DEJAN RADENKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dejan Radenković je funkciju narodnog poslanika obavljao pet puta do sada. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u 8. sazivu od 2008-2012, zatim u 9. sazivu od 2012-2014, potom u 10. sazivu od 2014-2016, kao i u 11. sazivu od 2016-2020.godine. Poslednji put je svoju funkciju obavljao u 12. sazivu od 2020-2022. godine.

Tokom svog poslednjeg mandata bio je član Odbora za zaštitu životne sredine.

Na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 170 sati, dva puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja, kao i u traženju obaveštenja i objašnjenja nije učestvovao.

Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 161 put, od čega je za 152 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 31. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

BIOGRAFIJA

Rodjen je 09.09.1971. godine u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a zvanje magistra ekonomskih nauka stiče na Univerzitetu EDUCONS.

Društveno-političkim radom počeo je da se bavi 1989. godine kao srednjoškolac, od kada i postaje aktivan učesnik političkih dešavanja na KiM.

Tokom studija bio je sekretar Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Prištini, generalni sekretar Jugoslovenske Asocijacije studenata ekonomskih fakulteta, pokretač i glavni i odgovorni urednik stručnog akademskog časopisa "AISEC EKONOMIST". U toku obavljanja navedenih funkcija bio je inicijator brojnih naučnih, kulturnih i sportskih manifestacija i osnivač brojnih naučnih i sportskih udruženja studenata.

Značajan doprinos u naučnom, kulturnom i sportskom životu Kosova i Metohije dao je kao član UO Ekonomskog fakulteta, zatim i kao osnivač i predsednik Centra za talentovanu omladinu KiM, osnivač i podpredsednik Omladinskog kulturnog centra u Prištini, osnivač Akademskog informacionog centra u Prištini, predsednik Atletskog kluba Kosovo Polje i član Predsedništva Košarkaškog kluba Kosovo Polje.

Nakon proterivanja iz Prištine 1999. godine, aktivno se uključio u humanitarni rad Komiteta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Obavljao je funkciju predsednika Omladinskog saveza Srbije.

U Socijalističkoj Partiji Srbije obavljao je funkcije predsednika Mladih socijalista KiM, potpredsednika Mladih socijalista Srbije, potpredsednika Pokrajinskog odbora SPS-a KiM, koordinatora GO SPS-a za KiM i člana GO SPS-a u više mandata.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biran je 2008, 2012. i 2014. godine.

U Desetom sazivu Narodne skupštine obavljao je funkciju predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

U periodu 2008-2012. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Odbora za KiM, bio je član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, član neformalne "Zelene poslaničke grupe", član Poslaničke grupe za zaštitu obolelih od HIV-a.

U sazivu od 2014-te bio je član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i stalne delegacije u Parlamentarnoj Skupštini NATO-a, takođe bio je član neformalne "Zelene poslaničke grupe" i član Ekonomskog kokusa (Parlamentarna grupa za ekonomski razvoj).

Svoje radno iskustvo počinje kao komercijalno-finansijski direktor u Preduzeću za trgovinu i usluge „Balkan auto“ u Prištini, a nakon toga prelazi u JP PTT saobraćaja „Srbija“.

Aktivnim učešćem u brokerskoj kući „First Global Brokers“ a.d, kao asistent generalnog menadžera, doprinosi njenom početnom pozicioniranju na tržištu finansijskih usluga. U svojstvu savetnika direktora u više preduzeća učestvuje u kontroli i upravljanju finansijskog poslovanja preduzeća i marketinškim aktivnostima.

„Orbita komunikacije“ doo Beograd je firma u kojoj je obavljao poslove direktora, čija je delatnost vezana za sektor informacionih i komunikacijskih tehnologija. Od 2010.godine je radio u Kompaniji „Ratko Mitrović“ a.d u kojoj je obavljao funkciju generalnog direktora, a zatim izvršnog direktora i člana UO. Obavljao je funkciju predsednika Odbora za praćenje poslovanja i člana UO „Dunav banke“ ad Zvečan a jedno vreme vršio funkciju predsedavajućeg UO. Član Odbora za praćenje poslovanja „MTS banke“ ad Beograd i NO SP „Lasta“.

Mandat u 11. sazivu Narodne skupštine potvrđen mu je 19. jula 2017. godine. Još jedan poslanički mandat, u 12. sazivu Narodne skupštine, potvrđen mu je 20. maja 2021. godine.

Oženjen je i otac je dve devojčice.

Twitter: @RadenkovicDejan
Poslednji put ažurirano: 02.08.2022, 13:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 8 meseci i 25 dana i 20 sati

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2021.

Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, ja sam podneo amandman koji ne znam da li ste imali prilike da pročitate, ali tiče se da se u članu 1. izuzetno od stava 3. ovog člana – za vozila od istorijskog značaja tj. oldtajmere iz člana 7. stav 1. tačka 88. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima čije je radna zapremina motora veća od dve hiljade kubika porez na upotrebu motornih vozila plaća se u paušalnom iznosu od pet hiljada dinara usklađenom shodno odredbama člana 27. ovog zakona.

Svoje obrazloženje prilikom podnošenja amandmana, možda ću malo detaljnije i reći, naravno Vlada je odbila amandman sa nekim svojim obrazloženjem uz puno poštovanja prema tom obrazloženju koje ću posle pročitati i reći nešto u prilog tome jer mislim da je ovo već pokušavamo duže vreme da ovo ipak na neki način bude uvod u donošenje zakona i pravilnika za istorijska vozila po evropskim standardima i zakonima. Ovaj predloženi amandman smatram da predstavlja korak ka bliže uređenom sistemskom rešenju u skladu sa propisima EU i najboljom praksom i međunarodnom praksom.

Amandmanom se predlaže paušalno oporezivanje upotrebe vozila od istorijskog značaja kako bi se vlasnici ovih vozila rasteretili visokih poreza i bili stimulisani da svoje primerke starih i izuzetno retkih i vrednih vozila i dalje imaju u posedu. Predlažemo da to bude iznos od pet hiljada dinara koji ne bi na godišnjem nivou mnogo opteretio vlasnike oldtajmera. Ovakvim poreskim pristupom pokazali bismo kolika je vrednost ove svojevrsne istorijske baštine naše zemlje. Kada kažemo istorijske baštine naše zemlje mi pomalo i zanemarujemo, izneću i podatke zato što je svaki oldtajmer svedok jednog istorijskog perioda kod nas, industrijskog razvoja, napretka civilizacije i neraskidivi deo naše celokupne istorije i potrebno je da i mi kao država učestvujemo preko poreskih umanjenja u očuvanju ovako vrednih vozila i da doprinesemo motivisanju vlasnika da se u Srbiji zadrži što više takvih vozila.

Kada kažem poresko umanjenje ne znam da li je tu poresko umanjenje zato što samim činom da je to poresko opterećenje visoko, vlasnici tih automobila čak i ne registruju te automobile, tako da bi to bilo dodatni prihod u budžet.

Tačno je kako je Vlada obrazložila da ne prihvata amandman iz razloga što nisu propisani postupak utvrđivanja, razvrstavanja vozila od istorijskog značaja.

Mi već godinama pokušavamo sa agencijom, i mi smo u jednom periodu čak i uredili uvoz motornih vozila kao i u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovi propisi predviđaju poseban status i posebna pravila za uvoz i registraciju istorijskih vozila. Međutim, radi kompletnog i sistemskog regulisanja statusa oldtajmera potrebno je na odgovarajući način, urediti ovaj poreski status i naravno i ovu evidenciju koju Vlada kaže u svom obrazloženju.

Srbija je jedna od retkih, ali ne i poslednja država u Evropi koja problem registracija istorijskih vozila nije rešila sistemski na opštu dobrobit, čak su sve zemlje u okruženju svoje zakonite iz te oblasti usaglasile sa evropskim.

Istorijska vozila, koja zbog svoje starosti, stanja tehnologije, u vreme njihovog nastanka i proizvodnje u većini slučajeva imaju motore veliki radnih zapremina, više od 2.500, 3.000, često i 5.000 kubika. Što su vozila starija radne zapremine motora su veće.

Sa druge strane sistem oporezivanja motornih vozila u Republici Srbiji baziran je na radnoj zapremini motora, kao ključni kriterijum sa određenim korekcijama baziranim na starost vozila. Ove korekcije većinom obuhvataju vozila starija od 40 godina, mahom su oldtajmeri i pojam oldtajmera u EU je status vozila preko 40 godina.

Posledica ovakve situacije je činjenica da stotine istorijskih vozila se ne koriste, stoje ne registrovana, i u krajnjoj liniji propadaju, budući da njihovi vlasnici nisu u mogućnosti da plate troškove njihove registracije. Time su na gubitku i vlasnici tih vozila i sama Republika Srbija. Vlasnici zbog toga što ne mogu da koriste svoju imovinu, a Republika zbog toga što od tih vozila budžet nema nikakvih prihoda.

Ukoliko bi se omogućile registracije ovim vozila uz razumne troškove, odnosno uz razuman iznos poreza, budžet bi dobio prihod od poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, akciza i poreza na ne upotrebljeno gorivo, poreza na potrebne delove, rad na održavanju i slično.

Po našoj nekoj evidenciji, a to smo i kada smo ovo uređivali, status uvoza tih istih vozila, registruje se par desetina vozila godišnje, što je negde oko 5% istorijskih vozila u našoj zemlji.

Na primer Nemačka ima ukupno registrovanih preko 330.000 vozila, Mađarska 21.000. Između ostalog, zbog čega sada deluje nekome ova priča malo i neobična, ali bi se uredio status tih vozila kod nas u zemlji, u skladu sa predloženim amandmanom to bi stimulisalo njihove vlasnike da ih ne prodaju u inostranstvu. Upravo obrnuto to bi sigurno bio stimulans da se postojeća vozila restauriraju i njihova nova vozila kupe i uvezu u Srbiju.

Nerešen status, skupa registracija, nažalost natera veliki broj vlasnika da prodaju svoja vozila, koja su uglavnom otišla u inostranstvo, najviše u Nemačku, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku, dok mi iz EU uvozimo naravno svi znamo koja vozila.

Opet kažem da treba razmisliti još jednom ministre, uz neku vašu dobru volju da ovaj moj amandman prihvatite, da vam to bude još jedan korak ka regulisanju statusa ovih vozila. Kao što sam objasnio, neće to biti nikakva šteta na budžet, nego čak i povlastica. Ono što sam još hteo da napomenem i što je vrlo bitno, po nekim saznanjima, vlasnici tih vozila pređu 50 do 100 kilometara godišnje, samo kada su izložbe. Kada bi se vratio ponovo na izvoz i podatke o izvozu, on je stvarno ogroman. Nama se redovno izvozi veliki broj vozila. Godišnji uvoz u Srbiju je zanemarljiv u odnosu na prethodno pomenute cifre koje sam već rekao.

Sa prestankom uvoza oldtajmera i odlivom istih zamro je jedan segment male privrede u Srbiji koji je bio vrlo popularan u regionu i u Evropi, a to je restauracija istorijskih vozila koja je upošljavala dosta radnika, prvenstveno majstora i zanatlija. Naravno, zakon je u jednom trenutku bio u proceduri, pa se to povuklo, gde se regulisao taj status vozila od istorijskog značaja i smatram samim ovim mojim nastupom i ovom željom da ponovo skrenem pažnju kada su u pitanju vozila od istorijskog značaja, da je potrebno hitno doneti zakon koji je već nekoliko puta najavljivan, a iz nepoznatih razloga nije do sada usvojen.

Mogao bih da pričam još. Mnogo je bitno da mi sačuvamo istorijska vozila u Srbiji i budžet bi samim tim mnogo više dobio, jer bi bilo više registrovanih vozila zato što kao što sam već naveo, ona nisu registrovan zbog ovih okolnosti i razloge koje sam spomenuo. Zahvaljujem se.

Ako sam ministre i malo uspeo sa ovim svojim obrazloženjem i navodima da vas ubedim u to da je ovo potrebno, zamolio bih vas da prihvatite ovaj moj amandman. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

Hvala potpredsednice.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ako bih ove izmene i dopune zakona koje su objedinjene u tački 2. koje se odnose na planiranje i izvršenje budžeta u 2022. godini opisao na najkraći mogući način, istakao bih dve ključne stvari.

Prva ključna stvar je da smo sistem javnih finansija gradili godinama. Upravo u vreme ogromnog spoljnog šoka, kojem ni na koji način nismo doprineli, ali kojem smo se uspešno prilagodili, sistem javnih finansija je pokazao stabilnost i kredibilnost, posle dugo godina, samo oni koji to neće da vide ili neće da priznaju i negiraju postignute rezultate.

Srpskim javnim finansijama veruju građani Srbije, što je najvažnije. Međutim, kao retko kada percepcija je gotovo identična percepciji u inostranstvu. Srbija je od gotovo svih relevantnih organizacija u svetu koje se bave javnim finansijama ocenjena na nedvosmislen način kao pouzdana i sve sigurnija zemlja.

Ako sam svojevremeno ja lično u ime poslaničke grupe SPS nešto govorio, to je da za uspeh jedne politike treba znati šta tačno želite, koliko vremena za to treba, da neke stvari ne mogu da budu urađene brzo, kao i da za druge ne treba mnogo vremena nego i volje.

Danas je zadovoljstvo raspravljati o budžetu i izmenama i dopunama zakona koje prate Predlog zakona o budžetu, jer je teško imati raspravu koja je iole smislena, a da to nije rasprava o tome kako da dobra situacija bude još bolja, kao i šta su izazovi koji nas čekaju u dugom vremenskom periodu, a ne izazovi koji nam stoje okačeni o leđa i ne daju nam da se pokrenemo.

Druga ključna stvar i tačka koju moram da istaknem je da su sređene javne finansije otporne na šokove spolja, a za rezultat imaju da Predlog budžeta za 2022. godinu prate fine izmene sistemskih zakona, gde se konačno bavimo podešavanjima istih, a ne radikalnim promenama gašenjem požara, rešavanjem višegodišnjih nečinjenja, plaćanjem tuđih računa.

Prošlo je vreme kada smo budžet donosili i uz budžet donosili suštinske i duboke izmene sistemskih zakona, ne bismo li krpili sistem koji curi na sve strane, koji je rasturen i koji svaki čas može da završi u kolapsu.

Ako nekoga sa dugim parlamentarnim stažom nešto raduje, to je što parlament Srbije uz sve obaveze brzine koje su posledica evropskih integracija, kao i dinamičnih međunarodnih aktivnosti Srbije, jeste postepen prelazak na fokus kvaliteta i razumne brzine.

Uređene demokratije sa uređenom tržišnom privredom se ne diče brzinom parlamenta, one se diču sporošću, kvalitetom zakona i pažljivim analiziranjem svakog slova. Sistemi postoje samo ako su dinamični, ali osnovno pitanje jeste i stepen dinamičnosti.

Kako su krize koje smo sami izazivali u Srbiji naša prošlost koja se neće ponoviti, a kako je malo verovatno da će se desiti spoljni šok poput Kovida - 19 koji nas je zadesio, idemo ka mirnim vodama, gde se radi ono što je oduvek bila politika SPS - strateško promišljanje na period od najmanje 10 godina, a za neke ključne politike promišljanje treba da se odnosi i do 2050. godine.

Umesto toga da greške prošlosti određujemo, dominantno je i naše sadašnje aktivnosti, jer danas imamo iskustvo kako da se takve stvari nikada ne ponove, a zakonodavna aktivnost nam je prevashodno pogled u budućnost, na koju ranije nismo dovoljno mislili na ozbiljan i državnički način. Šta su razlozi za ovakav odmeren optimizam?

Iako se tokom rasprave u tački 1. moglo čuti mnogo argumenata koji potkrepljuju ove moje tvrdnje, a i ponešto emocija koje nisu previše bile analitičke, jer i ne mogu biti po svojoj prirodi, ja bih izneo one argumente koji su najbolji pokazatelj stabilnosti Srbije, koja je zemlja socijalne pravde i zemlja gde je domaćinsko upravljanje praksa koja dominira a ne puka poštapalica.

Nakon ogromne intervencije 2020. i 2021. godine i nezapamćenog paketa podrške privredi i građanima, Srbija je i dalje zemlja čiji javni dug zadovoljava standarde Mastrihta, što se ne može reći za veliku većinu zemalja koje su te standarde pisale, ali ih se nisu baš rado pridržavale. Mi smo potpuno iskontrolisali sopstvenu zaduženost u vreme ogromnog izazova. Budžetski deficit koji planiramo u 2022. godini uveliko je manji od očekivane stope rasta BDP, jer ćemo na kraju 2022. godine imati smanjenu zaduženost.

Nekada je zaista tužno slušati kako ljudi koji pretenduju da budu ozbiljni kritičari ne shvataju da je jedino bitno koliki je dug u odnosu na BDP, ili da objasnim rečima iz svakodnevnog života - dug od 1.000 evra je lakše vratiti ako je godišnja plata neke osobe 7.500 evra nego ako je 4.000 evra, a posebno je lakše vratiti dug ako je godišnja kamata 15 evra a ne kamata od 90 evra. To nas dovodi da dalje pričamo o razlozima za optimizam.

Srbija polako kuca na vrata "a" zemalja, a ovde, kao što mi volimo reći u SPS, samo konstantan rad pomaže.

Veća prepoznatljivost Srbije kao pouzdane zemlje znači veći rejting i niže kamatne stope koje se plaćaju.

Iako nema mnogo smisla u objašnjavanju bilo kome da je danas bolje ili gore, prosečne plate nam govore da je bolje i da će biti još bolje. Posle godina štednje, došli smo u poziciju da ne moramo da se uzdržavamo od potrošnje više nego što je razumno kada je zemlja stabilna.

Danas možemo bez problema svi da budemo socijalisti, da pokazujemo da možda naša država potroši i više nego što je delovalo na prvu loptu da može potrošiti, kada vidimo naše bruto plate, naše profite pre oporezivanja, naše takse koje plaćaju, trošarine i PDV. Ali, za razliku od nekih drugih vremena, danas se vidi da se taj novac vraća građanima na duboko smislen i fer način.

Danas smo u stanju da gradimo infrastrukturu koja po kvalitetu na zaostaje po sličnim u Evropi, da rešavamo ekološka pitanja, da se bavimo natalitetom, socijalnom zaštitom, da penzioneri mogu živeti dostojno, da zaposleni u državnoj upravi mogu sebi da priušte i po neko sitno zadovoljstvo.

Srbija čiji Ustav mnogo rado pominju, ali ga ne rado čitaju, još manje razumeju je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Socijalna pravda je druga koja je pomenuta u članu 1. a socijalna pravda danas nije jednakost u siromaštvu, nego pravda u raspodeli sve veće novostvorene vrednosti. Ako se vratimo na preambulu, kao i činjenicu da država srpskog naroda, danas smo u stanju da obe odredbe štitimo mnogo jače, jer iza nas ne stoji samo međunarodno pravo, nego i rastuća ekonomska moć i prepoznata spoljna politika.

Mogao bih nastaviti u navođenju dodatnih budžetskih indikatora, ali bih po nešto rekao o izazovima koji će se javiti u srednjem roku. Pre toga, po mom starom dobrom običaju, naveo bih nešto što je bio stav SPS 2016. godine, izrečen baš ovde na ovom mestu, kada se donosio budžet. Citiram: "Država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim možda malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora. Mnogo je lepih očekivanja, imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku iz tog holističkog pristupa i pogleda, imamo i odgovarajuće strategije politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara, implementacija, nekada delovale kao daleka i neizvesna budućnost. Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama". To smo pričali 2016. godine.

Ne postoji išta što daje veću snagu od toga kada se jasno vidi da ne lažete građane Srbije i kada im obećavate kule i gradove, nego izvesno, realno bolju budućnost u razumnom roku. Zato ću izneti šta su izazovi u stvaranju jedne potpuno drugačije, dvostruko bolje Srbije, zemlja koja je naučila kako se pobeđuje.

Infrastruktura je bitna. Istovremeno, moramo izgraditi privredu koja će koristiti tu infrastrukturu. Mi danas gradimo ono što su prethodne generacije propustile, bilo zbog lutanja Srbije u vreme svetskih geostrateških promena, bilo zbog nedostatka kapaciteta i želje da se rešavaju stvari kao što su kanalizacija, vodosnabdevanje, prečišćavanje vode i vazduha i završetak evropskih koridora.

Mi gradimo i novu infrastrukturu koja je plod promišljanja današnjih generacija da bi sačuvali naseljenost u većem delu Srbije i učinili podjednako privlačnim svaki njen deo.

Infrastruktura je preduslov da se veliki delovi Srbije ne isprazne, ali će ona postati balast ako ne izgradimo privredu koja će je koristiti.

Stoga, moramo još aktivnije činiti sve na uređenju našeg pravnog sistema, da nam stižu sve kvalitetniji investitori, ali i da se domaće firme razvijaju.

Ako je nešto neophodno to je da ohrabrujemo i privatne i domaće investicije.

Prevashodno, potpunom pravnom sigurnošću, e-upravom i nižim porezima za mala preduzeća, tu nas očekuje istinska bitka dostojna onih koje su vodili slavni Srbi po kojima nose ili će imena nositi auto-putevi u Srbiji.

Izazovi spolja će ostati naša realnost. Zemlje koje su se razvijale emisijama ugljen dioksida u atmosferu danas bi da nam dele lekcije, nama koji nismo ni blizu doprineli tom globalnom problemu. Lekcije nisu samo moralne, negu su praćene pozivima da zamenimo tehnologije koje nam omogućavaju jeftine finalne proizvode i nezavisnost u dosta oblasti energetike skupim i suštinski nepouzdanim tehnologijama koje bi nas izložile energetskim šokovima kakve danas vidimo širom Evrope.

Ovakvih izazova će biti mnogo, cinizma gde treba da polažemo naš nedavni izlazak iz siromaštva da bi spašavali tuđu udobnost i drugima pravili profit, ali i autentičnog domaćeg, da se izrazim, ludizma gde se iskreno mrzi sa jednom tužnom ksenofobičnošću, što donosi napredak, jer napredak očigledno sme da donosi samo proglašena manjinska elita.

Naš čeka velika zelena bitka, a na nama je da nađemo modele koji će rešiti izazove koji nam slede.

Konačno, očekuje nas bitka za povratak naših ljudi, za podršku stvaranja veće porodice ili bolje rečeno ikakve porodice, za početak, kao i razmišljanje o tome koga želimo u Srbiji, jer bi bilo pogubno za srpski narod ako se i dalje budemo oslanjali na priliv iz Crne Gore i Republike Srpske.

Imamo iskustva velikih zemalja koje su potpuno omanule na polju emigracija, ali i iskustva manjih zemalja koje su ksenofobiju stavili ispred realnih potreba u srednjom roku.

Zakoni koji prate ovaj budžet su deo slagalice o kojoj sam govori o načelu. Ne bih da oduzimam vreme svojim kolegama koji će u pojedinostima govoriti u ime SPS kao neko koga se ove izmene i dopune ovih pratećih zakona uz budžet i tiču.

Tako da, u najkraćem ću da kažem još samo da je pravedno da se promeni oporezivanje automobila srednje starosti veće kubikaže.

Ono što nam je potrebno, potrebno je da carinski postupak se učini efikasnim i u oblasti koja će se menjati, kao i u mnogim drugim oblastima.

Budžetska inspekcija i prinudna naplata moraju biti posao za proverene eksperte. Sama zvanja su bitna, ali i konstantno merenje učinka i dodatno obrazovanje.

Lepo je što nam je postala norma koju danas svako uzima zdravo za gotovo da nam uz budžet stiže i izveštaj o njegovom izvršenju. To su i kolege pomenule.

Sve u svemu, sa mog aspekta mogu da kažem, a i u ime SPS, da su lepa vremena pred nama, puna izazova, naravno, ali i izvesnosti da će se u strateškim promišljanjima, vrednom radu i jednim suštinski poštenim odnosom prema politici cela zemlja kretati napred.

Socijalistička partija Srbije će uvek biti deo takve priče, jer ima šta da ponovi.

U ime SPS ja vam se zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih da se zahvalim, iako sam možda najmanje očekivao da se ovaj amandman usvoji, a više sam očekivao ove ostale koje sam predložio na ostale članove zakona da budu prihvaćeni, jer su potpuno jasno obrazloženi, potpuno na jedan normalan način uređuju zakon.

Ja sam samo iskoristio priliku da kažem šta je svrha ovog amandmana koji sam podneo i koji je prihvaćen. Radi se o tome da je po postojećem predlogu bilo slobodna volja naručioca da li će da sprovede pregovarački postupak ili neće. Do sada je po važećem zakonu bilo da o tome se dobija saglasnost Uprave za javne nabavke. Na predlog našeg amandmana opet smo to vratili. Hvala što je to prihvaćeno.

Zamolio bih čisto, ovo moje javljanje je u pravcu toga da se na vreme pripremimo, da malo polemišemo o narednim amandmanima koje mislim da je bilo logičnije da budu prihvaćeni, ovde sam navodio i u raspravi kada je bila u načelu, da još nismo sazreli da jedan ovakav postupak prepustimo naručiocima, ali okej, dokaz da je prihvaćen amandman, da nismo sazreli da prepustimo to naručiocima, ali tako isto mislim da ove stvari o čemu ćemo polemisati oko mojih narednih amandmana da se uzmu u obzir i da se još jednom razmisli pre nego što budemo počeli da razgovaramo na tu temu. Ništa, evo toliko. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 18.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 20.07.1017 -
Predsednik nadzornog odbora SP Lasta ad Javni mesečno 47136.00 RSD 05.10.2013 -
- mts banka a.d. Beograd (Član odbora za praćenje poslova) Javni mesečno 65000.00 RSD 16.01.2015 -