verujem da ćemo uz sprovođenje ovakve odgovorne politike pobediti ovu belu kugu. Živela naša deca i živela Srbija! Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani sudija Pantiću, zadovoljstvo mi je što ste i danas ovde sa nama. Dobrodošli još jednom.

Kažu mnogi da je pravosuđe rak rana našeg društva. Često ovde kada je na dnevnom redu izbor sudija ili bilo šta drugo što je vezano za sudstvo, uvek se nekako pričalo u negativnom kontekstu. To sve iz razloga zato što pojedine sudije koje su zaboravile da su sudije, pa se malo bave i politikom, malo obilaze strane ambasade, a mi, mi malo zaboravljamo one dobre sudije i malo zanemarujemo one dobre rezultate koje je naše pravosuđe dalo u prethodnom periodu.

Želim da pričam o tim dobrim rezultatima zato što su ti dobri rezultati usko povezani sa izborom sudija, što je i današnja tema.

Lično smatram da naše pravosuđe nije rak rana našeg društva. Zapravo, mislim da je bilo. Zašto je bilo i zašto više nije? Sada želim da napravim jedno malo poređenje u kakvom je stanju sudstvo bilo za period pre 2012. godine i u kakvom je stanju sudstvo posle 2012. godine kada je vlast preuzela SNS i kada su doneti mnogi zakoni koji su imali za cilj da naše sudstvo bude bolje i efikasnije.

Iako je prošlo više od deset godina od one čuvene i nepopularne reforme pravosuđa ne možemo nikada zaboraviti kako je u jednom jedinom danu, nazovite to kako hoćete, da li nisu prošli reizbor, dobili otkaz, smenjeni, kako god, ali činjenica je da je u jednom jedinom danu hiljadu sudija ostalo bez posla. Hiljadu vaših kolega, sudija Pantiću, je bukvalno u jednom danu iz suda izbačeno na ulicu.

Poštovani građani, znam da ste puno puta čuli od mojih kolega koliko je koštala državu Srbiju ta reforma pravosuđa, ali nikada nismo pričali o tome šta je država tada u tom periodu sa tim novcem mogla da uradi. Ja ću samo kroz par primera ukazati na to.

Tada u tom periodu država je mogla da obezbedi i da kupi preko hiljadu potpuno opremljenih sanitetskih vozila. Da obezbedi svaku bolnicu ili svaki dom zdravlja sa po par saniteta. Zamislite kolonu od hiljadu saniteta i zamislite kako neki od tih saniteta ide u vašu opštinu, vaš grad, u vašu bolnicu i kako spašava živote. Ili, zamislite kako u vašem mestu imate najnoviju i najsavremeniju školu sagrađenu od temelja do krova. Takvih je moglo u Srbiji da bude preko 30.

Zamislite da su tim novcem lečili bolesnu decu u inostranstvu, koliko su samo života mogli da spasu, ali nisu. Nisu, zato što bahatu prethodnu vlast nije interesovalo da spašava živote, nije interesovalo da radi, da gradi i da pomaže građanima, ali ih je i te kako interesovalo da očisti sudove, da očisti sudove od onih sudija koji za njih nisu bili podobni.

Dragi građani da li verujete da iznos od 44 miliona evra, koliko se priča da je državu koštala reformu pravosuđa, da li verujete da to nije konačan iznos i da se taj iznos, verovali ili ne, uvećava iz dana u dan. Pokazaću vam kako, a verujem da mnogi na to nisu obratili pažnju.

Država svake godine plaća naknadu štete zbog povrede suđenja u razumnom roku. Za one koji nisu pravnici jedno malo i najkraće objašnjenje šta sad to znači, kako bi znali o čemu pričamo. Sud je u određenom vremenskom periodu dužan da okonča sudski postupak. Ukoliko suđenje predugo traje stranka ima pravo od suda da traži da joj se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Kada su utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, stranka stiče osnov da od suda, odnosno od države traži naknadu štete. Po jednom predmetu iznos štete se kreće u rasponu od 300 do tri hiljade evra.

Šta se dalje dešava? Reforma pravosuđa je izazvala haos u sudovima i ostavila je trajne posledice na naše sudstvo. Haos, zato što su sudije išle od suda do suda, sudski predmeti su šetali u kutijama od jednog suda do drugog suda, odlagala su se ročišta i tako unedogled, i sve to sa već postojećim milionskim predmetima koji su postojali tada u sudovima. Onda dolazimo do kašnjenja sa predmetima, sa suđenjima, sa ročištima, a samim tim dolazimo i sa ogromnim iznosima štete koje država plaća i dan-danas. Ta šteta koju država plaća i dan-danas je direktna posledica reforme pravosuđa, direktna posledica.

Spremio sam ovde iznose koliko je to po godinama, neću vam čitati po godinama, ali ću vam pročitati zbirni iznos, pa vi vidite koliki su to iznosi. Dakle, država Srbija je za period od 2016. do 2020. godine na ime štete zbog toga što suđenja predugo traju, a traju zbog haosa, kako sam rekao, koji je izazvan reformom pravosuđa, isplatila 4.473.606.000 dinara. Ovo je ukupan iznos koji je sudijama isplaćen i prinudnim putem i dobrovoljnim putem od strane suda, sve zajedno.

Sada, poštovani građani, na onih 44 miliona, koliko ste čuli, dodajte i ovih 4,5 milijardi dinara, pa vidite šta je sve država mogla sa tim novcem da uradi. Koliko smo mogli još da imamo i puteva i fabrika, koliko smo mogli još da imamo i bolnica i saniteta. Ove iznose država plaća i dan-danas. Plaća, i to sve zbog bahaćenja prethodne vlasti, zbog bahaćenja pojedinaca koji bi sada da se vrate da budu ponovo na čelu vlasti. Govorim, naravno, o Borisu Tadiću i Draganu Đilasu i ostalima pored njih.

Kako nam je sudstvo danas, u kakvom je stanju? Dve hiljade dvanaeste godine postojalo je, pazite ovaj iznos, 3.200.000 nerešenih sudskih predmeta, 2012. godine, a danas do 30. juna 2020. godine naše sudstvo je uspešno rešilo 1.700.000 predmeta. Tako da sada imamo iznos od 1.700.000 predmeta. Ovo je jako dobar iznos, uzimajući u obzir da se ti predmeti rešavaju sa istim brojem sudija. Dakle, nema uvećanja broja sudija. Samo sudije znaju kako je to rešavati stare, zaostale predmete, a uporedo raditi i ove nove. Do 2012. godine prosečno suđenje je trajalo preko 600 dana, a danas prosečno suđenje nam traje manje od 300. Dve hiljade dvanaeste godine imali smo preko 200.000 predmeta koji su trajali preko 10 godina, a danas tih predmeta više nema, odnosno ta brojka je znatno, znatno manja.

Zar ovo nije efikasnije pravosuđe i zar ovo nije uspeh? Ovo je uspeh koji je dala odgovorna vlada, na čelu sa odgovornim predsednikom Republike Srbije, donoseći zakone posle 2012. godine koji su imali za cilj, kao što sam na početku rekao, da naše pravosuđe i sudstvo bude efikasnije i bolje. Ali, jedna stvar mora da bude jasna, bez vas sudija Pantiću i brojnih vaših kolega koji savesno i pošteno rade svoj posao ovi rezultati ne bi mogli biti postignuti. Zato vama treba čestitati i zahvaliti se na tome zato što naše pravosuđe i sudstvo nije više tako crno i zbog toga što naše pravosuđe nije više rak-rana našeg društva. Iz tog razloga ja vama verujem za svaki predlog koji date, odnosno verujem svakome iz Visokog saveta sudstva, u predlog koji date za izbor za sudiju, zato što verujem da je to najbolji kandidat, a što se može videti iz njihovih ocena i izveštaja koji ste vi dali.

Dolazim iz opštine Lebane. U Lebanu imamo Osnovni sud koji je mesno nadležan za tri opštine, za opštinu Lebane, Bojnik i Medveđu. Pre nešto više od godinu dana Osnovni sud u Lebanu je dobio četiri nove mlade sudije. Zaista moram da vam čestitam na tom izboru, zato što te nove četiri mlade sudije su se izuzetno dobro snašle u poslu sudije, jako efikasno, objektivno i nepristrasno rade. Ali moram da priznam i da imaju nesebičnu pomoć ostalih sudija koji takođe rade u Osnovnom sudu u Lebanu. Vi ćete se sigurno setiti sudija, ali ću reći zbog javnosti da je Osnovni sud u Lebanu 2016. godine dobio priznanje od strane Visokog saveta sudstva za povećanje broja rešenih starih predmeta. To govori kako o stanju Osnovnog suda u Lebanu, odnosno da tamo rade časni i pošteni ljudi, tako i u ostalim sudovima u Srbiji, a to nam jasno pokazuje da stvari idu nabolje.

Što se tiče kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ne bih ulazio u detalje upravo zbog ovoga što sam rekao da vam verujem, a verujem i da će u danu za glasanje moje kolege podržati vaš predlog.

Na samom kraju iskoristiću priliku da citiram sudijsku molitvu i da na taj način uputim poruku svim sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a ona glasi ovako: „Gospode, ja sam jedino biće na zemlji kojem si ti dao svoje sve mogućnosti, vlast da osudim ili oslobodim bližnjeg. Na moj znak vrata zatvora se zatvaraju za leđima osuđenog ili se otvaraju jednoga dana za slobodu. Moja presuda može pretvoriti siromaštvo u imetak ili bogatstvo u bedu. Od moje odluke zavisi sudbina mnogih života. Svi su podložni od rođenja do smrti zakonu koji ja predstavljam, pravdi koju značim. Kada jednoga dana konačno padnem i tada se kao krivac pojavim pred tvojom uzvišenošću, prisutnošću, za poslednji sud pogledaj me sa milošću i izreci Gospode presudu svoju. Sudi mi kao Bog, ja sam sudio kao čovek“.

Dakle, moja poruka za svakog sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, pa onih koji to već jesu – sudite časno, sudite pošteno, sudite objektivno i nepristrasno i sudite kao čovek. Zahvaljujem se svima.