Poštovana potpredsednice, poštovani ministre Momiroviću, koleginice i kolege narodni poslanici i svakako, poštovani građani Republike Srbije, svaki sporazum koji potpiše Vlada Republike Srbije verujem da je na korist obe strane potpisnice tog sporazuma.

Mogli smo više puta da se uverimo u sporazume koje smo mi ovde izglasali, koji su doneli veliku dobit našoj državi i svakako i drugoj državi potpisnici. Stoga će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati ovaj Predlog sporazuma, kao i ostale tačke na dnevnom redu ove sednice.

Sporazum Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH je veoma neophodan, jer održavanje i rekonstrukcija putnih međudržavnih mostova je izrazito bitna za obe strane. Saobraćajna sigurnost, trgovine, turističke delatnosti, sportske aktivnosti, kulturne manifestacije, sve to spaja države, a neophodno je za život svih građana obe strane.

Sporazum između Vlada Republike Srbije i ministara BiH je takav da 11 mostova koji nas spajaju, a nadam se da će ih biti više, Republika Srbija je prihvatila šest mostova da održava na reci Drini, to su: Trbušnica-Šepak, Mali Zvornik-Karakaj, Mali Zvornik-Zvornik, most Kralja Aleksandra, dva mosta Ljubovija-Bratunac, to su stari i novi most, i Bajina Bašta-Skelani. Bosna i Hercegovina će održavati i rekonstruisati dva mosta na Savi, Sremska Rača-Rača drumski i Sremska Rača-Rača drumsko-železnički most. Zatim, tri mosta na reci Uvac, Kapija 2, na ulazu u slobodnu zonu, most u Carevom polju i Uvac-Uvac.

Ovaj Sporazum će pratiti i sprovoditi za Srbiju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a za BiH Ministarstvo komunikacija i transporta. Ministarstva će odrediti nadležni organ ili druga pravna lica definisana zakonom ili propisima ugovorne strane. Oba ministarstva će dostaviti podatke o nadležnim organima ili drugim pravnim licima za svaki pojedinačni most. Obaveza ovih organa je da dostave neophodnu dokumentaciju u vezi predmetnog mosta, zatim da blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge strane o planiranim radovima, režima saobraćaja i trajanju održavanja rekonstrukcije.

Nadležna ministarstva su dužna da u roku od 60 dana od potpisivanja ovog sporazuma imenuju članove zajedničkog operativnog tima, a taj zajednički operativni tim će morati u roku od šest meseci da napravi plan rekonstrukcije mostova i njihovog odražavanja. Nadležni organ je dužan da najmanje jednom u dve godine obiđe, pregleda i utvrdi stanje mosta i o tome obavesti drugu ugovornu stranu. Da bi se lakše i brže odvijali radovi, neophodne su carinske i poreske olakšice, tako da je dogovoreno da je za izvođenje ovakvih radova i rekonstrukcije neki materijali, oprema, mašine i uređaji ne podležu carinskoj kontroli i poreskoj upravi. Kontrolu nad ovim poslovima će raditi carinske službe jedne i druge ugovorne strane.

Želela bih da se osvrnem i na jedno važno pitanje koje ovaj sporazum takođe dotiče u članu 12. stav 2. rečima da se njime i njegovom primenom neće prejudicirati buduće rešenje u pitanju utvrđivanja i obeležavanja međudržavne granice. Poznato je da između dve zemlje postoje brojna otvorena pitanja u vezi preciznog opisnog prostiranja državne granice, naročito na donjem toku reke Drine koja se sa svojim fizičkim karakteristikama ne retko izliva, plave okolno zemljište i menja svoj glavni tok, stvara brojan rečna ostrva, rukavce i mrtvaje. To u praksi stvara brojne probleme na terenu za stanovništvo pograničnih sela kome se često dešava da reka čitave komade najplodnije zemlje uništi ili jednostavno promenom glavnog toka faktički odnese na drugu stranu. I dok onda pošteni poljoprivredni proizvođači muku muče da dođu i rade na svojim parcelama ovakvo stanje je pravi raj za razne mešetare, a naročito za ilegalnu eksploataciju rečnih nanosa šljunka i peska koja se usled nemogućnosti stvarne kontrole ne smetano odvija, jer državna granica nije precizno definisana, a time ni nadležnost inspekcijskih službi. Pored toga što se ovakvom praksom nanosi šteta budžetima obe države, njome se ugrožava i živi svet u reci, a što je još važnije tokom nekontrolisane eksploatacije se ugrožavaju i sami mostovi o kojima je danas reč.

Zato sam mišljenja da bi Vlada Republike Srbije i vlada BiH, morala da razmotri ovaj veliki problem, i da, ako je već teško doći do saglasnosti o samoj granici, onda postignu neki sporazum o zajedničkom radu i nadležnostima odgovarajućih vodoprivrednih inspekcija, i drugih službi u pograničnom području na Drini, a mišljenja sam da bi takav sporazum, doneo do višestrukih koristi na terenu, kako za sve tri strane, tako i za lokalno stanovništvo.

U nadi da će biti još mostova, što sam na početku rekla, na ovim rekama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu će u mnogome poboljšati život u Srbiji.

Mnogi zakoni koje smo do sada usvojili, koje je predložila Vlada Srbije, su to dokazali. Vlada radi neumorno, predano i ozbiljno. Predložila je niz zakona, a poslanici Narodne skupštine usvojili. Ti zakoni su doprineli da se nezaposlenost smanji, podignu penzije i bolje i sigurnije živi u našoj zemlji.

Kada je ovaj zakon u pitanju, znamo svi kolika je zagađenost vazduha, vode i zemljišta - NATO bombardovanje, toplane, elektrane i mnoge fabrike koje ne vode računa o svojim otpadnim materijalima koji završavaju u rekama i zemljištu.

Vlada je tu da predloži rešenja da se urade projekti koji mogu da reše te probleme. Čuli smo, treba dosta novca za to. Možda ga nemamo dovoljno, nemamo dovoljno za sve, ali krenulo se sa otklanjanjem silnih nedostataka u zaštiti životne sredine koja je godina bila zapostavljana.

Očuvanje životne sredine mora da nam bude prioritet. Zato apelujem na roditelje, vaspitače u vrtićima, nastavnicima od osnovne škole pa na dalje da vode računa o toj oblasti.

Dolazim iz Sremskih Karlovaca, koje ne treba posebno opisivati. Verujem da su svi čuli za njih, a mnogi i posetili i bili oduševljeni kulturno-istorijskim vrednostima ovog mesta.

Dnevno Karlovce posete turisti iz celog sveta. Bude 10, 15 autobusa a nekad i više. Nažalost, moram da izgovorim nešto što mi ne prija, a verujem da mnogima neće, ali je istinito. Moramo priznati, kada dođu naša školska deca Karlovci postaju okićeni smećem kao novogodišnja jelka - najlon vrećice svih boja, ambalaža čipsa, smokija, raznih konzervi koje naši ljudi moraju jako brzo da sklanjaju. Verujem da pri polasku na put nastavnici skreću pažnju učenicima na ponašanje, ali ih treba pratiti svo vreme.

Za karlovački centar i trg mnogi kažu da je lepši i od Beča. Mnogo je uloženo u njega i lepo se održava, ali naši mladi kao da to ne vide. Ovo nije sa strancima koji vrlo često dolaze u Karlovce.

Moram da kažem da je završena rekonstrukcija puta od Karlovaca prema Inđiji. Put je završen u roku i veoma je velika pomoć za ovaj deo Srema. Prilaz puta se još uvek radi, ali JKP Sremskih Karlovaca i sad atar karlovačke opštine održava. Kanali su prokopani, smeće se redovno nosi i svaku primedbu prihvataju i otklanjaju.

Sve ovo može da se kaže i za opštinu Inđija, Stara Pazova, Nova Pazova i donekle Batajnica. Batajnica ima problem sa podzemnim vodama. Kanali su puni vode, ali i mnogo smeća u njima.

Posle Batajnice, put ka Beogradu do skretanja ka autoputu, gde se gradi lep verski objekat je neverovatno zapušten. Svetle tačke su poneki objekti nekih privatnih preduzeća, benzinskih pumpi. Na tom delu postoje trotoari koje mnogi meštani mnoga sela nemaju, a ovi trotoari se naziru. Toliko su obrasli da ne mogu da se koriste, te pešaci koji rade u toj zoni kreću se saobraćajnicom, ometaju saobraćaj i ugrožavaju svoje živote.

Smatram da za ovo ne treba puno novca, ali treba dosta rada da se kanali očiste, odnese smeće, drveće potkreše i oslobodi prostor za upotrebu.

Lokalna zajednica, na primer, Subotice svaki dan na svojoj televiziji lokalnoj moli građane da jave gde je zapušten teren, gde je nepokošeno, gde se pojavila ambrozija, a ovde kao da to niko ne primećuje.

Više puta naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svojim obraćanjima izgovorio da naš narod mora da menja svoju svest. Građani, ja bih rekla čak i svoje loše navike.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Udovičiću, gospodine Peruničiću, koleginice i kolege narodni poslanici i svakako građani koji danas prate ovaj naš rad, prvo bih da čestitam našem Ministarstvu i našem ministru na odličnoj organizaciji Evropskog prvenstva. Hoću da kažem da je ovo Evropsko prvenstvo postiglo sve rekorde u gledanosti, u broju utakmica, u broju ekipa.
Gledala sam neke komentare posle našeg prvenstva. Mogu da kažem da je na mnogim stranim televizijama Srbija bila pohvaljena, da je ovo veliki uspeh za Srbiju, a naročito zlatna medalja naših momaka. Oni su ponovo dobili nagradu od svetske vaterpolo ustanove da su najbolja ekipa u Evropi. Zatim, naš Dejan je dobio nagradu kao najbolji trener, da ne spominjem naše sportiste, jer ja smatram da su svi naši vaterpolisti najbolji, mada su tu i neki istaknuti kao pojedinci.
Takođe, želim da vam se zahvalim na dosadašnjem radu, da kažem uspešnom radu, jer kao sportista ste navikli da se bavite, da radite, da se odričete, da trenirate, tako ste nastavili i u ovoj politici.
Nadam se da će naše Ministarstvo uspeti da mnoge stvari koje se stavljaju kao primedbe, da se ubuduće srede i mnoge stvari ste prihvatili. Da ne ponavljam sada, pošto sam i ja iz Vojvodine, da ne ponavljam saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom, zatim, mnoge vaše saradnje sa svim klubovima, sa udruženjima, javna slušanja, vaša saradnja sa skupštinskim odborima i saradnja sa ministarstvima su na nivou.
Jedino što želim da kažem to je da me jako obradovala vaša saradnja sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer i jedna i druga delatnost se bave decom, vaspitanjem i odgojem dece.
Sada kada sam kazala vaspitanje, moram da kažem da smatram da je vaspitanje kod nas malo na nezavidnom nivou. Nažalost, mi smo devedesetih, pa i nešto ranije, imali problema u ovoj državi, imali smo sankcije, imali smo bombardovanja, nemaštinu. Posle su nastupili problemi u celom svetu, tako da mi jednu grupu roditelja, opet kažem, nažalost, imamo koji su odrastali u tako teškim situacijama, na neki način ni oni nisu dovoljno vaspitani, pa ni oni svojoj deci ne mogu da pruže to vaspitanje. Zato apelujem na sve trenere, na sve profesore fiskulture, na Ministarstvo prosvete, učitelje, da od predškolskog krenemo sa vaspitanjem dece.
Što se tiče zakona, ne bih ponavlja sve ove članove. Materijal smo dobili na vreme. Proučila sam ga, verujte, ali ne bih sad sve to ponavljala. Mnoge stvari koje ste primetili kao ministar, te finansije, koliko možete da pomognete u ovom trenutku porodicama, nadam se da će ta pomoć biti i veća, stvarno su pozdravili i sportski radnici i roditelji kad su u pitanju zdravstveni pregledi, pa ograničenja na 20% u lokalnim zajednicama, 15% da se posveti deci, a nadam se da ćete uvažiti i diskusiju koleginice Filipovski i da nećete nešto odvojiti i za žene. To je neka naša budućnost kojoj se mi nadamo.
Zatim, htela bih da kažem, pratila sam ovaj zakon i drago mi je što ima nekih ograničenja, ali recimo u članu 136. tačka 15) govori se o sportskim terenima, halama i o vlasništvu lokalne zajednice. S obzirom da smo uspeli da 20% ograničimo maksimalno isto iznos koji daje lokalna zajednica, da li možemo tu nešto da uradimo? Jer, kako god su nekadašnji ljubimci lokalne zajednice dobijali većinu novca, a nisu imali razlog za to, nisu imali uspehe, tako se radi, verujte, i sa terenima.
Ja znam da vi nemate čarobni štapić da možete odjednom napraviti da sve bude u redu u sportu, ali se nadam da ćete doći, pošto su se mnoge kolege zahvaljivale, ja se nadam da ćete doći i pozivam vas da dođete u Sremske Karlovce, da obiđete, da vidite stanje kod nas. Ja sam završila tamo učiteljsku školu i imala sam fiskulturnu salu deset sa deset. U toj fiskulturnoj sali danas rade naši učenici Prve karlovačke gimnazije iz 1871. godine. Verovatno tada nije ni bio predviđen taj prostor, ali to je jedan podrumski prostor u kome deca rade.
Za karlovačku gimnaziju drugi otvoreni prostor je dvorska bašta, koja je negde oko 300 metara od gimnazije. E, sad, osnovna škola nije imala nekoliko meseci svoju fiskulturnu salu, dobili smo je davno, prokišnjavala je, pa je od tog prokišnjavanja stradao pod, tako da deca nisu dugo mogla da rade. Sada je to negde pri kraju.
Nemamo npr. ni jedan bazen, mada smo tu blizu novog sada, svi nas šalju u Novi Sad. U nadi da će vaše Ministarstvo i nas posetiti i da će nastaviti ovako sa ozbiljnim radom, ja vam se zahvaljujem na svemu ovom što ste postigli i vi i gospodin Peruničić i kao sportisti i sada u politici. Hvala. I, samo da kažem da ćemo glasati za ovaj zakon, PUPS, oberučke.