Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege, delatnost muzeja do sada je uređivana Zakonom o kulturnim dobrima koji je donet 1994. godine, a kojim se uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara. Upravo zato je jako važno da se istakne da je ovo prvi put da se donosi zakon koji se bavi isključivo muzejskom delatnošću, a što pokazuje da i sama država prepoznaje izuzetno važnu ulogu muzeja u društvu u očuvanju kulture, tradicije, identiteta i identiteta uopšte. Istovremeno kreiranjem ovog zakona Srbija se približava svetskoj praksi koja prepoznaje zasebne zakone u muzejskoj delatnosti.

Profesionalnost u pristupanju kreiranja ovog zakona očigledan je kod Ministarstva kulture Republike Srbije jer za potrebe izrade formiranja zakona, izrade zakona, formirana je Radna grupa sastavljena od najistaknutijih stručnjaka muzejske delatnosti u Republici Srbiji ali i stručnih savetnika iz samog ministarstva. Transparentnost u radu u izradi ovog zakona evidentna je i u činjenici da i cela muzejska zajednica Srbije upoznata sa izradom zakona preko stručnih udruženja, te da su svi komentari i eventualne zamerke mogli da se upute preko istih udruženja, a takođe i kroz tri realizovane javne rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

Na ovaj način stručna zajednica imala je priliku da direktno svojim predlozima učestvuje u dopuni i učini ga još boljim i korisnijim za struku. Osnovni cilj je da se ovim zakonom sistemski uredi muzejska oblast kroz jačanje muzejskih ustanova i prilagođavanje evropskoj praksi, uvođenjem najsavremenijih standarda i uspostavljanje mreže muzeja, a koje će voditi ka unapređenju celokupne struke.

U skladu sa ciljem ovaj zakon upotpunosti uređuje sistem zaštite i korišćenja muzejske građe, vođenja dokumentacije, uslove i način osnivanja muzeja i njihovog redovnog rada. Suštinska delatnost muzeja sada je jasno definisana i uređena a ona i jeste sprovođena u većini slučajeva ali tek sa ovim zakonom dosadašnja praksa je jasno ustanovljena.

Sama definicija uslova za osnivanje muzeja i njihov rad osim muzejima značajno će olakšati rad i lokalnim samoupravama. Na ovaj način i same lokalne samouprave biće direktno upoznate sa svim obavezama muzeja ali što je još važnije i sa njihovim obavezama kao osnivača. Zakon će olakšati komunikaciju i saradnju između muzeja i njihovih osnivača.

Osim osnovnim pitanja redovnog rada muzeja novina u zakonu je osnivanje Muzejskog saveta Srbije kao svojevrsnog mesta između muzeja povezanih u mreži i nadležnih institucija. Ministarstvo kulture će na ovaj način biti redovno, istinski i blagovremeno informisano o svim pitanjima i problemima sa kojima se suočavaju muzeji i biće u mogućnosti da im pomogne u rešavanju istih. Kako se navodi u samom zakonu Muzejski savet biće osnovan u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu, kao stručno savetodavno telo za obavljanje poslova od interesa za muzejsku delatnost uopšte.

U cilju što bolje rada muzejskog saveta zakonom se uređuju i osnivanje mreže muzeja kojim će i sami muzeji među sobom više komunicirati i razmenjivati iskustva i prakse.

Dodatno, i ne manje važno, je prepoznavanje privatnih muzeja i njihovo usklađivanje sa redovnom muzejskom praksom i konačno definisanje galerija kao specijalizovanih muzeja.

Takođe, inicijativa za izmenu naziva dosadašnjeg Narodnog muzeja u Beogradu u Narodni muzej Srbije i pozicioniranje ovog muzeja kao centralnog, a pored njega jasno ustanovljavanje nekoliko muzeja kao matičnih za različite oblasti.

Zatim, pitanje od suštinskog značaja svakako je digitalizacija, u ovom slučaju digitalizacija nasleđa i zato čini poseban deo zakona ističući neophodnost digitalizacije kojim se obezbeđuje dostupnost muzejske građe.

Jedinstveni zaključak koji može da se izvede je da zakon sveobuhvatan i što je po meni još važnije nije samo prepisan od već postojećih u evropskim i svetskim praksama, nego je pažljivo napisan tako da odgovara sadašnjim uslovima i mogućnostima, odnosno da u potpunosti izvodljiv i primenjiv.

Uvažena ministarko, vašim saradnicima i članovima Radne grupe na ovom čestitam.

Ovaj zakon logičan je i neophodan korak u cilju sistemskog uređenja muzejske delatnosti kao oblast zaštite kulturnih dobara.

Iskoristiću priliku da uvaženu ministarku, grad Kikinda vam je uputio poziv, a ja sa ovog mesta se priključujem tom pozivu i pozivam vas da posetite Kikindu i otvorite, kao što u pozivu piše izložbu pod nazivom „Sugrađani“.

Tom prilikom bih vas upoznali sa već urađenim projektom za stalnu postavku muzeja. Mislim da će vam biti veliko zadovoljstvo da se upoznate sa ovakvim jednim projektom, a na tom putu vaša podrška i pomoć nam je svakako neophodna, a takođe da posetite jedinstveni muzej u Evropi, a mislim i šire, Muzej skulptura velikog formata u terakoti, odnosno poznata dela.

Ono što bih takođe na kraju rekla da je Kikinda grad koji u velikoj meri vodi računa o kulturi, kako o njenim objektima, tako i sadržajima i u to ime bićete nam drag gost.

Zbog značaja ovog zakona, ili bolje reći, značaja kulture, ja ću u danu za glasanje svakako glasati za njega.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, govoriću o amandmanu na član 15. – realizacija programa prilagođavanja.

Iz postojećeg člana nije dovoljno jasno da AP i lokalne samouprave treba da izveštavaju o realizaciji programa.

Takođe, stiče se utisak da je potrebno izveštaj o sprovođenju mera adaptacije dostaviti do 15. marta u prvoj godini nakon usvajanja programa, a što praktično nije ostvarljivo. Iz tog razloga ovaj amandman predlaže da to izveštavanje bude prvi put dve godine nakon uvođenja programa.

Zakon o klimatskim promenama treba da doprinese uspostavljanju sistema za ublažavanje tih promena, a sa druge strane ono što je bitno i u duhu ovog amandmana prilagođavanje na već izmenjene klimatske promene.

Štete u Srbiji mere si milijardama evra, a činjenica je da naša ekonomija raste, ali važno je da se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na prevenciju, a ona je u ekologiji i u zdravstvu.

Zahvaljujući podacima za srednje mesečne temperature i padavina sa meteoroloških stanica dobijaju se rezultati koji pokazuju tempo kojim se klima u našoj zemlji menja. Ono što nam ova merenja govore da je temperatura u poslednjih 30 godina porasla za dva stepena na teritoriji cele Srbije.

Promena klime ne ogleda se samo u promeni temperature, već i padavina, a naročito u sezonskoj preraspodeli intenzitetu padavina.

Poremećen režim padavina ukazuje na sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik suša tokom leta.

Sigurno svi pamtimo katastrofalne poplave 2014. godine, u Beogradu 2019. godine, a u gradu iz koga dolazim, u Kikindi, sve je češće da su pojedini delovi grada poplavljeni, kuće, infrastruktura svakako oštećene, a usevi uništeni.

Odvodi nisu dizajnirani da prime toliko kiše, ali nisu ni održavani. Cela infrastruktura rađena je u periodu kada su bili drugi klimatski uslovi, a sada su u potpunosti promenjeni i to svakako o tome moramo voditi računa.

Ovo povećanje temperature, poremećen režim padavina možda nekome i ne izgleda tako strašno, ali sigurno za sobom nosi posledice koje mogu biti veoma ozbiljne, a one su veća učestalost i dužina trajanja toplih dana i sušnog perioda, povećanje rizika od poplava, češći šumski požari, smanjen prinos poljoprivrednih proizvoda, a svakako i kvalitet, a ne smemo zaboraviti da je poljoprivreda još uvek fabrika pod nebom.

Pogoršan kvalitet pijaće vode svakako i vazduha, a takođe imamo i povećanje električne energije tokom letnjeg perioda i nažalost sve to utiče i dovodi veliki rizik po zdravlje ljudi.

Jedan od izlaza, a koji bih istakla, je svakako pošumljavanje, kao najjednostavniji i najjeftiniji način borbe protiv klimatskih promena.

Sa ponosom mogu istaći da je u mojoj Kikindi od novembra 2019. do januara 2020. godine posađeno 34 hiljade stabala, odnosno od 2014. godina kad je Srpska napredna stranka došla na vlast, pa do 2020. godine, teritorija grada je bogatija za oko 95.000 stabala. Tu svakako nećemo stati, dalje ćemo nastaviti sa pošumljavanjem, odnosno stvaranjem zelenih oaza i vetro-parkova što je za Vojvodinu, Banat veoma bitno. Ovo će unaprediti kvalitet vazduha i to će svakako imati i pozitivno uticati na zdravlje ljudi.

Reč je o veoma važnom zakonu i ja bih rekla o krovnom zakonu koji zahteva usaglašavanje sa svim ostalim sektorima, resorima u Vladi i koliko imam informaciju to je učinjeno i svakako ću i za ovaj važan zakon i amandmane koji će dopuniti zakon danas u satu za glasanje glasati za ovaj amandman.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poslanice i poslanici, uvođenje socijalne karte je definisano kao prioritet rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Država je prepoznala značaj i nužnost uvođenja socijalne karte, te je ovo pretočeni u ekspoze programa Vlade Republike Srbije, a koji je predstavljen i u Narodnoj skupštini. U okviru postojeće informativne podrške sistemu socijalne zaštite ne postoje svi podaci niti su podaci koji postoje organizovani na adekvatan način, a postojeća informativna podrška je parcijalna i organizovana kroz više odvojenih informacionih celina i to je osnovni problem danas.

Rad na socijalnim kartama predstavlja objedinjen uvod u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima. Zakon o socijalnoj karti potvrđuje da je Srbija na putu napretka i boljitka kada je u pitanju socijalna pravda i socijalna zaštita. Ovim zakonom će se uvesti sistem kontrole koji će sprečiti različite zloupotrebe kada su u pitanju socijalna davanja, a svi smo u svojoj sredini svedoci da ih je i te kako ima, ali i omogućiti bolju i pravedniju raspodelu sredstava.

Svi građani treba da budu uvereni da će novac otići u prave ruke, u ruke onima kojima je najpotrebniji i oni koji su najugroženiji. Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene baze podataka korisnika te će ukrštanjem podataka biti moguće da se u svakom momentu zna koliko je sredstava iz budžeta potrebno izdvojiti i na koji način je potrebna njihova preraspodela.

Važno je da napomenem da će ovim zakonom moći da sagledamo strukturu stanovništva, da će pomoć biti dostupna svim građanima i to na jedan efikasniji i jednostavniji način koji će bez obzira na sve teškoće sa kojima se građani suočavaju, počev od nedostatka potrene dokumentacije pa sve do ne informisanosti omogućiti da ostvare prava iz oblasti socijalne zaštite i to po tačno utvrđenim kriterijumima.

Podaci između relevantnih institucija kao što je katastar, centar za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje i druge institucije koje se bave socijalnom zaštitom, zapošljavanjem i osiguranjem, ono što je bitno biće umreženi. Budući da je sadržina jedinstvene baze podataka veoma osetljiva, a i poverljiva, potrebno je da se tačno utvrdi kako će se ti podaci čuvati, ko će sa njima moći da raspolaže u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.

Takva obrada podataka će biti veoma značajna i za samog pojedinca koji više neće morati da odlazi od institucije do institucije, da prikuplja dokumentaciju već će se sve to rešavati po službenoj dužnosti tako što će institucije biti transparentne i razmenjivati podatke.

Suština ovoga da se smanjuje pritisak i na pojedinca i na institucije. Pored pravednije raspodele socijalnih davanja ceo sistem socijalne zaštite će ovim zakonom biti unapređen kroz razvijanje novih programa i novih sistema podrške za posebno višestruko diskriminisane društvene grupe kao što su osobe sa invaliditetom i za starije osobe. Cilj je da niko od građana ne ostane bez pomoći i podrške sistema.

Podaci o korisnicima prava i usluga iz socijalne zaštite ažuriraće se, što je jako bitno, u jedinstvenoj i centralizovanoj bazi, te će biti moguće utvrditi socijalno ekonomski status pojedinca i njima povezanih lica. Pojedinci i građani koji su najosetljiviji i najranjiviji ovim zakonom će postati i najvidljiviji.

Socijalna karta će pokazati uporedne podatke pa će biti jasno koliko korisnici dobijaju sa republičkog, koliko sa lokalnog nivoa, kao i koje su im usluge socijalne zaštite dostupne.

Kontrolom i pravednijom raspodelom socijalnih davanja ista količina novca koja se izdvaja iz budžeta biće na taj način raspoređena uz targetiranje najugroženijih grupa građana. Najjednostavnije rečeno, zakonom o socijalnoj karti predviđena je jasna procedura o pristupanju, korišćenju i razmeni podataka.

Smatram da je važno usvojiti ovaj zakon, kako bismo što pre povezali socijalnu kartu sa registrima i evidencijama intuicija, što nas vodi ka digitalizovanoj Srbiji.

Svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ovaj zakon.

Hvala.