PETAR VESOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Prokuplju.

Po zanimanju je doktor medicine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslaniči mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi građani Republike Srbije.

Pandemija korona virusom je nešto što ni u najgorim snovima nismo mogli da očekujemo. Stiče se osećaj da se nalazimo u noćnoj mori koja nikako da prođe. Sve je veći broj pacijenata koji se javlja, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Treći talas tek uzima maha. Ispostavilo se da je on mnogo gori i u odnosu na prvi i u odnosu na drugi talas.

Sećamo se pre samo nekoliko meseci slike iz Kine kada je pandemija koronom počela, kada se nalazio veliki broj pacijenata na ulicama, u bolnicama i niko od nas nije mogao verovati da će se to desiti u Srbiji ili u Evropi. Dan za danom pandemija se pojavljivala i u Evropi, a na žalost pojavila se i u Srbiji. Imam osećaj da se nalazimo u ratu, s tim što protivnika ne vidimo, a prvim borbenim redovima se nalazimo svi mi zajedno, a posebno zdravstveni radnici.

Razgovarao sam sa brojnim kolegama, posebno onim starijim i to lekarima koji su dugo već u penziji i pitao sam ih da li su oni slučajno imali iskustva sa nekom ovakvom epidemijom, sa nekom ovakvom zaraznom bolešću? Verujte mi da je odgovor ne. Ni jedna bolest nema ovoliko različitih kliničkih slika, ovoliko različitih simptoma, ovoliko različitih komplikacija i na žalost smrtnih ishoda.

Verujte mi u trećem talasu imamo sve veći broj mladih ljudi. To su ljudi koji su do samo pre nekoliko dana trčali sa svojom decom, igrali se sa svojom decom. To su ljudi koji su bili sportisti, koji su aktivno živeli, a nakon nekoliko dana oni se javljaju lekaru gušeći se, ne mogu da načine nekoliko koraka da se ne zamore. To su ljudi koji kukaju od bolova, to su ljudi koje lomi temperatura i to su ljudi koji se javljaju lekaru. Kao što sam već rekao, pre samo nekoliko dana to su bile potpuno zdrave osobe.

Stičem utisak kada ljudi govore o koroni da je to neka imaginarna stvar koja se ne događa u Srbiji. Ali, verujte mi kada ne daj bože neko od vaše porodice ili neko od vaših bližnjih oboli, tek tada vidite koliko su posledice korone teške. Imamo stare ljude koji su na kiseoničnoj potpori, kojima dajemo kiseonik kako bi mogli da dišu. Svakog dana oni imaju progresiju i mi dodajemo sve veće i veće količine kiseonika, a njima nema poboljšanja. Ti ljudi vas gledaju u oči i pitaju – doktore da li ću ja da preživim, da li ću ja još jednom da vidim svoju unukicu koja je kod kuće? To su problemi, to su teška pitanja sa kojima se zdravstveni radnici u Srbiji svakodnevno susreću.

Zato je malo smešno kada čujem da neko kaže – korona je izmišljena, korona ne postoji. Pa ni jedan zdravstveni radnik nije toliko lud da osam meseci nosi skafander, da nosi masku, da se odvoji od svoje porodice, da ne vidi svoju decu, svoje bake, svoje najbliže, da njima ne bi preneo koronu. Verujte mi da pored velikog broja novoobolelih koje imamo svakog dana, a to je ogroman broj ljudi. Znate da u prvom i u drugom talasu nikada nismo imali dnevno po 5.000 novoobolelih. Ali, pored velikog broja novoobolelih koje svakodnevno lečimo imamo sve veći broj ljudi koji su u prvom i u drugom talasu preležali koronu i imaju antitela za kooronu, a sada imaju teške komplikacije korone. To su srčani udar, moždani udar, izliv u srčanoj kesi, u plućnoj maramici i drugim. To su teške komplikacije i veoma opasne komplikacije koje se mogu završiti smrtnim ishodom.

Pre nekoliko dana imao sam mladu osobu, sportistu koja se pripremala da ide košarku u inostranstvu i na jednom u toku treninga je osetila jake bolove u grudima. U prvom talasu je preležao koronu, uopšte nije ni osetio, a danas je to osoba mlada osoba od 20-ak godina koja se zamara i koja ima jake bolove u grudima, kome je morala da se radi punktacija, to jest izvlačenje tečnosti iz srčane maramice kako bi on mogao normalno da živi i kako bi mogao normalno da funkcioniše. Pred njim je jedna teška borba da se ponovo vrati svojim redovnim fizičkim aktivnostima i redovnom radu.

Bolest je teška ali mi moramo da se borimo. Smešno je kada čujem da neko kaže da Srbija nije spremno dočekala koronu. Da li je i jedna država u svetu spremno dočekala koronu? Da li je to možda Kina koja je velika država, a sećamo se slika kako je to bilo u Kini. Da li je to možda SAD? A sećamo se slika pacijenata koji su ležali na podu bolnice zato što nisu imali gde da se smeste. Da li je to možda Belgija koja je svoje najteže pacijente slala u Nemačku jer nije mogla da im pruži negu.

Ne želim da kažem da su to loši sistemi, ali želim da kažem da Srbija nije ni najrazvijenija, ni najbogatija država ali je veoma ozbiljno pristupila borbi protiv korone. Čim se korona javila u našoj državi preduzeli smo odgovorne mere. U Prokuplju gradu gde radim, u našoj bolnici odmah su formirane kovid ambulante u domu zdravlja i bolnici, odvojeni su kovid i nokovid pacijenti, otvoreno je odeljenje za kovid pacijente, nabavljena je sva oprema, pružena je sva pomoć pacijentima. Nabavljeni su respiratori, a svi se sećamo kako su govorili da su ti respiratori suvišni, da nam toliko neće trebati, a danas Srbija ovim zajmom koji ćemo izglasati nabavlja još nove količine respiratora koji su neophodni kako bi lečili pacijente.

Srbija u svakom trenutku imala je lekove po svim svetskim protokolima za lečenje korone. Kada je to bio hlorokin Srbija je nabavila materiju kako bi se hlorokin proizvodio. Kada je u Evropi bila nestašica alkohola, Srbija je krenula proizvodnji alkohola. Kada je Evropi nedostajalo skafandera i maski, Srbija je nabavila skafandere i maske. Srbija je spremno dočekala ovo, ali niko ovome nije mogao da se nada, jer ovako za ovu jednu pandemiju koja zahvata ceo svet vi morate da se pripremate godinama. Za vreme koje smo mi imali, mi smo se super spremili.

Moram da vas podsetim samo na period 2012. godine i pre kako je izgledalo zdravstvo. Pre samo nekoliko sednica narodni poslanik Jovanov nas je podsetio da je u Pančevu na ginekologiji golub uleteo pacijentkinji u sobu. Sećamo se oronulih zidova, sećamo se buđi, sećamo se kreveta na kojima su pacijenti ležali. Nakon 2012. godine mi ulažemo u zdravstvo. Pokrenuli smo obnovu svih domova zdravlja i bolnica. Pokrenuli smo ogromne i skupe projekte kao što Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, kao što je Tiršova klinika.

Prokuplje mesto iz koga ja potičem 80-ih godina je pokrenulo izgradnju jednog velikog zdravstvenog centra. Taj zdravstveni centar je ostao sam, ali uz podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, ministra zdravlja i velikim zalaganjem narodno poslanika Darka Laketića mi smo uspeli da ponovo pokrenemo izgradnju zdravstvenog centra, a naredne godine i u potpunosti završavamo jedan moderni, savremeni zdravstveni centar koji će se prostirati na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će ne samo Prokupčanima već i svim Topličanima pružiti najsavremeniju negu i pomoć u borbi protiv svih bolesti.

Korona će proći ali je najbitnije da mi ostanemo ljudi. Kažem da svako ima pravo da veruje ili da ne veruje u koronu, ali niko nema pravo da ugrožava živote drugih. Zato ja pozivam sve građane Srbije da je ovo period kada ne smemo da se delimo. Ovo je period kada treba da stojimo jedni uz druge i kada trebamo jedni drugima da pružamo podršku.

Molim vas ispred svih zdravstvenih radnika, molim vas da nosite maske, da se pridržavate mera, da vodite računa o sebi, ali još više da vodite računa o drugima. Vakcina je jedini način da pobedimo koronu, zato što će stvoriti kolektivi imunitet, ali dok vakcina ne dođe jedino što nam preostaje smo mi i naši zdravstveni radnici.

Molim vas da vodite računa o sebi i drugima i da nosite maske i pridržavate se mera. Verujte mi nije lako, osam meseci već nosim i skafander i masku i ja i moje kolege znojimo se i na plus 40 i na minus deset stepeni. Nije lako, ali znamo zašto to radimo. Zato vas molim, vi nam pomognite, a ja vam ispred svih zdravstvenih radnika obećavam da ćemo i dalje nastaviti 24 dnevno, dan i noć da se borimo za sve vas. Hvala puno.