PETAR VESOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Prokuplju.

Po zanimanju je doktor medicine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslaniči mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, cenjeni građani Republike Srbije, autoput Niš-Priština predstavlja jedan od veoma velikih i veoma značajnih infrastrukturnih projekata, ne samo za Prokuplje, već i za celu Toplicu. To je projekat koji će u Toplicu uneti novu energiju, koji će Toplici doneti nova radna mesta, privući strane investitore i učiniti da građani Toplice bolje žive i da mladi ostanu u našem rodnom kraju.

Velika greška prethodnih vlasti, odnosno decenijama unazad, jeste što Srbija nije imala jasnu ideju kako treba da izgleda infrastrukturna mreža u Srbiji. Gradili su se besmisleni putevi koji su se nisu jasno povezivali sa drugim putnim pravcima i koji su služili samo da se oni volšebno i svečano otvaraju i da neki ljudi ubiraju novčana sredstva od tih autoputeva.

Od 2012. godine Republika Srbija donosi jedan značajan plan, a to je plan mreže infrastrukturnih projekata koji su bitni za Republiku Srbiju. Značajni su zato što utiču na to da se cela Republika Srbija ravnomerno razvija, utiče na to da Srbija postane kredibilni partner svim stranim investitorima i omogućava da se Srbija povezuje ne samo unutar države, već i da se povezuje sa zemljama u regionu i sa svim putnim pravcima koji postoje u Evropi.

Autoput Niš-Priština je takav jedan putni pravac koji predstavlja produžetak transevropskog putnog pravca koji će Niš povezati sa Prokupljem, a Prokuplje će dalje povezati sa Kuršumlijom, Merdarem, Prištinom, Tiranom, ali i Dračom. Drač je izuzetno važna luka i omogućiće svim proizvođačima koji se nalaze u Nišu, Prokuplju i celoj Toplici da izađe na luke Jadrana, da brže, bolje i sigurnije transportuju svoje proizvode i da takve proizvode mogu da izvoze.

Znate, kada jedan investitor želi da ulaže u neku državu, neki kraj, on traži nekoliko važnih stvari, a to su, prvo, da postoji politička stabilnost u državi u koju ulažu, a Srbija jeste politički stabilna država, da ta država bude ekonomski i privredno stabilna, da ima stabilnu monetu, a Srbija ima stabilan kurs dinara, ima jaku i stabilnu privredu i treći veoma važan činilac jeste infrastruktura.

Prokuplje kao mali grad na jugu Srbije, kao i cela Toplica će autoputem Niš-Priština dobiti jednu veoma značajnu saobraćajnicu. Ona će investitorima moći da ponudi autoput kojim će transportovati robu. Grad Prokuplje sledeće godine završava industrijsku zonu sa svim neophodnim priključcima, tako da ćemo pored autoputa, jedne sigurnosti u transportu, svim investitorima ponuditi mesto na kome će moći da grade svoju fabriku i gde će imati sve neophodne priključke. Sama industrijska zona će imati izlaz na autoput. U toku prošle godine grad je uložio preko 200 miliona dinara u razvoj lokalne infrastrukturne mreže.

Ovaj autoput nije bitan i nije značajan samo za privredu. Kroz centar Prokuplja je prolazio magistralni put Niš-Priština, bio je jako opterećen, kako putničkim, tako i teretnim saobraćajem i bio je jako opasan za decu, ali i za sve građane i značajno je uticao na zagađenje.

Izgradnjom auto-puta mi ćemo dobiti obilaznicu koja će rasteretiti gradski saobraćaj, koja će omogućiti jednu zdraviju i sigurniju sredinu za sve građane Toplice, a sve građane povezati sa Srbijom i sa ostatkom Evrope.

Prokuplje i cela Toplica nisu samo kraj koji je privredno dobar za strane investitore, već smo i kraj koji ima bogatu kulturnu, istorijsku, koji je značajan kulturno i istorijski, u stvari da kažem.

Moram da vam napomenem da će Prokuplje ovim autoputem biti povezano i direktno sa Beogradom i vi ćete iz Beograda za nešto manje od 2,5 časova moći da obiđete u Prokuplju Jug Bogdanovu kulu i Jug Bogdanov grad, da obiđete jednu od najstarijih pravoslavnih crkava. Malo dalje ćete moći da obiđete neolitsko naselje u Pločniku i da se upoznate sa mestom gde je nastala moderna metalurgija. Ako nastavite malo dalje, vi ćete moći da prespavate i da odmorite u nekoj od prelepih banja u Kuršumliji, a to su: Kuršumlijska, Lukovska i Prolom banja.

Ovakav jedan autoput je značajan za celu Toplicu i on osigurava budućnost cele Toplice i celog našeg kraja.

Želim da napomenem da je ovaj autoput deo veće vizije. On je deo „malog šengena“, jedne vizije predsednika Republike koji želi da osigura mir i stabilnost celog Balkana, cele regije, jer samo zajedničkim interesom, zajedničkom borbom za ekonomiju i privredu mi možemo da gradimo sigurnost i budućnost za našu decu.

Iako nije sastavni deo današnjeg rada Skupštine, ja kao zdravstveni radnik i kao lekar prosto ne mogu da prećutim na neke naslove koji se javljaju na određenim portalima.

Nekoliko dana unazad vidim da neki kvazi stručnjaci govore da je naš zdravstveni sistem na kolenima, da se pravi razlika između mladih i starih pacijenata i da stare pacijente niko ne želi da pogleda.

Moja baka je nakon 25 dana teške i mukotrpne borbe sa Kovidom, a uz veliku pomoć i borbu svih naših zdravstvenih radnika, uspela Kovid da pobedi. Ispred nje je jedna teška borba da se u potpunosti oporavi, ali to je jasan pokazatelj da svi građani Srbije imaju podjednaku šansu da žive i da se leče, da ne postoji razlika između starih i mladih, da je to jedna laž koju neko želi da plasira.

Naš zdravstveni sistem nije na kolenima, svaki naš građanin dobija zdravstvenu pomoć, dobija negu i svaki građanin Srbije ima podršku koja mu je u ovim teškim trenucima i te kako potrebna. Hvala puno.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se na amandman koji je predložila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi na budžet Republike Srbije za 2021. godinu.

Moram prvo da kažem da mi je izuzetno drago da je budžet za 2021. godinu budžet kontinuiteta i budžet koji će nastaviti sve ono dobro što je urađeno u Republici Srbiji za vreme vladavine SNS.

Prosto je neverovatno da će Srbija u 2021. godini, pored ove ogromne Kovid krize i ogromne pandemije koja nije pogodila samo zdravstvo, već i privredu i ekonomiju imati dovoljno sredstava da nastavi ogromne infrastrukturne projekte, da nastavi dalje u ulaganje u privredu i ekonomiju i time značajno poveća BDP Republike Srbije, ali značajno i povećati i plate i penzije svim građanima Republike Srbije.

Samo odgovornom i stabilnom politikom mi smo danas u mogućnosti da imamo jedan stabilan budžet koji će i pored sve krize ostati stabilan i koji će sledeće godine verovatno imati i značajan suficit.

Ono što je važno napomenuti jeste da to nije bilo lako. Svaki pravi domaćin u Srbiji zna da prvo ako želi nešto dobro da učini za sebe i svoju porodicu, da mora prvo da u svom budžetu uštedi dovoljno sredstava, a zatim da ta sredstva ulaže.

Prethodne vlasti, a posebno vlasti od 2000. godine do 2012. godine to nisu uradile tako, već su se one preterano zaduživale i s vremenom postajale robovi tih zaduženja i ostavili su nam državu koja se nalazila na ivici, na jednom ambisu propasti,

Zato su bile neophodne ozbiljne mere koje je predvodio tada premijer, a sada predsednik Republike, Aleksandar Vučić, koji je načinio ozbiljne budžetske i ekonomske rezove i koji je uspeo da našu ekonomiju, našu privredu i naš budžet stabilizuje, a sada da predvodi i jedan veliki ekonomski privredni napredak Republike Srbije.

Kao mladom lekaru, posebno mi je drago da od 2014. godine Vlada Republike Srbije i cela država ima jedan ozbiljan plan za napredak i unapređenje našeg sistema zdravstva. Znate, od 2000. godine do 2012. godine sistem zdravstva je bio u potpunom rasulu. Mi smo imali zdravstvene ustanove koje nisu bile dobre, infrastrukturno nisu bile dobre za pacijente, nismo imali dovoljno lekova, nismo imali dovoljno opreme, a nismo imali dovoljno ni lekara ni medicinskih radnika i to je bio jedan ogroman problem.

Od 2014. godine kreće jedno ozbiljno ulaganje države u sistem zdravstva i jedno ozbiljno ulaganje u same zdravstvene ustanove i sve zdravstvene radnike koji rade na teritoriji Republike Srbije. To nije bilo lako, ali je bilo nešto što je neophodno i sada se pokazalo da je to ozbiljno ulaganje koje smo mi pokrenuli 2014. godine, dalo mogućnost da zdravstveni sistem Srbije opstane u ovako velikom problemu kao što je kovid kriza.

Nešto što bih voleo da napomenem, jeste da planom Republike Srbije za 2020, odnosno 2025. godinu Vlada Republike Srbije opredelila čak milijardu evra u sistem zdravstva, što je izuzetno važno. Prosto, ne postoji deo Srbije u kome Vlada Republike Srbije nije uložila u zdravstveni sistem, bilo da su to obnovljene neke ambulante, da li su obnovljena odeljenja ili cele bolnice ili smo počeli sa izgradnjom potpuno novih bolnica i zdravstvenih centara, kao što su Zdravstveni centar Niš, Zdravstveni centar Srbije, tj. KC Srbije, Tiršova klinika i mnoge druge.

Prokuplje, grad iz koga ja dolazim, 2021. godine u saradnji sa Vladom Republike Srbije završava jedan veliki zdravstveni centar koji se prostire na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će imati potpuno savremenu modernu opremu za dijagnostiku i lečenje bolesti, ne samo Prokupčana već i svih stanovnika Topličkog okruga. Na taj način ćemo mi Topličanima pružiti savremeni sistem zdravstva, ali ćemo i značajno rasteretiti Klinički centar Niš kao tercijalnu zdravstvenu ustanovu ka kojoj gravitiraju svi ovi pacijenti.

Ono što je jako bitno da svi shvatimo jeste da zdravstveni sistem ne čine samo zgrade, ne čine samo aparati, već da su najvažniji deo zdravstvenog sistema ljudi, zdravstveni radinici koji u tom sistemu rade. Problem zdravstva je nastao od 2000. godine do 2012. godine zato što mi nismo zapošljavali nove lekare, nismo zapošljavali nove medicinske sestre i time smo stvorili da u sistemu zdravstva postoji jedan veliki jaz između starih lekara koji treba da se penzionišu, to su specijalisti i mladih lekara koji još uvek nisu spremni da preuzmu njihov posao.

Znate, u sistemu zdravstva nije tako prosto zaposliti lekara i odmah mu dati da radi. Da biste imali jednog specijalistu koji je spreman da nastavi da radi i da se bori za pacijente potreban je jedan dugi vremenski period kako bi se on školovao. Prvo imate šest godina osnovnog obrazovanja, zatim pet ili šest godina specijalizacije, a kada lekar završi specijalizaciju on nije u potpunosti spreman da preuzme posao, već je potrebno da provede godinu ili dve godine uz starijeg i iskusnijeg kolegu od koga će još nešto naučiti i koji će mu se tu naći da ga posavetuje u svakoj nedoumici. To znači da bi ste vi imali jednog specijalistu u sistemu zdravstva neophodno je da prođu 12 do 14 godina i zato je u sistemu zdravstva neophodno i veoma značajno da imate jedan kontinuirani plan razvoja zdravstvenog sistema. Mi takav plan zdravstvenog sistema, odnosno razvoja zdravstvenog sistema imamo tek od 2012. godine.

Na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Ministarstva zdravlja naravno započeto je zapošljavanje najboljih studenata medicine. Mi svake godine zapošljavamo najbolje studente medicine. Ti studenti odmah dobiju posao za stalno, dobiju specijalizaciju, dobiju doktorske studije. I time se borimo da mlade, najbolje studente medicine zadržimo u Srbiji, da oni dobiju specijalizacije iz oblasti koje žele i da nastave da se bave naučno istraživačkim radom.

Pored studenata, svake godine se zapošljavaju najbolji učenici srednjih i viših škola. Samo u toku ove godine smo zaposlili skoro četiri hiljade mladih zdravstvenih radnika. To su svi oni zdravstveni radnici koji su danas nosioci borbe protiv kovid pandemije i bez tih mladih lekara, bez tih mladih medicinskih sestara i tehničara borba protiv kovida bi bila mnogo teža i verujte mi mnogo drugačija.

Bivše vlasti, odnosno ministri su troškove Ministarstva zdravlja, a posebno za vreme ministra Milosavljevića smanjivali tako što su značajno umanjivali plate i penzije, nisu zapošljavali nove lekare i zdravstvene radnike i štedeli su na sanitetskom materijalu, na iglama, špricevima, vatama i mnogim lekovima. Tada skoro da nijedan novi lek nije uveden u sistem zdravstva za lečenje teških bolesti ili nekih potpuno novi lekovi koji su jako skupi.

Jedan veliki problem u sistemu zdravstva nastao je kada su značajno smanjene plate vozačima koji rade u zdravstvenom sistemu, odnosno to su vozači koji rade u domovima zdravlja i bolnicama. Oni nisu shvatili koliko su vozači važni u sistemu zdravstva. Vozač nije samo čovek koji će prevesti pacijenta od tačke A do tačke B. U hitnoj pomoći, u urgentnoj medicini vozač je edukovan da pruži prvu pomoć, da pomogne ekipi u situacijama spašavanja, u saobraćajnim nesrećama kada postoje reanimacije ili bilo koja teška stanja.

Mi ispred Vlade Republike Srbije, odnosno SNS kada je došla na vlast značajno smo povećali plate, ne samo lekarima i medicinskim sestrama, već svim zaposlenim u sistemu zdravstva i drago mi je da će 2021. godina biti godina zdravstvenih radnika kada će se njihove plate i dalje uvećavati, što je jako važno ne samo za sistem zdravstva već i za sve građane Republike Srbije.

Želeo bih za sam kraj da napomenem dve stvari. Prvo su vakcine protiv korona virusa i prosto kao mlad lekar ne shvatam odakle odjednom, pogotovo ljudima iz opozicije i nekim njihovim saradnicima, tolika ideja da dižu prašinu protiv vakcina. Znate, vakcine su spasile civilizaciju. Najteže bolesti u svetu su spašene pravovremenom vakcinacijom.

Srbija je zemlja zajedno sa Institutom Torlak koja je izvozila vakcine u države trećeg sveta. Sada se pitam samo, odakle odjednom tolika potreba da se širi strah među građanima Republike Srbije kada je vakcina jedan idealni lek, jedan najbolji lek kojim mi možemo da sprečimo vakcinu. Najednom su bili počeli da šire priče da će Srbija prva primiti vakcinu za Kovid 19, da ćemo mi biti zamorčići na koje će se te vakcine testirati, a nekoliko dana nakon toga mi vidimo svetske vesti da prva država koja kreće vakcinaciju je Velika Britanija, a sada joj se pridružuje i Kanada i druge države. Da li to znači da su sada oni zamorčići za te vakcine ili da su to bile lažne vesti koje su oni probali da plasiraju, da uvedu jedan strah i paniku među građane i da umanje značaj zdravstvenog sistema Srbije, a svi vidimo koliko dobar zdravstveni sistem je važan za jednu državu.

Za sam kraj, što se tiče budžeta voleo bih da spomenem i grad Prokuplje. Grad Prokuplje je jedan od po meni najlepših gradova juga Srbije, grad koji od 2000. do 2012. godine je bio razoren pljačkaškim privatizacijama koje su bile na teritoriji cele Srbije. U Prokuplju su poslovale ogromne kompanije, među kojim su bile Fabrika obojenih metala „FOM“, poznata konditorska kompanija „Hisar“ i mnoge druge. Te kompanije su urušene i prodate, a novac je vršeno nestao. Hiljade građana Prokuplja su ostale bez posla i svakodnevno su morale da se bore za parče hleba za sebe i za svoju porodicu.

Danas se možemo pohvaliti da je Prokuplje mali industrijski centar, da u Prokuplju sledeće godine imamo nastavak velikih i veoma važnih investicija među kojima je rekonstrukcija gimnazije, izgradnja potpuno nove biblioteke, rekonstrukcija bioskopa, prevođenje male pijace i mnogi drugi projekti.

Najbitniji projekat koji će značiti ne samo Prokuplje, već i za celu Toplicu jeste autoput Niš – Priština. To je autoput koji će Prokuplje dovesti na jednu privrednu mapu Srbije, koja će omogućiti da Srbija postane jako konkurentna za privlačenje stranih i domaćih investicija jer će kompanije koje investiraju u Prokuplje biti direktno povećane na autoput koji spaja Toplicu sa Evropom i Toplicu sa lukama na Jadranu, što je jako korisno za izvoz proizvoda. To je jako važno.

Grad Prokuplje, kako bi odmah bio spreman za takvu jednu privrednu ekspanziju u našem kraju, počeo je izgradnju jedne savremene industrijske zone koja će imati sve neophodne priključke i koja će odmah biti spremna da se ponudi svim stranim investitorima. Zato vas, ministre, kao i celu Vladu, ja danas molim da nam pomognete da za tu industrijsku zonu čim bude spremna da nađemo investitore i da odmah investitori uđu u Prokuplje jer Prokuplje nije ključ samo za Prokupčane, već i za celu Toplicu. Zato je to jako važno.

Za sam kraj bih vas zamolio sve kao zdravstveni radnik ispred struke da se pridržavate mera, da nosite maske, da održavate distancu i da pomognete i meni i mojim kolegama da se izborimo sa koronom. Svakodnevno imamo ogroman broj obolelih. Naš zdravstveni sistem nije u rasulu kao što mnogi pokušavaju da to prikažu. Mi pacijente ne držimo na hodniku. Svi naši pacijenti imaju kiseonik. Imaju sve neophodne lekove. Svima koji su u bolničkom lečenju uključena je dvojna ili trojna antibiotska terapija. Uključeni su savremeni lekovi koji se primenjuju u celoj Evropi, ali je jako bitno da pridržavajući se mera mi smanjimo ukupan broj obolelih, da rasteretimo zdravstveni sistem i da spremni dočekamo vakcinaciju protiv kovida i time u potpunosti sprečimo dalju ekspanziju korona virusa i budemo spremni da se privredno uzdignemo čim korona stane.

U danu za glasanje ja ću u potpunosti podržati plan budžeta za 2021. godinu. Hvala puno.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi građani Republike Srbije.

Pandemija korona virusom je nešto što ni u najgorim snovima nismo mogli da očekujemo. Stiče se osećaj da se nalazimo u noćnoj mori koja nikako da prođe. Sve je veći broj pacijenata koji se javlja, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Treći talas tek uzima maha. Ispostavilo se da je on mnogo gori i u odnosu na prvi i u odnosu na drugi talas.

Sećamo se pre samo nekoliko meseci slike iz Kine kada je pandemija koronom počela, kada se nalazio veliki broj pacijenata na ulicama, u bolnicama i niko od nas nije mogao verovati da će se to desiti u Srbiji ili u Evropi. Dan za danom pandemija se pojavljivala i u Evropi, a na žalost pojavila se i u Srbiji. Imam osećaj da se nalazimo u ratu, s tim što protivnika ne vidimo, a prvim borbenim redovima se nalazimo svi mi zajedno, a posebno zdravstveni radnici.

Razgovarao sam sa brojnim kolegama, posebno onim starijim i to lekarima koji su dugo već u penziji i pitao sam ih da li su oni slučajno imali iskustva sa nekom ovakvom epidemijom, sa nekom ovakvom zaraznom bolešću? Verujte mi da je odgovor ne. Ni jedna bolest nema ovoliko različitih kliničkih slika, ovoliko različitih simptoma, ovoliko različitih komplikacija i na žalost smrtnih ishoda.

Verujte mi u trećem talasu imamo sve veći broj mladih ljudi. To su ljudi koji su do samo pre nekoliko dana trčali sa svojom decom, igrali se sa svojom decom. To su ljudi koji su bili sportisti, koji su aktivno živeli, a nakon nekoliko dana oni se javljaju lekaru gušeći se, ne mogu da načine nekoliko koraka da se ne zamore. To su ljudi koji kukaju od bolova, to su ljudi koje lomi temperatura i to su ljudi koji se javljaju lekaru. Kao što sam već rekao, pre samo nekoliko dana to su bile potpuno zdrave osobe.

Stičem utisak kada ljudi govore o koroni da je to neka imaginarna stvar koja se ne događa u Srbiji. Ali, verujte mi kada ne daj bože neko od vaše porodice ili neko od vaših bližnjih oboli, tek tada vidite koliko su posledice korone teške. Imamo stare ljude koji su na kiseoničnoj potpori, kojima dajemo kiseonik kako bi mogli da dišu. Svakog dana oni imaju progresiju i mi dodajemo sve veće i veće količine kiseonika, a njima nema poboljšanja. Ti ljudi vas gledaju u oči i pitaju – doktore da li ću ja da preživim, da li ću ja još jednom da vidim svoju unukicu koja je kod kuće? To su problemi, to su teška pitanja sa kojima se zdravstveni radnici u Srbiji svakodnevno susreću.

Zato je malo smešno kada čujem da neko kaže – korona je izmišljena, korona ne postoji. Pa ni jedan zdravstveni radnik nije toliko lud da osam meseci nosi skafander, da nosi masku, da se odvoji od svoje porodice, da ne vidi svoju decu, svoje bake, svoje najbliže, da njima ne bi preneo koronu. Verujte mi da pored velikog broja novoobolelih koje imamo svakog dana, a to je ogroman broj ljudi. Znate da u prvom i u drugom talasu nikada nismo imali dnevno po 5.000 novoobolelih. Ali, pored velikog broja novoobolelih koje svakodnevno lečimo imamo sve veći broj ljudi koji su u prvom i u drugom talasu preležali koronu i imaju antitela za kooronu, a sada imaju teške komplikacije korone. To su srčani udar, moždani udar, izliv u srčanoj kesi, u plućnoj maramici i drugim. To su teške komplikacije i veoma opasne komplikacije koje se mogu završiti smrtnim ishodom.

Pre nekoliko dana imao sam mladu osobu, sportistu koja se pripremala da ide košarku u inostranstvu i na jednom u toku treninga je osetila jake bolove u grudima. U prvom talasu je preležao koronu, uopšte nije ni osetio, a danas je to osoba mlada osoba od 20-ak godina koja se zamara i koja ima jake bolove u grudima, kome je morala da se radi punktacija, to jest izvlačenje tečnosti iz srčane maramice kako bi on mogao normalno da živi i kako bi mogao normalno da funkcioniše. Pred njim je jedna teška borba da se ponovo vrati svojim redovnim fizičkim aktivnostima i redovnom radu.

Bolest je teška ali mi moramo da se borimo. Smešno je kada čujem da neko kaže da Srbija nije spremno dočekala koronu. Da li je i jedna država u svetu spremno dočekala koronu? Da li je to možda Kina koja je velika država, a sećamo se slika kako je to bilo u Kini. Da li je to možda SAD? A sećamo se slika pacijenata koji su ležali na podu bolnice zato što nisu imali gde da se smeste. Da li je to možda Belgija koja je svoje najteže pacijente slala u Nemačku jer nije mogla da im pruži negu.

Ne želim da kažem da su to loši sistemi, ali želim da kažem da Srbija nije ni najrazvijenija, ni najbogatija država ali je veoma ozbiljno pristupila borbi protiv korone. Čim se korona javila u našoj državi preduzeli smo odgovorne mere. U Prokuplju gradu gde radim, u našoj bolnici odmah su formirane kovid ambulante u domu zdravlja i bolnici, odvojeni su kovid i nokovid pacijenti, otvoreno je odeljenje za kovid pacijente, nabavljena je sva oprema, pružena je sva pomoć pacijentima. Nabavljeni su respiratori, a svi se sećamo kako su govorili da su ti respiratori suvišni, da nam toliko neće trebati, a danas Srbija ovim zajmom koji ćemo izglasati nabavlja još nove količine respiratora koji su neophodni kako bi lečili pacijente.

Srbija u svakom trenutku imala je lekove po svim svetskim protokolima za lečenje korone. Kada je to bio hlorokin Srbija je nabavila materiju kako bi se hlorokin proizvodio. Kada je u Evropi bila nestašica alkohola, Srbija je krenula proizvodnji alkohola. Kada je Evropi nedostajalo skafandera i maski, Srbija je nabavila skafandere i maske. Srbija je spremno dočekala ovo, ali niko ovome nije mogao da se nada, jer ovako za ovu jednu pandemiju koja zahvata ceo svet vi morate da se pripremate godinama. Za vreme koje smo mi imali, mi smo se super spremili.

Moram da vas podsetim samo na period 2012. godine i pre kako je izgledalo zdravstvo. Pre samo nekoliko sednica narodni poslanik Jovanov nas je podsetio da je u Pančevu na ginekologiji golub uleteo pacijentkinji u sobu. Sećamo se oronulih zidova, sećamo se buđi, sećamo se kreveta na kojima su pacijenti ležali. Nakon 2012. godine mi ulažemo u zdravstvo. Pokrenuli smo obnovu svih domova zdravlja i bolnica. Pokrenuli smo ogromne i skupe projekte kao što Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, kao što je Tiršova klinika.

Prokuplje mesto iz koga ja potičem 80-ih godina je pokrenulo izgradnju jednog velikog zdravstvenog centra. Taj zdravstveni centar je ostao sam, ali uz podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, ministra zdravlja i velikim zalaganjem narodno poslanika Darka Laketića mi smo uspeli da ponovo pokrenemo izgradnju zdravstvenog centra, a naredne godine i u potpunosti završavamo jedan moderni, savremeni zdravstveni centar koji će se prostirati na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će ne samo Prokupčanima već i svim Topličanima pružiti najsavremeniju negu i pomoć u borbi protiv svih bolesti.

Korona će proći ali je najbitnije da mi ostanemo ljudi. Kažem da svako ima pravo da veruje ili da ne veruje u koronu, ali niko nema pravo da ugrožava živote drugih. Zato ja pozivam sve građane Srbije da je ovo period kada ne smemo da se delimo. Ovo je period kada treba da stojimo jedni uz druge i kada trebamo jedni drugima da pružamo podršku.

Molim vas ispred svih zdravstvenih radnika, molim vas da nosite maske, da se pridržavate mera, da vodite računa o sebi, ali još više da vodite računa o drugima. Vakcina je jedini način da pobedimo koronu, zato što će stvoriti kolektivi imunitet, ali dok vakcina ne dođe jedino što nam preostaje smo mi i naši zdravstveni radnici.

Molim vas da vodite računa o sebi i drugima i da nosite maske i pridržavate se mera. Verujte mi nije lako, osam meseci već nosim i skafander i masku i ja i moje kolege znojimo se i na plus 40 i na minus deset stepeni. Nije lako, ali znamo zašto to radimo. Zato vas molim, vi nam pomognite, a ja vam ispred svih zdravstvenih radnika obećavam da ćemo i dalje nastaviti 24 dnevno, dan i noć da se borimo za sve vas. Hvala puno.