Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, predsednice Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem najkraći mogući, obzirom na to da imamo još malo vremena i da se ova sednica poprilično odužila, što je normalno obzirom na važnost ove teme.

Dakle, danas govorimo o Predlogu zakona kojim se potvrđuju sve uredbe koje je donela Vlada uz suv potpis predsednika Vučića, zahvaljujući kojima je danas spašen život mnogih naših građana i očuvano njihovo zdravlje.

Iako su ove mere donete iz dobrih namera, iako imaju jasne rezultate u očuvanim životima naših građana, jedan deo opozicije, koji nije danas u sali, ih je najžešće kritikovao i upravo taj deo opozicije pre nekoliko dana protestovao je ovde ispred Narodne skupštine, nije ušao u salu.

Sada ću vam jednim primerom dokazati koliko su oni veliki licemeri, ako

uspem, nadam se da ću uspeti, sa ovim rukavicama da otvorim ovaj telefon. Dakle 11. marta Dragan Đilas je na svom Tviter profilu objavio – nije vreme za politiku i prepucavanja već za konkretne mere u čijem sprovođenju treba da učestvuje cela nacija. Ovo su naši predlozi za doprinos smanjenju posledica virusa. I sada na svom portalu direktno objavljuje sledeće – predložili su Vladi da donese zabranu javnog okupljanja na otvorenom i zatvorenom prostoru, to smo mi uradili, da štampa i distribuira obaveštenja o Kovid 19 virusu sa brojevima telefona, i to smo uradili, da propiše obavezu objavljivanja teksta obaveštenja svim sredstvima javnog informisanja, i to smo uradili, da propiše obavezu potpune kućne izolacije ljudi koji dolaze iz zaraženih područja, i to smo uradili, da obaveže lokalne samouprave da građanima koje se nalaze u kućnoj izolaciji obezbedi nesmetano funkcionisanje, kaže, nabavke namirnica, i to smo uradili, gospodo, naši volonteri su svakodnevno donosili namirnice ljudima. Da donese odluku o privremeno zatvoreni predškolski i školskih ustanova na minimum tri nedelje, i to smo uradili, da obezbedi kontrolisano snabdevanje maskama, i to smo uradili gospodo, da preporuči svim preduzećima da omoguće zaposlenima da rade od kuće u narednom periodu, kao i da donesu sve ostale neophodne mere po uzoru na zemlje Evropske unije.

Sve ovo smo mi uradili, gospodo, a oni protestvuju, ne samo da protestvuju nego jedan od njih koji je najvulgarniji pokazuje srednji prst. Šta je taj srednji prst? Poruka onima koji se bore svakodnevno protiv ovog virusa, koji nabavljaju respiratore. Kome je ta poruka namenjena? Pa kako vas nije sramota, gospodo?

Mislim da je dosta važno ovo upoređivanje, ja ću morati zaista da napravim neka poređenja i to upravo sa ovim najboljim, kako da kažem, zemljama koje imaju najviše novce i za koje kažu da imaju najbolji zdravstveni sistem u Evropi, poređenje sa tim kako su oni primenili ove mere i šta su njima te mere donele i kada su oni počeli sa primenom tih mera?

Dakle, sa jučerašnjim podacima od Koronavirusu u Srbiji je obolelo 8.497 ljudi, a umrlo 168 ljudi. To je 21 preminuli na milion stanovnika. U Belgiji je zaraženo 47.000, a umrlo je 7.331. To je, gospodo, 612 ljudi na milion stanovnika. U Francuskoj zaraženo 130.000 hiljada, umrlo 23.660 i u istoj toj Francuskoj za koji dan će parlament produžiti vanredno stanje do juna. U Španiji zaraženo 213.000, umrlo 24.000.

I neću dalje navoditi primere, hoću samo da napravim poređenje još sa Švedskom, fandosta na društvenim mrežama je bilo poređeno sa Švedskom, jel oni su imali te neke liberalnije mere. E, pa tamo je do juče zaraženo 19.621 čovek, a umrlo je na žalost 2.355 ljudi, a to je zemlja koja je po broju stanovnika veća od Srbije, ali ne puno veća, a ima 20 puta više umrlih. Pa vi pogledajte da li je bolji njihov liberalni pristup ili naš pristup kakav smo imali.

Takođe, posebno me nervirala jedna stvar u toku epidemije, a to je dok su se predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije borili da nabave medicinsku opremu i respiratore dotle upravo ovaj deo opozicije koji nije danas u sali je širio dezinformacije i paniku. Prvo su govorili da nema respiratora, a danas Dragan Đilas na svom profilu objavljuje – zašto je Srbija platila četiri hiljade respiratora i kako smo to platili? Pa dobro, kako ga nije sramota? Zašto on gospodin od silnog bogatstva nije kupio bar jedan respirator, bar sto maski da je kupio nekome. Ne razumem kako ga nije sramota da ovakve stvari objavljuje.

Druga stvar, smatram da možemo biti ponosni na činjenicu da u Srbiji niti jedan čovek nije skinut sa respiratora da bi se na isti mogao priključiti drugi, odnosno nismo morali menjati smrt jednog čovek za život drugog čoveka, što se dešavalo u drugim mnogo bogatijim zemljama i to je još jedan razlog zašto treba ovog čoveka da bude sramota i sve koji govore protiv ovih mera, a iste te mere su predlagali. Pročitao sam vam to. Pogledajte na profilu Dragana Đilasa, 11. marta je ovo objavio.

Nekima je smetalo što je predsednik Vučić rekao da je angažovana i BIA u pomoći oko nabavke medicinske opreme. Znate šta? U Izraelu je zvanično angažovana njihova obaveštajna služba Mosad u nabavci medicinske opreme i to tamo nikome ne smeta, ali kod nas, Bože moj, naravno da nekima iz opozicije smeta.

Treba da smo ponosni i na naše farmaceute jer je kompanija „Galenika“ napravila 372 hiljade tableta hlorokina za lečenje ovog virusa. Mislim da je to zaista velika stvar.

Hteo bih da iskažem zahvalnost svima koji su pomogli Srbiji u ovoj teškoj situaciji. Govorim o Narodnoj Republici Kini, o Rusiji, o SAD, ali zaista ne mogu da ne spomenem ono što je EU uradila, doduše sa malim zakašnjenjem, ali moramo biti realni, gospodo, 93 miliona evra pomoći dobijamo od EU, od toga 15 miliona odmah, 12 miliona je plaćeno 12 kargo letova na kojima je doneto 540 tona opreme. Evropska unija nam je donela 800 hiljada maski, 32 triažna kontejnera, a treba da budemo svesni da su nam pomagali i pre toga, gospodo, da budemo spremni za ovaj virus. Pomogli su našem zdravstvenom sistemu sa 200 miliona evra za 20 godina, koliko je uloženo u Srbiju od strane EU. Od toga je kupljeno 252 ambulantna vozila od kojih 122 ima respiratore koji nam danas toliko pomažu, 250 miliona evra kredita Evropske investicione banke za obnovu 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, pa između ostalog i Instituta „Torlak“ koji nam je toliko pomogao u ovoj situaciji.

Dakle, mere koje se sprovode su dobre, usmerene na očuvanje života i zdravlja naših građana, na ekonomsku pomoć našim građanima, na ekonomski oporavak države i što je još važnije, već su dale rezultat i to onaj najvažniji –u očuvanju života ljudi i zato vas pozivam da ih svi podržimo.

Na kraju, hvala svim građanima Republike Srbije. Hvala pre svega svim našim penzionerima koji su opet podneli najveći teret ovih restriktivnih mera. Molim vas, dragi građani, ostanite kod kuće još za vikend, ove mere će se ublažiti, da sačuvamo živote. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predsednici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas je pred nama zakon o utvrđivanju statusa novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. To je sigurno jedan od najtežih zakona koji je bio na dnevnom redu ove Skupštine.

Ovaj predlog zakona je izazvao dosta polemike, ali slobodno mogu da kažem i zluradih i nestručnih tumačenja pojedinih političara iz opozicije i ova tema je bila eksploatisana godinama unazad i sad smo mogli da čujemo neke kritike ovde predstavnika opozicije da je zakon promašio svrhu, kažu - cilj zakona je samo naknada roditeljima, kažu - to je privid da se nešto radi, pa predlažu da se povuče zakon i da se uopšte ne glasa za njega, a nisu predložili nijedan amandman da se ovaj zakon učini boljim, nego samo - nemojte da glasate za njega.

Od 2016. godine, od kada su u Skupštini, nisu nijednom… Ova tema postoji mnogi dugi niz godina. Samo su je eksploatisali, a nijednom nisu podneli nikakav predlog zakona koji bi bio kao bolji od ovoga i kojim bi se uopšte krenulo u rešavanje ovog teškog problema.

Sam naziv zakona jasno govori šta je njegov osnovni cilj. Njegov osnovni cilj je istina, odnosno utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, a na osnovu dokaza i podataka koji se prikupe u sudskom postupku, od državnih organa i drugih lica. Sporedni cilj ovog zakona je naknada roditeljima, a ne glavni. Nemojte da obrćemo teze. Ovde to stalno rade iz opozicije.

Smatram da je jako važno i jako dobro što se postupak, po ovom zakonu, vodi pred višim sudom, što daje na ozbiljnosti ovog postupka. S druge strane, sudije višeg suda su vrlo stručne i iskusne i dobro će voditi ove postupke i svakako će njihova stručnost i ozbiljnost doprineti tome da ovi postupci, rezultati ovih postupaka budu vidljivi i efikasni.

Smatram da je Ministarstvo pravde ovim zakonom uradilo dobar posao, jer je uvelo četiri vrlo važna načela. Istražno načelo, koje podrazumeva da je dužnost suda da u cilju utvrđivanja materijalne istine u konkretnom slučaju utvrđuje i činjenice koje nisu iznete u postupku i da odredi izvođenje dokaza koji nisu predloženi, što inače nije slučaj. Inače, stranke moraju same da predlažu dokaze. Ovde sud sam može da predloži izvođenje određenih dokaza. Takođe, sud može da odredi da se izvedu sva dokazna sredstva koja su predviđena zakonom, kao što su uviđaj, saslušanje svedoka, veštačenje isprave, saslušavanje stranaka itd.

Važno je što je ovim zakonom predviđeno da je u cilju utvrđivanja materijalne istine u postupku, da istražne radnje u postupku, na zahtev suda, sprovode posebno obučeni policijski službenici. Ovaj zakon predviđa načelo hitnosti, koje podrazumeva da je sam postupak hitan i da se sve radnje u postupku sprovode bez odlaganja, što će doprineti kraćem trajanju ovog postupka.

U ovom zakonu je predviđeno načelo poverljivosti, koja podrazumeva da je javnost isključena u postupku i da sve informacije koje stranke saznaju u ovom postupku moraju da čuvaju kao tajnu.

Predviđeno je i načelo obaveznog saslušanja svih lica koja imaju neka saznanja o važnim činjenicama za ovaj postupak.

Smatram vrlo značajnim i to što su predviđene visoke novčane kazne za svedoke i veštake koji eventualno odbiju da svedoče o činjenicama koje su važne za ovaj postupak ili za veštake koji odbiju da dostave, odnosno da urade nalaz i ne samo da su predviđene visoke novčane kazne za to, nego su predviđene visoke novčane kazne za ne postupanje u rokovima. Dakle, ako sud naloži da se nešto dostavi u nekom roku, a ta stranka ne dostavi to u roku koji je sud propisao, ona će biti zaista visokom kaznom kažnjena.

Ono što je takođe važno u ovom zakonu jeste to što je predlagač pokretanja ovog postupka oslobođen plaćanja sudskih taksi i ne samo da je oslobođen plaćanja sudskih taksi, gospodo, nego ima pravo na besplatnog advokata na teret suda. Mislim da je to jako važno.

Takođe, ono što smatram izuzetno važnim u ovom zakonu je obaveza suda da ukoliko u toku postupka, na osnovu činjenica, utvrdi da postoje sumnja da je izvršeno određeno krivično delo, sud je dužan da odmah podnese prijavu nadležnom tužilaštvu.

Važno je reći da se ovaj postupak sprovodi kao van parnični postupak i da je potpuno odvojeno od eventualnog krivičnog postupka i ta dva postupka ne treba mešati, jer su po suštini različita.

Dakle, u krivičnom postupku se utvrđuje odgovornost lica za izvršeno krivično delo, a ovde utvrđujemo činjenice koje će dovesti do istine o tome šta se desilo.

Dosta je bilo polemike i oko pitanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Moje kolege su spominjale, mislim da je jako važno ovo obavezno uputstvo Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu, kojim je faktički definisano da kod ovog krivičnog dela nema zastare, jer se smatra da ono nije svršeno i time je ta tema zatvorena, gospodo. To je bilo zaista, takođe, mnogo, mnogo eksploatisano, tema zastarelosti ovog krivičnog dela. Dakle, ovi krivični postupci se sprovode i moći će da se sprovode i dalje, bez obzira na ovaj zakon.

Dolazimo do manje važnog, sporednog, cilja ovog zakona, koji se odnosi na isplatu novčane naknade roditeljima nestalih beba. Nažalost, ovde je izašlo najviše negativnih kritika i opet kažem, poprilično je i ovo bilo eksploatisano i predstavljano kao osnovni cilj ovog zakona, što apsolutno nije.

Dakle, još jednom ponavljam, naknada roditeljima nije cilj ovog zakona, već samo predstavlja jednu obavezu koju moramo da ispunimo. S druge strane, pokazuje da jeste, da, država priznaje da je pravila greške i na ovaj način ipak želi na neki način da pomogne tim roditeljima.

Ono što je važno i moram da istaknem kao član Odbora za pravosuđe, Odbor za pravosuđe je predložio neke amandmane i ja ih imam ovde kod sebe. Mislim da su zaista jako dobri. Amandmani se odnose na to da sudije koje postupaju u prvom i drugom stepenu u ovim postupcima će morati da pohađaju posebnu obuku za ove postupke kod Pravosudne akademije i to mislim da je jedan zaista jako dobar predlog. Još jedan od amandmana koji bih istakao se odnosi na to da i Zaštitnik građana može biti predlagač pokretanja ovog postupka. Na kraju, naravno, DNK analiza, mislim da je ovo dobro rešenje. Mislim da će pomoći da se u postupku… DNK analiza je jedan od najpouzdanijih načina utvrđivanja identiteta lica i smatram da ova DNK analiza može samo pomoći u ovom postupku, a svakako roditelji mogu, kako neki tu iz opozicije pokušavaju da predstave, kažu, ne veruju državi, pa dobro, roditelji mogu da pokrenu i svoju sopstvenu DNK analizu, pa na kraju da uporede rezultate, tako da je ovo apsolutni nonsens što pričaju iz opozicije. Opet kažem, eksploatišu nešto potpuno bespotrebno.

Podržaću ovaj zakon jer smo mogli da zabijemo glavu u pesak, kao i drugi, ali nismo. Mogli smo da ovaj problem guramo pod tepih, ali nismo, nego smo ovim zakonom načinili prvi veliki korak ka utvrđivanju istine o nestalim bebama. Podržaću ga jer je ovaj zakon dao dobar pravni okvir za sprovođenje postupka za utvrđivanje činjenica koje će pomoći roditeljima nestalih beba da se utvrdi šta se zaista desilo sa njihovom decom, da se utvrdi istina.

Na kraju, ovaj zakon će pomoći i da se pokrenu krivični postupci protiv odgovornih lica za ova strašna dela. Smatram ovaj zakon jednim hrabrim potezom Vlade Republike Srbije da se uhvati u koštac sa rešavanjem problema koji su drugi izbegavali da reše, a danas nas ti isti kritikuju.

Potez koji pokazuje da je ova vlast, koju predvodi SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić, spremna da stavi glavu tamo gde njeni prethodnici, odnosno naši prethodnici nisu smeli da stave ni ruku, građani svakako prepoznaju iz izbora u izbore i siguran sam da će to prepoznati i u aprilu 2020. godine. Pozivam sve da usvojimo ovaj zakon.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da govorim o današnjoj temi dnevnog reda o autentičnom tumačenju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, moram da najoštrije osudim ono što se desilo u Gornjem Milanovcu, kada je brutalno pretučen aktivista SNS, Janko Langura. Tri lica su ga brutalno pretukla i pretila mu rečima - debilu naprednjački, pobićemo ti celu porodicu.

Inače, treba da znate da je Janko Langura čovek koji se hrabro suprotstavio Bošku Obradoviću kada je ovaj, po običaju, hteo nasilno da upadne u SO Gornji Milanovac, a ono što deo javnosti ne zna je da je Janko Langura 11. februara trebalo da svedoči u postupku po tužbi Dragana Đilasa protiv narodnog poslanika Marka Parezanovića, a povodom saznanja koje je Marko izneo da je Dragan Đilas nudio odbornicima da ne dolaze na sednice Skupštine kako bi srušio vlast u Čačku, nudio određeni novac.

Ja sam advokat Marka Parezanovića u tom predmetu i ono što mogu da se setim je da kada smo predložili Janka Langura za svedoka, da je upravo Dragan Đilas rekao da će on doći da vidi ko su ti svedoci, šta god to značilo. Takođe, Langura nam je rekao da posle ovog našeg predlaganja njega za svedoka, da je dobio anonimne pozive i uznemiravanja.

Ostaviću svakako građanima Srbije da procene da li Dragan Đilas ima direktne ili indirektne veze sa ovim što se desilo Janku Languri, ali mislim da građani ne mogu da zaborave da je Dragan Đilas direktno stajao iza onoga što se dešavalo u RTS-u kada su ljudi nasilno ušli sa motornim testerama, da je direktno ili indirektno stajao iza onog nasilnog pokušaja upada u Skupštinu i da je faktički podržao ono nošenje vešala na Terazijama, koje znamo kakvu simboliku ima.

Pozivam nadležne organe da pronađu počinioce ovog napada na Janka Languru i da zaštite Janka Languru na sve moguće načine, jer je on jedan čestit i pošten čovek.

Što se tiče ovog autentičnog tumačenja, apsolutno pozdravljam jedno ovakvo usvajanje ovog autentičnog tumačenja, kao advokat, a siguran sam da i moje kolege advokati podržavaju ovo, jer ćemo ovim faktički otkloniti pravnu nesigurnost koja je postojala, jer upravo tim članom 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju nije baš najjasnije bilo definisano šta znači overeno punomoćje, pa je to tumačeno na taj način da to overeno punomoćje mora biti overeno kod notara.

Na ovaj način, ovo tumačenje će pomoći da ubuduće to punomoćje ne mora da se overava kod notara, čime ćemo ne samo povećati pravnu sigurnost, uskladiti Zakon o izvršenju i obezbeđenju sa kodeksom profesionalne etike advokata, nego ćemo i smanjiti troškove postupka, obzirom da stranke više neće morati da plaćaju javnim beležnicima overu.

Zato, podržavam ovo Autentično tumačenje i pozivam sve narodne poslanike da ga usvoje.

Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva podne sam amandman na član 1. Predloga o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, gde sam dodao tačku u tački 27., u objektima gde se definišu objekti komunalne infrastrukture, dodao pojmove – AP i Republike Srbije.

Usvajanjem ovog amandmana, omogućili smo faznu izgradnju objekata javne namene, kao što su škole, bolnice, domovi za stare, svih onih objekata koji su vrlo važni za jednu lokalnu samoupravu, a koje će graditi AP ili Republika Srbija, na teritoriji lokalne samouprave, i za koje dozvolu izdaje sama lokalna smouprava.

Usvajanje ovog amandmana omogućava u mom gradu Novom Sadu, nastavljanje investicionog ciklusa koji je započeo gradonačelnik Miloš Vučević i zahvaljujući kome je u Novom Sadu izgrađeno 25 kilometara puta. To zvuči malo, ali to je u stvari jako puno, zato što su ti putevi izgrađeni upravo u prigradskim naseljima gde su ljudi živeli u blatu. Takođe, izgrađeno je preko 200 kilometara kanalizacije u ovim prigradskim mestima, gde je takođe ljudima godinama, pre nego što je SNS došla na vlast, samo obećavano, a mi smo izgradili čak 200 kilometara kanalizacije, gde završavamo muzičko-baletsku školu, gde smo završili tri nova bulevara u Novom Sadu.

Upravo ovaj amandman će omogućiti nastavak investicija.

Hvala vam, gospođo ministre, što ste imali sluha i što imate sluha za ovakve stvari, što imate sluha za potrebe lokalnih samouprava i za investicije. To je svakako normalno, jer ste vi deo tima Aleksandra Vučića, zahvaljujući kome danas u Srbiji imamo novih 350 kilometara auto-puta, zahvaljujući kome danas u Srbiji imamo preko 52.000 aktivnih gradilišta, što je nekada zaista bilo nezamislivo.

Hvala Vladi Republike Srbije i hvala vama.

Zahvaljujem se poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, predstavnici ministarstva.

Podneo sam amandman na član 46. stav 1. Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti kojim sam tražio da grad Novi Sad ostane upravljač Istorijskog arhiva grada.

Zašto sam to tražio? Zato što je grad Novi Sad, apsolutno to zaslužio. Znate Istorijski arhive za grad Novi Sad ima izuzetno veliki značaj. U tom Istorijskom arhivu se čuva preko 8.319 metara istorijske građe. U tom arhivu se čuva istorijska građa od 1748. godine, u okviru 952 fonda. Hvala vam gospodine ministre. Hvala vama. Hvala Vladi Republike Srbije što ste prepoznati značaj toga da grad Novi Sad ostane upravljač Istorijskog arhiva, što ste prepoznali trud grada Novog Sada na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem, da očuva istorijsku građu. Hvala vam što ste prepoznali koliko smo unapredili kulturu u Novom Sadu zahvaljujući čemu smo i evropska prestonica kulture za 2021. godinu. Hvala vam.

Zahvaljujem se poštovana predsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem da mi je zaista žao što danas ne vidim nijednog od kolega iz opozicije, mora da im je neko naredio da ne dođu čim nisu došli da raspravljaju o ovako važnim predlozima zakona. To je zaista nešto što ne treba da se dešava.

Mislim da će im 160.000 građana Srbije koji su podržali ovaj zakonske predloge sigurno će ih kazniti, sledeći izbori će pokazati šta misle o takvom njihovom potezu. Kao što je i predsednik Aleksandar Vučić u januaru ove godine najavio, danas su pred nama predlozi vrlo važnih zakona koji regulišu krivično pravnu materiju i predstavljaju jasan dokaza da se ova Vlada beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije.

Vlada Republike Srbije poslušala je glas 160.000 građana Srbije koji su u fondaciji „Tijana Jurić“ predložili ovakav zakon i prethodnih meseci smo mogli da čujemo mnogo različitih mišljenja o opravdanosti uvođenja doživotne kazne zatvora.

Mislim da bi trebali da uporedimo i da vidimo kako to izgleda u drugim zemljama. Pred sobom imam mapu na kojoj se jasno vidi da je faktički najveći deo Evrope uveo kaznu doživotnog zakona. Dakle, sve ovo što je tamno, to su zemlje Evrope koje su uvele kaznu doživotnog zakona sa izuzetkom, dakle, Srbije, Hrvatske, Bosne, Portugala, Španije, Islanda i Norveške. Zašto? Namerno sam spomenuo Norvešku, a navešću vam to kao negativan primer. U Norveškoj maksimalna kazna zatvora koja se može propisati je za najteža krivična dela je 21 godinu. Sada imamo jednu osobnu situaciju da je Anders Brejvik koji je ubio 70 ljudi na ostrvu, pre nekoliko godina, osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 21 godinu. On će izaći kao stariji čovek ali sam siguran, ne mogu da kažem da se siguran, ali mislim da će možda ponovo izvršiti ta krivična dela. Nije pokazao ni trunku kajanja, a to smo mogli da vidimo na suđenjima na kojima je bio.

Upravo cilj nam je da uvođenjem ovakvih rešenja u ovaj zakon, sprečimo takve stvari. Kakav mi predlog imamo u ovom zakonu? Predlog je da uvedemo doživotnu kaznu zatvora umesto kazne od 40 godina zatvora za sva najteža krivična dela za koja je ona trenutno propisana s tim da postoji mogućnost uslovnog otpusta nakon 27 godina izdržanih kazni zatvora i to je vrlo slično sadašnjem zakonskom rešenju zato što sada iako je neko osuđen na 40 godina zatvora po sadašnjem zakonskom rešenju on bi mogao tražiti uslovni otpust nakon 26 godina i osam meseci. Ono što je važno da uslovni otpust može tražiti samo onaj osuđenik koji se dobro vladao u toku izdržavanja kazne i nije imao izrečeno više od dve disciplinski mere.

Najvažnija novina koju uvodimo u ovaj zakon je izricanje kazne doživotnog zatvora učinioca najtežih krivičnih dela bez mogućnosti uslovnog otpusta i ovo je na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“. Dakle, ovakva kazna će se izricati učiniocima najtežih krivičnih dela kao što su ubistvo, silovanje, obljuba nada detetom i nemoćnim licem sa smrtnim ishodom. Svakako pozdravljam uvođenje ovakve sankcije jer će ona potpuno ovakve ljude odstraniti iz društva i onemogućiti da ikada više učine takva grozna krivična dela.

Važno je što u Predlogu stoji da krivična dela za koje se propisuje doživotna kazna zatvora ne mogu da zastare. Dakle, niko neće moći da izbegne krivičnu odgovornost za ova najteža krivična dela time što će mu, faktički, nastupiti zastarelost.

Važno je i što uvodimo zaštitni mehanizam provere deset godina u periodu uslovnog otpusta i u koliko neko ponovo učini krivično delo, za koje se može propisati kazna zatvora iznad jedne godine, dakle taj će biti vraćen na ponovno izdržavanje kazne doživotnog zatvora i više nikada neće moći da učini novo krivično delo.

Ono što moram da istaknem je da kazna doživotnog zatvora nije dovoljna da preventivno deluje na one koji bi da učine krivično delo. Praksa je pokazala da efikasno otkrivanje i sprečavanje kriminaliteta od strane policije i strane službi bezbednosti najbolje deluje na potencijalne kriminalce da odustanu od vršenja krivičnih dela. Zato pozdravljam činjenicu da je od početka godine samo u jednoj akciji, u jednom danu uhapšeno preko 150 lica iz kriminalnog miljea i da smo pokazali jasno da ni partijska knjižica vladajuće stranke ne može da zaštiti onoga koji učinio krivično delo.

Ono što, ja kao advokat pozdravljam, kao značajnu novinu u Predlogu izmena Krivičnog zakonika je uvođenje krivičnog dela napad na advokata. Nažalost, svedoci smo da se zadnjih 10 godina desilo preko 50 napada na advokate, moje kolege su tukli, na moje kolege su sipali kiselinu, moje kolege su nažalost i ubijali i ne samo to, uništavali su im imovinu.

Hvala Bogu, ovo je dobar početak da tome stanemo na put i kada usvojimo ove izmene zakona, onaj ko napadne advokata ili člana njegove porodice biće osuđen na kaznu, odnosno može biti osuđen na kaznu zatvora. U koliko mu nanese laku ili tešku telesnu povredu, dakle sve će se strožije kažnjavati takva dela. Ono što je vrlo važno, u koliko advokatu ošteti i imovinu, isto tako može mu biti određena kazna zatvora.

Važno je da ovim predlogom definisano da ovo krivično delo postoji samo ako je učinjeno, u odnosu na advokata u vršenju njegovog advokatskog posla i time ćemo izbeći moguće zloupotrebe. Dakle, pozdravljam ove izmene i uvođenje krivičnog dela napad na advokata, ali to je samo početak borbe.

Najvažnije je da policija i tužilaštvo budu što efikasniji u procesuiranju ovakvih krivičnih dela i naravno da pronađemo sve one napadače koji su do sada napadali advokate, jer samo tako možemo poslati jasnu poruku da napadi na advokata ne smeju proći nekažnjeno.

Pozivam vas da svi podržimo ove predloge zakona, jer su izuzetno važni za budućnost naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega iz opozicije je juče pokušao da mi objasni zašto nije dobro imati suficit u budžetu. Kaže – najbolje je kad je budžet na nuli, onda je kao budžet uravnotežen. Ali, ja moram da postavim pitanje – u kojoj je to zemlji ikada na svetu budžet bio na nuli? Ni u jednoj, nikada. Zato što je nemoguće tako precizno planirati sredstva.

A, kako su planirali sredstva oni pre nas? Znate, od 2008. do 2012. godine promašivali su po 100 milijardi dinara u minus i tada je to bilo dobro planiranje, a ovo što mi planiramo, gde imamo suficit, to nije dobro planiranje, jel? I, upravo zahvaljujući suficitu koji smo mi ostvarili u 2018. godini možemo u budžetu za 2019. godinu da planiramo čak 220 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Znate kako, 2009. godine, recimo, u vreme naših prethodnika, oni su planirali 40 milijardi dinara za kapitalne investicije. Eto kako su oni dobro planirali budžet. Pa su 2010. godine planirali 33 milijarde, pa su 2012. godine planirali 22 milijarde za kapitalne investicije. Na kraju bi, verovatno, došli do nule, ali hvala Bogu, SNS je pobedila, pa sada je to 220 milijardi.

Od tih 220 milijardi imao sredstva za završetak obilaznice oko Beograda, završetak puta Surčin – Obrenovac, izgradnja auto puta Obrenovac – LJig, Preljina – Požega, Moravski koridor, Kelebija – Subotica, put Novi Pazar – Tutin, nove mostove, tunele, škole, bolnice, svega onoga što će doprineti podizanju kvaliteta života za naše građane. Posebno mi je drago što vidim da ima 200 miliona dinara za završetak naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, za omladinsku prestonicu kulture 40 miliona dinara, za projekat mađarsko – srpske železnice 9,7 milijardi dinara, za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma su, takođe, obezbeđena sredstva, što je jako važno za moj grad i to pozdravljam. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ministar, gospodin Siniša Mali je pre nekog vremena spomenuo „tvit“ Dragana Đilasa i mene nije mrzelo ja sam na „tviteru“ pogledao šta je on to „tvitovao“ i „tvitovao“ oko javnog duga. Međutim, vrlo je jasno da je njegov „tvit“ jedan običan spin. Zato što je informacija koju je on slikao za datum 31.10.2018. godine, a danas smo u 5. decembru 2018. godine i danas je taj javni dug u odnosu na 2016. godinu manji za čak milijardu i 620 miliona evra, a u vreme kada je on bio na vlasti sa svojim drugarima, znate kako se kretao javni dug? Godine 2008. je bio – 8,7 milijardi evra, 2009. godine – 9,8 milijardi evra, 2010. godine – 12,1 milijardu evra, 2011. godine – 14,7 milijardi evra i 2012. godine – 17,7 milijardi evra.

Dakle, on i njegovi drugari su povećali javni dug za 7,9 milijardi evra, a da ne govorimo o onom mostu koji je ugovoren za 124 miliona evra, pa je na kraju urađen za 360 miliona evra je potrošeno za most na Adi i on je našao da „tvituje“ nešto protiv ministra Malog.

Da radimo na smanjenju javnog duga, jer on je dokaz da je svakako činjenica da smo otkupili državne obveznice u vrednosti od 10 milijardi dinara, i to upravo zahvaljujući onom suficitu u budžetu o kojem sam govorio.

Takođe, Agencija za ocenu kreditnog rejtinga je zadržala ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou bb u stabilne izglede za unapređenje. Potvrda ocene kreditnog rejtinga Republike Srbije je odraz dobre ekonomske politike Vlade i ekonomskog rasta koji je premašio sva očekivanja.

Takođe ova agencija je istakla da će u 2019. godini u potpunosti biti pokriven deficit neto stranim investicijama. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog budžeta za 2019. godinu koji je uvek najbolji pokazatelj kako radi jedna Vlada. Ovaj budžet pokazuje da smo radili dobro, jer smo ovi budžetom napravili prostor za poboljšanje životnog standarda građana, obezbedili smo sredstva za još intenzivniji ekonomski napredak, ali i sredstva za investiciju u infrastrukturu koji će pogurati rast našeg BDP.

Znate, prethodnih dana smo mogli da čujemo zaista smešne kritike od strane opozicije na ovaj budžet. Pa, recimo jedna od kritika, kažu, ne valja deficit, ali ne valja ni suficit u budžetu. Pazite, on kažu da ne valja što je suficit u budžetu 54,5 milijardi dinara. A, znate, valjalo je kada je kod njih bio deficit, kada je 2008. godine bio deficit od 72 milijarde, odnosno minus 72 milijarde u budžetu, kada je 2009. godine bilo minus 127 milijarde u budžetu, kada je 2010. godine bilo 1401 milijardu u budžetu, kada je 2011. godine bilo minus 163 milijarde u budžetu i kada je 2012. godine bilo minus 245 milijarde u budžetu, bili smo pred bankrotom. Gospodo, to su nam oni ostavili.

A kakvo je to u vreme kada SNS vodi Srbiju. Već 2015. godine imali smo minus od 141 milijardu, dakle, 110 milijardi manje nego 2012. godine. Godine 2016. smo imali minus 54 milijarde i već 2017. godine smo imali suficit, odnosno plus u budžetu od 33,9 milijardi dinara, da bi 2018. godine ovaj suficit bio 54,5 milijardi dinara.

Kažu stručnjaci iz opozicije da imamo najmanji rast BDP u regionu, a imamo kumulativni rast od čak 4,5%, a zamislite oni su 2009. godine imali rast od minus 3,1%. Dakle, njihov rast je bio u minusu, gospodo, a nama je u plusu 4,5%. I ako znamo da je BDP sve ono što proizvedemo u jednoj godini onda moramo shvatiti koliko je važan ovaj rast koji imamo. Imam ovu jednu tabelu i zaista ne znam odakle su oni izvlačili ove podatke. Ovo je tabela koja je dakle, IBRD, odnosno Evropske banke za obnovu u razvoj i vrlo jasno piše, Hrvatska 2,7%, Slovačka 3,9%, Slovenija 4,2%, Bosna 3%, Bugarska 3,6% i da ne čitam sve i Srbija 4,5%. Dakle, ovo su jasni pokazatelji koliko napredujemo i koliko dobro radimo. Hvala vam.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je naša zemlja napredovala za vreme Srpske napredne stranke najbolje pokazuje nova prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je povećala prognozu rasta BDP Srbije za 2018. godinu za 1,3 procentna poena i koja sada iznosi 4,2% rasta.

Po Izveštaju, Srbija je zemlja koja je najviše korigovala rast u pozitivnom smislu u odnosu na ostale zemlje, i to u odnosu na zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope. Koliko smo napredovali, pokazuje činjenica da se za ceo region predviđa rast od 3,5%, a za nas 4,2%.

U Izveštaju se navodi i da je privreda u prvoj polovini 2018. godine zabeležila rast od čak 4,9% na međugodišnjem nivou.

Mislim da je važno da napravimo jedno poređenje na period u vreme ovih što bi da siluju i vešaju, iz saveza za silovanje i vešanje Srbije, jer, recimo, 2009. godine taj isti rast BDP-a je bio u minusu od čak 3,10%, 2010. godine je bio 0,6% i 2012. godine smo završili u minusu od 1%. Znate, ove brojke ovako kada govorimo u ovim procentima su interesantne, ali mnogo je to bolje reći u iznosima. Znači, 2009. godine ukupan BDP Srbije je bio na kraju godine 31,5 milijardi evra, 2017. godine, isti taj iznos je 40 milijardi evra. Dakle, više smo proizveli u Srbiji za vreme SNS za osam i po milijardi evra. Mislim da to dovoljno govori o tome kako radimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima čiji je cilj da pospeši građevinsku industriju u Srbiji, koja evidentno zaista beleži veliki rast.

Kako smo došli do toga da građevinarstvo, pa i investicije uopšte beleže toliki rast u Srbiji? Pa, pre svega, sjajnim reformskim merama Vlade Republike Srbije, a mislim da je najbolji pokazatelj toga kako smo radili upravo „Duing biznis lista“, lakoće poslovanja Svetske banke, gde prema izveštaju za 2018. godinu zauzimamo 43. mesto, što je zaista veliki uspeh, jer to je 43. mesto od 190 ekonomija koje prati Svetska banka i to je napredak za čak 48 pozicija za tri godine i ujedno najbolji rezultat od 2007. godine, od kada je Srbija i rangirana.

Ova lista je dobar pokazatelj. Zašto? Zato što je koncipirana tako da ne uzima u obzir sve uslove poslovanja, već npr. deset ključnih oblasti koje su posledica državnih politika i načina na koje se te politike sprovode, dakle, od počinjanja poslovanja, dobijanja građevinskih dozvola, dobijanja priključka na električnu energiju, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Evo, ovde imam sa sajta Svetske banke jednu tabelu iz koje možemo da vidimo gde je otprilike Srbija, dakle, Srbija je 43. mesto u odnosu na Mađarsku koja je 48, u odnosu na Bugarsku koja je 50, u odnosu na Hrvatsku koja je 51. i u odnosu na regionalan prosek. Zaista jedan dobar napredak i ono što je važno je da napredak na „Duing biznis listi“ znači da su zakoni koji uređuju poslovni ambijent zaista dobri i da se efikasnije sprovode, što svakako doprinosi svemu ovome što sam rekao. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o građevinskim proizvodima. Svakako, cilj ovog zakona je da uredi tržište građevinskih proizvoda i siguran sam da će biti uspešna u tome.

Ono što je važno za našu zemlju je da je građevinska industrija zaista u jednoj ozbiljnoj ekspanziji. Moram da podsetim građane kako je to izgledalo pre 2012. godine. Uvek je dobro praviti ta poređenja, kako to izgleda danas, kako bismo pokazali kakve mi postižemo rezultate, a kakve su oni postizali rezultate.

Dakle, pre 2012. godine građevinska industrija je radila sa samo 30% kapaciteta. Država je građevinskim firmama dugovala između 600 miliona i milijardu evra. Otpušteno je čak pet hiljada građevinskih radnika. Mogu vam pokazati na primeru grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, da je, recimo, 2012. godine bilo aktivno samo 20 gradilišta visokogradnje, a danas je aktivno preko 115, a ukupno je aktivno preko 729 gradilišta u Novom Sadu. Da ne govorim o Republici Srbiji, kao što je gospođa ministar rekla, dakle, preko 30.000 aktivnih gradilišta. To zaista pokazuje koliko dobro radimo.

Takođe, predanim radom Ministarstva građevine, od 2012. godine, danas građevinska industrija generiše 5,5% BDP Srbije ili 1,8 milijardi evra godišnje. Danas je u njoj zaposleno preko 116.000 radnika i posluje preko 11.500 firmi.

Zašto je ovo važno? Vrlo je važno, zato što je građevinska industrija pokretač privrede, jer za sebe direktno vezuje i stimuliše preko 30 drugih privrednih grana.

Evo, opet ću spomenuti moj grad Novi Sad, na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. Dakle, ovakav razvoj građevinske industrije omogućuje slivanje velikih para u budžet grada i zahvaljujući tome smo uspeli da izgradimo i novu zgradu Hitne pomoći na pet hiljada kvadrata, novu muzičko-baletsku školu na preko 15.000 metara kvadratnih. Gradi se nova zgrada RTV. Dakle, izgradili smo kilometre i kilometre puteva, pogotovo u prigradskim naseljima, koja su bila značajno zapostavljena pre 2012. godine.

Danas, za razliku od pre 2012. godine, mogu da grade svi, jer pre 2012. godine su mogli da grade samo privilegovani tajkuni. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Ovim izmenama smo uneli obavezu korisnika IPARD fondova da ispune određene uslove zaštite životne sredine pre nego što mogu da dobiju novac iz ovih fondova. IPARD program predstavlja najznačajniji program pretpristupne podrške poljoprivrednicima i odobren je od strane svih članica EU. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivrednike, kao i sve stanovnike ruralnih područja Republike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine.

Ono što je važno da ovim programom poljoprivrednicima do 2020. godine na raspolaganju je čak 229 miliona evra bespovratnih sredstava, što je zaista ozbiljan novac, a sada će poljoprivrednici da bi dobili morati da ispune određene ekološke uslove što je neophodno na našem putu ka članstvu u EU, jer moramo otvoriti Poglavlje 27, a da bismo zatvorili ovo Poglavlje moramo ispuniti određene ekološke uslove. Upravo je cilj ove zakonske odredbe da to uradimo.

Moram spomenuti šta smo uradili na polju zaštite životne sredine u Novom Sadu otkada je na njegovom čelu gradonačelnik, Miloš Vučević, ja ću spomenuti samo deo toga. Urađeno je zaista mnogo, recimo u prigradskim naseljima, u prigradskom naselju Rumenka uradili smo šest kilometara fekalne kanalizacije i prečistač otpadnih voda vredan čak 136 miliona dinara. U Stepanovićevu, takođe smo završili celu fekalnu kanalizaciju i uradili takođe još jedan prečistač otpadnih voda koji je vredan 96 miliona dinara. U Kovilju smo uradili čak 40 kilometara kanalizacione mreže i završili prečistač vredan 190 miliona dinara. U Begeču smo takođe završili kompletnu kanalizacionu mrežu i uradili takođe jedan prečistač vredan čak 221 milion dinara.

Ono što je najvažnije, Milo Vučević i gradska vlast u Novom Sadu je ovo radila bez dinara zaduživanja, sve iz gradskog budžeta, dok su naši prethodnici, pre 2012. godine radili kanalizacije zadužujući gradsku vlast za 35 miliona.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim ćemo ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija, koji, kao što sam juče govorio, morali smo da donesemo zbog jedne vrlo neodgovorne politike žutog preduzeća do 2012. godine.

Juče sam vam izneo i podatke u kojima ste mogli da čujete da su oni godinama planirali budžet tako da je svaki put bio probijeno ono što su planirali i svaki put je minus u budžetu bio za nekoliko desetina milijardi dinara veći od onoga što su planirali.

Oni su tada došli u situaciju da su morali da uzimaju kredite sa čak 7% kamate, što je ogromna razlika u odnosu na nas koji sada uzimamo kredite, i to samo kada moramo, od 1% kamate, zato što su se tada zaduživali u dolarima kada se niko nije zaduživao u dolarima i zato su napravili situaciju da im je javni dug porastao za preko osam milijardi evra.

Ono što mi danas imamo je suficit u budžetu konstantno veći, treću godinu za redom. Ono što mi imamo je situacija da Srbija više nema rebalans budžeta. Dakle, ne radi se rebalans budžeta, jer se budžet vrlo dobro planira.

Privredni rast nam je 4,6%, jedan od najvećih u Evropi. Javni dug nam se smanjuje, dok se njima, kao što sam rekao, javni dug povećavao zato što je Srbija prema IBM, koji je svetski poznata kompanija, danas prva zemlja u svetu, u odnosu na veličinu zemlje, po broju novootvorenih radnih mesta, zato što su investicije samo do jula ove godine, strane investicije, bile 916 miliona evra i zato što smo danas na 42. mestu na Duing biznis listi lakoće poslovanja, a nekada smo bili na 93. mestu. Zato danas imamo para za povećanje penzija.

Dragi penzioneri, penzije će vam biti samo veće i veće. Hvala.

Zahvaljujem se ,predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO i ovo je zakon koji će obradovati sve naše penzionere kojima smo zbog neodgovorne politike žutog preduzeća morali privremeno da smanjimo penzije.

Mislim da je važno da podsetimo naše penzionere zašto smo 2014. godine morali da im privremeno smanjimo penzije. Pa, zato što su gospoda iz žutog preduzeća 2008. godine, zarad dobijanja izbora, usred ekonomske krize povećali penzije za 10%, a sa redovnim povećanjem to je čak bilo za 15%. Ovim su napravili ogromnu rupu u budžetu i doveli državu do bankrota 2012. godine.

Da bih vam pokazao kako su se amaterski odnosili prema budućnosti ove države, pročitaću vam šta je rekao 2008. tadašnji premijer Mirko Cvetković. Kaže Mirko: „Ima para za povećanje penzija. U toku je rad na rebalansu budžeta i prve procene pokazuju da rebalansom neće biti probijen budžet za 2008. godinu.“ A, onda samo mesec dana posle toga, imamo vest – Ministarstvo finansija je prošle nedelje objavilo da je budžet na kraju avgusta prema novoj međunarodno uporedivoj metodologiji, koja se primenjuje od jula ove godine, bio u deficitu od čak 17,4 milijarde dinara. Tako se prema staroj metodologiji planirani ovogodišnji budžetski deficit povećava na 44,9 milijarde dinara.

Dakle, Mirko Cvetković, iako je znao da ovo vodi u bankrot države, on je ipak smatrao da ima para za povećanje penzija.

A, kako je to izgledalo? Kako je izgledao taj odlazak u bankrot do 2012. godine? Pa, evo. Godine 2008. žuto preduzeće je planiralo deficit budžeta od minus 45 milijardi, a ostvareni minus 45 milijardi, a ostvareni deficit je bio minus 72 milijarde. Zatim, 2009. godine su planirali minus 49 milijardi, a ostvarili su minus 127 milijardi. Godine 2010. planirali su minus 82 milijarde, a ostvarili minus 141 milijardu. I, onda 2011. godine opet se javlja Mirko Cvetković i kaže – neće nam se desiti Grčka. A, ono što se desilo je da su planirali 93 milijarde, a ostvarili su deficit od minus 163 milijarde. Na kraju, 2012. godine planirali su deficit od 124 milijarde, a završili smo sa deficitom od minus 245 milijardi dinara.

Naravno, javni dug je uvek dobar pokazatelj kako vodite državu. Javni dug se od osam milijardi evra, koliko je bio 2008. godine, povećao na čak 17 milijardi evra 2012. godine. E, tako su oni vodili državu, gospodo.

I, da, desila bi nam se Grčka da nije bilo SNS i zahvaljujući SNS nikad nam se neće desiti Grčka i penzioneri će imati penzije veće nego ikada. Hvala.