DUŠAN MARIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dušan Marić je prvi put postao narodni poslanik u 12.sazivu od 2020 - 2022. godine.

Tokom svog mandata bio je zamenik člana Odbora za zaštitu životne sredine.

Na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 125 sati, 16 puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja.

Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 202 puta, od čega je za 201 akt glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 82. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

BIOGRAFIJA

Dušan Marić rođen je 10. januara 1963. godine u Šemenovcima kod Kupresa, po zanimanju je novinar, živi u Velikoj Plani.

Učesnik je ratova od 1991. do 1995. godine. Posle povratka sa ratišta, do 1998. godine, radio je u beogradskom dopisništvu "Javnosti" iz Pala, glasilu Republike Srpske, a od 1998. do 2005. godine bio je dopisnik iz Srbije srpskog "Oslobođenja" u Istočnom Sarajevu. Objavio je i osam knjiga.

Bio je član Srpske radikalne stranke, u kojoj je, sve do istupanja iz stranke 2014. godine, bio član Centralne otadžbinske uprave, član Izvršnog odbora i predsednik Podunavskog okružnog odbora. U drugoj polovini 2015. godine učlanio se u Srpsku naprednu stranku.
Od 2008. do 2012. bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije, gde je imao više od 400 obraćanja. Od 2016. do 2020. godine bio je pomoćnik predsednika opštine Velika Plana, a od 2020. godine predsednik je Skupštine opštine Velika Plana.

Još jedan poslanički mandat, u 12. sazivu Narodne skupštine, potvrđen mu je 7. jula 2021. godine.

Oženjen je i otac je dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 02.08.2022, 12:55

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Dame i gospodo, kada kritikuju odluku države da mladima dodeli još jednu pomoć od 100 evra, opozicija kaže – to su naše pare, to su pare svih građana Srbije koje je država uzela od građana, a sada ih deli kao pomoć.

Prvo, sve pare koje ima država Srbija i bilo koja druga država na svetu su pare građana. Sve te pare su direktno ili posredno uzete od građana, bilo kroz direktne poreze, takse ili kroz privredu.

Drugo, valjda su i u vreme kada su oni bili na vlasti pre 15 godina, pare koje su bile u državnom budžetu, bile naše pare, ali oni te pare nisu ni jednom podelili građanima Srbije.

Podsećam da je u to vreme standard građana Srbije bio lošiji nego što je danas. Znači da je postojala veća potreba za intervencijom države, postojala je veća potreba za tim da država pomaže svoje građane.

Opozicija nas, deo opozicije, kritikuje i zbog navodnog širenja govora mržnje. Daleko od toga da smo nevinašcad, ali sada ćete čuti kakvi govorom se služe pojedini predstavnici opozicije.

Pre sedam dana jedan opozicioni portal je objavio tekst pod naslovom „Pucnji Vučićevih medijskih mučenika po GOSPODI“. Ovo „GOSPODI“ je napisano velikim slovima, valjda da bi bilo uverljivije, a „GOSPODA“ su Vladeta Janković i Zdravko Ponoš. Od „GOSPODE“ se očekuje da se ponašaju gospodski i da koriste gospodski rečnik, posebno kada je u pitanju profesor književnosti, čovek koji ima 82 godine, čovek koji je bio diplomata, ambasador Srbije u Vatikanu i u Londonu i posebno kada je u pitanju čovek koji se kandiduje da bude prvi u Beogradu, da bude gradonačelnik Beograda. Taj gospodski rečnik se posebno očekuje od jednog generala, bivšeg načelnika Vojske Jugoslavije, načelnika Štaba Vojske Jugoslavije, koji se kandiduje da bude predsednik države, predsednik Srbije.

Prvi je počeo Vladeta Janković. On je reagujući na kritike koje su upućene na njegov račun zbog njegove izjave da spomenik Stefanu Nemanji treba izmestiti sa Savskog trga na neku drugu lokaciju u Marinkovu baru, on je izjavio sledeće: „Marinkova bara je uzrečica koju je zloupotrebila naprednjačka botovska banda. To su paščad puštena sa lanca“. Znači, on je praktično ljude koji ga kritikuju uporedio sa paščadima.

Samo dan-dva kasnije, kandidat dela DOS-ovske opozicije za predsednika Srbije, Zdravko Ponoš je takođe svoje kritičare uporedio sa psima, s tim što po mišljenju gospodina Ponoša nisu u pitanju paščad, što će reći nisu u pitanju obične džukele, već je u pitanju neka rasa pasa sa pedigreom koju je on nazvao „trenirani psi“.

Naime, govoreći na televiziji N1 o kritikama na svoj račun, on je izjavio sledeće: „Bojim se da je neko pustio trenirane pse da to rade, a kada takvi psi nekog ujedu, onda uvek odgovara vlasnik“. Jasna je aluzija da je vlasnik pasa Aleksandar Vučić, a da su trenirani psi svi funkcioneri vladajućih stranaka, brojni novinari, analitičari, pa i oni građani koji Ponoša kritikuju da je previše naklonjen NATO paktu, koji smatraju da je sramota što za vreme rata u Krajini on nije bio u Kninu, što se nije tamo borio, branio svoju kuću, nego je sedeo u Beogradu i što smatraju, što jeste i činjenica, da je u njegovo vreme Vojska Jugoslavije, sadašnja Vojska Srbije prilično razmontirana.

A da ovi uvredljivi izrazi nisu slučajnost potvrdio je i pomenuti portal, neću da mu navodim ime, portal koji je Jankovića i Ponoša nazvao „GOSPODOM“, taj portal je 9. februara objavio strip pod naslovom „Tabloidni lajavci“. Sadržaj stripa su dva nacrtana psa koja besno skaču na fotografiju Zdravka Ponoša.

Rečnik koji se koji se koristi u političkim obračunima u Srbiji je odavno srozan na jedan kafanski nivo, činjenica da tu nema nekakve velike razlike među strankama, nazivanje političkih protivnika lopovima, izdajnicima, kriminalcima itd. je postalo svakodnevna pojava. To otprilike dođe kao „dobar dan“, ali ja se zaista ne sećam da su u političkoj areni, posebno kada su u pitanju političari najvišeg ranga u Srbiji, korišćeni takvi termini da su svoje političke protivnike nazivali psima.

Posebno je neprimereno kada takav govor u srpski politički život uvodi jedan čovek koji je profesor književnosti, čovek koji je bivši diplomata, čovek koji ima 82 godine, čovek koji se kandiduje da bude gradonačelnik Beograda i kada takav govor, neprimeren govor, uvodi general, penzionisani general, bivši načelnik Vojske Jugoslavije, koji se kandiduje da bude predsednik države, da bude predsednik Srbije, da bude predsednik svih građana, ne samo onih koji budu glasali za njega, nego svih građana Srbije, bez obzira na svoja politička opredeljenja.

Na kraju, ja koristim priliku da zamolim gospodina ministra da iskoristi svoj nesumnjivi autoritet u Vladi da, narodski rečeno, malo urgira da se što ranije krene sa predviđenim radovima na rekonstrukciji puta Savanovac – Krnjevo – Smederevska Palanka, u pitanju je put koji je u vrlo loš stanju, i da Vlada iznađe sredstva da se u što skorije vreme, u nekom razumnom roku rekonstruiše put Markovac – Velika Plana – Lozovik, poznatiji kao Carigradski drum.

Hvala vam.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Dame i gospodo, naši sudovi i tužilaštva su zatrpani nerešenim predmetima. Sudski postupci traju previše dugo i građani previše dugo čekaju pravdu. To je iz razloga što mi kao narod volimo da se tužimo i da prijavljujemo i kada treba i kada ne treba iz razloga što sudovi i tužilaštva otprilike kubure sa kadrovima, nemaju nikada dovoljno sudija i tužilaca koliko je potrebno u skladu sa brojem predmeta i treći razlog je taj što sudovi i tužilaštva ne rade dobro svoj posao.

Zbog toga mene uvek raduje kada je na dnevnom redu izbor novih sudija i tužilaca zato što očekujem da će nakon toga srpsko pravosuđe biti efikasnije, da će građani Srbije kraće čekati pravdu.

Mi danas razmatramo 16 sudija koje prvi put biramo na tu dužnost i izbor 29 tužalaca i zamenika javnih tužilaca. Među njima se nalazi Maja Sikimić, stručni saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, koja je predložena za zamenika javnog tužioca u Velikoj Plani.

Kada sam čuo za ovaj predlog ja sam kontaktirao Javnog tužioca u Velikoj Plani, Slavicu Ivanović, interesujući se o kakvom kadrovskom rešenju se radi i evo njenog odgovara, kaže – to je mnogo dobro dete, sarađivala sam sa njom na više predmeta, ne znam da li je bolja kao osoba ili kao stručnjak, mi u tužilaštvu u Velikoj Plani se svi radujemo njenom dolasku.

Iz ove njene izjave se da zaključiti da su ljudi iz Visokog tužilačkog saveta u slučaju Velike Plane dobro odradili svoj posao.

Ono što je važno jeste da će nakon izbora Maje Sikimić Javno tužilaštvo u Velikoj Plani biti kadrovski kompletirano. Po sistematizaciji tamo je predviđeno da radi jedan Javni tužilac i pet zamenika.

Podsećam da smo pre mesec i po dana, 15. decembra, izabrali pet novih sudija koji sude u Osnovnom sudu u Velikoj Plani. Tamo je predviđeno da sudi 18 sudija, sada ih ima 17. Znači, preostalo je još da se izabere jedan sudija u Osnovnom sudu u Velikoj Plani i onda možemo da kažemo da su institucije, pravosudne institucije u Velikoj Plani kadrovski kompletirane.

To znači da su Visoki savet sudstva i tužilaštva, ali i ova Skupština dobro odradili svoj posao. Sada je na sudijama i tužilaštvima da prionu na posao, da rade bolje nego do sada, da se potrude da sudski postupci ne traju četiri, pet, šest, pa i više godina, i da se ne događa da se predmeti kod tužioca zakazuju tek posle četiri, pet meseci za neka teža krivična dela.

Mi danas treba da izaberemo i Republičku izbornu komisiju i na taj način realizujemo još jedan, poslednji u nizu dogovora koji je postignut na međustranačkom dijalogu stranaka vlasti i opozicije. Taj dogovor podrazumeva da stranke opozicije koje nemaju parlamentarni status imaju svoje predstavnike u stalnom sastavu Republičke izborne komisije. U pitanju je šest članova i šest zamenika.

Ponoviću ono što sam rekao pre četiri dana, da je to presedan. Znači, ne biva nigde u Evropi, ne biva nigde ni u ovim zemljama, kako oni kažu, zapadne demokratije da vlast da opoziciji koja nema parlamentarni status da ima svoje predstavnike u državnoj komisiji koja sprovodi izbore.

Činjenica da smo mi iz vladajuće koalicije, pre svega iz SNS i SPS, pristali da opoziciji učinimo i taj ustupak najbolja je potvrda da u Srbiji ima mnogo više demokratije nego što to tvrdi opozicije i da ima mnogo više demokratije nego što se može steći utisak kada se čitaju tekstovi, kada se slušaju prilozi na medijima, na portalima koje kontroliše opozicija.

Hvala vam.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Dame i gospodo, na predloge zakona o kojima danas raspravljamo i o kojima ćemo večeras glasati podneto je 16 amandmana. Najviše amandmana, deset, podneto je na zakone koji najviše interesuju građane Srbije, a to je Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru odbornika u skupštinama opština i gradova. Od 16 amandmana Vlada Srbije je prihvatila osam. Od osam prihvaćenih amandmana sedam je podnela opozicija. Kud ćete bolju potvrdu da je demokratski kapacitet ove vlasti mnogo veći nego što to tvrdi opozicija i kud ćete veću potvrdu i bolju potvrdu da su tvrdnje koje se mogu čuti u opoziciji, kako u Srbiji vlada diktatura, najobičnija glupost.

Nas 3. aprila očekuju predsednički, parlamentarni i lokalni izbori i beogradski izbori. Izbori će biti održani u nekoliko opština, među njima je opština Smederevska Palanka, pa ću ja iskoristiti ovu priliku da javnost u Srbiji upoznam sa svim stvarima, sa svim promenama koje su se dogodile u Smederevskoj Palanci u poslednjih šest godina od kako je odgovornost za vođenje te opštine preuzela SNS.

Pre šest-sedam godina Smederevska Palanka je i figurativno i bukvalno bila crna rupa na karti Srbije. Zašto kažem i bukvalno? Zato što u tome gradu nije bilo uličnog osvetljenja. Zamislite grad od 25.000 stanovnika, naselje od 25.000 ljudi u 21. veku koji živi u mraku.

Sledeća stvar koja je vrlo bitna, koja govori o tome šta smo nasledili od DS, jeste podatak da je račun opštine Smederevska Palanka sedam godina bio u blokadi. Naravno, u blokadi su bili računi svih javnih preduzeća i ustanova na području opštine i nije bilo čudo što su bili u blokadi, morali su da budu u blokadi kada je prethodna vlast napravila ukupan dug veći od tri milijarde dinara. To je više od 24 miliona evra po tadašnjem kursu.

Ja sam pisao jedan tekst pre pet-šest godina i postavio sam jedno pitanje i to me i danas stvarno zanima, zanima me odgovor, kako je moguće da neko u jednoj opštini koja ima godišnji budžet od osam miliona evra napravi dug od 24 miliona evra?

Osim što nije imalo ulično svetlo, Smederevska Palanka, nije imala ni pijaću vodu. Tamo su godinama trajale restrikcije vode. U pojedinim delovima grada restrikcije su trajale i po 14 sati. Samo za struju lokalna samouprava je dugovala milijardu i 200 miliona, znači više od 10 miliona evra, a Vodovod je bio dužan 700 miliona dinara.

Od kako je odgovornost za vođenje Smederevske Palanke preuzela SNS, grad ima normalnu uličnu rasvetu i grad ima normalno snabdevanje pijaćom vodom. To je moguće iz razloga što pre sedam godina Vodovod je isporučivao građanima 45 kubnih metara vode u sekundi, sada isporučuje više od 200 litara iz razloga što je Vlada Srbije isfinansirala izgradnju novih izvorišta, novih bunara i uložila je pare u renoviranje postojećih bunara.

Opština, između ostalog, je dugovala 240 miliona dinara u ustanovama kulture. Ulice i putevi su bili u očajnom stanju. Put od Smederevske Palanke do Velike Plane, a to je izlaz Smederevske Palanke na auto-put Beograd – Niš, bio je bukvalno u rupama. Neko je jednom izračunao i objavio u jednom tekstu, ja ne znam da li je to tačno, ali je približno, da je na 12.000 metara toga puta izbrojao četiri hiljade rupa. Vlada je u rekonstrukciju tog puta, juče sam govorio o tome, uložila pet miliona evra. Sada je to jedna moderna, kako se ovde često čuje, evropska saobraćajnica.

Potpuno je iz temelja rekonstruisana glavna gradska saobraćajnica, glavna gradska ulica od ulaza iz pravca Velike Plane do izlaza u pravcu Mladenovca do skretanja Zazanju, sve je iz temelja rekonstruisano, kompletan put. Znači, urađena je nova kanalizacija, nova vodovodna mreža, novi drvored posađen, urađeni novi trotoari.

Pa, između ostalog, što se tiče putne mreže, rekonstruisano je sedam kilometara puta prema Topoli, 18 kilometara puta u Kusadku, put između Kusadka i Azanje u dužini od sedam kilometara, skoro pet kilometara puta za Cerovac i Vodice, pri kraju su radovi na rekonstrukciji puteva između Smederevske Palanke i Glibovca, i od Azanje do Selevca u dužini od 20 kilometara. Za svu ovu putnu mrežu, za rekonstrukciju ovih puteva, Vlada Srbije je izdvojila 12 miliona evra.

Pazite, ovi su zadužili opštinu, ostavili opštinu u dugu od 24 miliona evra, a mi smo, naša vlast, vlast SNS, samo za putnu infrastrukturu u tu opštinu poslali 12 miliona evra.

Pre samo dve godine, lokacija Guberaš, tačno na granici između Velike Plane i Smederevske Palanke je bila livada zarasla u korov. Sada u tom mestu radi jedna moderna koreanska fabrika za proizvodnju kablova, električnih kablova za automobile.

U toj fabrici trenutno radi 450 radnika. Ja mislim da je upravo sada u toku javni poziv za prijem novih radnika. Ukupna vrednost projekta je veća od 20 miliona evra, a plan je da do kraja ove godine bude zaposleno 700 radnika.

Još samo nekoliko podataka da bih ilustrovao šta je građanima Velike Plane i Smederevske Palanke uradila vlast DS. Pre četiri dana izdata je građevinska dozvola za izgradnju zdravstvenog centra u Smederevskoj Palanci. Saslušajte ovo. Vrednost projekta je skoro sedam milijardi dinara. Šta taj projekat podrazumeva? Potpunu rekonstrukciju bolnice „Stefan Visoki“, nabavku najsavremenije opreme, izgradnju novog krila bolnice, potpunu izgradnju novog doma zdravlja, pa i između ostalog izgradnja heliodroma pošto je bolnica nadležna za jedan deo auto-puta od Beograda do Niša, da bi se ne daj Bože u slučaju nesreće ranjenici, povređeni mogli transportovati do bolnice helikopterom.

Dana 28. decembra prošle godine, 15 izbegličkih porodica je u Smederevskoj Palanci dobilo stanove. U toku su radovi na rekonstrukciji OŠ „Nikola Tesla“ u Glibovcu, a završeni su svi radovi, znači urađen projekat, dobijene sve saglasnosti za potpunu rekonstrukciju gimnazije u Smederevskoj Palanci, jedne od najboljih gimnazija u Srbiji u kojoj nivo obrazovanja nije popustio, bez obzira na sve ove Bolonje i na sve ove promene. Takođe su izvršeni svi pripremni radovi, administrativni radovi da se rekonstruiše Mašinsko-tehnička škola „Goša“.

Privodi se kraju rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja. Za tu rekonstrukciju Vlada Republike Srbije izdvojila je deset miliona dinara. Ukupno u obnovu objekata kulture na teritoriji opštine Smederevska Palanka, samo u poslednje tri godine, Vlada Srbije je uložila 40 miliona dinara.

Ima još mnogo toga, ali ne bih da oduzimam vreme. Ove činjenice koje sam naveo su odgovor na pitanje zašto će građani, stanovnici Smederevske Palanke, zašto će stanovnici Velike Plane, zašto će građani Srbije 3. aprila glasati da se nastavi ova politika, zašto će glasati da Aleksandar Vučić ostane na mestu predsednika Srbije i zašto će glasati da SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ponovo formira Vladu Srbije. Hvala.