NEVENA VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1990. godine. Živi u Somboru.

Po zanimanju je diplomirani defektolog.

Diplomirala je na Fakultet Za Specijalnu Edukaciju I Rehabilitaciju, smer Prevencija i tretman poremecaja ponasanja.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našla na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslanički mandat joj je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas su pred nama dva važna predloga zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.

Razlog za donošenje predloženih izmena zakona, svakako jeste da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona. Jedan od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, jeste proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, te su predloženim izmenama odredbe zakona detaljnije razrađene i definisane. Takođe, jedan od razloga za predložene izmene, odnose se i na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, kao i nadležnosti i procedure u postupku izgradnje malih hidro elektrana, izdavanja vodnih uslova, saglasnosti i dozvola.

U Republici Srbiji se oko 10,4% ukupnog energetskog potencijala nalazi u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. S obzirom, da je već nedavno usvojenim Zakonom obnovljivim izvorima energije zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, kao jedna od vidova obnovljivih izvora energije, ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Zakon o zaštiti prirode je svakako velikog značaja, s obzirom da očuvanje prirode biološke-geološko raznovrsnosti, veoma je važno za našu državu, kao dela životne sredine. Zakonom je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, kao i Direktiva EU o zaštiti prirode.

Teritorija Republike Srbije obuhvata 7,67% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnim ekosistemima. Svesni smo činjenice da je priroda u svetu, ali i u našoj zemlji pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su u većem ili manjem stepenu ugrožene, na pragu su nestajanja ili su čak zauvek izgubljene. Naša životna sredina trpi ozbiljne posledice, te je neophodno kontinuirano i intenzivno raditi na uređenju i obezbeđenju sistema zaštite i unapređenja životne sredine. Upravo je očuvanje životne sredine jedno od prioriteta stabilne i progresivne politike koju vodi predsednik Aleksandra Vučić.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine moram da kao primer dobre prakse navedem grad Sombor koji je učinio pionirske korake u domenu zaštite životne sredine. Grad Sombor je još ranije postao prvi grad u Srbiji u kome je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje. Sombor je pored Niša jedini grad u Srbiji koji je učešćem u projektu upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu obezbedio postavljanje čak 150 namenskih kontejnera kako u samom gradu, u ugostiteljskim objektima tako i u prigradskim naseljima i drugim naseljenim mestima na teritoriji grada Sombora.

Angažovanje grada u cilju unapređenja i očuvanja životne sredine prepoznalo je i nadležno ministarstvo koje je na ovogodišnjem konkursu opredelilo 45 miliona dinara za finansiranje izrade projekta tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na deponiji u Somboru.

Grad kontinuirano radi na uklanjanju divljih deponija na državnom poljoprivrednom zemljištu kao i nabavci kontejnera za krupni otpad koji će biti postavljeni u svim naseljenim mestima. Grad Sombor u tekućoj godini zajedno sa pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sufinansira radove na revitalizaciji kanala Vrbas-Bezdan. Ovi radovi predstavljaju zapravo jedan kontinuitet sa radovima koji su vršeni u prethodnih nekoliko godina kada je rekonstruisano oko 35 kilometara kanala.

Ono što bih takođe posebno naglasila, jeste da je zelenilo jedno od najprepoznatljivijih simbola grada Sombora. Nažalost obnova zelenila u gradu nije rađena decenijama, ali nakon dolaska na vlast SNS ozbiljno se pristupilo procesu obnove gradskog zelenila. Danas se u katastru zelenila grada vodi približno 18 hiljada stabala, od kojih su oko sedam i po hiljada bođoši. Kako je znatan broj ovih stabala negde već ušao u drugi vek svog života, gradski drvari bi se planski obnavljaju mladicama bođoša.

Mnogobrojne somborske ulice su pretvorene u duge zelene tunele, a grad je napokon dobio svoju mikro klimu. Tokom jeseni prošle godine određeno je sistemsko obnavljanje somborskog zelenila i bogaćenje zelenog fonda grada, što je svakako nastavljeno i u ovoj godini tokom sezone prolećne sadnje, a za to vreme posađeno je više od tri hiljade 800 različitih vrsta stabala, od bođoša, javora, bagrema, lipe i vrbe. Obnovljeni su i oformljeni potpuno novi drvoredi u brojnim somborskim ulicama, parkovima, dečijim igralištima, stadionima.

Zaštite prirode životne sredine je proces kojem se ozbiljno pristupilo zahvaljujući zdravoj i odgovornoj politici koju vodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Važno je da taj proces traje u kontinuitetu i da svi uložimo napore i menjamo odnos prema životnoj sredini u sopstvenom dvorištu i da ga vremenom upotpunjujemo i obogaćujemo najrazličitijim aktivnostima, što će za rezultat imati čistiju životnu sredinu, zdravije i bogatije i zadovoljnije društvo. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Kao što je koleginica Žarić Kovačević obrazložila u svom izlaganju, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdio je ovaj Predlog, a na osnovu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojim je utvrđeno da Komisiju čini pet članova koje na predlog nadležnog odbora bira Narodna skupština iz reda narodnih poslanika.

Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ima važan zadatak kada govorimo o funkcionisanju penalnog sistema. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija je utvrđeno da Komisija ima pravo pristupa Zavodu, podacima koji su od značaja, a takođe ima pravo da posećuje osuđena i pritvorena lica i da sa istima obavlja razgovore. Takođe, komisija ima pravo i da razgovara sa zaposlenima u kazneno-popravnim zavodima.

Ono što je takođe važan zadatak ove Komisije jeste da ona ima zadatak da sagledava status, položaj, tretman osuđenih i pritvorenih lisa, ostvarivanje njihovih prava i da predlaže mere koje se tiču unapređenja tih prava i zaštite.

Funkcionisanje kazneno-popravnih ustanova je važan aspekt celokupnog funkcionisanja jedne države. Upravo u tim ustanovama se nalaze lica koja su počinila različita krivična dela, za ista su sankcionisana i nalaze se na izdržavanju kazne zatvora.

Cilj sistema izvršenja krivičnih sankcija, odnosno procesa resocijalizacije jeste upravo taj da utičemo na smanjenje stope kriminala i prevenciju istog.

U skladu sa tim, vrlo je važno da procesi resocijalizacije i reintegracije budu uspešno realizovani i u skladu sa zakonskim odredbama.

Odgovorna i zdrava politika predsednika Aleksandra Vučića ogleda se i u efikasnosti delovanja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u preduzimanju epidemioloških mera i mera prevencije korona virusa. Veoma brzo su obezbeđene vakcine za lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, imunizacija je blagovremeno sprovedena u svim kazneno-popravnim zavodima. Uprava je pokazala jedinstven primer brige za osuđeničku populaciju od početka vakcinacije u Evropi na taj način što je i licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora omogućila dostupnim i ovaj vid zaštite od virusa Kovid – 19, koju mogućnost su imali i svi drugi građani Republike Srbije.

Imunizacija je u kazneno-popravnim ustanovama realizovana u koordinaciji sa nadležnim domovima zdravlja, te je svako osuđeno lice i pritvoreno lice koji su izrazili želju da se vakcinišu i primilo vakcinu.

Ono što je takođe značajno jeste da je među zaposlenima u sistemu izvršenja krivičnih sankcija bio dobar odziv, te je više od 40% zaposlenih koji su se prijavili za vakcinu vakcinisano, a najveći deo njih je i revakcinisan.

Upravo zahvaljujući odgovornom delovanju zaposlenih u penalnom sistemu, poštovanju epidemioloških mera i blagovremenoj imunizaciji lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, u kazneno-popravnim ustanovama nije došlo do širenja korona virusa.

Mere prevencije su počele da se realizuju i sprovode i pre početka proglašenja vanrednog stanja prošle godine. Intenzivno se radilo na očuvanju zdravlja, kako osuđenih i pritvorenih lica, tako i lica koja su zaposleni u kazneno-popravnim zavodima, što ukazuje na jedan odgovoran pristup ozbiljnoj pandemijskoj krizi koja nas je zadesila.

Sistem izvršenja krivičnih sankcija zahteva jedan kontinuiran rad u procesu poboljšanja uslova i načina funkcionisanja ovog sistema. Konstantna intenzivna izgradnja novih i rekonstrukcija starih paviljona u okviru kazneno-popravnih zavoda je nešto na čemu se kontinuirano radi.

Važno je istaći da Ministarstvo pravde, prateći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, godinama ulaže napore u poboljšanje uslova za boravak osuđenih i pritvorenih lica, a što je obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 23 za članstvo u EU koja se odnosi na pravosuđe i osnovna prava građana.

Takođe, intenzivno se radi i na poboljšanju kapaciteta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u oblasti alternativnih sankcija i postpenalne zaštite osuđenika.

Penalni sistem je jedan složeni sistem koji zahteva integrisan pristup u radu svih službi unutar penalnog sistema. Stoga u tome zaista vidim važnu ulogu delovanja komisije čije članove danas biramo. Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ima važnu ulogu u sagledavanju svih tih aspekata koji se tiču funkcionisanja kazneno-popravnih ustanova. Stoga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog odluke o izboru članova Komisije. Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog zakona o socijalnoj karti koji je od izuzetne važnosti za efikasnije funkcionisanje sistema socijalne zaštite, kao i centara za socijalni rad i drugih ustanova socijalne zaštite.

Posebnu pažnju pridajem ovom predlogu zakona, obzirom da sam svoje prvo radno iskustvo stekla upravo radeći u Centru za socijalni rad u Somboru, gde sam tokom svog višegodišnjeg radnog staža prošla kroz sve oblasti rada kojima se ova ustanova bavi.

U neposrednom radu sa različitim kategorijama socijalno ugroženih pojedinaca i porodica jasno sam uočila određene poteškoće koje su se nametale upravo zbog izostanka relevantnih podataka i evidencija o socijalno ugroženim licima.

Verujem da će zakon o socijalnoj karti predstavljati jedno adekvatno i efikasno rešenje za probleme sa kojima se susreću ustanove socijalne zaštite u radu sa socijalno ugroženim pojedincima i porodicama.

Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje baze socijalno-ekonomskog statusa svakog stanovnika Republike Srbije. Ona predstavlja jedinstvenu centralizovanu i povezanu evidenciju u oblasti socijalne zaštite. Ona je takođe zvaničan izvor podataka o socijalno ugroženim licima koji će biti obuhvaćeni ili su već obuhvaćeni nekim vidom socijalne zaštite.

Baza će svakako omogućiti jedan integrisan pristup u radu koji će značajno olakšati i ubrzati proces ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite za svakog korisnika.

Kada govorimo konkretno o socijalnoj karti, ona obuhvata sve relevantne podatke o pojedincu i sa njim povezanih lica i upravo na osnovu tih podataka se definiše socijalno-ekonomski status. Osnovni cilj toga jeste efikasnije, racionalnije i pravednije sprovođenje socijalne zaštite. Ostvarivanjem ovog cilja obezbeđuje se i proaktivnost u sprovođenju socijalne politike koja je bitan aspekt u funkcinisanju svake države i samog društva.

Ono što mi takođe u Predlogu ovog zakona predstavlja bitnu stavku jeste da će nadležno ministarstvo koristiti ovu bazu radi praćenja i proučavanja stanja i potreba korisnika za planiranje i razvoj sistema socijalne zaštite, za analizu uticaja donetih mera socijalne zaštite, kao i za preduzimanje odgovarajućih mera za prevenciju siromaštva i otklanjanja posledica socijalne isključenosti.

Oblast socijalne zaštite je široka. Delokrug poslova kojima se bave centri za socijalni rad je takođe širok i kompleksan. Stoga verujem u pozitivne efekte primene ovog zakona. Na ovaj način Vlada Republike Srbije prateći politiku predsednika Aleksandra Vučića upravo ukazuje da je svaki građanin ove države bitan član društva, bez obzira na socijalne različitosti.

Svaki ugroženi pojedinac ili porodica nikako ne treba da se oseća marginalizovano zbog toga što su se našli u stanju socijalnih potreba. Predlog ovog zakona je pre svega u interesu naših građana, ali će isto tako značajno uticati na efikasniji, brži i lakši rad zaposlenih u centrima za socijalni rad koji su nosioci poslova u oblasti socijalne zaštite.

Upravo to će i dovesti do efikasnijeg ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite za svakog građanina Republike Srbije. Sprečiće se zloupotreba i omogućiti racionalnija raspodela sredstava, što znači da će socijalnu pomoć dobijati oni korisnici kojima je ta pomoć zaista i potrebna.

Donošenjem zakona o socijalnoj karti postavlja se i pravni osnov za uspostavljanje informacionog sistema socijalna karta. Uvođenje ovog sistema se definiše i kao prioritet rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Ono što bih na samom kraju svog današnjeg izlaganja spomenula bih jedan primer iz sopstvene prakse radeći u okviru službe za materijalna davanja.

Naime, radi se o četvoročlanoj porodici sa dvoje odraslih ljudi i dvoje dece. Uvidom u podnetu dokumentaciju i terenskom posetom porodice, jasnom sam uočila i videla činjenice koje ne ukazuju na to da se porodica nalazi u stanju socijalne potrebe. Štaviše njihov životni standard je bio i više nego zadovoljavajući. Ista porodica je pokušala da prikrije svoj socijalno-ekonomski status.

Na osnovu svog stručnog nalaza i mišljenja doneto je odbijajuće rešenje centra za socijalni rad. Naravno, podnosilac zahteva se žalio na ovo rešenje. Upravo ovim zakonom smanjiće se broj žalbi na rešenja centra za socijalni rad. Primena socijalne karte će sprečiti zloupotrebe i mogućnost dovođenja u zabludu sistem socijalne zaštite. Na ovaj način sačuvaće se stručnost i integritet zaposlenih u centrima za socijalni rad. Zahvaljujem.