Poštovani poslanici, evo samo neke brojke i činjenice da iznesem, koliko su nam izuzetno bitni mladi talenti, i to ne samo talenti na fakultetima, nego talenti i u srednjim školama.
Što se tiče Dositeje za 2022/23. godinu, dodeli smo 1.158 stipendija za osnovne i integrisane studije i 503 za master studije u iznosu od 320.000 dinara i ove godine 1. novembra raspisujemo novi poziv, pri tome planiramo i dodatno povećanje od 50% za medicinsku oblast, na inicijativu Konusa, zato što je to oblast i zanimanje koje su od prioriteta za Republiku Srbiju.
Što se tiče inostranstva za 2023/24. godinu, konkurs je u toku i daćemo do 500 stipendija za sve koji su upisali jedan od fakulteta do 500. mesta na Šangajskoj listi i master doktorske studije sa minimalnim iznosom od 800.000 dinara. Takođe, ono na čemu radimo jeste i da privučemo privatni sektor da pomogne u ovim stipendijama i ove godine smo sa „Novo Nordiskom“ potpisali ugovor za pet stipendija od 10.000 evra za naše najbolje studente iz oblasti biomedicine i bioinformatike.
Međutim, krećemo i ranije, krećemo sa srednjoškolcima, i poziv za srednjoškolce je zatvoren 20. oktobra. Očekujemo oko 1.200 stipendija, odnosno dobitnika za naše najbolje srednjoškolce koji su postigli izuzetan uspeh na domaćim i međunarodnim takmičenjima. U budžetu za ovaj poziv je oko 60 miliona dinara.
Sad šta smo još novo uveli? To je plaćena stručna praksa za sve stipendiste Dositeje od 40.000 dinara, da budu plaćeni u javnom sektoru i do sada nam se od jula do danas prijavilo preko 200 mladih ljudi koje zapošljavamo u javnom sektoru, kako bi stekli s jedne strane praksu i iskustvo, a s druge strane stvarno doprineli svojim znanjem javnom sektoru i taj broj zaista stalno raste.
Što se tiče naših studenata i koji odlaze u inostranstvo, jeste, deo njih ostaje u inostranstvu, međutim, naše naučno-istraživačke organizacije su otvorene i Ministarstvo ima program da sve povratnike automatski kada nađu neko svoje mesto u naučno-istraživačkoj organizaciji u Srbiji automatski zaposli i omogući im da rade u Srbiji. Tako da, jako puno radimo na mladim talentima, imamo i okviru Ministarstva pozive za stipendije, u okviru Ministarstva prosvete takođe postoje pozivi za stipendije i zaista mislim da ima jako puno šansi da najbolji studenti dobiju i tu vrstu podrške od države. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, gospodine Orliću, poštovani članovi Narodne Skupštine, veliko mi je zadovoljstvo da ispred vas mogu da obrazložim učešće Republike Srbije u „Horizont Evropa programu“.
„Horizont Evropa“ je ključni program za naše istraživanje i razvoj inovacija u periodu od 2021. godine do 2027. godine, sa vrlo ambicioznim budžetom od 92,5 milijardi evra i predstavlja najveći program za istraživanja i inovacije u svetu. Sporazumom između Evrope i EU i Republike Srbije, otvaramo mogućnost našoj zemlji, našim istraživačima, ali i našem privatnom sektoru, učešće i korišćenje mehanizama ovog programa.
Ovaj program predstavlja priliku istraživačkom okruženju, kompanijama ali i javnom sektoru, pristup vebnim mrežama, tržištima, ali i kapitalu i vrhunskom znanju.
Program služi za dalji razvoj izvrsnosti nauke istraživanja, razvoj prilika za primenjenu nauku i razvoj inovacija, kako u akademsko eko sistemu, tako i u privatnom sektoru.
Pored toga, i različite javne ustanove, i nevladine organizacije, imaju pristup ovim specifičnim fondovima, pre svega u izgradnji sopstvenih kapaciteta. Učešće u ovom programu povezuje privatni sektor, industriju, istraživačke i obrazovne institucije, ali i regione i opštine i neprofitne organizacije u okviru EU, ali i van nje.
Ceo program je baziran na tri stuba, a to su izuzetna nauka, globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost, kao i inovativna Evropa. Kroz kolaboracione istraživačke projekte koji podrazumevaju konzorciono povezivanje i time učešće u upravljanju projektima, trajno će se učvrstiti veza između istraživača u Republici Srbiji, i njihovih partnera u Evropi.
Uložena sredstva od 145 miliona evra iz budžeta Republike Srbije će se kroz projekte vraćati u zemlju, kako se projekti dodeljuju na kompetitivnoj osnovi, može se očekivati da uz angažovano i koordinisano Horizon Evropa programu, a na osnovu prethodnog iskustva, prethodnog okvirnog programa, priliv sredstava u Republiku Srbiju, bude veći od finansijskog doprinosa, koji je sada trenutno ograničen na 8 posto maksimalnog prekoračenja.
Međutim, već u januaru 2023. godine, institucije i kompanije iz Srbije, učestvuju već na 128 projekata, sa ugovorenim budžetom od 41,58 miliona evra. Kroz aktivno učešće u Horizon Evropa programu, Srbija će započeti i primenu integrisane politike istraživanja, što jeste jedan od srednjoročnih prioriteta evropskog partnerstva Republike Srbije.
Istraživači Srbije su ostvarili značajne rezultate u pozivima za prijavljivanje projekata u prethodnom programskom ciklusu „Horizon 2020“ i, prema statističkim podacima koji su predstavnici Direktorata za nauku Evropske komisije objavili, institucije iz Republike Srbije prijavile su 3.117 predloga od kojih je 417 finansirano. Pri tome Srbija je platila članarinu za učešće u „Horizon 2020“ 94 miliona evra, a kroz finansirane projekte povukla je više od 135 miliona evra. Ovo mislim da je prava slika koliki potencijal leži u nauci, u obrazovanju, ali i u privatnom sektoru koji ulaže u istraživanje, u razvoj i u razvoj inovacija.
Glavne teme kojima se želi prići kroz ovaj okvirni program jesu globalni izazovi od klimatskih promena, preko energije, poljoprivrede i proizvodnje hrane, zdravstva, životne sredine. Takođe, ciljevi održivog razvoja jesu i ciljevi „Horizon Europe“ okvirnog programa. Naravno, krajnji cilj jeste podizanje nivoa kompetetivnosti i ekonomskog rasta kako EU, tako i svih zemalja koje učestvuju u ovom programu.
Državni interes Republike Srbije u pristupanju „Horizon Europe“ programu ogleda se u proširivanju mogućnosti za pristupanju budžetu EU za istraživanja, čime će se unaprediti stanje istraživačke delatnosti u Republici Srbiju i znatno popraviti uslovi za bavljenje naučnim radom, ali i razvojem inovacija kroz pristup evropskoj infrastrukturi i saradnji sa evropskim ekspertima.
Srpske naučno-istraživačke organizacije će biti u ravnopravnom položaju prema budžetu Unije za istraživanje i inovacije, kao i organizaciji zemalja punopravnih članica EU, čime će se donekle izjednačiti uslovi za naučni rad u Republici Srbiji i umanjiti jedan od glavnih uzroka odlaska mladih visokoobrazovanih kadrova u inostranstvo, tzv. odliv mozgova.
Još treba naglasiti da predstavnici Republike Srbije učestvuju u radu strateških i izvršnih organa „Horizon Europe“ programa i kroz tu saradnju imaju priliku da utiču na politiku istraživanja i politiku finansiranja naučne delatnosti na nivou EU. Pored navedenog, naše punopravno učešće u programu za saradnju u oblasti istraživanja i inovacije EU jeste jedna od obaveza Republike Srbije iz pregovaračkog poglavlja 25 – nauka i istraživanje.
Poštovani narodni poslanici, ovim putem bih vas zamolila da podržimo jedan ovakav sporazum koji obezbeđuje bolju budućnost Srbije.
Hvala lepo.

Hvala lepo.
Imam potrebu samo da prokomentarišem repliku poštovanog poslanika vezano za nauku i zašto danas ne pričamo više o nauci, a manje o pravdi.
Nažalost, to nema veze sa ovim momentom, to ima veze sa problemom zaista marginalizacije nauke prethodnih decenija, više decenija. To je nešto na čemu mora da se radi.
Međutim, s obzirom da dolazim zaista iz sveta nauke, posle 25 godina bavljenja naukom, ono što mogu da kažem vrlo odgovorno, da je trenutno vladajuća stranka, SNS zaista prepoznala nauku i daje joj mnogo veću ulogu nego što je imala.
Stvari se stvarno menjaju, moja pozicija danas zašto ja sedim ovde, nije zato što je mene neko zloupotrebio, ovo već drugi put čujem i hvala na brizi za mene, nego zato što sam ovde ispred ove stranke zato što želim da pomognem nauci i zato što zaista imam mandat da uradim sve što mogu da nauka dobije svoje mesto. Mi smo upravo završili proces primanja najboljih naših studenata za zapošljavanje na fakultetima i institutima i primili smo 337 naših brilijantnih ljudi i oni su dobili već posao u okviru ovih institucija.
Naravno, pored ovoga odobrili smo dalja školovanja u zemlji i inostranstvu na doktoratima našim takođe najboljim i najtalentovanijim, govorim opet o 350 studenata. Ministarstvo nauke je odobrilo novih dvesta stipendista i nastavlja da stipendira starih 300, hajde da kažem, stipendista.
Izuzetno su velika ulaganja u infrastrukturu i to se povećava, naučno tehnološki parkovi rastu po Srbiji. Proširuje se Novi Sad, proširuje se Beograd, Čačak, Niš i Kruševac. To je jako bitna infrastruktura za nauku. Gradi se Centar izvrsnosti i završava se ove godine. završava se „Institut BioSens“ i pretpostavljam da znate i za velike projekat BIO4 Kampusa. To će biti najveći pojedinačan projekat i najveće ulaganje države u pojedinačan projekat ikada u nauci. Mislim da to mora da se prizna. Znači, stvari se menjaju i sada ćemo raditi zaista da nauka ne bude marginalizovana niti da je neko zloupotrebljen zato što sedi ovde i bori se za nauku. Hvala lepo.