Član 106, drage moje kolege, poštovani predsedniče, dame i gospodo, koleginice. Trebalo je da ide u suštinu razgovor, već smo daleko došli. Tema ne da je promašena, nego smo sada došli i do čišćenja snega. Normalno, biće i toga.
Šta bih želeo kratko da kažem? Vi možda niste upoznati, ko nije upoznat, može da se upozna. Uvek je ministar Bačević govorio da će to biti investicioni objekat, ne kreditni, u krajnjoj meri, možda suinvesticioni projekat. Gospodin ministar Mrkonjić je potpuno u pravu. Iz mog iskustva, iz iskustva gospodina Mrkonjića i mnogi koji se bave bilo kojim ozbiljnim poslom je sledeća stvar – daj bože od 100 projekata, koji se nazivaju strateškim, da se ostvari za vreme Vlade i za vreme ove Skupštine. Prema tome, bez teških reči i gubljenja vremena jer ovo sve što je predloženo je logično i normalno. Da li će se ostvariti? Šta znače ti pregovori u Kini? Ljudi moji, 10, 20, da li vi znate ko su Kinezi uopšte? Radio sam sa njima nekoliko godina. Pregovarate po dve-tri godine za jedan posao od 100 miliona dolara, a ne za osam milijardi. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođice ministarka, drage kolege, prijatelji, osvrnuo bih se na govor mog dragog kolege, gospodina Ostojića, sa namerom ne da repliciram, niti da branim ministarku i ovaj amandman, nego upravo da dam konkretan primer koji sam izneo na Odboru za energetiku, šta se dešavalo sa zakonom koji je bio na snazi. Lično sam ja imao prilike, dok sam se bavio biznisom, nisam bio narodni poslanik, da lobiram za krupne investitore, za vetro-park, za energiju od sunca i za ljude koji su imali te tzv. beskonačne dozvole. Znači, imali su samo dozvole. O čemu se radilo? Oni su stekli jedan veći kapital tim dozvolama i onda su tražili investitore. Investitore možete da tražite pet godina, deset godina, znači, ne date šansu drugima koji bi hteli da investiraju. Smatram da je ovaj zakon realan i da je dobar i da smo to i na odboru rešavali i ne plašim se toga da će biti postupljeno onako kako piše. Znači, ako je neko započeo gradnju, a ističe mu taj rok, normalno je da će se njemu produžiti taj rok, ali držati dozvolu i trgovati tom dozvolom, to podseća na onaj raniji, prvi biznis posle raspada Sovjetskog Saveza, to je otprilike bilo ovako – ja imam pare, vi imate banane, vi hoćete banane, vi jurite da nađete banane, a ja da nađem pare.
Prema tome, mislim da je ovo u redu i da će to zadovoljiti kriterijume i da neće oterati investitore. Naprotiv, ohrabriće realne investitore, da shvate da je Vlada ozbiljna, da je država ozbiljna i da imaju realnu šansu za investiranje i realizaciju svojih projekata. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, drage kolege i koleginice, možda bi dobro bilo da sam razmislio o jednom predlogu radeći u Kirgistanu pre nekih 12 godina na izgradnji 400 megavatne hidrocentrale sa ruskim kompanijama. To je bio investicioni ugovor koji je bio izuzetno oštar i ozbiljan ugovor i hteo bih da se nadovežem na diskusiju mog dragog kolege gospodina Marijana Rističevića.
Znači, svaki investicioni ugovor podrazumeva za investitora i privilegije ali i velike obaveze. Tamo je, sećam se odlično u ugovoru pisalo, da ukoliko se investicija ne završi u roku postoje sankcije, a to je ona planirana dobit, planirani profit na koji mora investitor da plati kaznu. To je svuda u svetu logično i normalno. Tako da mogu da kažem da su ovi zakoni vrlo liberalni i fenomenalni. Odlični su za investitore, a vi razmislite i o tome, mi moramo ipak njima da pokažemo da mi znamo šta radimo. I to diskreciono pravo o kome vi govorite da hoćete da ga ukinete, smatram da ne treba to da radite. Morate da ostavite mogućnost uvek da možete da reagujete prema nesavesnim investitorima. Hvala vam.

Govoriću onako kako moje iskustvo govori. Prvo kada je u pitanju "Srbijagas", svima vama je poznato, ne znam koliko građanima, zašto je situacija takva u "Srbijagasu".
Dragi kolega, vi ste u pravu kada tražite da znate na šta se troše pare. Podržavam to apriori. Treba svi da znamo, treba da znaju građani, čak sam spreman na ideju da napišem pismo Vladi, kao poslanik Skupštine Srbije. Možda i da tražim podršku i od svojih kolega, da uradimo nekoliko bilborda, semafora u centru grada u svim većim gradovima i da vidimo kako se menja javni dug, kako ide potrošnja, kako idu investicije itd. Ovde ima nešto drugo, to će biti korisno i to će biti urađeno. Ako ja to ne uradim, uradiće neko od vas ili će neko to uraditi za nas, po običaju, iz EU.
Kada je u pitanju "Srbijagas", da se taj kredit koji je već odobren, koji ćemo izglasati i odobriti, da se ne bi dalje zaduživao, ne odnosi se samo na "Srbijagas" već na sva javna preduzeća. Ne mogu javna preduzeća da se bave neprofitnim biznisom. Ona moraju da se bave svojim osnovnim biznisom. Ovo je odgovor na pitanje kako se desilo da se "Srbijagas" toliko zaduži, spasavajući davljenike vi rizikujete da potonete. Prema tome, mi sada ovde imamo tu situaciju i žao mi je što nije tu gospodin Bajatović sa kojim sam nekoliko puta razgovarao na tu temu. Šta je on mogao da uradi kada mu se obrate kompanije, recimo, bilo koje kompanije koje su trebale da odu na doboš, radnici da ostanu bez posla, da idu na ulicu? Onda je on priskakao takvim kompanijama, kupovao ih ili investirao u njih. Moj predlog je da ne treba nijedno javno preduzeće da se bavi neprofitnim biznisom.
Kada je u pitanju kolega Srđan Milivojević, govorite takođe dosta pravilno. Ne trebaju vam tako žestoke reči, da ste vi dovoljni za sve nas, normalno, kada kritikujete to je tačno. Gospodine Srđane, izvinite što vam se obraćam direktno, hteo sam da objasnim ovo više radi naroda ako nas sluša i gleda. Radi se o sledećem biznisu. Kada govorite o biznisu, šta je tu u pitanju? Postoji biznis koji može da trpi kamatu i 20% i postoji biznis koji ne može da trpi kamatu ni 1%. To je jedna razlika.
Druga razlika je kada govorite šta je ova vlada uradila za ovih proteklih 100 dana. Molim vas da ovo shvatite najozbiljnije, mene kao biznismena. Gledam Vladu kao što bih sada gledao svoje preduzeće. Ne možete u Srbiji da tražite rezultate za 100 dana, to zaboravite. To može da traži Amerika, to mogu da traže visokorazvijene evropske države. One mogu da traže rezultate za 100 dana. Mi kao Srbija koja je već bila prezadužena i složićete se da je dug nastao mnogo pre ove vlade… Inače, kada govorite da smo milijardama zadužili zemlju, to su naše dobre namere i želje da investitori dođu.
Lično sam prisustvovao jednom razgovoru predsednika Tomislava Nikolića u Moskvi sa prvim zamenikom predsednika ruske vlade, gospodinom Rogozinom, koji je rekao – naš cilj nije da vam dajemo kredite, naš cilj je da pošaljemo investitore i da budemo vaši partneri. Za to postoje velike šanse i u oblasti energetike i u oblasti železnice i puteva.
Dajte da ovu novu godinu dočekamo sa optimizmom. Nemojte baš tako da bombardujete građane sa pesimističkim izjavama. Verujte mi da će situacija biti dobra, potrebno je vreme. Hvala.

Poštovani i dragi kolega, nema potrebe da govorimo ovako žustro jer je to sve u interesu naših građana i naše države.
Kada govorimo o Južnom toku, o Rusiji, da li je 51 ili 49, onaj koji daje veću investiciju, svuda u svetu je to normalno, da je on i veći suvlasnik. Postojala je namera da se posao da OMV ili mađarskom MOL. To je bio vrlo ozbiljno, to su dve kompanije koje u Srbiji imaju benzinske pumpe itd. Međutim, ako imate u vidu da te dve iste kompanije kupuju i gas i naftu kod "Gaspromnjefta" i kod "Gasproma", valjda je logičnije da Srbija uđe sa direktnim proizvođačem i vlasnikom koji 70% gasa i naftnih resursa kontroliše u svetu.
Smatram da smo i 30% vlasnici, ako znamo da to iskoristimo, to je novi Dunav koji ćemo imati u Srbiji. Toliko sam želeo da vam kažem. Hvala.

Samo ću kratko.
Normalno, nije mi namera da disciplinujem ovde svoje kolege narodne poslanike, niti verujem da je to tako shvatio gospodin Đurić, a verovatno ni vi.
Podsetio bih samo na jednu stvar. Ugovor sa "Gazpromnjeft" je sledeći – Srbija ima 49%, a Rusija 51%. To je jedna stvar. Znači, nismo imali alternativu. Ako vi tako kažete da nismo pregovarali ni sa OMV, ni sa MOL, a bili su pregovori, to znam tačno i lobirao sam da to bude sa ruskom kompanijom.
Ne zaboravite, Srbija ima zlatnu akciju. Srbija može da zaustavi svaki proces i da natera svog partnera na rešavanje pitanja strateškim konsenzusom. To je mnogo važno da znate, za vašu informaciju.

Ako može samo kratko.
U potpunosti vas, dragi kolega, podržavam da je moglo da se istrguje i da bude 50 – 50. Ali, molim vas, pitanje je ko je pregovaralo? Ko je trgovao? To je trgovina. Nikada sigurno Rusi. Ako smo mi važni partner, a jesmo i mi smo ta magistrala kroz koju treba da prođe južni tok, garantujem i znam, pregovarao sam s njima, nikada se oni ne bi cenkali sa Srbijom, niti je to moglo da promeni odnose u vezi KiM i da ćemo nešto dobiti na tom polju, ako ustupimo 1%, a u međuvremenu, dobijamo zlatnu akciju. Zlatna akcija vam je isto kao da ste 50%, da znate.
Prema tome, moglo je, ali to se ne odnosi na ovu Vladu. Možda se odnosi na pojedine partije u ovoj Vladi, ali na ovu Vladu u celini sigurno ne. Mislim da sam to pojasnio, radi građana. Inače, spreman sam kada god imate vremena, da ne opterećujemo društvo, možemo sutra, možemo kada god želite da razgovaramo. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani gospodine ministre odbrane, gospodinu Vučiću, drage koleginice i drage kolege, poštovani građani Srbije, u Skupštini, kako vidim, duvaju novi vetrovi i kada god je dobar predlog svi su podjednako za to da se on podrži. Današnje diskusije i debate bile su konstruktivne i konkretne i korisne za građane naše države Srbije.

Kratko bih samo rekao kakav značaj imaju sporazumi sa Brazilom, sa Indonezijom, sa Alžirom, sa Rusijom i sa Angolom. Pre svega, u nekoliko susreta sa ambasadorima Brazila i Indonezije izražena je velika želja i neophodnost angažovanja naše stručne snage iz oblasti telekomunikacija. Možemo komotno da kažemo da Srbija ima ljudske resurse koji mogu danas da donesu velike prihode srpskoj državi baš na polju telekomunikacija, i to u Brazilu i Indoneziji. To je pružanje usluga.

Ostalo ste vi, drage kolege i koleginice govorili o svemu, samo bih nešto rekao o Humanitarnom centru u Nišu. Taj centar može da bude takođe jedna fabrika, velika fabrika, trenutno radi 35 ljudi, ali imajte u vidu da je samo u Srbiji ove godine gorelo preko 30 hiljada hektara šuma, 8.549 hektara livada i niskog rastinja, 240 hektara voćnjaka i vinograda, 1.602 crnih useva, izgorelo je stotinak kuća, a mi znamo odlično kakva je situacija bila u okolini i u okruženju i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Bugarskoj.

Duboko verujem da će taj centar biti toliko osnažen i jak, da će ne samo tri hiljade naših vatrogasaca koje mi danas imamo, a koji, mogu da kažem, su u vrlo malom broju u odnosu na potrebe samo naše države, nego i okoline, da će biti nedovoljno. Znači, vidim šansu za zapošljavanje još toliko vatrogasaca, ako se taj centar ojača i podrži. Duboko verujem da će Ministarstvo i odbrane i MUP raditi na tome da taj centar bude ojačan, pre svega, tehnički, kadrovski i normalno sa potencijalom koji možemo da ponudimo iz susednim državama.

Želim da vam kažem da u potpunosti podržavam sve ovo što radite, jer je to isključivo na dobrobit ove naše države i naših građana, a to su vam potvrdili i naši opozicioni partneri u Skupštini. Mislim da treba intenzivirati saradnju sa svim savezima. Ne znači to da mi moramo da budemo članice ni NATO ni ODKB, kada je jedan kolega malo pre rekao – to je daleko, daleko nam je Kazahstan itd. Danas ništa nije daleko. Danas je sve tu ispred našeg nosa. Jedna raketa iz Kazahstana stiže do Beograda za 20 minuta, možda i je i kraće vreme.

Drugo, kada imamo tu saradnju, tu vrstu saradnje, onda treba da znamo da ta saradnja omogućava i zapošljavanje svih naših kapaciteta namenske industrije. Želim uspeh, želim da se produži saradnja, produbi saradnja i sa drugim državama. Hvala vam na pažnji.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, drage koleginice i kolege, poštovani gledaoci, ja se radujem da će ministarstvo pod komandom gospodina Ilića i Vlade, obradovati sve potražioce sredstava možda i iz prošle godine, ove godine, za Božić i da će i u njihovoj kući proslaviti se Božić na najbolji način i dočekati Nova godina.

Da, ministar je u pravu, to što je urađeno, to mora da se plati bez obzira koja je vlada zakazala te radove i potpisala ugovore.

Ima ovde jedan drugi problem. Nije ovde problem u ministru Iliću, niti u njegovom ministarstvu. Ovde je problem nedostatka razvojne strategije Ministarstva privrede, ekonomije, finansija i to pogađa direktno i Ministarstvo gospodina Ilića i Ministarstvo saobraćaja, gospodina Mrkonjića, jer sve što se potpiše i uradi i ako su sredstva obezbeđena, tu problema neće biti, to su sposobni ljudi, oni će te poslove izvršiti i ugovoriti.

Hteo bih da vam skrenem pažnju na nešto drugo o čemu niko nije govorio. Mi se prepucavamo da li će to biti plaćeno, da li će biti javne nabavke, a to što je urađeno, treba da se završi normalno. Sve što je urađeno, to će biti završeno i sve što je ugovoreno, a pretpostavljam da to što nije završeno, da je to ugovoreno i da neće biti nikakvih novih ugovaranja. Naprotiv, samo će se nastaviti radovi, izvršiti obaveze finansijske prema izvođačima radova i ići u dalje radove.

Sada tu ima jedan drugi problem. Vi znate da je Beogradska Arena u gubitku, Crvena zvezda je u gubitku, svi su u gubitku, a mi ćemo da pravimo nove stadione, nove arene, nove hale. Zato, izvinite, ja predlažem gospodinu Iliću i Vladi, dajte od tih objekata prioritete izgradnji neizgrađenih fabrika, ako to uopšte postoji, neizgrađenih fabričkih hala, ne izgrađenih bolnica, dečijih obdaništa, škola, dajte na tu sferu, to je ono što je neophodno, to treba da bude prioritet Vlade i prioritet ministarstva kojim upravlja gospodin Ilić i njegovi saradnici.

Što se tiče kako da se pospeši proizvodnja, što je i tema današnje Skupštine, sednice, kako da se pospeši proizvodnja građevinskih materijala, uopšte građevinske operative, ja mogu odmah da vam kažem, da u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza je deficit radne snage 2,5 miliona ljudi.

Nedavno sam imao čast da budem u delegaciji sa gospodinom Ilićem u Minsku, i sa gospodinom Gojkom Radićem, dojučerašnjim kolegom i predočeno nam je da je u Belorusiji deficit građevinskih radnika, deficit građevinskih materijala, jer samo Belorusija izvozi godišnje oko 15 milijardi građevinskih materijala i to je zemlja u sankcijama. Obratite na to pažnju. Mi danas nemamo nikakve sankcije, niko nam ništa ne brani, reklo bi se da imamo povoljniji položaj, nego što ima Republika Belorusija i nismo u poziciji toj da možemo da izvozimo, odnosno još uvek ne možemo da snabdemo ni naše sopstveno tržište.

Druga stvar, ovde je prozvučalo nekoliko puta reč – daj da se pripremimo pre nego počne građevinska sezona. Ljudi moji, u tim zemljama, sam sam radio u Sibiru i rade danas mnogi naši građani naše države, naše okoline, ne postoji više sezona, kakva sezona? Šta je strašno, pao je sneg i pokrio breg i gotovo, nema sezone, ljudi rade na minus 35, a mi to u Srbiji nikada nismo imali, niti ćemo ikada imati.

Zato gospodine ministre, nemojte uopšte da govorite ni da dozvolite da vam neko govori da treba da se pripremimo. Priprema treba da počne od juče. Sezona treba da bude svaki dan. Svaki dan građevinska sezona.

Normalno, kada je u pitanju konverzija zemljišta, to je mač sa dve oštrice. Trebalo bi naplatiti bar od onih ljudi, kompanija koje su kupile kompanije, da bi ih osposobile za dalju proizvodnju, a ne da otpuste radnike da poruše objekte i fabričke hale i da tu niču neke nove stambene zgrade.

Imamo i takvog zemljišta, građevinskog zemljišta, gde, prosto, nema ništa osim možda nekoliko starih straćara, privatnih kuća. To treba videti, iako je zakon donet, treba razmisliti. Treba razmisliti kako to urediti, jer ne zaboravite nikada, jedino dobro koje se ne proizvodi, to je zemlja. Zemlja jedino bogatstvo, što je pre rekao kolega iz SDP, jedino bogatstvo kojim raspolažu lokalne samouprave, gradovi, opštine i naša država.

Prema tome, ima jedan predlog koji sam ja davao još 2004. godine i uporno ga branio 2005. godine podržavajući maksimalno DS u gradskom parlamentu. Predlog je prost i jednostavan, to rade svi veliki gradovi, to rade sve države u svetu, rade i manji gradovi. Država je ulagala u infrastrukturu, lokalne samouprave ulažu u infrastrukturu, čija sredstva? Ulažu sredstva iz budžeta. Hajde da omogućimo tim gradovima, lokalnim samoupravama, da vrate deo sredstava. Kako da vrate deo sredstava? Na koji način? Pa neka država proceni tj. lokalna samouprava ili grad Beograd. Neka procene vrednost uloženih sredstava u infrastrukturu.

Recimo, da je to 30%, i neka država tj. gradske samouprave, lokalne samouprave neka postanu suvlasnici izgrađenih, ogromnih supermarketa, ogromnih objekata koji služe isključivo, ne za stvaranje novih dobara, to je sve nadgradnja, to je potrošnja. Zašto ne bi, pa svuda postoji, ljudi moji, i šta time dobijamo? Time dobijamo punjenje tih lokalnih i gradskih budžeta, ili budžeta lokalnih samouprava. Dobijam vanbudžetsko punjenje. Oni dobijaju vanbudžetska sredstva, i biće suakcionari 30% uvek, velelepnih objekata kao što danas imamo "Vero" i "Nova" da ne nabrajam dalje, mnoge velike objekte.

Znači, kada je u pitanju korupcija, normalno da se tu skoro slažemo svi podjednako, ali to je toliko jednostavno iskoreniti, bar u ovom delu građevinarstva i duboko verujem da će to ministar Ilić uraditi i da će raditi na tome. Šta je to? Ako već učestvuje lokalna samouprava sa 30% vlasništva u izgradnji nekog novog građevinskog objekta, onda će ta lokalna samouprava biti obavezna da juri sve građevinske dozvole sve do onog prvog kamena temeljca. Znači, investitor nikada neće upoznati ni jednog radnika na šalteru, nikada neće znati ministra, neće znati ni onog lokalnog šerifa, nikoga. On će jednostavno pristupiti izgradnji i radnji.

Na taj način, neće više biti nikakve korupcije. Stara je poslovica – ko radi sa medom njemu se prsti lepe. Prema tome, treba oduzeti to pravo lokalnim samoupravama. To je tih 30% o čemu se govori.

Što se tiče ove pesimističke izjave – šta da se radi, kako, da li da se pomogne građevinarstvu i da li će tu biti selektiranja, i još prozvučale su još takve reči od pojedinih kolega poslanika, da je navodno zatvoreno tržište u oblasti građevinarstva. Rekao bih, ne da je zatvoreno, nego je to otvoreno tržište uništilo državne, ili ako hoćete i društvene, privatne firme, građevinske kompanije u Srbiji. Zato danas nemamo ni jednu jaku građevinsku kompaniju.

Kada sam pre čuo da se "Energoprojekt" ponosi sa time što je dobio 50 miliona evra posao, to je sramotno, iskreno vam kažem. Šta je za jedan "Energoprojekt", veliki, moćni, "Energoprojekt", 50 miliona eura?

Prvo, takvim kompanijama kao što je "Energoprojekt", "Napred", i ostale velike kompanije, ne bih nikada dao šansu da rade u svojoj zemlji. Eno im tržište u inostranstvu, oni imaju ime imaju prezime, oni su poznati, imaju brend, i oni nikada nisu imali ugovore ispod 500 miliona evra, 500 miliona dolara.

Šta se sada dešava? Šta će onda da radi mali i srednji biznis u Srbiji?

Da li će on uopšte postojati, ako mu ovaj veliki biznis preuzme i to malo posla što postoji u Srbiji?

Gospodine ministre, zahtevajte od Vlade, zahtevajte od Ministarstva finansija i ekonomije, privrede, razvoja, da daju garancije za avanse građevinskim kompanijama u inostranstvu. Vi danas imate ugovorenih 12 milijardi dolara građevinskih poslova u inostranstvu. Želim da to svi vi čujete ovde. Dvanaest milijardi dolara ugovorenih poslova. Zato, ne treba da kod vas preovladava pesimizam. Ovo pre svega govorim, do sada nisam govorio, zbog građana. Treba da gledamo vedro.

Ljudi, postoje poslovi, shvatite kada vam govorim da ima dva i po miliona deficitnih radnih mesta u oblasti građevinarstva, pa šta je 150 hiljada nezaposlenih ljudi? To nije ništa. Pogotovo u tim zemljama koje su prijateljski nastrojene prema zemlji Srbiji.

Zahtevajte da te beneficije, nisu to beneficije, to je posao. Neka država obezbedi garancije za učešće na tenderima, neka država obezbedi garancije. Ja vam garantujem, mogu da garantujem i povezaću vas, tražiću posebno prijem kod vas gospodine ministre i kod ministra Dinkića.

Dvesta miliona evra treba obezbediti garancije, da bi imali posao od pet milijardi evra za naredne dve godine i zapošljavanje 100 hiljada radnika, samo u tri države, Rusije, Ukrajine i Belorusije. Ja to govorim javno, slušaju me svi građani, 10 miliona ljudi, slušate me vi i možete uvek da se pozovete na moje reči.

Ja sam spreman gospodine ministre, da dođem zajedno sa vama, i da realizujemo deo onog posla, da pomognem koliko mogu, koji ste i vi pokrenuli u Belorusiji i u Rusiji prošli put.

Imamo još jednu vrlo važnu stvar. Ta proizvodnja građevinskih materijala meni ne može da bude jasna uopšte. Prosečna plata u Rusiji je 2000 dolara. U Srbiji je 300 evra, nekada to bude da je to 500 dolara, 450 dolara. Molim vas, mi smo super konkurentni, o čemu mi pričamo? Ako ide naš inženjer da radi, ja plaćam inženjera, plaćao sam u Rusiji Rusa, 20.000 dolara. Naš Srbin radi maksimalno za 5000 dolara, ima stan i hranu, itd. Znači, mi ne da smo konkurentni, hiper konkurentni.

Dragi moji prijatelji, koleginice i kolege, glavu gore, ne treba da budete zabrinuti. Šanse su velike. Što se tiče zakona, normalno je da će Pokret snaga Srbije, Bogoljub Karić i naša poslanička grupa SNS, podržati zakon. Ja sam pre rekao gospodinu ministru Iliću da ga malo ohrabrim, jer idu stalno neki napadi, neke žaoke, iako njemu pomoć ne treba, on je čovek sposoban da se odbrani i sam.

Bolje je da idemo napred i kao kornjača, ali samo napred, nego da idemo nazad, makar jedan korak. Molim vas da imate to u vidu i molim opoziciju, konstruktivnu opoziciju, ne razlikujete se vi mnogo od nas. Vi ste isto tu, u redu je, treba da nas kritikujete, trebate da stičete i ličnu afirmaciju, personalnu i afirmaciju svojih stranaka, za neku budućnost.

U svakom slučaju treba da znate jednu stvar. Perspektiva postoji, optimizam je opravdan, ko god radi i ko god se kreće napred, da ponovim kao kornjača, taj će stići na cilj. Ako vi samo kočite i idete nazad i tražite dlake u jajetu, jednostavno, želeo bih da prekinemo tu polemiku, to je bilo dva sata izgubljenog vremena, šta je ko radio, šta je bilo pre četiri godine, pre pet godina.

Objekti se moraju završiti. Prioritet moraju da imaju objekti koji su izuzetno važni.

Spomenuo bih još jednu stvar koja je bitna za sve vas, ne samo za moje vršnjake koji sede u ovoj sali. Brzo ćete doći u moje godine, a imate drugove u vašim redovima i starije od mene. Čak smatram da sam konsomolac ovde u skupštini ako imamo u vidu da ima i mnogo starijih od mene. Treba da se završi Klinički centar. Dvadeset godina da bolesne leči i zdrave čuva.

Gospodine ministre, dajte akcenat na to i biće u redu. Hvala vam i izvinite za ovako dugo vreme.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarka, drage koleginice, drage kolege pre neki dan smo čuli kako je rekao naš uvaženi kolega – Sokrat je umro, Atina nije umrla. Sedeći i slušajući se diskusije u ovom našem domu, u Skupštini mogu da za sebe izvučem zaključak da je Atina na samrti, a Sokrat je uveliko oživeo. Mnogo filozofiranja, bez konkretnih predloga, a naime radi se o običnim stvarima, radi se o onome što je rekla i gospođa ministarka – život ne može da čeka. Znači, radi se o tome kako da se ugrade i izgrade institucije, institucije koje će povući Srbiju unapred i staviti je među najrazvijenije države.

Znači, kada je u pitanju donošenje zakona o otpisivanju zateznih kamata malim, srednjim preduzećima, drugim kompanijama, to pozdravljam. Žao mi je što to nije uradila ni prethodna vlast i što to nije uneto u institucije, jer to postoji svuda u svim državama. Šta imamo od toga ako dozvolimo da preduzeća koja imaju po pet zaposlenih, deset zaposlenih ili recimo da krenemo od taksista, da krenemo od frizera, da krenemo od obućara, da krenemo od krojača, šta imamo od toga ako on bankrotira zato što nije platio porez i zato što ima zatezne kamate koje su se nagomilale, a da ne kažemo da kod mnogih preduzeća su upravo te zatezne kamate rezultat u stvari ne plaćanja od onih koji su ih angažovali za svoj rad.

Zamolio bih ministarstvo i Vladu da budu još hrabriji, otpišite im zatezne kamate, otpišite im i redovne kamate, otpišete im taj dug bar na narednih pet godina da mogu da stanu na noge i da mogu da zaposle i druge članove, ako ne, nekog drugog, onda članove svoje porodice da bi bar oni mogli na jedan drugi način da egzistiraju.

Kada je u pitanju kazna od 20 hiljada dinara zato što preduzeća neće platiti na vreme i neće izvršiti obavezu svog duga na vreme prema svojim dobavljačima, smatram da to treba promeniti. Bez obzira što ću ja glasati za ovaj zakon, trebalo bi to ministarstvo da čuje, šta je to 20 hiljada dinara, da li se tih 20 hiljada kazne odnosi i na kompaniju koja pravi godišnje dve milijarde evra obrta a i na onoga koji pravi godišnje 20 hiljada evra. To mora da se definiše. Tamo gde postoji stimulacija mora da postoji i jedna određena nedestimulacija, ali jedna disciplina koja će biti izgleda na jedini način moguće ostvariva, a to je kaznenim merama.

Kada govorimo o stečaju, o stečajnim preduzećima, predviđene su kazne za one koje će da izazovu namerni stečaj tj. bankrot. Molim vas, gospođo ministarka da obratite pažnju na ovo sledeće što ću reći. Najbolje zanimanje danas u Srbiji jeste stečajni upravnik. Nema lepšeg zanimanja, jer kakvu odgovornost danas ima stečajni upravnik koji drži određena preduzeća i institucije po 12, 15 godina vodi se stečajni postupak i do dana današnjeg nema likvidacije. Šta je to? Zamislite, mogu da navedem i neka preduzeća konkretno, ali to ne bih želeo da se ne bi prejudiciralo, da su u pitanju neke kompanije u kojima sam i ja bio suvlasnik.

Imate, znači, preduzeća u kojima imate, a daću recimo primer "Astrobanke", imate 130 miliona evra, nema potraživanja od poverioca. Svi su izmireni, sve je u redu, tu radi oko 40 ljudi. Putuju svuda, posećuju se seminari i hoću da kažem da prihvatam da se kaznene mere primene i da se pooštre za one koji žele da uvedu "saznateljno" izvinjavam se rekao sam na ruskom, koji hoće da uvedu kaznene mere tj. da uvedu stečaj u preduzeća sa namerom da imaju sutra neki profit, tj. da izbegnu plaćanje obaveza prema državi i prema poveriocima. Međutim, mora da se zna da moraju da postoje kaznene mere za stečajne upravnike. Mora da postoji rok koliko dugo može to preduzeće da bude u stečaju.

Što se tiče Zakona o javnim preduzećima, pozdravljam to da treba da bude profesionalni menadžment. Pozdravljam da oni, tj. nadzorni odbor da program ili da zatraži biznis plan od menadžmenta, ali vam iskreno kažem i obraćam se kolegama iz opozicije, nemojte da pravite nikakvu dramu da ste vi na vlasti, vi biste isto kandidovali svoje članove kao što ste to radili svih ovih godina. Sigurno nećete primiti nekoga iz naše grupe ili iz vladajuće koalicije.

Međutim, ima jedna druga stvar o kojoj treba svi mi da se zabrinemo koja brine i interesuje građane Srbije, a to je sledeće – koji će sposoban menadžer, ko je taj sposoban menadžer, a vi to odlično znate koji slušate i pratite ovu sednicu, ko je taj čovek koji će prihvatiti da radi za hiljadu evra, a da ima ogromnu odgovornost u javnom preduzeću. Takav ne postoji i nećemo ga naći ni u jednoj partiji. Daj Bože da ga nađemo mi, ako možemo kao vladajuća koalicija u našim partijama, a verujem i među vama. Sposobni ljudi već imaju svoja preduzeća ili bolje da kažem izuzetno sposobni menadžeri imaju svoja preduzeća, imaju svoje kompanije, oni rade, oni prihoduju.

Znači, ja sam za to, ako želimo da imamo sposobne ljude na čelu javnih preduzeća, nema ograničenja i nema limita za njihove plate, za njihova primanja, neka prima on platu 50 hiljada evra mesečno, nemojte da me shvatite pogrešno, ako on može da izvadi naše gradsko, beogradsko, transportno preduzeće ili bilo koje javno preduzeće iz te situacije u kojoj se nalazi. Ako on može da omogući jednostavno građanima Srbije da više ne zavlače ruke u budžet i da se ne pokrivaju gubici.

Ovde u ovom zakonu vidim da je predviđeno da će se starati generalni direktor i nadzorni odbor o pokrivanju gubitaka. U startu dajemo amnestiju ljudima koji će voditi javna preduzeća. Ja sam protiv toga.

Dajte da im kažemo, na osnovu biznis plana, imaćete plate 50 hiljada evra neka bude, koliko god da to zvuči apsurdno za građane Srbije, zato što u Srbiji ljudi nemaju možda ni jedan evro prihoda mesečno. Znači, kada govorimo o odgovornosti članova nadzornog odbora molio bih vas, gospođa ministarka, da razgovarate sa kolegama u ministarstvu i Vladi da se tačno odrede i da se znaju šta su nagrade, šta su sankcije. Ne može da bude sankcija ako vi dovedete preduzeće u gubitak 100 miliona evra, 5 miliona evra, i da bude sankcija ta što ćete vi jednostavno da njemu date otkaz i da tražite od njega da podnese ostavku. Slušajte, to nije nikakva sankcija. Moram da kažem, to je legalizovan način zavlačenja ruke u džepove poreskih obveznika države Srbije.

Ja sam samo za to da se to raščisti, da se zna ko kosi, ko vodu nosi. Inače, podržavam i mogu da kažem sledeće – da ovi zakoni koji su predloženi u odnosu na prethodne oni su progresivni. Zamolio bih opoziciju da uvek, koliko god može, podrži ono što je stvarno progresivno i što će da koristi građanima Srbije. Razumem da ovde na javnom prenosu svi mi se trudimo da afirmišemo i sebe kao ličnost, svoje ideje, svoje predloge, i da građanima koliko možemo bliže dočaramo suštinu onoga šta se donosi i za šta mi glasamo, da ne bi smo bili jedna glasačka mašina i radimo normalno, verovatno i na afirmaciji svojih partija itd.

U svakom slučaju, još nije kasno da se mnogo toga uradi i zamolio bih vas, budite hrabriji u smislu donošenja predloga zakona. Nemojte da se plašite, niko vam neće zameriti ako vi uzmete preduzeća koja imaju perspektivu i kreće se u restrukturizaciju, molim vas, otpišite im dugove, ako je u pitanju 1000 radnika, 500 radnika.

Normalno, još jednom bih se vratio na to o čemu već dugo pričamo, izjednačite sve kompanije u Srbiji, molim vas sprečite diskriminaciju prema privatnom sektoru, izjednačite ga u potpunosti sa društvenim preduzećima, državnim preduzećima, javnim preduzećima. Nije fer, nije korektno, to nije po ničijoj volji, to je protiv i Božje volje, to je i protiv naroda, pokrivati stalno gubitke javnih preduzeća, a staviti omču oko vrata malim i srednjim privatnim preduzećima. Zahvaljujem se koleginicama, kolegama, vama gospođo ministarka i predsedniku što mi je dao reč. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, prvi put se javljam za reč u Domu Narodne skupštine Srbije. Verovatno se ni sada ne bih javio, pisao bih dnevnik. Verovatno će to biti jedna dobra knjiga, baš zbog ovakvih diskusija narodne poslanice iz klupe - Za bolji život.  
Nemate nikakvo pravo da govorite uopšte o nekoj kriminalizaciji, niti o bilo kakvoj osudu i linču. Ako je neko sproveo linč protiv nekih ljudi pre šest godina i objavljeno je 47.000, molim vas da saslušate, jer vi ste odličan improvizator i možete da pričate iako me ne slušate, natpisa što elektronskih, što pisanih protiv porodice Karić. Na osnovu čega? Tada vam to nije smetalo.
Gospođice Jerkov, lepa ste žena, to je što primećujem. To je zabranjeno. U redu, dobio sam žuti karton.
(Predsedavajuća: Molim vas nemojte se direktno obraćati narodnoj poslanici.)
Izvinjavam se. Želim samo da vam kažem da ovo što ste rekli, na listi smo sa SNS, da niko nije kriv dok se ne dokaže obrnuto i ne vidim u kakvom kontekstu pominjete SNS i Bogoljuba Karića.
Što se tiče toga šta se radilo za vreme izbora i kako je ko koga nazivao, znam putujući sa predsednikom Tomislavom Nikolićem od Beograda do Leskovca, ni jednog stuba na putu nije bilo da nije bio izlepljen sa pogrdnim imenima. Zahvaljujem se. Gospodin Dulić je veliki čovek i on može sam da se odbrani. Mislim da je ova rasprava gubljenje vremena. Ako vam treba reklama sazvaćemo konferenciju za štampu.