Hvala, predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarko, Majo Gojković, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas se pred nama nalaze dva važna dokumenta, Predlog odluke o proglašenju stare i retke biblioteške građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti.
Razlozi za donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti su višestruki. Mnogo toga se promenilo od 1994. godine do danas. Ovakav zakon nam pruža mogućnost sistemskog pristupa i uređenja zaštite pokretnih kulturnih dobara muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.
Zakonom takođe se uređuje i način obavljanja muzejske delatnosti, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti.
Dolazim iz Šida, varošice koja se ponosi svojim Savom Šumanovićem, svojim Ilijom Bosiljem, ljudima i legatima koji su nam ostavili Persida Šumanović i sam Ilija Bosilj u amanet da se o njima brinemo i čuvamo ih za generacije koje dolaze posle nas.
Lokalne samouprave, ma koliko imale male budžete, ne doživljavaju svoje muzeje kao teret, teret finansiranja, ali bi im svakako dobrodošla pomoć pokrajinskih i republičkih budžeta, koju i do sada imamo, muzejskih kuća sa svojom stručnom podrškom da bi umetnička dela, poverena nam na čuvanje, bila na pravi način obrađivana, čuvana i prezentovana.
Ne mogu, a da ne spomenem i one koji su kao vodili brigu u njihovo vreme o muzejima, o kulturnim dobrima, o nasleđu u našem gradu. Na stručno usavršavanje i doškolovavanje su upućivali portire, a ne kustose. Rušili su domove kulture i muzičke škole da bi izgradili, pa ništa nisu izgradili. U stvari, verovatno su od tih pokradenih para izgradili nešto u sopstvenoj režiji, a danas se oglašavaju kao najveći dušebrižnici i žele da spreče otimanje galerije slika Save Šumanović od strane SNS koji se događa samo u njihovoj glavi.
Dragi naši SSP-ovci novac koji vaš šef ima na računima u raznoraznim bankama po belom svetu i u visini barem pet budžeta opštine Šid iz koje se finansira ne samo kultura, nego i prosveta i sve ono što investiramo u naš grad. Mi se danas kao opština treće kategorije razvijenosti trudimo da postavimo stvari na svoje mesto, obezbedimo bolje uslove za sve, a pogotovo za kulturu, naravno uz vašu pomoć i pomoć vašeg ministarstva, gospođo Gojković.
Naša baština sačuvana za buduće generacije predstavlja svedočanstvo o postojanju naroda i države i bitan su uslov za razumevanje prošlosti i stvaranje budućnosti zemlje. Zbirke starih i retkih knjiga temelj su svih istorijskih vrednosti civilizacije jednog naroda i stoga je dužnosti da se one sakupljaju, permanentno popunjavaju i trajno čuvaju. Zakonskim propisima utvrđene su norme za organizovanje, evidentiranje, korišćenje i očuvanje zbirki starih i retkih knjiga. Gotovo svaka biblioteka u Srbiji posreduje organizovanu zbirku stare i retke knjige i drugih bibliotečke građe u manjem ili u većem obimu i to predstavlja neprocenjivo kulturno blaga.
Grad iz koga dolazim ponosi se Narodnom bibliotekom „Simeon Piščević“, osnovanom na temeljima prve srpske čitaonice davne 1849. godine. Svedočenje potkrepljuje, upravo knjiga sa posvetom Dositeja Obradovića Bukvice štampane u Beču 1830. godine. Danas ova biblioteka ima tradiciju dugu 170 godina. Smeštena je u namenski izgrađen objekat, u sistemu je mreže savremenog bibliotekarstva Republike Srbije i sa ponosom nosi ime „Simeona Piščevića“ rođenog Šiđanina, autora čuvenih memoara i rukopisa istorije srpskog naroda, koji je u izdanju naše biblioteke prvi put preveden i objavljen nakon 223 godine.
Pohvalila bi rad i entuzijazam naših bibliotekara koji pored svojih matičnih biblioteka bave se i organizacijom, uređenjem i digitalizacijom manastirskih biblioteka u kojima se krije neprocenjivo blago. Narodi bez prošlosti, istorije, kulture su narodi bez budućnosti, a mi se borimo za budućnost, budućnost naše dece, da znamo ko smo.
Zato ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog zakona i odluke. Hvala.