Poštovani predsedniče, poštovani predsedavajući, direktore Kancelarije za KiM, narodni poslanici, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, građani Srbije.

Ja sam Ivan Antić, 1999. godine sam ratovao na Košarama i kada se vojska povukla sa Kosova i Metohije ja sam ostao u Kosovskoj Mitrovici i borio sam se na mostu.

Za razliku od ovih danas koji brane Kosovo i koji se busaju u patriotske pileće grudi, ja sam se zaista borio za KiM da ostane u sastavu naše države, ali nikog od ovih nisam tada video pored sebe. Iako su bili u godinama kada su mogli da budu u sastavu vojske Jugoslavije, međutim niko od njih nije uzeo pušku u ruke i niko od njih nije bio sa mnom. Bili su momci koji su bili dosta mlađi od njih i koje su svoje živote ostavili da bi Kosovo i Metohija ostala u sastavu naše države.

A oni su za to vreme šetali negde po Beogradu, Čačku, Parizu, vadili indekse, operisali slepa creva, skidali mladeže, a sve to kako bi izbegli da idu u vojsku.

Ja znam šta je rat i znam šta je oružani sukob i ne želim da ičije dete to doživi. I retko kada možete naći pravog veterana i borca koji će pozivati na rat, nego uglavnom oni koji su se krili od rata, olako pozivaju na rat i na sukobe, a ovo što oni danas rade je to - pozivanje na rat.

Ja vas molim gospodine predsedniče da čuvate mir, da se grčevito borite za mir, jer samo u miru možemo da nastavimo da se razvijamo i jačamo, a samo jaki možemo da zaštitimo i sačuvamo našu zemlju.

A u ime boraca i veterana sa Košare, Paštrika, želim da vam se zahvalim što vodite računa o nama borcima, što brinete o tome da se naš glas čuje. Bulevaru ste dali ime „Heroji sa Košara“ verujem da će uskoro isto to biti i za heroje sa Paštrika.

Obeležavaju se svi bitni datumi, neguje se sećanja na naše žrtve, otkrivaju se spomenici. Ja verujem da ćemo mi biti poslednja generacija koja će otkrivati spomenike te vrste.

Za razliku od ovih koji su evo ovo uradili, ovo su teroristi OVK za koje smo mi dali živote da ih uhapsimo, neki su preživeli, bili su uhapšeni a šta ste vi uradili nakon dve godine? Vi ste ih oslobodili. Sve do jednog. A kako su nam se zahvalili?

Jel znate šta je ovo? Reka Bistrica, Goraždevac, ne sunčaju se deca, nego leže mrtva!

A njihova deca tih terorista ranjavaju našu decu koja su danas gore na balkonu. za razliku od ovih koji su generale strpali, dobrovoljno poslali u Hag, dobrovoljno istopili naše oružje, dobrovoljno pogasili sve naše herojske brigade i zamislite doveli su zemlju do toga da su bili spremni da uzmu kredit da plate susednoj državi koja je u NATO da čuva naše nebo.

Danas naše nebo, čuvaju naši migovi, naši lovci. Naša vojska je modernizovana. Imamo bolje oružje, vojska je bolje opremljena i predvode je najbolji među nama.

Tu mislim na ministra Vučevića, ali to ne znači da treba da ulazimo u nekakav sukob sa Albancima na Kosovu i Metohiji. Danas se KiM brane kroz povratak i opstanak našeg naroda dole. Otvaranjem radnih mesta, izgradnjom stanova, izgradnjom mira i suživota sa Albancima na KiM, ali samo odgovornom politikom.

I za kraj svima vama koji ste priredili ono juče, citiraću jednog pesnika koji kaže – „Čovek koji nije hrabar, ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavice ne ume da podnese, a potrebna je velikodušnost kakvu on ne može da razume“. Hvala na pažnji.

(Aplauz.)

(Srđan Milivojević: Niko još ovako nije pričao.)