Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, s obzirom da ovih dana raspravljamo na temu privatizacije, moje pitanje upućeno je baš u tom smeru. Tiče se privatizacije fabrike mineralne vode „Milan Toplica“ u okolini Prokuplja u selu Tulare.
Inače, izvor vode korišćen je još u doba neolita, kasnije korišćen u rimsko vreme kao banja sa lekovitom vodom. Dvadesetih godina prošlog veka počinjemo sa proizvodnjom vode na istom tom izvorištu, vode koja će 1933. godine u Parizu i 1936. godine u Londonu na svetskim sajmovima osvojiti zlatne medalje za kvalitet.
Takođe, voda je osvojila i tri „Beogradska pobednika“ za kvalitet. Godine, 1968. se pravi priv put fabrika koja parira sa svojim kvalitetom vode i količinom vode „Radenskoj“ i „Knjazu Milošu“. Znači, stoji rame uz rame na svetskom i na našem tržištu.
Prvi put se susrećemo sa problemom 2001. godine. To je bila prva privatizacija, a 2002. godine je već raskinuta na inicijativu lokalnih čelnika koji su smatrali da je ugovor štetan. Lokalni čelnici su jednog od svojih čelnika postavili na mesto direktora. Godine 2004. sledi druga privatizacija aukcijom, na kojoj Slobodan Radulović ispred „C marketa“, Miko Brašnjević ispred „EKO-Produkta“ i Dušan Knežević ispred „Atlas-sistema“, kupuju ovu firmu. Nakon stečajne mafije u kojoj su dva od tri člana prozivana, raskinut je ugovor o privatizaciji i, bez obzira na sve to, kupci su ipak uspeli u nekoj meri da ostvare ono što su zacrtali u ugovoru, a to je izgradnja hale od 2200 kvadrata, dve bušotine mineralne vode, nove bušotine, kao i nove mašine za flaširanje 12 hiljada boca mineralne vode u satu.
Nakon raskidanja privatizacije, firma 2009. godine ulazi u stečaj, a 2011. godine iz stečaja biva kupljena neposrednom pogodbom od strane „Import International“, vlasnika Slobodana Simića i od 2011. godine nema nikakvih vidljivih aktivnosti. Kada kažem vidljivih aktivnosti, nema novih radnika, nema zapošljavanja, nema ni starih radnika, ima samo vode koja otiče u reku.
Interesantno je da je ista firma kupila i „Prokupac Prokuplje“ i „Prokupac Beograd“, koji su od nedavno u stečaju. Zaista ne bih da raspravljam o tome ko je glavni krivac, da li je krivac DS, koja je u tom trenutku bila okosnica lokalne vlasti ili je DS čiji je član bio postavljen kao direktor te firme, ili je DS čiji je član bio postavljen kao stečajni upravnik ili je DS čiji je član postavljen kao direktor i na kraju procesuiran za zloupotrebu službenog položaja. To ostavljamo da se bave neki drugi organi.
Ono što je strašno jeste da voda 10 godina ističe i proističe i teče u reku Toplicu 18 litara vode u sekundi. Samo da napravim poređenje, izvor „Prolom vode“ izbacuje 11 litara vode u sekundi, a „Milan Toplica“ 18 litara vode u sekundi. Mislim da je veoma bitno da kažem da tu vodu trenutno, koja otiče u Toplicu, koriste samo seljaci koji svoju stoku vode da poje i takođe domaćice koje kažu izuzetno dobro peni, što mislim da je strašno za mineralnu vodu koja se na taj način koristi.
Koliko vode otiče i koliko je vode oteklo, možemo samo da izračunamo ako uporedimo da 18 litara ističe u sekundi, puta 60 da izračunamo koliko ističe u minutu, pa puta 60 da izračunamo koliko ističe u jednom satu, pa puta 24 da vidimo koliko ističe u jednom danu. Nije mi bilo teško da izračunam, to je 1.555.200 litara u toku jednog dana, više od 1,5 miliona litara vode. Vi sami izračunajte koliko je to za mesec dana, koliko je to za godinu dana i koliko je to za 10 godina.
Ovde je veoma bitno da se postavi pitanje same privatizacije. Moje pitanje je upućeno Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu rudarstva i Agenciji za privatizaciju. Da li je firma „Invest Import International“ ispunila svoje ugovorene obaveze? na šta se obavezala i šta je ispunila? Kolika je izdašnost izvora „Milan Toplica“? Kakav je kvalitet i sastav vode „Milan Toplica“? Koliko izvora tačno postoji, odnosno koliko bušotina? Da li „Invest Import International“ ima pravo eksploatacije izvora? Ako ima, da li je uredno plaćala sve takse? Ako nije ispoštovana ugovorna obaveza, koje su mere koje će Agencija za privatizaciju preduzeti? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, meni je baš drago što se kolege narodni poslanici i predlagači ovoga amandmana javljaju i tako samouvereno govore o svojim amandmanima.
Samo zarad građana Srbije bih da pročitam šta je to predlog da se briše. Modeli privatizacije su prodaja kapitala - briše se, prodaja imovine - briše se, prenos kapitala bez naknade – briše se, strateško partnerstvo – briše se. Nadovezaću se na načela privatizacije, koja su bila u članu 4. Možda da je u modelima privatizacije u članu 8, kao peti model, bila neka usmena pogodba, možda se ne bi brisalo, ali nećemo o tome. Načela privatizacije, stvaranje uslova za razvoj privrede – briše se, obezbeđenje javnosti i transparentnosti – briše se, onemogućavanje korupcije – briše se, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima – briše se, stvaranje uslova za socijalnu stabilnost – briše se.
Znate, malo sam se zabrinula, s obzirom da je jedan od poslanika predlagača, ove grupe od dva poslanika, bio na visokim funkcijama u DS, čak je bio i premijer Republike Srbije od 2003. do 2004. godine. Samo bih da podsetim da je u 2003. godini, po nekoj statistici, utrostručen broj privatizovanih preduzeća. Godine 2003. je privatizovano 709 preduzeća, a 2004. godine 238.
Mislim da je građanima Srbije sada jasno zašto se nalazimo u ovako teškoj situaciji, zašto je od mase privatizacija samo 28 uspešnih, zašto su fabrike zatvorene, zašto su radnici na ulicama, zašto radnici ne primaju plate. Mislim da je svako dalje objašnjenje, zašto SNS neće podržati ovaj amandman, suvišno. Mi se borimo za Srbiju, a ne za lični interes. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, napraviću jedan kratak osvrt samo na zakon o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dobit pravnih lica i o porezu na dohodak građana.
Srpska napredna stranka shvata značaj upravljanja poreskim položajem društva, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Upravljanje poreskih porezom društva zahteva pažljivo planiranje, strukturiranje i usaglašavanje poslovanja sa zakonskom regulativom, uzimajući u obzir Zakon o porezu na dobit pravnih lica, uslove za prijavu poreza po odbitku i regionalno, odnosno međunarodno poresko okruženje.
Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica doprinosimo ostvarenju dva opšta cilja. Prvi je povećanje bilansne izdašnosti poreza na dobit u okviru šireg programa fiskalne konsolidacije, a drugi je povećanje efikasnosti primene poreza na dobit i unapređenje uslova poslovanja kroz tehničko unapređenje zakona, smanjenje prostora za utaju poreza i usklađivanje sa međunarodnom praksom.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznose oko 1,3 bruto društvenog proizvoda, što je znatno manje u odnosu na prosek 27 zemalja članica EU, kao i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Manja bilansna izdašnost poreza na dobit preduzeća u Srbiji je posledica niske zakonske poreske stope i postojanja širokog skupa poreskih olakšica, koje efektivnu stopu poreza na dobit čine ubedljivo najnižom u Evropi. Stoga se povećanje bilansnog značaja poreza na dobit u Srbiji, kao cilj sprovedene reforme, ocenjuje opravdanim.
Povećanje prihoda države po osnovu ovog poreza ostvarivaće se po osnovu ukidanja određenih poreskih olakšica, jer ne uvođenjem ovih izmena dovelo bi do rasta fiskalnog deficita i javnog duga. Procena je da će ukidanjem određenih poreskih olakšica u 2014. godini, tj. brisanje člana 48. novog zakona, dovesti do rasta prihoda od ovog poreza, ali će taj rast imati uticaj na povećanje budžetskih sredstava u Srbiji tek u 2015. godini.
Ukidanje ovih podsticaja će doprineti ukidanju mogućnosti zloupotrebe poreskih olakšica, jer zadržavanje istih ovih olakšica se smatra neopravdanih i skupim mehanizmom privlačenja stranih direktnih investicija, gde je gubitak prihoda države po osnovu ovih olakšica iznosi oko 0,5 bruto društvenog proizvoda, tj. oko 15-20 milijardi dinara godišnje. Čak i neke empirijske analize za druge zemlje centralne i istočne Evrope pokazuju da pri niskim poreskim stopama poreske olakšice ne doprinese znatnom prilivu stranih direktnih investicija.
Usvojenim izmenama preciziraju se uslovi za nepriznavanje pojedinih vrsta troškova kao odbitak o poreske osnovice. Osim toga, na ovaj način se stvaraju pretpostavke za pojanje aktivnosti poreske uprave na kontroli primene pravila o transfernim cenama, što bi trebalo da dovede do smanjenje poreske evazije u ovom domenu.
Procenjuje se da pomenute izmene zakona usmerene na tehničko unapređenje i usklađivanje sa međunarodnom praksom neće uticati na nivo poreskih prihoda od poreza na dobit u narednoj godini, a da će efekti na uslove poslovanja i investiranja biti generalno pozitivni u 2015. godini.
Imaće uticaj na visinu akontacije poreza na dobit koja se inače plaća u sledećoj kalendarskoj godini od godine kada se dobit ostvarila.
Izmene zakona usmerene na suzbijanje prostora za izbegavanje ovog poreza uticaće na položaj onih preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine za legalno ili nelegalno izbegavanje plaćanja poreza na dobit.
Na taj način se utiče kako na položaj preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine, tako i na položaj drugih preduzeća koja to nisu činila, budući da će nakon otklanjanja ovih pravnih praznina njihov relativni položaj popraviti.
Međutim, kao što sam navela, uključivanje svih naknada plaćenih za usluge iz inostranstva u osnovicu za obračun poreza po odbitku dodatno bi suzilo prostor za utaju poreza, pri čemu to ne bi narušilo uslove poslovanja u Srbiji, jer preduzeća koja dolaze iz zemalja koja u principu imaju potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a to su gotovo sve zemlje iz kojih dolaze značajne investicije u Srbiju, ne bi bila pogođena ovim odredbama.
Stopa poreza na dobit od 15% u Srbiji biće i dalje za 10 procentnih poena niža od prosečne stope poreza na dobit u 27 zemalja članica EU, koje sam pomenula, a niža i u odnosu na stope koje se primenjuju u većini zemalja regiona, tako da ove izmene zakona neće narušiti poresku konkurentnost zemlji niti njenu atraktivnost kao investicione destinacije.
Ono samo kratko što bih rekla još oko izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, to je u stvari jedna novina koja se uvodi, a to je mogućnost koja se daje preduzetnicima koji plaćaju porez na stvarni prihod od samostalnih delatnosti, da se opredele za isplatu lične zarade.
Do sada su preduzetnici koji ostvaruju prihod od samostalnih delatnosti doprinose, a samim tim i porez, plaćali na osnovu stvarnog utvrđenog prihoda u poreskim prijavama koje su podnosili poreskoj upravi, a na osnovu kojih je Ministarstvo finansija i nadležna filijala Poreske uprave donosila rešenja.
Evo jedan konkretan primer. Znači, ukoliko je neki preduzetnik mesečno u proseku ostvarivao oporezivu dobit 200.000 dinara, na osnovu toga je bio u obavezi da, na primer, na ime poreza i doprinosa uplati 95.600 dinara mesečno, što je skoro 50% od ostvarenog prihoda. Ako se eventualno preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade od 50.000 hiljada dinara neto ili oko 70.000 hiljada bruto, on bi na ime poreza i doprinosa bio u obavezi da uplati 32.360 dinara i time svoju osnovicu za doprinos umanjio skoro tri puta.
Ukoliko je preduzetnik sebi isplatio zaradu i platio propisane obaveze, preduzetnik ima pravo da tako isplaćenu zaradu i plaćene obaveze evidentira kao trošak u poslovnim knjigama, koje mu se ujedno priznaje kao rashod u poreskom bilansu. Na ovaj način preduzetnik umanjuje osnovicu za oporezivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Takođe, isplaćivanjem lične zarade preduzetnik ne ukida obavezu plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti po utvrđivanju oporezive dobiti, ali isplaćivanje lične zarade, de fakto smanjuje oporezivu dobit i time menja optimalnu računicu poreskih obveznika preduzetnika.
Ovim smanjenjem preduzetnici mogu ostvariti uštedu eventualno da ulažu u zapošljavanje nekih novih radnika ili otvaranje nekih novih pogona, ali je u svakom slučaju dobro to što država daje izbor da oni sami odluče kako će uraditi.
Naravno, SNS će u danu za glasanje glasati za set ekonomskih zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, trudiću se da danas ne govorim predugo, s obzirom da su kolege koje su govorile pre mene dosta toga rekle o Konvenciji Saveta Evrope u sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Takođe, neću se previše baviti ni statističkim podacima, kao što su npr. oni dobijeni u 2011. godini iz izveštaja 26 policijskih uprava, koje su prosleđene Autonomnom ženskom centru, u kojima npr. stoji da je samo u 2011. godini zabeleženo 18.918 slučajeva koji su prijavljeni policiji, nasilje u porodici. Od ukupnog broja slučajeva za 5.460 je podignuta prekršajna prijava, za 3.014. podignuta je krivična prijava. To je 42,7% od ukupnog broja. To nije ni okruglih 50% i neću se baviti statistikom. Sa druge strane, to je nešto što se desilo u prošlosti, nešto na šta ne možemo sada da utičemo, ne možemo da sprečimo.
Želim da govorim o sadašnjosti, o sadašnjim problemima, o budućnosti i o onome što mi kao poslanici možemo da uradimo da to sprečimo.
(Narodna poslanica pokazuje slike.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije statistika. Ovo je realnost. Možemo da se konsultujemo sa statističkim podacima da vidimo koliko žena koliko puta nedeljno, koliko puta mesečno, koliko puta godišnje izgleda ovako. Mislim da nikoga od nas ne interesuju te brojke. Strašno je što danas postoje ovakvi slučajevi i zato mislim da mi danas kao narodni poslanici ne treba da baratamo samo statističkim podacima. Svi mi danas i svi građani Srbije treba da nauče da prepoznaju nasilje u porodici, a oni koji ga prepoznaju da prestanu da ćute o tome, da javno govore o tome i da nasilje u porodici prijave.
U Srbiji trenutno postoji 12 sigurnih kuća. Mislim da 12 sigurnih kuća nije dovoljno za sve žrtve nasilja u porodici u Srbiji. Isto tako, ne vidim rešenje da pravimo još sigurnih kuća a da ništa ne uradimo da to nasilje sprečimo. Zato mislim da treba da unapredimo prvenstveno preventivne mere koje će to nasilje u budućnosti sprečiti. Takođe mislim da potvrđivanje ove konvencije pokazuje da smo na dobrom putu da o ovom problemu stanemo na put.
Ovom prilikom bih se zahvalila Ženskom autonomnom centru koji mi je pomogao da dobijem ovaj materijal, koji je korišćen inače za različite svetske kampanje u borbi protiv nasilja nad ženama. Takođe bih želela da kažem da sve ove žene nisu zaista žrtve nasilja u porodici. To su samo žene koje su učestvovale u kampanjama i ovo je, drage kolege, samo dobra šminka. Naša obaveza je danas u parlamentu da pričamo o tome koliko žena koristi danas dobru šminku da bi prekrile prave modrice. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, činjenica je da je donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine otpočela reforma sistema visokog obrazovanja, sa glavnim ciljevima kao što su – povećanje efikasnosti sistema visokog obrazovanja, uvođenje standarda i procedura vrednovanja visokoškolskih ustanova i studijskih programa, kao sredstvo osiguranja kvaliteta visokog obrazovanja, uključivanje studenta kao partnera u procesu visokog obrazovanja, ali je takođe i realnost da ta reforma nije izvršena u toj meri da može da opravda predviđeno smanjenje ispitnih rokova i povećanje bodova neophodnih za budžetsko studiranje.
Proteklih godina nedovoljno pažnje se posvećivalo omladini, a problemi sa kojima su se studenti susretali, suočavajući se sa propustima i u implementaciji „Bolonje“, ali i proizvoljnog tumačenja iste od strane pojedinih fakulteta, unosili su nesigurnost i neizvesnost među studentima koji su često svoje nezadovoljstvo izražavali protestima.
Dobro je što je predlog SKONUS-a prihvaćen. To pokazuje da postoji razumevanje za studentske probleme i volja da se oni rešavaju, ali takođe mislim da je vreme da se prestane sa praksom koja je do sada bila aktuelna, a to je da se problem rešava u pet do 12.
Zaista neću da imenujem niti jednu stranu kao glavnog krivca jer je realnost da ni studenti ni profesori prosto se nisu snašli u primeni „Bolonje“, ali ipak, na neki način moram da se stavim na stranu današnjeg studenta. Svi smo svesni da je zaista teška ekonomska situacija u kojoj se danas nalazimo i u takvim uslovima ekonomske krize i procesa socijalne transformacije, podrška porodice, a pri tome mislim na finansijsku podršku porodice, obično je minimalna ili potpuno izostaje. I kada pojedini studenti uspeju da konačno zatvore tu finansijsko-porodičnu konstrukciju, oni su ipak prinuđeni da rade neki, bilo kakav posao, kako bi sebe izdržavali tokom studiranja. Tu nastaje problem poznat kao – smanjena efikasnost u studiranju, ne zato što je neki student lenj, manje inteligentan, neorganizovan, već prosto što je opterećen gomilom problema tokom studiranja koji nisu vezani za same studije.
Navela sam jedan od razloga zbog čega nastaje ovaj problem. Postoji još puno razloga, zdravstveni, psihološki, mnogi drugi. Dakle, treba prepoznati probleme naše akademske zajednice i rešavati ih blagovremeno, prateći sve aktuelne socijalne i ekonomske prilike u društvu. Veoma je bitno da student ne izgubi korak sa vlastitom generacijom. Na taj način postoji mogućnost, problem, da nastane otuđenje koje obično rezultira nezavršavanjem započetog studiranja, što nije dobro ni za studenta, niti za društvo u celini.
Uzimajući u obzir kompletnu situaciju u kojoj se studenti nalazi, moći ćemo bolje da procenimo šta je potrebno raditi da bi se poboljšao kvalitet studija i kvalitet znanja koje se stiče, jer nije bitno samo upisati i završiti fakultet, već šta ćemo poneti i šta ćemo naučiti. Mislim da akademskoj zajednici tek predstoji posao preispitivanja opterećenja studenata, reforme studijskih programa, nastavnog sadržaja udžbenika itd.
Izmenama ovog zakona studentima će biti omogućeno da ispite polažu u šest, umesto planiranih pet ispitnih rokova u toku školske godine. To će svakako, zajedno sa odlukom da se i ove godine zadrži broj od 48 bodova kao uslov za budžet, donekle olakšati studentima da na vreme ispune svoje obaveze i upišu sledeću godinu studija u skladu sa kvotama fakulteta. Svakako mislim da ovo nije konačno rešenje i mislim da rešenje mora da se pronađe u razgovoru predstavnika Univerziteta sa predstavnicima studenata, kako bi se doneo neki plan koji zadovoljava sve strane, a koji može da se sprovede u praksi.
Uporedo sa zakonskim odredbama o uslovima studiranja treba intenzivirati završetak reforme same nastave na brojnim fakultetima koji su pre više godina počeli da sprovode bolonjski sistem, ali nisu završili prilagođavanje obimnog i često zastarelog gradiva novim pravilima studiranja. Neophodno je da se reformiše gradivo u cilju dobijanja što kvalitetnijeg znanja, koje će mladim ljudima koristiti u profesionalnom životu. I ako želimo da stvorimo održiv i moderan obrazovni sistem koji će studentima, našim studentima, budućim stručnjacima dati dovoljno znanja da budu konkurentni u regionu i u svetu, ako želimo da u budućnosti podignemo nivo visokoobrazovanih ljudi u Srbiji na nivo koji postoji u EU, potrebno je mnogo više pažnje posvetiti reformi sistema visokog obrazovanja i problemima sa kojima se naši studenti susreću.
Naravno, SNS će u Danu za glasanje podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 2085, Savet EU doneo je odluku o pokretanju Misije u Maliju i pozvao sve zemlje članice i partnere da u njoj učestvuju. Poziv visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU - Ketrin Ešton, upućen je i Srbiji, a isključivo je pravo svake zemlje da sama odlučuje da li će učestvovati i sa kojim snagama. Upravo zato danas i govorimo o ovom predlogu odluke.
Ovim pozivom samo se potvrđuje kredibilitet Srbije i otvara novo poglavlje u odnosima Srbije i EU, koje podrazumeva produbljivanje saradnje i partnerskih odnosa. Učešće pripadnika Vojske Srbije u aktivnostima u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, jedan je od prioritetnih ciljeva Ministarstva odbrane, jer učešćem u misijama EU Republika Srbija nedvosmisleno potvrđuje svoju evropsku orijentaciju i spremnost da doprinese zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Republika Srbija trenutno učestvuje u dve multinacionalne operacije EU, i to su operacija pomorskih snaga EU protiv pirata "Atalanta" u Somaliji i Misiji EU za obuku somalijskih snaga bezbednosti EUTM Somalije u Ugandi. Važno je napomenuti da je Republika Srbija danas jedina država ne članica EU kontributor snaga u Misiji EU za obuku somalijskih snaga bezbednosti EUTM Somalije u Ugandi, kao i da zbog stručnosti medicinskog kadra, angažovanog u navedenoj misiji, uživa veliko poverenje kod nadležnih struktura EU i lokalnog stanovništva.
Kada se uzme u obzir da je mandat Misije EU u Maliju obuka pripadnika vojnih i bezbednosnih snaga Malija u cilju njihovog osposobljavanja za ponovo uspostavljanje teritorijalnog integriteta Malija, borba protiv secesionizma, terorizma i organizovanog kriminala savetodavna uloga oružanim snagama Malija u rukovođenju, komandovanju, logistici, ljudskim resursima, primeni odredba međunarodnog humanitarnog prava, zaštiti civila i ljudskih prava uopšte, Republika Srbija svojim učešćem pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog prava i mira, stabilnosti i bezbednosti u svetu.
Naše učešće u ovoj misiji svakako doprinosi daljoj afirmaciji borbene sposobnosti i ugledu Vojske Srbije u svetu. Kroz sistem isturene odbrane doprinosimo suzbijanju međunarodnog terorizma zajedno i ravnopravno, kao i ostale članice EU.
Bitno je istaći da je i u opredeljenju Ministarstva odbrane sve prisutniji stav da u okviru angažovanja naših snaga u međunarodnim misijama, sve zastupljenije budu i pripadnice ženske populacije, što je u skladu opšte prihvaćenim standardima svuda u svetu.
Angažovanje tima za obuku i medicinskog osoblja Vojske Srbije, govorim o 13 lica, znači, biće do 13 lica, kao i činjenica da Misija EU u Maliju neće izvoditi borbene operacije, samo potvrđuje humanitarni karakter angažovanja. Oni će biti u sastavu snaga neke od zemalja EU koja će biti određena kao vodeća u misiji.
Imajući u vidu da je Misija EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija pokrenuta na osnovu Rezolucije UN, učešćem u navedenoj multinacionalnoj operaciji, ispunjavaju se međunarodno prihvaćene obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u toj međunarodnoj organizaciji.
Još jedanput ću ponoviti ono što je kolega Šormaz već istakao, da učešće pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju neće dovesti do dodatnog izdvajanja finansijskih sredstava, već se iznos finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misije EU u Maliju uklapa u iznos opredeljen za učešće u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, ako je, naravno, odobren Zakonom o budžetu za 2013. godinu.
Učešće u multinacionalnim operacijama pruža mogućnost stručnog usavršavanja pripadnika Vojske Srbije i razmene znanja i iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih država.
Na kraju bih samo istakla još jednu činjenicu, a to je da pored spoljno-političkog benefita, angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama EU doprinosi i jačanju vlastitih odbrambenih kapaciteta i nacionalne bezbednosti. Naravno, SNS će u Danu za glasanje podržati predlog ove odluke, kao i izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Hvala.

Poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, Vlada Republike Srbije predložila je Narodnoj skupštini za usvajanje dva zakona koja predstavljaju po meni potpunu novinu u pravnom sistemu Republike Srbije. Sastavljač oba zakona je Ministarstvo zdravlja. Radi se o Predlogu zakona o pravima pacijenata i Predlogu zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Oba se odnose na pacijente i njihova prava.
U čemu je razlika između ova dva zakona? Predlog zakona o pravima pacijenata u najširem smislu reči odnosi se na sve one pacijente koji koriste zdravstvene usluge, bilo da je reč o javnom, bilo da je reč o privatnom sektoru. Međutim, Zakon o pravima lica sa mentalnim smetnjama odnosi se samo na jednu posebnu grupaciju pacijenata, na pacijente sa mentalnim smetnjama, odnosno na lica koja su nedovoljno mentalno razvijena, na lica koja imaju različite poremećaje mentalnog zdravlja i na lica koja boluju od bolesti zavisnosti.
Predlog zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama pokriva samo one situacije kada ova lica koriste zdravstvene usluge u psihijatrijskim ustanovama, domovima zdravlja, koji obavljaju i delatnost lečenja lica sa mentalnim smetnjama. Zbog toga ovaj predlog zakona zavređuje posebnu pažnju nas narodnih poslanika.
Mi ćemo podržati Predlog zakona o pravima pacijenata iz razloga što se ovim zakonom prvi put na jedinstven način uređuju prava pacijenata, a što je u skladu sa mnogim međunarodnim dokumentima, pre svega sa Rimskom poveljom. Podržaćemo ga i zbog toga što se njime uspostavlja jedan nov, kvalitetan partnerski odnos između davalaca zdravstvenih usluga, u ovom slučaju zdravstvenih radnika i primaoca zdravstvenih usluga, pacijenata. Takođe, verujem da će se njime na jedan potpuniji, bolji i kvalitetniji način ostvariti jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Kada su u pitanju lica sa mentalnim smetnjama i ceo korpus njihovih prava i sloboda, pa i pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, razvojem ljudskih prava i sloboda razvija se i svest za poštovanjem prava i sloboda ovih lica, a i naša osetljivost na adekvatan odgovor za njihove potrebe. Zagovornici ljudskih prava i sloboda sve više insistiraju za apsolutno poštovanje svih ljudskih prava i sloboda lica sa mentalnim smetnjama, bez bilo kakvih ograničenja i diskriminacija. Međutim, svima nama su vrlo sveža sećanja na događaj u selu Jabukovac i u selu Velika Ivanča. Svi smo mi tada, svi građani Srbije i mediji, postavili jedno isto pitanje – kako država Srbija može da stane na put ovom problemu, da reši problem i da se ovakvi zločini više nikada i nigde ne dogode?
Mislim da je ovaj predlog zakona veliki korak usmeren u tom pravcu. Postoji puno razloga zbog kojih ovaj zakon treba da postoji, zbog čega ćemo ga podržati. Navešću samo par razloga. Zato što predstavlja obavezu ove države, na koju u svojim redovnim izveštajima ukazuje Evropska komisija kada izveštava o napretku Republike Srbije u procesu prilagođavanja svojih propisa sa propisima i standardima EU, zato što predstavlja garanciju da će se oblast zaštite mentalnog zdravlja urediti na potpuniji način, sa osnovnim ciljem da se uspostavi viši nivo kvaliteta zaštite mentalnog zdravlja, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti i sa ciljem da se promoviše dostupnost i jednakost, kao i zaštita ljudskih prava i destigmatizacija. Zato što predviđa i garantuje prava licu sa mentalnim smetnjama, i to: pravo na unapređenje mentalnog zdravlja, pravo na jednake uslove lečenja, pravo na privatnost, pravo na ostvarivanje građanskih i drugih prava, na zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja kroz prevenciju, negu, lečenje i psihosocijalnu rehabilitaciju u odgovarajućim zdravstvenim i drugim ustanovama, oporavak i uključenje u porodičnu, radnu i društvenu sredinu, uz puno uvažavanje izbora ovog lica.
Zato što garantuje da se ni jedna medicinska mera neće sprovoditi bez saglasnosti prethodno informisanog lica sa mentalnim smetnjama. Zato što je Predlog zakona posvetio posebnu pažnju zaštiti lica koje nije sposobno da da svoj pristanak na lečenje, a nema zakonskog zastupnika ili nema uslova da se pristanak zakonskog zastupnika pribavi a potrebna je saglasnost za preduzimanje medicinske mere. Predviđeno je da se takvo lice može podvrgnuti medicinskoj meri bez pristanka u slučajevima ako je lečenje neophodno da bi se sprečilo značajno pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili ako je medicinska mera usmerena ka ponovnom uspostavljanju sposobnosti donošenja odluke o pristanku ili ukoliko je neophodno da se spreči ugrožavanje života i sigurnosti samog lica ili života i sigurnosti drugog lica. Zato što pruža garancije da ni jedno mentalno bolesno lice neće biti zadržano u psihijatrijskoj ustanovi na lečenju protiv svoje volje jer su detaljno propisani razlozi zadržavanja bez pristanka u psihijatrijsku ustanovu.
Definisano je pokretanje postupka za zadržavanje bez pristanka i smeštaj bez pristanka ovog lica. Utvrđeni su razlozi za donošenje takve odluke, organizovanje hitnog konzilijarnog pregleda zadržanog lica i obaveštavanje nadležnog suda o tome. Utvrđena je nadležnost suda, kao i hitnost sudskog postupka uz obavezu održavanja ročišta u psihijatrijskog ustanovi. Zato što o svakom smeštaju punoletnog lica sa mentalnim smetnjama bez njegovog pristanka, odnosno dece i maloletnih lica sa mentalnim smetnjama i lica lišenih poslovnih sposobnosti bez pristanka njihovih zakonskih zastupnika odlučuje sud. Zato što je propisano kada i pod kojim uslovima se mogu primeniti mere fizičko sputavanja i izolacije ovih lica. Mogu se primeniti samo izuzetno kada je to jedino sredstvo da se lice sa mentalnim smetnjama spreči da svojim ponašanjem ozbiljno ugrozi sopstveni život ili zdravlje i bezbednost ili život i zdravlje i bezbednost drugih lica.
Zato će SNS u danu za glasanje podržati oba ova zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom da je ovo moje prvo obraćanje Narodnoj skupštini Republike Srbije, želela bih prvo da se predstavim. Moje ime je Jelena Mijatović. Ja sam poslanik SNS i majka dvoipogodišnjeg Bogdana i petomesečne Angeline. Ovo ističem zato što bih želela da danas ne samo kao poslanik već i kao majka podržim predložene izmene i dopune Zakona o radu, a koje se tiču unapređenja položaja zaposlenih trudnica, majki i roditelja.
Danas neću iznositi nikakve statističke podatke, niti ću pratiti položaj žena kroz istoriju, prosto ću izneti svoje neko viđenje problema i diskriminacije žena. Mislim da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu veliki korak u suzbijanje diskriminacije žena, veliki pomak u rešavanju problema pada nataliteta i depopulacije i mislim da će nakon donošenja ovog zakona mnoge žene u Srbiji se lakše rešavati na materinstvo.
Ne znam ko je i kada napravio podelu na slabiji i jači pol. Ne vidim smisao, niti značenje te sintagme. Ne vidim smisao podele na muške i ženske poslove jer danas u svakodnevnom životu možemo videti žene koje obavljaju tzv. muške poslove sasvim dobro kao i muškarci i ne verujem da bi priroda dozvolila nekom slabijem polu da može, da ima mogućnost da iznedri novi život. Ta slabost se ogleda u tome što smo mi baš ponešeni tim tvrdnjama, koje su godinama i decenijama unazad non stop proklamovane da su žene slabiji pol, počele i same da verujemo u to. Danas zato imamo problem zaposlenih trudnica, majki i porodilja, problem diskriminisanja žena. Zato danas poslodavac na trudnoću gleda kao na posebno stanje u smislu da je žena onesposobljena za rad. Žena nije onesposobljena za rad. Trudnoća nije bolest. Trudnoća je jedno prirodno stanje koje je svojstveno ženi i kao takvo treba da se prihvati i da se posmatra. Nama je potrebno prilagoditi određene uslove za rad i mislim da nije nikakav problem i da se to veoma lako može uraditi.
Imala sam sreće da je moja trudnoća protekla bez nekih zdravstvenih komplikacija, tako da sam radila punih devet meseci. Danas sam na radnom mestu pet meseci nakon porođaja. U svakom trenutku sam imala punu podršku u svom poslodavcu, tada SNS, danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije i razumevanje od strane svih mojih kolega koji su me danas pustili da govorim pre njih, kako bih mogla da se bavim i majčinskim dužnostima, jer sam pored toga što sam porodilja i dojilja i ponosno to izjavljujem.
Želela bih da svaka porodilja u Srbiji oseća ovu sigurnost koju ja osećam i mislim da će ovaj zakon, o kome danas govorimo, u stvari doneti tu sigurnost. One žene koje žele da svoje porodiljsko odsustvo skrate, odnosno da počnu ranije da rade, ne vidim zašto bi to bio problem. Treba da im se pomogne da se neki uslovi za rad konkretizuju, tako da npr. odredbom člana 93a, čije se usvajanje i predlaže, gde je i propisano da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta obezbedi pravo na jednu, ili višednevnih pauza u toku dnevnog rada, u ukupnom trajanju od 90 minuta, ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. Znači, ako ja, kao porodilja, želim da se vratim ranije na posao, ne vidim zašto bi to bio problem?
Ovo je jedna olakšica koju meni poslodavac daje da ja mogu svoje radno vreme da skratim i da mogu da izađem da koristim te pauze, kako bih svoje dete podojila. U slučaju žena koje zbog nekih različitih zdravstvenih problema koji se dešavaju u toku trudnoće, ili one koje jednostavno žele da iskoriste celokupno svoje porodiljsko odsustvo, sve je lepo uređeno i propisano u članu 187. stav 2, gde jasno stoji – zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, produžava se do isteka prava na odsustvo. Mislim da je to pravo žene da odlučuje da li će koristiti svoje porodiljsko odsustvo i da li će se vratiti ranije. Takođe, verujem da će ovo zaista pospešiti, da će pružiti mogućnost ženama da se odluče lakše na materinstvo.
Dodala bih i da majke, trudnice, porodilje, uopšte žene, mi ne tražimo neko sažaljenje, ne tražimo da nam bilo ko radi neke ustupke iz sažaljenja. Mi, prosto, tražimo da se razume naše stanje i da se ispoštuje naše stanje. Mi smo to razumevanje i poštovanje upravo dobile od gospodina Nebojše Stefanovića. Ja vam se ovom prilikom zahvaljujem u svoje lično ime i u ime majki koje poznajem. Verujem da će ova inicijativa biti podstrek i svim ostalim društvenim činiocima da slede vaš primer. Hvala vam puno.