DUŠAN MARIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dušan Marić je do sada bio poslanik dva puta. Prvi put je izabran za poslanika u osmom sazivu, od 2008. do 2012, i drugi put u 12.sazivu, od 2020. 2022. godine, s tim da mu je mandat potvrđen sredinom 12. saziva, 07.07.2021. godine.

U 12. sazivu bio je zamenik člana Odbora za zaštitu životne sredine.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 125 sati, 16 puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 202 puta, od čega je za 201 akt glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 82. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za zaštitu životne sredine, i zamenik člana Odbora za kulturu i informisanje.

BIOGRAFIJA

Dušan Marić rođen je 10. januara 1963. godine u Šemenovcima kod Kupresa, po zanimanju je novinar, živi u Velikoj Plani.

Od 1983. godine radio je kao novinar. Bio je glavni i odgovorni urednik "Studenta" i "Velike Srbije".

Učesnik je ratova od 1991. do 1995. godine. Posle povratka sa ratišta, do 1998. godine, radio je u beogradskom dopisništvu "Javnosti" iz Pala, glasilu Republike Srpske, a od 1998. do 2005. godine bio je dopisnik iz Srbije srpskog "Oslobođenja" u Istočnom Sarajevu. Objavio je i osam knjiga.

Od 2008. do 2012. bio je predsednik Skupštine opštine Velika Plana. Od 2016. do 2020. godine bio je pomoćnik predsednika opštine Velika Plana, a od 2020. godine ponovo je predsednik Skupštine opštine Velika Plana.

Bio je član Srpske radikalne stranke, u kojoj je, sve do istupanja iz stranke 2014. godine, bio član Centralne otadžbinske uprave, član Izvršnog odbora i predsednik Podunavskog okružnog odbora.

U drugoj polovini 2015. godine učlanio se u Srpsku naprednu stranku.


Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 09:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre Martinoviću, poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, pre nego što smo otišli na pauzu jedna uvažena poslanica iz opozicije je rekla da su građani Srbije 5. oktobra 2000. godine oslobodili Televiziju Srbije.

Evo kako je to oslobađanje izgledalo. Znači, dim i vatra. Podsećam da je pre toga zgrada Televizije Srbije gorela od bombi zločinaca iz NATO pakta. Ali, nije čudo što se oni hvale ovakvim oslobađanjem RTS-a kada se zna da su sat vremena pre toga zapalili zgradu državnog parlamenta. To se takođe može videti na fotografiji. I ono što je zanimljivo gori baš kancelarija u kojoj se nalazio izborni materijal u kojoj su se nalazili džakovi sa glasačkim listićima.

Inače, da podsetim da je to prvi put posle 1933. godine kada je Hitler zapalio Rajhstag, da je neko u Evropi zapalio zgradu svog državnog parlamenta.

Kolege iz opozicije su ovde nabrajale vesti koje bi trebalo da objavljuje, a navodno ne objavljuje državna televizija. Pa evo ja se pridružujem njihovoj inicijativi i kao kontra predlog predlažem da mediji pod kontrolom opozicije, makar sa zakašnjenjem od 20 i kusur godina objave sledeću vest – direktor vladajuće stranke, najveće stranke u DOS-u kum premijera Srbije kupio tri šećerane za tri evra u trenutku kada se samo u jednoj šećerani na zalihama nalazilo sirovina u vrednosti od 47 miliona evra.

Što se tiče predloženog amandmana smatram da ga ne treba prihvatiti iz razloga što bi to ugrozilo poslovanje RTS.

Inače, kada sam kod Televizije Srbije reći ću svoje mišljenje, da su optužbe koje se ovde iznose stvar političkog nadgornjavanja. Uglavnom, RTS kritikuje opozicija, kritikuju neki predstavnici vlasti. Radio-televizija Srbije dođe kao devojka koju svi kude, ali svi se u selu za nju otimaju.

Moje mišljenje je sledeće – ako u Srbiji postoji objektivna i profesionalna televizija to je Televizija Beograd. Ako u Srbiji postoji profesionalni radio to je Radio Beograd. Radio Beograd ima dvadesetak izuzetnih obrazovnih, kulturnih, informativnih emisija koje mogu da im služe na čast. Naravno da ima stvari na Televiziji Srbije koje mogu biti i bolje, koje mogu biti i objektivnije, ali razlika između njih i ostalih televizija je realno nebo i zemlja.

Mi smo i danas ovde čuli više puta optužbe kako u Srbiji vlada diktatura i kako vlast guši slobodu medija. To tvrdi opozicija. Evo šta kažu činjenice – u Srbiji je krajem 2020. godine bilo registrovano 2.508 medija. Ovde nisu uračunati mediji koji nisu registrovani tako, ali se bave proizvodnjom medijskih sadržaja. Novine 937. U Srbiji imate 180 opština. Znači, pet štampanih novina po jednoj opštini. Internet portali 751. Četiri portala po jednoj opštini. Radio stanice 335. Skoro dve radio stanice po jednoj opštini. Televizijske stanice 244. Novinske agencije 28 itd.

Inače, 2019. godine u vreme navodne diktature i gušenja medija u Srbiji je registrovano 188 novih medija, a 2020. godine bilo ih je novih 134 i 2021. godine 140 i to samo u prvih šest meseci 2021. godine.

Po poslednjem popisu stanovništva u Srbiji ima šest miliona i 690 hiljada stanovnika. Kada taj broj podelite sa brojem od 2.648 medija dobijete 2.500. Znači, na svakih 2.500 stanovnika u Srbiji vi imate jedan registrovan medij.

Sada vas pitam, naravno vas iz opozicije – da li postoji i jedna diktatura koja ima i d od diktature koja bi dozvolila da se u jednoj maloj Srbiji registruje 2.600 medija koje niko ne može da kontroliše? Naravno da ne bi.

Ovde se često govori o slobodi medija, sloboda medija ne postoji ni u Srbiji, ne postoji u Evropi, niti igde postoji, niti je ikada postojala. Sloboda medija je jedna velika iluzija koju prodaju upravo oni ljudi koji kontrolišu medije. Mediji funkcionišu kao i sve firme po sistemu – veži konja gde ti gazda kaže.

Da li ima u opoziciji i jedan medij, evo ja pitam, koji sme da objavi kritiku na račun vlasnika medija, na račun njegovih poslovnih partnera ili na račun opozicione stranke čiju politiku podržava? Naravno da nema.

Dakle, u Srbiji postoji sloboda informisanja i nažalost postoji još veća sloboda dezinformisanja. Za to niko ne odgovara, praktično niko ne snosi posledice.

Evo vam jedan primer. Imate novine u Srbiji koje u poslednje tri godine, proveravao sam, nije objavila ni jedan jedini broj u kojem nije najavila ili pozvala na ubistvo predsednika države. Znači, ni jedan jedini broj. Nemate ni jednu sudsku presudu kojom je ta novina oglašena krivom zbog toga što je objavljivala.

Ili, sledeća stvar i poslednji primer koji ću navesti jesu internet portali. Uđite sada na internet portale opozicije i pročitajte komentare ispod bilo kojeg politički angažovanog teksta. Ja vam tvrdim da ćete teško naši tekst ispod kojeg nema sijaset uvredljivih i pretećih komentara u kojima se na najbrutalniji način linčom preti da li predsedniku države, da li članovima Vlade, ministrima, da li državnim funkcionerima, posebno ako su oni iz SNS. Toliko o diktaturi i o cenzuri u Srbiji. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Gospodine predsedniče, poštovani građani Srbije, dame i gospodo.

Kao što je najlogičnije da stranke koje pobede na izborima, koje dobiju poverenje građana, formiraju Vladu. Tako je najlogičnije i najpoštenije, da Vlada koja je izabrana da vodi državu, pravi planove državnih prihoda i rashoda i da ih s vremena na vreme po svom nahođenju u skladu sa potrebama menja.

Shodno tome treba podržati Predlog rebalansa budžeta o kojem danas raspravljamo i koji je predložila Vlada Srbije. Koliko je taj predlog dobar? Mi unapred ne možemo znati, ni mi iz vlasti, ni kolege iz opozicije. To će pokazati vreme.

Ono što je za mene, koji dolazim iz Velike Plane, koja je poljoprivredni kraj, nesporno jeste da Vlada zaslužuje pohvalu zbog činjenice da je izdvojila dodatnih 16,5 milijardi dinara za poljoprivredu. Ilustracije radi. Kada bi se ta sredstva ravnomerno raspodelila na sve opštine, to bi značilo da do kraja godine poljoprivrednici svake opštine u Srbiji mogu da računaju na sredstva u iznosu od 700 do 800.000 evra.

Takođe želim da pohvalim što ovaj Predlog budžeta predstavlja kontinuitet jedne odgovorne državne politike, ulaganja u Kosovo i Metohiju. U ratu se teritorije i narod najbolje brane i čuvaju oružjem, u miru se teritorija i narod najbolje brani i čuvaju diplomatijom i novcem, ulaganjima u infrastrukturu, ulaganjem u obrazovanje, ulaganjem u otvaranje novih radnih mesta, ulaganjem u zdravstvo.

Što ulaganja Srbije u Gračanicu, u Kosovsku Mitrovicu, u Leposavić, u Zvečan, Orahovac, Veliku Hoču, budu veća, to će biti veći broj Srba koji će ostati da žive u tim mestima. Ako ne bude Srba na Kosovu i Metohiji, neće biti ni Srbije na Kosovu i Metohiji.

Kada sam već kod Kosova i Metohije ja ću iskoristiti ovu priliku da kažem nekoliko rečenica o Briselskom sporazumu koji je najaktuelnije političko pitanje ovih dana, a biće i narednih meseci u Srbiji i regionu. Kada je 1995. godine potpisao Dejtonski sporazum, mi srpski nacionalisti smo Slobodana Miloševića optužili da je izdao srpske nacionalne interese, da je prodao bosansku Krajinu, moj Kupres, Brčko, Srpsko Sarajevo.

Istina, Milošević i državno rukovodstvo su tada napravili teške i bone ustupke, napravili ste neke neoprostive greške, kao što je pristanak da Brčko dobije status distrihta, ali je nesporna činjenica da nije bilo Dejtonskog sporazuma dana verovatno ne bi bilo Republike Srpske. To znači da je Slobodan Milošević u onom trenutku video bolje i dalje od nas. Isto i slično se dogodilo nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999. godine. Državno rukovodstvo je bilo optuženo za izdaju, 10 godina smo mogli da slušamo i čitamo izjave internet patriota kako se nije smeo dozvoliti dolazak NATO pakta na teritoriju KiM, kao da NATO pakt ne bi došao i bez Kumanovskog sporazuma.

Danas vidimo da su taj Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 koja je proistekla iz Kumanovskog sporazuma najjači adut Republike Srbije u njenoj pravednoj borbi za očuvanje punog suvereniteta na celoj državnoj teritoriji. Od 2014. godine slušamo uglavnom iz istih izvora kako su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić potpisivanjem Briselskog sporazuma izdali srpske nacionalne interese kako su izdali KiM i kako je to uvod u priznanje kosovske nezavisnosti.

Od tada je prošlo osam godina, kao što vidimo od priznanja nezavisnosti Kosova nema ništa. U međuvremenu zahvaljujući tajnoj diplomatiji, zahvaljujući diplomatiji koja zaslužuje svako priznanje, Aleksandar Vučić i državno rukovodstvo su uspeli da ubede 20 država da povuku priznanje lažne države Kosovo. Uostalom, da je Briselski sporazum toliko loš po Srbe i Srbiju, Albanci bi požurili da ga primene još pre osam godina. Ne bi čekali osam godina. Ako ne bi Albanci, na to bi prisilili ovi njihovi mentori sa zapada, koji stvaraju tu lažnu kosovsku državu. Sećam se da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, jedan ili dva dana, vodeći prištinski intelektualac Fetuns Roj je u jednom autorskom tekstu napisao da je Briselski sporazum pobeda beogradske diplomatije i da Srbi kroz zajednicu srpskih opština dobijaju novu Republiku Srpsku.

U jednom istraživanju koje je rađeno u to vreme među građanima Prištine, njih 76% se izjasnilo za stav da je Briselski sporazum loš po kako oni kažu, kosovski narod i da ugrožava izgradnju nezavisne kosovske države.

Da skratim, jedan od najvažnijih prioritetnih zadataka ove Vlade jeste insistiranje, borba da se realizuje, da se primeni Briselski sporazum, da se formira zajednica srpskih opština. Rezultat te borbe ponajviše zavisi od našeg jedinstva.

Ako mi u ovom parlamentu, i vlast i opozicija, izrazimo nacionalno jedinstvo, ako to jedinstvo bude stvoreno u celoj državi po pitanju Kosova i Metohije, onda imamo šansu da se izborimo da Briselski sporazum bude primenjen ne samo u onim delovima koji odgovaraju Albancima, kao što je to sada slučaj, nego i u onim delovima koji odgovaraju Srbima, pri čemu konkretno mislim na formiranje zajednice srpskih opština. Ako se formira zajednica srpskih opština, to znači bolji život Srba na Kosovu i Metohiji, to znači veće i jače prisustvo države Srbije na tom delu svoje teritorije, to znači bezbedniji život za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Na kraju, koristim priliku da gospodina ministra Gorana Vesića pozovem da uskoro poseti Veliku Planu i uveri se u stanje putne mreže, u stanje regionalnih puteva na teritoriji opštine Velika Plana. To stanje je veoma loše. Meni je žao što moram da istaknem sledeće činjenice – kad krenete iz Velike Plane prema Markovcu, nailazite na znak „10 kilometara rupe na putu“. Kad krenete iz Velike Plane prema Lozoviku, nailazite na isti znak. Kad nailazite iz pravca Savanovca i Krnjeva prema Smederevskoj Palanci, dočekuje vas znak „10 kilometara rupe na putu“. Kada krenete iz Velike Plane do Radovanja opet saobraćajni znak „10 kilometara rupe na putu“. Isti takav znak kad krenete iz Velike Plane prema Žabarima, prema Donjoj Livadici.

Na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pre tri godine nije izvršena rekonstrukcija puta od Velike Plane do Smederevske Palanke, u šta je Vlada Srbije uložila pet miliona evra i hvala joj na tome. Mi praktično iz grada Velike Plane ne bi imali nijedan izlazni put na kojem ne stoji saobraćajni znak upozorenja „10 kilometara rupe na putu“.

Ubeđen sam kad dođe gospodin ministar Vesić u Veliku Planu da će on uložiti svoju energiju, svoj uticaj da Vlada Srbije u budžetu za sledeću godinu predvidi sredstva za rekonstrukciju ovih puteva. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Gospodine predsedniče, poštovani građani Republike Srbije, poštovani poslanici, kao što stranka prethodnog govornika neće podržati ovaj predlog zakona, tako mi nećemo podržati njihov amandman.

Evo i zbog čega. Smatram da je osnovno pravo stranaka i politika koje su učestvovale na izborima, koje su pobedile, da odrede tehnički izgled Vlade, da odrede kadrovski sastav Vlade i da odrede program Vlade. Većina amandmana koje je opozicija predložila polazi od stava da ovaj predlog zakona ne treba prihvatiti zato što je Vlada od 25 ministara preglomazna, zato što će biti skupa.

Nije skupa Vlada koja ima mnogo članova. Skupa je ona vlada koja ne radi svoj posao. Može Vlada da ima i 10 ministara, 10 ministarstava, da bude neefikasna, da radi loše, da bude skupa, a može Vlada da ima i 30, pa čak 40 ministarstava, pa da efikasno radi svoj posao. Ja, čak, mislim, to je moje mišljenje da je bolje da ministri i ministarstva dobijaju manji delokrug rada, manji delokrug odgovornosti i mislim da bi na taj način efikasnije obavljali svoj posao. To da li će jedna vlada imati tri ili pet ministara više, da li će imati 50 službenika više ili manje, ni na koji način neće ni ugroziti, ni spasiti državni budžet.

Inače, povećanje broja ministarstava ne mora da znači da će doći do povećanja broja službenika. Uglavnom se vrši preraspodela službenika unutar ministarstava. Tako ćemo imati službenike koji su u Ministarstvu nauke i prosvete bili zaduženi za prosvetu, da budu raspoređeni u Ministarstvo prosvete, a službenici koji su bili zaduženi za nauku, preći će da rade u Ministarstvu nauke.

Većina opozicionih stranaka koje ovde podnose amandmane sa stavom da je Vlada preglomazna, potiču iz nekadašnje koalicije DOS, pa ja mislim da nije loše da građane Srbije podsetimo koliko članova su imale njihove Vlade. U prvoj Vladi koju su formirali, nakon državnog udara 5. oktobra 2000. godine bilo je 36 članova, s tim što se nije znalo da li su svi ministri ili koministri. Imali smo četiri ministarstva, koliko se sećam, koja su imala po tri člana. Sad ne znam šta je gore? Da li su imali po tri člana zato što su ovi bili nesposobni ili zato što se nisu mogli dogovoriti oko podele plena.

Sledeća Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića, čini mi se da je imala u jednom trenutku 29 članova, a Vlada Zorana Živkovića, njegovog naslednika, u jednom trenutku je imala 27 članova. Poslednja Vlada koja je formirana od strane dosovskih stranaka, to je bila Vlada Mirka Cvetkovića, imala je u proseku 27 članova, u jednom trenutku je imala 30 članova. Nisu te vlade bile neuspešne zato što su imale mnogo ili malo članova, te vlade su bile neuspešne zato što su ih vodili ljudi koji se nisu valjano razumeli u svoj posao, zato što većina ministara nije bila kompetentna da radi svoj posao.

Jedna od primedbi koja se ovde čula danas, juče i prekjuče, jeste da je ovaj Predlog zakona rezultat kompromisa i namirivanja partijskih kadrova. Otkad postoji parlamentarni sistem, otkad postoji parlamentarna demokratija svaka Vlada je rezultat kompromisa i svaka Vlada je rezultat partijskih namirivanja. Svaka Vlada koja učestvuje u koaliciji, koja učestvuje u vlasti želi da dobije veći deo kolača i naravno da se unutar vladajućih stranaka javlja apetiti kod ljudi koji žele da zauzme određene funkcije, između ostalog da bi ostvarili stranačke programe, da bi ostvarili predizborna obećanja.

Da završim, Vlada u tehničkom mandatu treba da izgleda ovako kako je predloženo, zato što je predložila stranka, odnosno predložile stranke koje imaju legitimitet, a taj legitimitet su dobile na nedavno održanim izborima gde je politika Aleksandra Vučića i SNS dobila podršku ogromne većine građana Republike Srbije. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 08.03.2011.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 11.06.2008 -
Predsednik Skupštine opštine Opština Velika Plana Opština Mesečno 20000.00 RSD 24.12.2008 -