NEVENA VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1990. godine. Živi u Somboru.

Po zanimanju je diplomirani defektolog.

Diplomirala je na Fakultet Za Specijalnu Edukaciju I Rehabilitaciju, smer Prevencija i tretman poremecaja ponasanja.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našla na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslanički mandat joj je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Kao što je koleginica Žarić Kovačević obrazložila u svom izlaganju, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdio je ovaj Predlog, a na osnovu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojim je utvrđeno da Komisiju čini pet članova koje na predlog nadležnog odbora bira Narodna skupština iz reda narodnih poslanika.

Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ima važan zadatak kada govorimo o funkcionisanju penalnog sistema. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija je utvrđeno da Komisija ima pravo pristupa Zavodu, podacima koji su od značaja, a takođe ima pravo da posećuje osuđena i pritvorena lica i da sa istima obavlja razgovore. Takođe, komisija ima pravo i da razgovara sa zaposlenima u kazneno-popravnim zavodima.

Ono što je takođe važan zadatak ove Komisije jeste da ona ima zadatak da sagledava status, položaj, tretman osuđenih i pritvorenih lisa, ostvarivanje njihovih prava i da predlaže mere koje se tiču unapređenja tih prava i zaštite.

Funkcionisanje kazneno-popravnih ustanova je važan aspekt celokupnog funkcionisanja jedne države. Upravo u tim ustanovama se nalaze lica koja su počinila različita krivična dela, za ista su sankcionisana i nalaze se na izdržavanju kazne zatvora.

Cilj sistema izvršenja krivičnih sankcija, odnosno procesa resocijalizacije jeste upravo taj da utičemo na smanjenje stope kriminala i prevenciju istog.

U skladu sa tim, vrlo je važno da procesi resocijalizacije i reintegracije budu uspešno realizovani i u skladu sa zakonskim odredbama.

Odgovorna i zdrava politika predsednika Aleksandra Vučića ogleda se i u efikasnosti delovanja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u preduzimanju epidemioloških mera i mera prevencije korona virusa. Veoma brzo su obezbeđene vakcine za lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, imunizacija je blagovremeno sprovedena u svim kazneno-popravnim zavodima. Uprava je pokazala jedinstven primer brige za osuđeničku populaciju od početka vakcinacije u Evropi na taj način što je i licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora omogućila dostupnim i ovaj vid zaštite od virusa Kovid – 19, koju mogućnost su imali i svi drugi građani Republike Srbije.

Imunizacija je u kazneno-popravnim ustanovama realizovana u koordinaciji sa nadležnim domovima zdravlja, te je svako osuđeno lice i pritvoreno lice koji su izrazili želju da se vakcinišu i primilo vakcinu.

Ono što je takođe značajno jeste da je među zaposlenima u sistemu izvršenja krivičnih sankcija bio dobar odziv, te je više od 40% zaposlenih koji su se prijavili za vakcinu vakcinisano, a najveći deo njih je i revakcinisan.

Upravo zahvaljujući odgovornom delovanju zaposlenih u penalnom sistemu, poštovanju epidemioloških mera i blagovremenoj imunizaciji lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, u kazneno-popravnim ustanovama nije došlo do širenja korona virusa.

Mere prevencije su počele da se realizuju i sprovode i pre početka proglašenja vanrednog stanja prošle godine. Intenzivno se radilo na očuvanju zdravlja, kako osuđenih i pritvorenih lica, tako i lica koja su zaposleni u kazneno-popravnim zavodima, što ukazuje na jedan odgovoran pristup ozbiljnoj pandemijskoj krizi koja nas je zadesila.

Sistem izvršenja krivičnih sankcija zahteva jedan kontinuiran rad u procesu poboljšanja uslova i načina funkcionisanja ovog sistema. Konstantna intenzivna izgradnja novih i rekonstrukcija starih paviljona u okviru kazneno-popravnih zavoda je nešto na čemu se kontinuirano radi.

Važno je istaći da Ministarstvo pravde, prateći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, godinama ulaže napore u poboljšanje uslova za boravak osuđenih i pritvorenih lica, a što je obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 23 za članstvo u EU koja se odnosi na pravosuđe i osnovna prava građana.

Takođe, intenzivno se radi i na poboljšanju kapaciteta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u oblasti alternativnih sankcija i postpenalne zaštite osuđenika.

Penalni sistem je jedan složeni sistem koji zahteva integrisan pristup u radu svih službi unutar penalnog sistema. Stoga u tome zaista vidim važnu ulogu delovanja komisije čije članove danas biramo. Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ima važnu ulogu u sagledavanju svih tih aspekata koji se tiču funkcionisanja kazneno-popravnih ustanova. Stoga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog odluke o izboru članova Komisije. Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog zakona o socijalnoj karti koji je od izuzetne važnosti za efikasnije funkcionisanje sistema socijalne zaštite, kao i centara za socijalni rad i drugih ustanova socijalne zaštite.

Posebnu pažnju pridajem ovom predlogu zakona, obzirom da sam svoje prvo radno iskustvo stekla upravo radeći u Centru za socijalni rad u Somboru, gde sam tokom svog višegodišnjeg radnog staža prošla kroz sve oblasti rada kojima se ova ustanova bavi.

U neposrednom radu sa različitim kategorijama socijalno ugroženih pojedinaca i porodica jasno sam uočila određene poteškoće koje su se nametale upravo zbog izostanka relevantnih podataka i evidencija o socijalno ugroženim licima.

Verujem da će zakon o socijalnoj karti predstavljati jedno adekvatno i efikasno rešenje za probleme sa kojima se susreću ustanove socijalne zaštite u radu sa socijalno ugroženim pojedincima i porodicama.

Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje baze socijalno-ekonomskog statusa svakog stanovnika Republike Srbije. Ona predstavlja jedinstvenu centralizovanu i povezanu evidenciju u oblasti socijalne zaštite. Ona je takođe zvaničan izvor podataka o socijalno ugroženim licima koji će biti obuhvaćeni ili su već obuhvaćeni nekim vidom socijalne zaštite.

Baza će svakako omogućiti jedan integrisan pristup u radu koji će značajno olakšati i ubrzati proces ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite za svakog korisnika.

Kada govorimo konkretno o socijalnoj karti, ona obuhvata sve relevantne podatke o pojedincu i sa njim povezanih lica i upravo na osnovu tih podataka se definiše socijalno-ekonomski status. Osnovni cilj toga jeste efikasnije, racionalnije i pravednije sprovođenje socijalne zaštite. Ostvarivanjem ovog cilja obezbeđuje se i proaktivnost u sprovođenju socijalne politike koja je bitan aspekt u funkcinisanju svake države i samog društva.

Ono što mi takođe u Predlogu ovog zakona predstavlja bitnu stavku jeste da će nadležno ministarstvo koristiti ovu bazu radi praćenja i proučavanja stanja i potreba korisnika za planiranje i razvoj sistema socijalne zaštite, za analizu uticaja donetih mera socijalne zaštite, kao i za preduzimanje odgovarajućih mera za prevenciju siromaštva i otklanjanja posledica socijalne isključenosti.

Oblast socijalne zaštite je široka. Delokrug poslova kojima se bave centri za socijalni rad je takođe širok i kompleksan. Stoga verujem u pozitivne efekte primene ovog zakona. Na ovaj način Vlada Republike Srbije prateći politiku predsednika Aleksandra Vučića upravo ukazuje da je svaki građanin ove države bitan član društva, bez obzira na socijalne različitosti.

Svaki ugroženi pojedinac ili porodica nikako ne treba da se oseća marginalizovano zbog toga što su se našli u stanju socijalnih potreba. Predlog ovog zakona je pre svega u interesu naših građana, ali će isto tako značajno uticati na efikasniji, brži i lakši rad zaposlenih u centrima za socijalni rad koji su nosioci poslova u oblasti socijalne zaštite.

Upravo to će i dovesti do efikasnijeg ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite za svakog građanina Republike Srbije. Sprečiće se zloupotreba i omogućiti racionalnija raspodela sredstava, što znači da će socijalnu pomoć dobijati oni korisnici kojima je ta pomoć zaista i potrebna.

Donošenjem zakona o socijalnoj karti postavlja se i pravni osnov za uspostavljanje informacionog sistema socijalna karta. Uvođenje ovog sistema se definiše i kao prioritet rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Ono što bih na samom kraju svog današnjeg izlaganja spomenula bih jedan primer iz sopstvene prakse radeći u okviru službe za materijalna davanja.

Naime, radi se o četvoročlanoj porodici sa dvoje odraslih ljudi i dvoje dece. Uvidom u podnetu dokumentaciju i terenskom posetom porodice, jasnom sam uočila i videla činjenice koje ne ukazuju na to da se porodica nalazi u stanju socijalne potrebe. Štaviše njihov životni standard je bio i više nego zadovoljavajući. Ista porodica je pokušala da prikrije svoj socijalno-ekonomski status.

Na osnovu svog stručnog nalaza i mišljenja doneto je odbijajuće rešenje centra za socijalni rad. Naravno, podnosilac zahteva se žalio na ovo rešenje. Upravo ovim zakonom smanjiće se broj žalbi na rešenja centra za socijalni rad. Primena socijalne karte će sprečiti zloupotrebe i mogućnost dovođenja u zabludu sistem socijalne zaštite. Na ovaj način sačuvaće se stručnost i integritet zaposlenih u centrima za socijalni rad. Zahvaljujem.