PETAR VESOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Prokuplju.

Po zanimanju je doktor medicine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslaniči mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, cenjeni građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi sporazum kojim se u potpunosti uređuje rekonstrukcija i održavanje međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Za nas je to izuzetno važan zakon kojim ćemo osigurati da infrastruktura između dve države bude kvalitetna, da obezbedi brzi protok između dve države, protok roba i usluga, kao i protok svih građana.

Republika Srbija i Bosna i Hercegovina imaju izuzetno blisku privrednu i ekonomsku saradnju i kako bismo obezbedili jačanje između dve države, odnosno jačanje naših ekonomija i privrede infrastruktura nam je izuzetno značajna i izuzetno važna.

Važno je i napomenuti da u Bosni i Hercegovini živi preko 1,2 miliona naših sunarodnika, naše braće i sestre i privredna saradnja sa njima i jačanje ekonomskih veza su izuzetno značajni i izuzetno važni.

Srbija je danas lider u regionu. Imamo najbrže rastuću privredu, imamo najbrži rast BDP plata i penzija, ali smo svesni da ako želimo da nastavimo rast, ako želimo da nastavimo naš rast privrede i ekonomija moramo da se udružimo sa celim regionom.

Kao što je rekla moja koleginica Sanja Lakić, između država Balkana, ne računajući Republiku Srpsku, postoji jedno teško breme istorije koje nas često koči, ali ispred nas se nalaze naša deca i budućnost koju za njih moramo da gradimo, zato se istorije moramo sećati, a budućnost moramo da negujemo i da gradimo svi zajedno.

Srbija danas jeste najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope, ali Srbija je država koja pruža otvorenu ruku prijateljstva i pomirenja sa svim državama Balkana. Znate, kada imate neki problem u kući, prvi koji vam uvek priteknu u pomoć jesu vaše komšije. Mi međusobno jedni od drugih nemamo bližih. Kada su bili razorni zemljotresi u Hrvatskoj, prva je Srbija pritekla da pomogne. Kada su Makedoniji, BiH, Crnoj Gori bili potrebni respiratori, prva koja je pritekla u pomoć bila je Srbija. Mnogi to nisu očekivali, ali Srbija jeste pokazala humanost i solidarnost.

Tako se gradi budućnost, tako se gradi saradnja između svih država na Balkanu. To je ono što je najvažnije.

Srbija je dala konkretne mere. Mi nudimo otvorenu ruku, prijateljstvo i saradnju sa svima. Srbija je država koja danas ima najveće infrastrukturne projekte. Gradimo osam autoputeva, Srbija je premrežena brojnim saobraćajnicama.

Srbija je izgradila konekcija sa Hrvatskom, sa Bugarskom, sa BiH i sa drugim državama, a završavamo izgradnju sa Crnom Gorom. Na taj način snažnom infrastrukturom možemo da gradimo i „mali Šengen“, jednu veliku ideju malene Srbije o izgradnji zajedničkog, ekonomskog i privrednog regiona Balkana u kome ćemo moći da negujemo i da izgrađujemo našu ekonomiju, u kome ćemo biti konkurentni na tržištu Evrope i gde ćemo zajedno graditi budućnost kroz ekonomiju i privredu.

Srbija je država koja je jednom ozbiljnom diplomatijom i velikim prijateljstvom sa liderima celog sveta, a to je prijateljstvo našeg predsednika Aleksandra Vučića, uspela da za sve građane Srbije obezbedi dovoljno vakcina. Jedino u Srbiji građani mogu da odaberu vakcinu za koju oni misle da je najbolja i vakcinu za koju misle da će im obezbediti najbolji imunitet. Sve vakcine su dobre i sve vakcine daju imunitet. Lažu oni koji kažu da to nije tako.

Srbija je država koja ima dovoljno vakcina za sve građane, ali mi znamo da ako želimo da obezbedimo kolektivni imunitet, ako želimo da zaustavimo koronu, da to jedino možemo tako što će ceo region biti imunizovan. Zato smo mi i ponudili regionu vakcine. Dali smo BiH preko deset hiljada vakcina, Crnoj Gori i Makedoniji smo dali preko četiri hiljade vakcina pojedinačno svakoj državi. Ponudili smo vakcine svim državama regiona kako bi se njihovi zdravstveni radnici imunizovali i kako bi svi zdravstveni radnici regiona mogli da se bore za građane koji su oboleli od korone. To je ono značajno.

Srbija je jedina država u regionu, ali i celom svetu koja je otvorila svoje granice i koja je ponudila besplatnu vakcinaciju svim građanima Balkana, ali i celog sveta. Do sada su tu mogućnost prihvatili preko deset hiljada građana Balkana, a mogli smo da pročitamo u novinama pozitivna iskustva mnogobrojnih Italijana koji su došli da se vakcinišu i revakcinišu u Srbiji. Italijanska ambasada na svom zvaničnom sajtu danas ima uputstvo na koji način da se potpuno besplatno, preko e-vakcine prijavite i primite vakcinu koju želite.

Srbija je otvorena zato što želi da pomogne. Mi imamo dovoljan broj vakcina. Potpisali smo ugovor sa ruskim institutom kako bismo započeli proizvodnju Sputnjik vakcine. Potpisali smo ugovor sa „Sinofarmom“ kako bismo počeli da proizvodimo i kinesku vakcinu. Mi ćemo imati dovoljno vakcina za sve, ali želimo i da naš region i da ceo svet ima vakcine koje su toliko neophodne i koje mogu da im pomognu.

Srbija je danas ponosna što se vakcinisalo preko dva miliona i šesto hiljada stanovnika, a revakcinisalo preko milion i trista hiljada. Srbija postepeno gradi kolektivni imunitet kako bi mogli da pobedimo koronu.

Prosto mi je neverovatno nakon svega što smo videli, toliko smrti, toliko patnje, toliko obolelih, da i dan danas u Srbiji postoje oni ljudi koji ne veruju da korona postoji, koji ne veruju u vakcinu i koji ne veruju u naše zdravstvene radnike. Znate, zdravstveni radnici koji se nalaze u crvenoj zoni, tu provode i po 24 sata. Oni su u skafanderu četiri do šest sati, nose dve ili tri maske, a nekome je teško da stavi na svoje lice jednu masku. Nose rukavice, nose kaljače, preznojavaju se. Oni u tih četiri do šest sati ne mogu da jednu, ne mogu da piju, ne mogu da sednu da se odmore kako bi pružili pomoć onima koji su oboleli, vašim prijateljima, vašim članovima porodice, daju im vodu, daju im hranu, daju im lekove, pružaju im podršku kada je najpotrebnije.

Da li ste se zapitali nekada kako izgledaju moje kolege kada skinu skafander i masku? Kako izgledaju njihova lica? Koliko su iznurena? Koliko rana i koliko promene imaju? Ja želim da svi vide lica mojih kolega? Ovo su kolege iz Prokuplja koji rade u kovid zoni. Ovo je doktor Steva i doktorka Jelena, a to su mnogi drugi i doktorka Nena, doktorka Milena, doktor Dragan, doktor Stefan i mnogi drugi, ne samo lekari nego i medicinski tehničari, negovatelji i drugi koji se bore za sve građane Srbije. Ovo je rođak, nažalost, moje koleginice koja se nalazi "hajflou" respiratoru, on nosi "fulfejs" masku. Ovo je maska koja pokriva celo lice, koja obezbeđuje kiseonik pod visokom pritisku i velikom protoku. To je maska koji nosi 24 časa dnevno, čak 20 i više dana, kako bi izbegao respirator. Ovo nije najgore stanje u kojem se pacijent može naći. Da li mislite da on može da pobedi koronu bez hrabrih lekara, koji su ostavili svoje porodice i koji su svesno došli na prvu liniju fronta da se bore za sve građane Srbije i ako znaju da mogu da obole?

S druge strane, imamo nešto neverovatno. Savski trg i grupu ljudi koji se vesele, koji pevaju i igraju. Pitam se čemu se oni vesele? Čemu se raduju? Da li se raduju smrti preko 5.000 naših sugrađana? Da li se raduju preko 60 mojih kolega lekara, sestri, tehničara, koji su preminuli boreći se za njih, boreći se na prvoj liniji fronta? Čemu se oni raduju? Verujte mi, oni se ne raduju. Moje kolege i ja se ne radujemo, mi zajedno patimo i oplakujemo.

S jedne strane, imamo borce, sa druge strane, imamo nepromišljene ljude koji ne znaju šta rade. Zamislite kako se osećaju moje kolege kad nakon 12 ili 24 sata u zoni izađu izmoreni, željni svoje porodice, željni svojih prijatelja i vide nekolicinu ljudi koji se vesele, raduju i koji ne nose maske. Zamislite i zapitajte se kako se oni osećaju?

To nije najgore, nekima smeta snažna Srbija, smeta im vakcinacija, smeta im borba protiv kovida. Sećamo se svih laži da korona ne postoji, da je vakcina laž, da će nas čipovati, da ćemo postati poslušni i da ćemo ostati sterilni, da nećemo imati potomstvo i mnogo toga? Sećamo se da su govorili da se predsednik neće vakcinisati zato što on ne veruje u koronu, a danas je predsednik Republike vakcinisao. Vakcinisala se cela Vlada, vakcinisao sam se i ja mnoge moje kolege koje ovde sede. Svi verujemo u koronu i želimo da je pobedimo. Sada imaju neku novu ideju, da vakcina ne stvara antitela, pa rade neke testove gde to pokušavaju da potvrde, ali je problem što oni ne znaju osnovne stvari o imunitetu. Znate, kada se neko vakciniše "Sputnikom" ili "Fajzerom", njemu je bespotrebno da radi IGG obična antitela. Potrebno je da radite antitela na spajk protein, a rezultate koji su oni prikazali su u stvari ti lažni rezultati na obična antitela koji vakcinisani od „Fajzera“ i „Sputnika“ neće razviti.

Znate, da biste razumeli kako vakcina deluje i šta je imunitet mora da poznajete imunitet. Imunitet je toliko kompleksna stvar koja se sastoji iz 1.001 elementa i koja je, čak i studenti medicine, lekari teško razumeju. Znate, antitela se samo vrh ledenog brega, ona služe da kada virus uđe u ljudski organizam da se brzo vezuje za virus i da ne dozvole da on uđe u ćeliju, ali čak i mnogi ljudi koji su preležali koronu nemaju antitela i ona nisu jedini faktor koji će obezbediti, bezbednosti, sigurnost našem organizmu. Mnogo bitnije jeste pored tog humoralnog i celuralni odgovor, a to su b4, memorijski limfociti i natural kiler ćelije. Beli limfociti dugo godina pamte infekciju i kada virus sledeći put uđe u naš organizam oni će u roku od nekoliko sati početi da produkuju veliku količinu antitela, koji će vezati virus i izbaciti ga napolje pre nego što uđe u ćeliju, a čak i kada i virus uđe u ćeliju, mi imao nautral kiler ćelije, to su teške ubice koji će uništiti svaku ćeliju koja je zaražena i sprečiti da se virus proširi.

Vidite, da biste pričali o imunitetu, da biste pričali o vakcini, da biste pričali o koroni, morate prvo da pogledate u oči čoveka koji se bori za dah. Morate da pogledate u oči porodicu ljudi kada im saopštavate da im je otac, brat, prijatelj, preminuo od korone, a to nije lako. Lako je njima da se vesele, da pevaju, da igraju, kada se nisu susreli sa bolom koja porodica nosi nakon gubitka bližnjeg.

Verujte mi, kada kažem da moje kolege i ja danas ne slavimo, mi patimo, oplakujemo i žalimo svakog građanina Republike Srbije, svakog građanina sveta koji je preminuo od korone. Žalimo porodicu koja mora da živi sa gubitkom oca, majke, brata, sestre, deteta ili koga već. Žalimo svaku mladu i staru osobu koja je pobedila koronu, a koja se sada nosi sa teškim posledicama korone. Mi patimo, oplakujemo, ali se borimo. Borimo se godinu i po dana već i ne posustajemo, jer se uvek setimo da smo pobedili i Prvi i Drugi svetski rat, da smo pobedili nemaštinu, razaranje, bombardovanje, variolu i mnoge druge bolesti samo zato što smo bili zajedno i što smo se zajedno borili, i nećemo dozvoliti nekolicini da uništi i razori naše jedinstvo.

Ja vas zato sve pozivam da se vakcinišete, da se pridržavate mera. Želim da ponudim jedno veliko hvala svim mojim kolegama koji su danas, koji će biti i sutra, preksutra, dok god je to potrebno da se nalaze na prvoj liniji fronta i da se bore protiv korone. A oni koji ne veruju u koronu, koji ne nose masku, koji se vesele, koji pevaju, koji ne veruju da virus postoji, neka dođu u Kruševac, u Batajnicu, u Prokuplje, u Niš i neka odmene moje kolege barem na pola sata, njima će to puno značiti, a ti ljudi će možda osetiti bar šta je humanost, a ne laž. Hvala vam puno.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, cenjeni građani Republike Srbije, autoput Niš-Priština predstavlja jedan od veoma velikih i veoma značajnih infrastrukturnih projekata, ne samo za Prokuplje, već i za celu Toplicu. To je projekat koji će u Toplicu uneti novu energiju, koji će Toplici doneti nova radna mesta, privući strane investitore i učiniti da građani Toplice bolje žive i da mladi ostanu u našem rodnom kraju.

Velika greška prethodnih vlasti, odnosno decenijama unazad, jeste što Srbija nije imala jasnu ideju kako treba da izgleda infrastrukturna mreža u Srbiji. Gradili su se besmisleni putevi koji su se nisu jasno povezivali sa drugim putnim pravcima i koji su služili samo da se oni volšebno i svečano otvaraju i da neki ljudi ubiraju novčana sredstva od tih autoputeva.

Od 2012. godine Republika Srbija donosi jedan značajan plan, a to je plan mreže infrastrukturnih projekata koji su bitni za Republiku Srbiju. Značajni su zato što utiču na to da se cela Republika Srbija ravnomerno razvija, utiče na to da Srbija postane kredibilni partner svim stranim investitorima i omogućava da se Srbija povezuje ne samo unutar države, već i da se povezuje sa zemljama u regionu i sa svim putnim pravcima koji postoje u Evropi.

Autoput Niš-Priština je takav jedan putni pravac koji predstavlja produžetak transevropskog putnog pravca koji će Niš povezati sa Prokupljem, a Prokuplje će dalje povezati sa Kuršumlijom, Merdarem, Prištinom, Tiranom, ali i Dračom. Drač je izuzetno važna luka i omogućiće svim proizvođačima koji se nalaze u Nišu, Prokuplju i celoj Toplici da izađe na luke Jadrana, da brže, bolje i sigurnije transportuju svoje proizvode i da takve proizvode mogu da izvoze.

Znate, kada jedan investitor želi da ulaže u neku državu, neki kraj, on traži nekoliko važnih stvari, a to su, prvo, da postoji politička stabilnost u državi u koju ulažu, a Srbija jeste politički stabilna država, da ta država bude ekonomski i privredno stabilna, da ima stabilnu monetu, a Srbija ima stabilan kurs dinara, ima jaku i stabilnu privredu i treći veoma važan činilac jeste infrastruktura.

Prokuplje kao mali grad na jugu Srbije, kao i cela Toplica će autoputem Niš-Priština dobiti jednu veoma značajnu saobraćajnicu. Ona će investitorima moći da ponudi autoput kojim će transportovati robu. Grad Prokuplje sledeće godine završava industrijsku zonu sa svim neophodnim priključcima, tako da ćemo pored autoputa, jedne sigurnosti u transportu, svim investitorima ponuditi mesto na kome će moći da grade svoju fabriku i gde će imati sve neophodne priključke. Sama industrijska zona će imati izlaz na autoput. U toku prošle godine grad je uložio preko 200 miliona dinara u razvoj lokalne infrastrukturne mreže.

Ovaj autoput nije bitan i nije značajan samo za privredu. Kroz centar Prokuplja je prolazio magistralni put Niš-Priština, bio je jako opterećen, kako putničkim, tako i teretnim saobraćajem i bio je jako opasan za decu, ali i za sve građane i značajno je uticao na zagađenje.

Izgradnjom auto-puta mi ćemo dobiti obilaznicu koja će rasteretiti gradski saobraćaj, koja će omogućiti jednu zdraviju i sigurniju sredinu za sve građane Toplice, a sve građane povezati sa Srbijom i sa ostatkom Evrope.

Prokuplje i cela Toplica nisu samo kraj koji je privredno dobar za strane investitore, već smo i kraj koji ima bogatu kulturnu, istorijsku, koji je značajan kulturno i istorijski, u stvari da kažem.

Moram da vam napomenem da će Prokuplje ovim autoputem biti povezano i direktno sa Beogradom i vi ćete iz Beograda za nešto manje od 2,5 časova moći da obiđete u Prokuplju Jug Bogdanovu kulu i Jug Bogdanov grad, da obiđete jednu od najstarijih pravoslavnih crkava. Malo dalje ćete moći da obiđete neolitsko naselje u Pločniku i da se upoznate sa mestom gde je nastala moderna metalurgija. Ako nastavite malo dalje, vi ćete moći da prespavate i da odmorite u nekoj od prelepih banja u Kuršumliji, a to su: Kuršumlijska, Lukovska i Prolom banja.

Ovakav jedan autoput je značajan za celu Toplicu i on osigurava budućnost cele Toplice i celog našeg kraja.

Želim da napomenem da je ovaj autoput deo veće vizije. On je deo „malog šengena“, jedne vizije predsednika Republike koji želi da osigura mir i stabilnost celog Balkana, cele regije, jer samo zajedničkim interesom, zajedničkom borbom za ekonomiju i privredu mi možemo da gradimo sigurnost i budućnost za našu decu.

Iako nije sastavni deo današnjeg rada Skupštine, ja kao zdravstveni radnik i kao lekar prosto ne mogu da prećutim na neke naslove koji se javljaju na određenim portalima.

Nekoliko dana unazad vidim da neki kvazi stručnjaci govore da je naš zdravstveni sistem na kolenima, da se pravi razlika između mladih i starih pacijenata i da stare pacijente niko ne želi da pogleda.

Moja baka je nakon 25 dana teške i mukotrpne borbe sa Kovidom, a uz veliku pomoć i borbu svih naših zdravstvenih radnika, uspela Kovid da pobedi. Ispred nje je jedna teška borba da se u potpunosti oporavi, ali to je jasan pokazatelj da svi građani Srbije imaju podjednaku šansu da žive i da se leče, da ne postoji razlika između starih i mladih, da je to jedna laž koju neko želi da plasira.

Naš zdravstveni sistem nije na kolenima, svaki naš građanin dobija zdravstvenu pomoć, dobija negu i svaki građanin Srbije ima podršku koja mu je u ovim teškim trenucima i te kako potrebna. Hvala puno.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se na amandman koji je predložila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi na budžet Republike Srbije za 2021. godinu.

Moram prvo da kažem da mi je izuzetno drago da je budžet za 2021. godinu budžet kontinuiteta i budžet koji će nastaviti sve ono dobro što je urađeno u Republici Srbiji za vreme vladavine SNS.

Prosto je neverovatno da će Srbija u 2021. godini, pored ove ogromne Kovid krize i ogromne pandemije koja nije pogodila samo zdravstvo, već i privredu i ekonomiju imati dovoljno sredstava da nastavi ogromne infrastrukturne projekte, da nastavi dalje u ulaganje u privredu i ekonomiju i time značajno poveća BDP Republike Srbije, ali značajno i povećati i plate i penzije svim građanima Republike Srbije.

Samo odgovornom i stabilnom politikom mi smo danas u mogućnosti da imamo jedan stabilan budžet koji će i pored sve krize ostati stabilan i koji će sledeće godine verovatno imati i značajan suficit.

Ono što je važno napomenuti jeste da to nije bilo lako. Svaki pravi domaćin u Srbiji zna da prvo ako želi nešto dobro da učini za sebe i svoju porodicu, da mora prvo da u svom budžetu uštedi dovoljno sredstava, a zatim da ta sredstva ulaže.

Prethodne vlasti, a posebno vlasti od 2000. godine do 2012. godine to nisu uradile tako, već su se one preterano zaduživale i s vremenom postajale robovi tih zaduženja i ostavili su nam državu koja se nalazila na ivici, na jednom ambisu propasti,

Zato su bile neophodne ozbiljne mere koje je predvodio tada premijer, a sada predsednik Republike, Aleksandar Vučić, koji je načinio ozbiljne budžetske i ekonomske rezove i koji je uspeo da našu ekonomiju, našu privredu i naš budžet stabilizuje, a sada da predvodi i jedan veliki ekonomski privredni napredak Republike Srbije.

Kao mladom lekaru, posebno mi je drago da od 2014. godine Vlada Republike Srbije i cela država ima jedan ozbiljan plan za napredak i unapređenje našeg sistema zdravstva. Znate, od 2000. godine do 2012. godine sistem zdravstva je bio u potpunom rasulu. Mi smo imali zdravstvene ustanove koje nisu bile dobre, infrastrukturno nisu bile dobre za pacijente, nismo imali dovoljno lekova, nismo imali dovoljno opreme, a nismo imali dovoljno ni lekara ni medicinskih radnika i to je bio jedan ogroman problem.

Od 2014. godine kreće jedno ozbiljno ulaganje države u sistem zdravstva i jedno ozbiljno ulaganje u same zdravstvene ustanove i sve zdravstvene radnike koji rade na teritoriji Republike Srbije. To nije bilo lako, ali je bilo nešto što je neophodno i sada se pokazalo da je to ozbiljno ulaganje koje smo mi pokrenuli 2014. godine, dalo mogućnost da zdravstveni sistem Srbije opstane u ovako velikom problemu kao što je kovid kriza.

Nešto što bih voleo da napomenem, jeste da planom Republike Srbije za 2020, odnosno 2025. godinu Vlada Republike Srbije opredelila čak milijardu evra u sistem zdravstva, što je izuzetno važno. Prosto, ne postoji deo Srbije u kome Vlada Republike Srbije nije uložila u zdravstveni sistem, bilo da su to obnovljene neke ambulante, da li su obnovljena odeljenja ili cele bolnice ili smo počeli sa izgradnjom potpuno novih bolnica i zdravstvenih centara, kao što su Zdravstveni centar Niš, Zdravstveni centar Srbije, tj. KC Srbije, Tiršova klinika i mnoge druge.

Prokuplje, grad iz koga ja dolazim, 2021. godine u saradnji sa Vladom Republike Srbije završava jedan veliki zdravstveni centar koji se prostire na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će imati potpuno savremenu modernu opremu za dijagnostiku i lečenje bolesti, ne samo Prokupčana već i svih stanovnika Topličkog okruga. Na taj način ćemo mi Topličanima pružiti savremeni sistem zdravstva, ali ćemo i značajno rasteretiti Klinički centar Niš kao tercijalnu zdravstvenu ustanovu ka kojoj gravitiraju svi ovi pacijenti.

Ono što je jako bitno da svi shvatimo jeste da zdravstveni sistem ne čine samo zgrade, ne čine samo aparati, već da su najvažniji deo zdravstvenog sistema ljudi, zdravstveni radinici koji u tom sistemu rade. Problem zdravstva je nastao od 2000. godine do 2012. godine zato što mi nismo zapošljavali nove lekare, nismo zapošljavali nove medicinske sestre i time smo stvorili da u sistemu zdravstva postoji jedan veliki jaz između starih lekara koji treba da se penzionišu, to su specijalisti i mladih lekara koji još uvek nisu spremni da preuzmu njihov posao.

Znate, u sistemu zdravstva nije tako prosto zaposliti lekara i odmah mu dati da radi. Da biste imali jednog specijalistu koji je spreman da nastavi da radi i da se bori za pacijente potreban je jedan dugi vremenski period kako bi se on školovao. Prvo imate šest godina osnovnog obrazovanja, zatim pet ili šest godina specijalizacije, a kada lekar završi specijalizaciju on nije u potpunosti spreman da preuzme posao, već je potrebno da provede godinu ili dve godine uz starijeg i iskusnijeg kolegu od koga će još nešto naučiti i koji će mu se tu naći da ga posavetuje u svakoj nedoumici. To znači da bi ste vi imali jednog specijalistu u sistemu zdravstva neophodno je da prođu 12 do 14 godina i zato je u sistemu zdravstva neophodno i veoma značajno da imate jedan kontinuirani plan razvoja zdravstvenog sistema. Mi takav plan zdravstvenog sistema, odnosno razvoja zdravstvenog sistema imamo tek od 2012. godine.

Na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Ministarstva zdravlja naravno započeto je zapošljavanje najboljih studenata medicine. Mi svake godine zapošljavamo najbolje studente medicine. Ti studenti odmah dobiju posao za stalno, dobiju specijalizaciju, dobiju doktorske studije. I time se borimo da mlade, najbolje studente medicine zadržimo u Srbiji, da oni dobiju specijalizacije iz oblasti koje žele i da nastave da se bave naučno istraživačkim radom.

Pored studenata, svake godine se zapošljavaju najbolji učenici srednjih i viših škola. Samo u toku ove godine smo zaposlili skoro četiri hiljade mladih zdravstvenih radnika. To su svi oni zdravstveni radnici koji su danas nosioci borbe protiv kovid pandemije i bez tih mladih lekara, bez tih mladih medicinskih sestara i tehničara borba protiv kovida bi bila mnogo teža i verujte mi mnogo drugačija.

Bivše vlasti, odnosno ministri su troškove Ministarstva zdravlja, a posebno za vreme ministra Milosavljevića smanjivali tako što su značajno umanjivali plate i penzije, nisu zapošljavali nove lekare i zdravstvene radnike i štedeli su na sanitetskom materijalu, na iglama, špricevima, vatama i mnogim lekovima. Tada skoro da nijedan novi lek nije uveden u sistem zdravstva za lečenje teških bolesti ili nekih potpuno novi lekovi koji su jako skupi.

Jedan veliki problem u sistemu zdravstva nastao je kada su značajno smanjene plate vozačima koji rade u zdravstvenom sistemu, odnosno to su vozači koji rade u domovima zdravlja i bolnicama. Oni nisu shvatili koliko su vozači važni u sistemu zdravstva. Vozač nije samo čovek koji će prevesti pacijenta od tačke A do tačke B. U hitnoj pomoći, u urgentnoj medicini vozač je edukovan da pruži prvu pomoć, da pomogne ekipi u situacijama spašavanja, u saobraćajnim nesrećama kada postoje reanimacije ili bilo koja teška stanja.

Mi ispred Vlade Republike Srbije, odnosno SNS kada je došla na vlast značajno smo povećali plate, ne samo lekarima i medicinskim sestrama, već svim zaposlenim u sistemu zdravstva i drago mi je da će 2021. godina biti godina zdravstvenih radnika kada će se njihove plate i dalje uvećavati, što je jako važno ne samo za sistem zdravstva već i za sve građane Republike Srbije.

Želeo bih za sam kraj da napomenem dve stvari. Prvo su vakcine protiv korona virusa i prosto kao mlad lekar ne shvatam odakle odjednom, pogotovo ljudima iz opozicije i nekim njihovim saradnicima, tolika ideja da dižu prašinu protiv vakcina. Znate, vakcine su spasile civilizaciju. Najteže bolesti u svetu su spašene pravovremenom vakcinacijom.

Srbija je zemlja zajedno sa Institutom Torlak koja je izvozila vakcine u države trećeg sveta. Sada se pitam samo, odakle odjednom tolika potreba da se širi strah među građanima Republike Srbije kada je vakcina jedan idealni lek, jedan najbolji lek kojim mi možemo da sprečimo vakcinu. Najednom su bili počeli da šire priče da će Srbija prva primiti vakcinu za Kovid 19, da ćemo mi biti zamorčići na koje će se te vakcine testirati, a nekoliko dana nakon toga mi vidimo svetske vesti da prva država koja kreće vakcinaciju je Velika Britanija, a sada joj se pridružuje i Kanada i druge države. Da li to znači da su sada oni zamorčići za te vakcine ili da su to bile lažne vesti koje su oni probali da plasiraju, da uvedu jedan strah i paniku među građane i da umanje značaj zdravstvenog sistema Srbije, a svi vidimo koliko dobar zdravstveni sistem je važan za jednu državu.

Za sam kraj, što se tiče budžeta voleo bih da spomenem i grad Prokuplje. Grad Prokuplje je jedan od po meni najlepših gradova juga Srbije, grad koji od 2000. do 2012. godine je bio razoren pljačkaškim privatizacijama koje su bile na teritoriji cele Srbije. U Prokuplju su poslovale ogromne kompanije, među kojim su bile Fabrika obojenih metala „FOM“, poznata konditorska kompanija „Hisar“ i mnoge druge. Te kompanije su urušene i prodate, a novac je vršeno nestao. Hiljade građana Prokuplja su ostale bez posla i svakodnevno su morale da se bore za parče hleba za sebe i za svoju porodicu.

Danas se možemo pohvaliti da je Prokuplje mali industrijski centar, da u Prokuplju sledeće godine imamo nastavak velikih i veoma važnih investicija među kojima je rekonstrukcija gimnazije, izgradnja potpuno nove biblioteke, rekonstrukcija bioskopa, prevođenje male pijace i mnogi drugi projekti.

Najbitniji projekat koji će značiti ne samo Prokuplje, već i za celu Toplicu jeste autoput Niš – Priština. To je autoput koji će Prokuplje dovesti na jednu privrednu mapu Srbije, koja će omogućiti da Srbija postane jako konkurentna za privlačenje stranih i domaćih investicija jer će kompanije koje investiraju u Prokuplje biti direktno povećane na autoput koji spaja Toplicu sa Evropom i Toplicu sa lukama na Jadranu, što je jako korisno za izvoz proizvoda. To je jako važno.

Grad Prokuplje, kako bi odmah bio spreman za takvu jednu privrednu ekspanziju u našem kraju, počeo je izgradnju jedne savremene industrijske zone koja će imati sve neophodne priključke i koja će odmah biti spremna da se ponudi svim stranim investitorima. Zato vas, ministre, kao i celu Vladu, ja danas molim da nam pomognete da za tu industrijsku zonu čim bude spremna da nađemo investitore i da odmah investitori uđu u Prokuplje jer Prokuplje nije ključ samo za Prokupčane, već i za celu Toplicu. Zato je to jako važno.

Za sam kraj bih vas zamolio sve kao zdravstveni radnik ispred struke da se pridržavate mera, da nosite maske, da održavate distancu i da pomognete i meni i mojim kolegama da se izborimo sa koronom. Svakodnevno imamo ogroman broj obolelih. Naš zdravstveni sistem nije u rasulu kao što mnogi pokušavaju da to prikažu. Mi pacijente ne držimo na hodniku. Svi naši pacijenti imaju kiseonik. Imaju sve neophodne lekove. Svima koji su u bolničkom lečenju uključena je dvojna ili trojna antibiotska terapija. Uključeni su savremeni lekovi koji se primenjuju u celoj Evropi, ali je jako bitno da pridržavajući se mera mi smanjimo ukupan broj obolelih, da rasteretimo zdravstveni sistem i da spremni dočekamo vakcinaciju protiv kovida i time u potpunosti sprečimo dalju ekspanziju korona virusa i budemo spremni da se privredno uzdignemo čim korona stane.

U danu za glasanje ja ću u potpunosti podržati plan budžeta za 2021. godinu. Hvala puno.