Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, cenjene dame i gospodo poslanici, na samom početku želeo bih da podržim amandmane gospodina Rističevića i profesora Atlagića koji podržavaju rad Vlade.

Na koji način mi u lokalnoj samoupravi u Aranđelovcu podržavamo rad Vlade želeo bih da vam kažem u nastavku mog izlaganja. Da bi medicinska oprema imala efikasnu primenu moraju da postoje i građevinski objekti, pa je moj cilj javljanja na današnjem zasedanju pre svega želja da istaknem važnost početka realizacije jednog od najvećih projekata u opštini Aranđelovac u poslednjih nekoliko decenija.

Lokalna samouprava u saradnji sa lokalnim privrednicima je uz veliku pomoć i razumevanje nadležnog Ministarstva zdravlja nedavno započela veliku akciju obnove i sanacije zdravstvenog centra u Aranđelovcu vrednu nekoliko desetina miliona dinara. Najbitniji deo ulaganja u zdravstvo svakako je obnova bolnice i izgradnja potpuno novog polikliničkog odeljenja u sklopu postojećeg objekta. U realizaciji ovog projekta učestvuju svi najveći lokalni privrednici i to je ono što daje posebnu notu temi o kojoj pričamo.

U toku je završetak radova na izgradnji poliklinike opšte bolnice površine 800 kvadratnih metara koji će imati sve najmodernije specijalističke ordinacije koje postoje u bolnici – internističko, urološko, hirurško, neurološko odeljenje, dijagnostički centar, kabinet za ortopediju itd. Svako odeljenje će imati po tri odvojene prostorije i imati sve neophodne i moderne uslove za rad.

Takođe, nedavno smo od strane Ministarstva zdravlja dobili nekoliko najsavremenijih medicinskih pomagala, kao što su aparat za anesteziju, endo video, transportni inkubator i druge aparate koji čine našu bolnicu znatno bolje opremljenom nego godinama unazad. Ja se u ime svih zdravstvenih radnika zahvaljujem Ministarstvu zdravlja na velikoj pomoći i razumevanju za probleme i potrebe pacijenata.

Privrednici iz Aranđelovca su pre izvesnog vremena osnovali fondaciju i pokrenuli veliku humanitarnu akciju pod nazivom „Srcem za budućnost“, koja za cilj ima prikupljanje sredstava za rekonstrukciju opšte bolnice. U ovu akciju uključili su se skoro svi privrednici iz Aranđelovca, više od 30 kompanija i privatnih preduzeća koji su pokazali visok stepen društvene odgovornosti i brige za zajednicu. Ukupna vrednost radova i projekata koje ćemo realizovati je oko 43 miliona dinara, a sredstva zajednički daju fondacija Bekament i lokalna samouprava.

Opština Aranđelovac izdvaja sredstva i za veštačku oplodnju za parove koji nemaju mogućnosti da osnuju porodicu i do sada na taj način rođeno je 14 beba. Onda zaista možemo da kažemo da se u Aranđelovcu dešavaju istorijske stvari kada su ulaganja u zdravstvo i briga o pacijentima u pitanju.

Iz ovih navedenih primera saradnje, međusobnog razumevanja privatnika, lokalne vlasti, na čelu sa SNS, i nadležnih državnih institucija, poručujemo da ćemo nastaviti svom snagom da podržavamo odluke i predloge koje donosi Ministarstvo zdravlja i izražavamo uverenje da dani napretka i boljitka u sektoru zdravstva su uveliko pred nama. Svesni smo da je još mnogo problema sa kojima treba da se suočimo, ali primer saradnje koji sam naveo može svakako biti primenjen i u drugim opštinama i gradovima i predstaviti model kako treba povezati društveno odgovorne kompanije i lokalne samouprave radi opšteg višeg cilja, poput brige o svim građankama i građanima u oblasti zdravstva. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, cenjene dame i gospodo poslanici, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu privrede.

Kao prvo, želim da istaknem veliku zahvalnost u ime građanki i građana Aranđelovca, kao i u svoje lično ime, za sve realizovane projekte i pomoć koju nam je pružio premijer Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije u prethodnih četiri godine. Rezultat ogromnog poverenja i podrške koju smo kao lokalna samouprava imali tokom ovog perioda učinili su da Aranđelovac danas bude privredno, ekonomski, infrastrukturno i turistički mnogo lepši i napredniji grad, nego što je to bio samo do pre nekoliko godina.

Do dolaska na vlast SNS u Aranđelovcu skoro čitavu deceniju nije se mnogo toga uradilo na boljitku grada i stanovnika u njemu i to ogromna većina Aranđelovčana dobro zna. Nije se ulagalo u puteve, poljoprivredu i turizam, a naše najveće kompanije su otišle u stečaj.

Još jednom želim da iskažem zahvalnost Vladi Republike Srbije za povezivanje staža i socijalni program za firme u stečaju kojim je veliki broj radnika ostvario svoja prava. Oko 200 radnika kompanije „Šamut“ dobilo je iz fonda solidarnosti devet zaostalih minimalnih zarada i povezan im je staž. Takođe, ostvaren je i socijalni program za radnike kompanije „Elta“.

Pitanje koje nas zanima vezano je za stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Kolektiv“ a.d. koji je otvoren rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu IST55/2010, od 2. jula 2010. godine, na osnovu obaveštenja Narodne banke Srbije i u tom trenutku je imalo 111 zaposlenih, u većinskom vlasništvu Akcijskog fonda Republike Srbije sa udelom od 72% i sa imovinom koja je bila u zakupu.

Pitanje koje postavljamo je – kada će stečajni postupak koji traje već šest godina biti okončan? Da li je moguće ubrzati taj proces u cilju izmirenja obaveza prema poverenicima koji su u najvećem delu radnici kao i sama država Srbija?

Ovo pitanje nam je negde bitno, iz razloga što veliki broj nepokretnosti u vlasništvu stečajnog dužnika „Kolektiva“ a.d. koji se nalazi u strogom centru grada, kao i u seoskim mesnim zajednicama propada. O njima se niko ne stara i trenutno nema nikakve namene. Većina tih objekata su oštećeni i predstavljaju ruglo Aranđelovca.

Naša je želja da pomenute objekte stavimo u funkciju ili eventualno prepustimo novim investitorima koji bi rekonstruisali te objekte. Banjsko mesto Aranđelovac u prethodnom periodu se vratilo na turističku mapu Srbije i iz godine u godinu povećava se broj noćenja i poseta našoj opštini. Veliki broj pomenutih nepokretnosti bi stavljanjem u funkciju doprinelo razvoju turističkih potencijala sa kojima raspolažemo.

Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Tokom 2015. godine i 2016. godine u Aranđelovcu je okončan najveći infrastrukturni projekat u poslednjih nekoliko decenija. Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije rekonstruisano je preko 25 kilometara državnog puta koji spaja opštine Topola, Aranđelovac i Lazarevac. Ukupna vrednost ove investicije iznosi preko 11 miliona evra. Ova najsavremenija infrastrukturna investicija u značajnoj meri povezala je tri opštine i omogućila znatno bolje funkcionisanje, transfer roba usluga telekomunikacija i ostalih sistema povezivanja drumskog saobraćaja.

Imali smo čast da je otvaranju puta prisustvovao premijer Aleksandar Vučić sa svojim saradnicima. Urađena je deonica puta prvog B reda, broj 27, na

relaciji Mesna zajednica - Krćevac - Aranđelovac u dužini od devet kilometara, odnosno prvi put, prvog B reda broj 27 deonice Kruševica - Aranđelovac u dužini od 17,6 kilometara.

Pitanje koje postavljamo je – da li je moguće izvršiti spajanje ove dve značajne investicije u dužini od dva i po kilometra? Kada možemo očekivati ovu rekonstrukciju koja bi spojila dve deonice i kompletirala čitav tranzitni deo koji prolazi kroz Aranđelovac? Ovo pitanje je od velikog značaja jer kompanije iz Aranđelovca beleže veoma velika povećanja izvoza i prometa robe koji se obavlja na ovoj deonici puta i samim tim iziskuje rekonstrukciju oštećenog i opterećenog dela kolovoza.

Još jednom zahvaljujemo se na pomoći investicijama i projektima i nadamo se nastavku odlične saradnje koju imamo. Hvala vam unapred na odgovorima.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Mihajlović sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, kao dugogodišnji privrednik sa svojim kolegama privrednicima susretao sam se sa nizom problema koji su prethodili dobijanju građevinskih dozvola i lokacijskih dozvola, kao i u knjižbi. Stoga, želim da se zahvalim Vladi, ministarki Zorani Mihajlović, kao i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su pripremili i Skupštini dostavili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Problemi u oblastima koje prate tranziciju, a tiču se svih oblasti vezanih za prostorno planiranje i sa kojima smo suočeni od 2000. godine, još uvek nisu rešeni. Posle 14 godina ova Vlada je dovoljno hrabra da uspostavimo i dosledno sprovedemo sistem po ugledu na neke od zakona zemalja EU. To znači da izmene propisanje ne smeju ostati na nivou ovog zakona, već moraju uključiti i druge sektorske zakone koji uređuju ovu oblast.

Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji obezbediće uslove po kojima će investitori na lak i jednostavan način doći do upotrebne dozvole. Zato je neophodno da se što konkretnije uključimo u raspravu i predložimo najkvalitetnija rešenja. Ovim zakonom smanjiće se administracija, suzbiće se mito i korupcija kod izdavanja građevinskih dozvola, a najbitnije je što će doći do otvaranja novih radnih mesta.

Najznačajnija izmena zakona odnosi se na čitav niz novih odredbi i instituta, kao što su objedinjena procedura, ravni javni uvid, vođenje centralnog registra, separat, kao i niz drugih pogodnosti koje će omogućiti bržu izgradnju bez obzira na planovima usvojena rešenja. Na šalterima će raditi obučeni inženjeri, a korak dalje biće i uspostavljanje informacionog sistema između lokalnih samouprava i resornog ministarstva, što će smanjiti mogućnost zloupotrebe kod izdavanja građevinske dozvole. U Srbiji se u proseku na građevinske dozvole čeka 216 dana, a na uknjižbu 45 dana. Očekivanja su da se po usvajanju ovog zakona na listi Svetske banke Srbija pomeri za najmanje 30 mesta, jer je sada od 180 na 176 mestu.

Dolazim iz opštine Aranđelovac, koja je kao pilot opština uključena u projekat koji sprovodi Uprava za digitalnu agendu Republike Srbije u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom, a koji se odnosi na elektronske usluge vezane za izdavanje dokumenata vezanih za građevinske dozvole. Realizacija ovog projekta se očekuje nakon izmene i dopune zakona.

Bilo je dosta dobrih predloga koje su izneli moji prethodni govornici, a ja ću se osvrnuti na par primera koji su meni postali bitni za predlog dopune i izmena ovog zakona. Kada je usvojen generalni plan u jednoj lokalnoj samoupravi, po njemu je predviđena i izrada detaljnih planova za određene lokacije.

Podnosiocu zahteva za izdavanje građevinske dozvole lokalna samouprava je dužna da najkasnije u roku od jedne godine, od dana usvajanja generalnog plana izda dozvolu bez obzira da li je izradila detaljni urbanistički plan za tu lokaciju.

Moje pitanje bi bilo – da li ova odredba ili ovo predviđeno zakonom, da li će omogućiti ljudima u lokalnoj samoupravi da zloupotrebe tu svoju mogućnost da izdaju dozvolu i bez urađenih detaljnih urbanističkih planova? Takođe je bitno da se dozvola može izdati i kada nisu urađene saobraćajnice oko objekta, već se one mogu uraditi u periodu dok traje izgradnja, a samim time moraju se provesti dok se ne dobije upotrebna dozvola, tako da se investitor neće kočiti u izgradnji objekta.

Na kraju moramo reći da primena zakona i procedura se mora sprovesti pažljivo, tako da lokalna administracija može spremno da odgovori na promene, pa smatram da bi resorno ministarstvo trebalo na početku primene unapređenog zakona da organizuje obuku za lokalnu samoupravu, za nesmetano obavljanje dužnosti na izdavanju uslova za projektovanje, izdavanje građevinskih i drugih dozvola.

Usvajanje ove izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i usaglašavanju propisa sa međunarodnim standardima, možemo biti sigurni da ćemo privući pažnju investitora i stvoriti pogodan ambijent za investiranje. Stoga ću kao i poslanička grupa SNS glasati u danu za glasanje za predložene izmene i dopune zakona.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja dolazim iz opštine Aranđelovac, gde smo nažalost doživeli dve elementarne nepogode a to je poplave koje su nas zadesile 14. maja i 25. juna veliko nevreme koje je oštetilo veliki broj kuća.
Ovim amandmanom sigurno ćemo biti obuhvaćeni i mi, Aranđelovačka opština i svakodnevno sam imao zahteve i pitanja mojih sugrađana da li smo mi kao opština koja je znatno oštećena u prethodnim poplavama koje su nas zadesile u periodu od 14. pa na dalje maja, gde smo imali štetu koja je za sada procenjena na više od 100 miliona dinara, gde je poplavljeno dosta kuća, oštećeno dosta objekata. Takođe smo imali čak i ugrožene ljudske živote, ali nažalost nije bilo ljudskih života, jer brzom intervencijom službi koje su tada reagovale mi smo uspeli da do toga ne dođe. I Krizni štab je adekvatno radio i na vreme je uspeo da tamo tačke koje su bile kritične sanira i da uspe da ne dođe do tih katastrofalnih poplava koje su zadesile Obrenovac i druga područja.
Ja mogu da kažem samo da pored ove nesreće i ove elementarne nepogode, mi smo 25. juna doživeli jedno olujno nevreme gde je oluja oštetila preko 1.500 objekata, gde je preko milion komada crepa uništeno, gde je maltene preko 1.000 domaćinstva ostalo bez krova nad glavom i da nije usvojena ova sadašnja dopuna zakona da bi mi stvarno bili oštećeni, ne bismo znali kako. Lokalna samouprava nije toliko bogata da može sve sama da sanira i da pomogne svom stanovništvu.
Ja samo mogu da kažem da uvom elementarnim nepogodama koje su se dogodile 25. maja, da je oštećen veliki broj dalekovodnih stubova, takođe i niskonaponske mreže je dosta oštećeno.
Mi smo nekom brzom intervencijom, zahvaljujem se ovog puta ljudima iz EPS-a koji su uspeli da reaguju i da naši građani dobiju električnu energiju, a takođe bih ovaj put hteo posebno da se zahvalim u ime građana opštine Aranđelovac je to da je Vlada, za koju često čujem ovde da ne reaguje blagovremeno, nije tačno.
Blagovremeno je reagovala i iz robnih rezervi isporučila opštini Aranđelovac i njihovom stanovništvu oko 500.000 komada crepa, gde smo uspeli da maltene sva domaćinstva pokrijemo, tako da ljudima ne kisne nad glavom, a dalje ćemo se truditi da vidimo šta ćemo da uradimo da nastavimo uz pomoć Vlade i uz pomoć ovog zakona da saniramo i druge objekte.
Ja bih hteo da pitam jedno pitanje, možda će ministarka znati da nam odgovori, jer meni to nije bilo baš najjasnije. Mi smo imali tu elementarnu nepogodu, što se tiče te oluje. Ovaj zakon se odnosi na poplave i to.
Da li ćemo moći i na koji način ćemo moći da prijavimo i tu štetu i u okviru ovog zakona o javnim nabavkama i to, uz razne donacije i iz lokalne samouprave, ili uz pomoć Vlade da pokušamo da saniramo oštećena domaćinstva i da pomognemo našim građanima. Hvala.