Zahvaljujem, predsedavajuća.

Primenom Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine propisana je zabrana priključenja nezakonito izgrađenih objekta na elektro-energetsku i komunalnu mrežu. Mi danas imamo priliku da kroz raspravu u pojedinostima doprinesemo poboljšanju životnih uslova naših sugrađana koji se sa ovim problemom suočavaju godinama unazad.

Ovaj amandman jasno govori da opozicioni poslanike ne zanima u kakvim uslovima naši sugrađani žive, da li imaju vodu, da li imaju struju, komunalnu infrastrukturu, grejanje, osnovna ljudska prava koja su im Ustavom i brojnim međunarodnim konvencijama zagarantovana.

Na inicijativu Zaštitnika građana i grupe građana „Hoćemo struju u 21 veku“ Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture je pronašlo način da privremeno stvori i zakonsku mogućnost i pruži priliku da ljudi koji su rešili svoje stambeno pitanje omogući i privremeni priključak na elektro-energetsku i komunalnu mrežu.

Samim tim značajno će popraviti njihove uslove za život i uslove za život njihove porodice. Izmene ovog zakona svakako ne oslobađa ove ljude da ne sprovedu proces legalizacije ovih objekata do kraja. Znači, ovo je privremena mera i samim tim su u obavezi da u zakonskom roku sprovedu legalizaciju svojih objekata. U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu izmene ovog zakona biće donet podzakonski akti koji će detaljnije precizirati uslove pod kojima će vlasnici nepokretnosti moći da podnesu zahteve za privremene priključke.

Rok za podnošenje ovih zakona je 30 dana od dana donošenja podzakonskog akta i to nadležnom organu za poslove ozakonjenja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije omogućiće značajnu uštedu, ali i sigurnost snabdevanja energijom, što će značajno smanjiti uticaj energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, ali i doprineti i racionalnom korišćenju prirodnih i drugih resursa. Danas čovečanstvo koristi i znatno više energije nego ikada ranije, ali i ekološke posledice korišćenja raznih izvora su veoma nepovoljne po životnu sredinu.

Pošto ne postoji ni jedan izvor energije ili kombinacija nekoliko različitih izvora koji nisu štetni po životnu sredinu, najvažnija stvar koju ljudi mogu da urade jeste da štede energiju, jer samo tako ćemo postići održivi razvoj civilizacije.

Upravo uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koja će imati svojstvo pravnog lica, omogućiće da se podsticajna sredstva, osim jedinicama lokalnih samouprava dodele i drugim korisnicima, što do sada nije bilo moguće.

Posebno je značajno što će sredstva biti dostupna građanima kroz modele finansiranja u koje će biti uključeni jedinice lokalnih samouprava, privredni subjekti koji izvode radove na energetskoj sanaciji i bankarski sektor.

Predviđeno je da se sredstva dodeljuju za projekte u stambenom sektoru koji podrazumevaju izolaciju kućnih objekata, zamenu stolarije, uvođenje kotlova na gas i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni kolektori za grejanje potrošne vode, toplotne pumpe i kotlovi na biomasu.

Osnivanjem uprave uspostaviće se održiv mehanizam finansiranja energetske efikasnosti, što predstavlja uslov za dobijanje bespovratnih sredstava Evropske unije iz IPA fondova za investicije u ovu oblast. Pilot projekat za dodelu sredstava građanima očekuje se tokom godine, dok se veće investicije očekuju početkom naredne godine.

Prema raspoloživim podacima u Srbiji se potroši od tri i po do četiri puta više energije za stvaranje jedinice bruto nacionalnog dohotka, nego u zemljama Evropske unije, a ukoliko poredimo potrošnju toplotne energije po domaćinstvima, procenjuje se da je u Srbiji prosečna potrošnja 214 kilovat časova po metru kvadratnom, dok je prosek na nivou Evropske unije skoro duplo manji oko 112 kilovat časova na godišnjem nivou.

Uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti omogućiće sprovođenje dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu Nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije, što podrazumeva energetsku sanaciju u skladu sa novim propisima o energetskim karakteristikama zgrada u periodu od 2021. do 2050. godine.

Investicije bi iznosile nekoliko stotina miliona evra godišnje u periodu od 10 godina. Ovim sredstvima bi se energetski saniralo ukupno oko 100 miliona kvadrata stambenog prostora, a na godišnjem nivou ušteda energije bi iznosila oko 500.000 megavata uz smanjenje emisije CO2 za ceo period od 37% u odnosu na emisiju iz 2020. godine.

Na taj način učešće investicija u BDP-u iznosila bi 1,7% što bi otvorilo blizu 160.000 radnih mesta, odnosno na svaki milion evra investicija, otvorilo bi se sedam novih radnih mesta.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaće predloženi set zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnim međudržavnih mostova, koji je danas na dnevnom redu, značajno doprinosi daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje.

Ono što moram istaći jeste da je Srbija ostvarila veliki pomak kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture i da prednjači u odnosu na zemlje u regionu.

Razvoj infrastrukture je, pre svega, važan jer podstiče ekonomski rast. Bez putne infrastrukture nema novih investicija, kao ni otvaranja novih radnih mesta.

Putna mreža u Srbiji sastoji se od preko 45.000 kilometara državnih i opštinskih puteva, od čeka su 925 kilometara autoputevi.

Ono što smo zatekli kada je SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, došla na vlast a kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture u našoj zemlji jesu brojni problemi poput nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, kao i kašnjenje sa projektima zbog kojih su dobavljačima plaćane kazne.

To je period kada su često najavljivani projekti za koje su postojali samo idejni planovi i period kada su radovi otvarani i po nekoliko puta, a u periodu od 2000. do 2012. godine izgrađeno je svega 63 km auto-puteva.

U periodu posle 2012. godine izgradnja putne infrastrukture postala je prioritet. Pored izgradnje novih auto-puteva, radilo se i na održavanju putne mreže, gde je obnovljeno preko 4.000 km državnih i lokalnih puteva, od kojih je većina prvi put asfaltirana. Recimo, samo u opštini Lazarevac, rekonstruisano je preko 230 km putnih pravaca.

Od 2012. godine urađeno je 362 km auto-puteva, u okviru kojih je završen južni i istočni krak Koridora 10, koji je predstavljao jedan od najzahtevnijih građevinskih projekata u Evropi.

Takođe, urađen je deo Koridora 11 u dužini od 120 km, koji povezuje Beograd i Čačak.

Trenutno se u Srbiji gradi 262 km auto-puteva, u okviru kojih Moravski koridor zauzima ključno mesto u dužini od 112 km.

Pored završenih i započetih auto-puteva do 2025. godine u planu je da se izgradi 435 km auto-puteva i preko hiljadu kilometara brzih saobraćajnica.

Kada se završeni planirani auto-putevi Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, Beograd-Vršac, Vožd Karađorđe, Požega-Boljare, Ruma-Šabac, kao i druge deonice, putna infrastruktura Srbije biće potpuno promenjena, što će značajno olakšati putovanje kroz našu zemlju, ali će značajno doprineti i našoj ekonomiji. Biće ostvaren jedan od ključnih preduslova za dalji razvoj Srbije.

U danu za glasanje poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaće ovaj sporazum. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, iskoristila bih ovu priliku da vas zamolim pošto ste dosta dobro upoznati sa mnogim problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju građani opštine Lazarevac, ali i pripadnici MUP-a da imate razumevanje i nastavite za započetom procedurom vezanom za izgradnju nove policijske stanice u Lazarevcu kako bi se ovaj projekat uspešno realizovao.

Ovom prilikom bih vas upoznala sa trenutnom situacijom i činjenicom da je PU u Lazarevcu podeljena u dva nezavisna objekta, tako da se u jednom objektu obavljaju poslovi vezani za izdavanje putnih isprava, prijava i odjava prebivališta i izdavanje ličnih karti, vozačkih dozvola, kao i registracija vozila.

Veliki problem sa kojim se suočavaju pre svega zaposleni u tom objektu jeste nedostajanje adekvatnog prostora za arhiviranje predmeta koji se bukvalno nalaze svuda i verujte da ne preterujem kada kažem da su zaposleni zatrpani tim predmetima, što indirektno utiče i na naše građane koji često moraju i po nekoliko puta da dođu u PU kako bi izvadili neophodna dokumenta.

Takođe, jedan od problema sa kojima se suočavaju i zaposleni i građani, posebno u letnjem periodu kada su visoke temperature i frekvencija ljudi znatno povećana usled godišnjih odmora jeste mali prostor i nedostatak ventilacije, tako da su uslovi i za zaposlene, a i za građane krajnje nehumani. Verujte da je lakše biti napolju, ispred na 35 stepeni na asfaltu nego biti unutar prostorija.

U drugom objektu koji se nalazi preko puta smeštena je policijska stanica gde situacija nije ništa bolja, jer u prostorijama ne većim od osam do deset kvadrata sedi u proseku tri inspektora.

Rukovodstvo opštine u prethodnom periodu je uradilo idejni projekata koji je dobio odobrenje od Direkcije policije. Opština je takođe obezbedila zemljište, a u toku je i izrada urbanističkog projekta.

Mi smo svesni trenutne situacije i posledica koje je pandemija ostavila, ali u ime pripadnika MUP PU Lazarevac, ali i građana opštine Lazarevac još jednom bih vas zamolila da pokušate da nađete način da nastavite sa ovim projektom i da se izgradi nova policijska stanica koja će imati značajan doprinos za sve građane opštine Lazarevac. Zahvaljujem na razumevanju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u svom današnjem obraćanju posebnu pažnju ću posvetiti značaju i ulozi koju saobraćajna infrastruktura ima za napredak i razvoj privrede u našoj zemlji.

Od 2014. godine, izgrađeno je oko 350 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a u planu je da se u narednih pet godina uradi još oko 400 kilometara. Pored autoputa E-80 Niš-Merdare, gde je deonica Niš-Pločnik predstavlja prvu fazu izgradnje, a čiji je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu danas na dnevnom redu, u planu si i autoput Beograd-Sarajevo, autoput i brza saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor, Ruma-Novi Sad, kao i nastavak izgradnji autoputa "Miloš Veliki", i to deonica Preljina-Požega, koja je u planu da se završi krajem naredne godine, kao i deonica Novi Beograd-Surčin, čiji početak radova je odložen usled pandemije za mart naredne godine, brza saobraćajnica između Lajkovca i Iverka, čiji je rok za završetak kraj 2022. godine, povezaće Valjevo sa auto-putem "Miloš Veliki".

Ono što je veoma značajno za sredinu iz koje ja dolazim, jeste izgradnja, tzv. Šumadijskog koridora, autoputa "Vožd Karađorđe", koji će proći kroz Lazarevac, tako da ćemo imati direktnu vezu sa Koridorom 10, jer će se sa njim ukrstiti u zoni Markovca, dok će na teritoriji opštine Lazarevac u Županjcu se povezati sa Koridorom 11, što je za građane Lazarevca veoma značajno.

Odluka Vlade Srbije da se Lazarevac priključi na autoput "Miloš Veliki" i da kroz Lazarevac prođe Koridor "Vožd Karađorđe", imala je pozitivne efekte i na dalji razvoj opštine, čime je znatno doprinela i izgradnja nove trafostance "Lazarevac 4", koja će omogućiti napajanje autoputeva "Miloš Veliki" i "Vožd Karađorđe", ali će doprineti razvoju industrijske zone, kao i pouzdanijem napajanju električnom energijom građana i privrede.

Zahvaljujući, pre svega, predsedniku Aleksandru Vučiću, na razumevanju koliko značaj ovaj priključak ima za naše građane, kao i zalaganju rukovodstva gradske opštine, Lazarevac danas ima veoma dobru stratešku poziciju, što se ogleda i u zainteresovanosti Nemačke firme IGB Automotive, čije je sedište u Inđiji, da proširi svoju proizvodnju i otvori novi pogon u Lazarevcu.

Ova investicija je vredna više od dva miliona evra, a ono što je za nas veoma bitno, jeste da će zaposliti, za početak 150 radnika, sa tendencijom rasta do 500 zaposlenih.

Od 2014. godine, kada je SNS preuzela rukovodstvo u opštini, jedan od glavnih prioriteta bila je rekonstrukcija saobraćajnica, ali i celokupne infrastrukturne mreže na teritoriji opštine koja je u potpunosti bila zapostavljena. Urađeno je 227 kilometara novih i rekonstruisanih puteva, a u narednoj godini i pored značajnog smanjenja budžeta, planirana je rekonstrukcija 72 saobraćajnice, što je negde oko 20 kilometara.

Jedan od najvećih problema na koji su građani godinama unazad ukazivali jeste nedostatak kanalizacione i vodovodne mreže. U proteklom periodu urađena je vodovodna mreža u Vrbovnu i Stepojevcu, dok je u toku završetak radova na mreži koja će napajati Arapovac i Mirosaljce, a čiji je završetak radova predviđen za početak naredne godine. Do sada je urađeno skoro 100 kilometara, a u planu je da se uradi još oko 110 kilometara toplovodne kanalizacione i vodovodne mreže.

Što se konkretno gradskog jezera tiče, postoji problem koji je vezan za nedostatak parking prostora, tako da je u planu da se urade dve javne garaže čime bi se dugogodišnji problem rešio.

Znamo svi koliko je godina za nama bila izazovna ne samo za našu zemlju, već i za ceo svet, ali zahvaljujući odgovornom radu proteklih godina naša ekonomija je tokom pandemije pokazala dobre rezultate na osnovu kojih možemo da planiramo oporavak i jačanje naše privrede, kao i izgradnju najvećih infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda građana.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, rebalansom budžeta predviđeno je da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu u iznosu od 46,6 milijardi dinara.

Zahvaljujući odgovornom radu Vlade Republike Srbije ovaj rebalans omogućiće povećanje plata u javnom sektoru od 1. novembra u proseku od 9,6%. Zatim, imamo isplatu jednokratne pomoći penzionerima, koja je planirana oko 1. decembra u iznosu od 5.000 dinara, a od 1. januara 2020. godine planira se i povećanje penzija od oko 5%.

Predviđena su sredstva i za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima. Takođe, deo sredstava je planiran za izgradnju putne infrastrukture i to konkretno za realizaciju projekta izgradnje auto-puta E-763 deonica Obrenovac-Ljig, auto-puta E-761 deonica Pojate-Preljina i auto-puta Beograd-Sarajevo.

Deo sredstava opredeljen je i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, konkretno za naučno-istraživačke delatnosti, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za isplatu naknade u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Kao što možemo videti, ovim rebalansom Vlada želi da ostvarene prihode raspodeli tako što će deo sredstava vratiti građanima kroz povećanje plata i podršku penzionerima, ali i kroz dodatna ulaganja u infrastrukturu, kako bi se doprinelo poboljšanju životnog standarda naših građana.

U danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Putni pravci kroz Republiku Srbiju predstavljaju najkraću i najefikasniju vezu između Zapadne i Centalne sa Južnom i Jugoistočnom Evropom.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit koje Ministarstvo finansija uzima od kineske Eksport-Import banke za projekat izgradnje puta E 763 na deonici Preljina-Požega u iznosu od 445 miliona dolara, od čega se 15% finansira iz budžeta Republike Srbije.

Ukupna dužina Koridora 11, koji se prostire od Beograda do granice sa Crnom Gorom, iznosi 258 kilometara. Deonica Preljina-Požega dugačka je 30,9 kilometara i podeljena je na tri manje deonice. Komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom „Čajna komunikejšn konstrakšn kompani“ u vrednosti od 400 miliona evra potpisan je 2017. godine i odnosi se na projektovanje i izvođenje radova na ovoj deonici.

Planirani rok za izgradnju ove deonice je tri godine, a predviđene su tri petlje, mostovi i tri tunela. Poslednja deonica na Koridoru koja će se ugovarati nakon završetka deonice Požega-Preljina je od Požege do granice sa Crnom Gorom, kod Boljara, koja je duga nešto više od 100 kilometara i predstavlja najkomplikovaniji deo puta sa mnogo mostova i tunela, čija se vrednost procenjuje na oko milijardu evra.

Izgradnja Koridora 11 ima veliki značaj za povezivanje naše zemlje i regiona, posebno jer je deo budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, pošto od Požege do granice sa BiH preostaje da se izgradi oko 60 kilometara autoputa.

Deonica Ljig-Preljina koja je dugačka 40,36 kilometara puštena je u saobraćaj 2016. godine. Vrednost ove deonice koja je finansirana iz kredita Republike Azerbejdžan koštala je 308 miliona evra. Deonica Obrenovac-Ub-Lajkovac-Ljig koja se gradi od 2014. godine dugačka je 62,7 kilometara. Vrednost radova na deonici Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig iznosila je 335 miliona dolara, od čega se 10% finansira iz budžeta Republike Srbije, a ostatak iz kredita kineske „Eskim“ banke.

Deonica Ub-Lajkovac koštala je 73 miliona evra i finansirana je iz budžeta Republike Srbije. Deonica Obrenovac-Preljina biće puštena u saobraćaj tokom sledećeg meseca, što će u značajnoj meri rasteretiti Ibarsku magistralu i našim građanima olakšati kretanje na ovoj relaciji.

Loša saobraćajna infrastruktura godina je bila jedan od najvećih razvojnih ograničenja Srbije.

Značaj izgradnje Koridora 10 i 11 je višestruka, kako za građane i privredu tako i za razvoj lokalnih samouprava. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost i intenzivniji transport i trgovinu, lokalne samouprave su privlačnije za strane investitore, za izgradnju fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Takođe znatno doprinosi i razvoju turističkih destinacija.

Danas imamo pozitivne makroekonomske pokazatelje, imamo suficit u budžetu, inflaciju u predviđenim granicama, stabilan kurs evra, smanjenje javnog duga i deficita platnog bilansa, a sve to smo postigli kroz odgovoran rad Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića što nam je omogućilo između ostalog da se pokrenu značajni infrastrukturni projekti, a u poslednjih nekoliko godina izgrađeno je i više kilometara puteva nego decenijama pre toga.

Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i stabilizaciji javnih finansija, mi danas imamo novac kojim možemo da trošimo na izgradnju puteva, obdaništa, bolnica, škola, što je u interesu naših građana koji nam daju svakodnevnu podršku jer su izabrali nas da gradimo pristojnu i modernu Srbiju, a u prošlost poslali huligane koji maltretiraju naše građane i demoliraju naše gradove. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima kojim se posle više od jedne decenije rešava problem 15.785 ljudi koji su u ovom trenutku zaduženi u toj valuti. Postignuto je kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana i to građana, odnosno udruženja koje ih predstavljaju, banaka i države.

Ovim predlogom je predviđeno da se preostali dug kredita konvertuje u evre i da dug dobijen konverzijom bude umanjen za 38%, kao i da se kamatna stopa ograniči na 3.4%, plus tromesečni ili šestomesečni Euribor za promenljive kamatne stope, odnosno na 4% za fiksne kamatne stope čime se rizik dalje otplate kredita svodi na minimum.

Po ovom zakonu banka je dužna da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu dostavi korisniku ponudu, dok sa druge strane korisnici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana prijema ponude obaveste banku o svojoj odluci. Ovaj zakona nije obavezujući, tako da korisnici ukoliko ne žele nisu u obavezi da izvrše konverziju.

Izdvajanje države u svrhu primene ovog zakona će iznositi 11,7 milijardi dinara i to u slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje. Ovaj iznos nije mali ali zahvaljujući odgovornoj politici koju je SNS vodila u proteklih godina mi smo naše javne finansije doveli u red tako da možemo da rešimo brojne nasleđene probleme među kojima je i problem građana koji su zaduženi u švajcarcima. U prva tri meseca ove godine ostvarili smo suficit u budžetu u iznosu od 15,8 milijardi dinara iako smo planirali deficit od 19 milijardi. Takođe javni dug je krajem marta iznosio 50,8% BDP, a 2015. godine iznosio je 70%. O postignutim rezultatima Vlade govori i činjenica da je ukupna vrednost direktnih stranih investicija u protekloj godini iznosila 3,5 milijardi evra, dok su sve druge zemlje u regionu privukle 1,9 milijardi.

Zatim, kada govorimo o nezaposlenosti koja je 2013. godine iznosila 25,9%, ona danas iznosi manje od 12% zahvaljujući brojnim fabrikama koje su otvorene širom Srbije isključivo zahvaljujući radu ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića koji se svakodnevno bori za bolji i kvalitetniji život naših građana. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zakoni koji su pred nama predstavljaju nastavak reformskih procesa koje smo započeli 2014. godine kada je na čelu Vlade bio naš predsednik Aleksandar Vučić, a čiji rezultati su postali vidljivi tokom 2018. godine, o čemu svedoče brojni ekonomski pokazatelji, kao što je rast BDP-a od 4,5%, što nas svrstava u najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine iznosila je 11,9% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, kada je iznosila 25,2%. Veoma važna činjenica je i to što je nezaposlenost mladih smanjena sa 51,1 na 27,5%. Treću godinu za redom budžet Republike Srbije završava sa suficitom. Na kraju septembra tekuće godine na nivou opšte države suficit je iznosio 54,5 milijardi dinara, dok je na nivou republičkog budžeta ostvaren suficit u iznosu od 61,1 milijarde dinara.

Zatim, kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, u prvih devet meseci ove godine iznosila je 28,1 milijardu evra, što je međugodišnje povećanje od 10,5%. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvih devet meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra i u potpunosti je pokriven direktnim stranim investicijama koje su iznosile 1,8 milijardi evra.

Kao što možemo da vidimo, reformski procesi koje sprovodi ova Vlada su na zdravim osnovama fiskalne i monetarne stabilnosti i podižu atraktivnost naše privrede u smislu dovođenja stranih investitora, što značajno doprinosi jačanju regionalne saradnje. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja će regulisati pitanja koja se tiču elektronske uprave, odnosno elektronskog vođenja baze podataka čime se uvodi jedan sveobuhvatan centralni registar, odnosno centralna baza podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze, a u vezi sa svim obveznicima socijalnog osiguranja čime će se značajno uticati na povećanje i efikasnosti lokalnih samouprava, ali takođe i na povećanje efikasnosti celokupne državne uprave.

Ovo je još jedan iz seta zakona koji će unaprediti ne samo kvalitet života već će doprineti sigurnosti i stabilnosti građana što i jeste jedan od osnovnih elemenata na kojima se zasniva budžet za 2019. godinu.

Rezultat rada Vlade i predsednika Aleksandra Vučića koji vodi odgovornu politiku, politiku koja vodi privrednom rastu i ekonomskom napretku, politiku koja dovodi investitore u Srbiju da otvore nove fabrike i otvore nova radna mesta, ogleda se i u činjenici da je u poslednje četiri godine otvoreno novih 370 hiljade radnih mesta, što je doprinelo da se stopa nezaposlenosti smanji na 11,9%.

Takođe, ono što je bitno naglasiti jeste i povećanje sredstava koje se budžetom za 2019. godinu izdvajaju za kapitalne investicije. U odnosu na 2018. godinu to je za 30% više sredstava, a ukupno na nivou države predviđeno je 220 milijardi dinara za kapitalne investicije. Tu se nalaze investicije u putnu infrastrukturu, nove mostove, nove tunele, bolnice, zdravstvene ustanove, škole, vrtiće, sve ono što će dodatno doprineti poboljšanju infrastrukture u Srbiji, a samim tim i podizanju kvaliteta života građana. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na koji sam i podnela ovaj amandman, a u cilju doprinosa koji ima na razvoj regionalne saradnje.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona nalazi se u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja.

Ciljevi zakona su obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Jedna od mera koja se predviđa zakonima koji su danas pred nama je smanjenje opterećenja na zarade. Od 1. januara planira se ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, čime se smanjuje opterećenje na zarade sa 63% na 62%. Ovo je prvi korak gde je u budžetu Republike Srbije opredeljeno 12 milijardi dinara manje za budžet što znači da ovaj iznos ostaje privredi i privrednicima, što značajno doprinosi rasterećenju privrede.

Set mera koji je budžetom za 2019. godinu predviđen daje podršku razvoju privrede koja će biti značajno rasterećenija tokom 2019. godine, a time značajno atraktivnija i konkurentnija, što je neophodan preduslov za dalji rast naše ekonomije.

Takođe bih istakla da će od 1. januara 2019. godine biti povećana minimalna cena rada za 8,6%, sa 143 dinara na 155 dinara po času. Time minimalna plata raste, po prvi put, na iznos od 27 hiljada dinara i to će dodatno, sa stanovišta tražnje, doprineti rastu našeg BDP, a naravno i podizanju životnog standarda građana Srbije.

Ukinuli smo i zakon o privremenom uređenju načina isplata penzija uz povećanje najnižih penzija od 5% u odnosu na isplaćenu penziju u septembru 2018. godine. Penzije u Srbiji nikada nisu bile veće nego danas, a sa tom politikom se nastavlja i u 2019. godini gde je u budžetu opredeljeno 181,4 milijarde dinara, a za penzije će tokom 2019. godine ukupno biti izdvojeno 563,2 milijarde dinara delom iz budžeta, a delom iz PIO fonda, što je za 35 milijardi više nego u 2018. godini.

Reforme koje su započete pre nekoliko godina rezultirale su povećanjem penzija i plata u javnom sektoru, a to je upravo cilj za koji smo se borili u proteklih par godina. Set reformskih zakona koji su pred nama će doprineti daljem podizanju životnog standarda građana, privrednom rastu, a još intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

U Danu za glasanje pozivam svoje kolege da podrže predloženi amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svojim amandmanom želim da vas podsetim na veliku katastrofu koja nas je zadesila 2014. godine.

Poplave su pogodile 1,6 miliona stanovnika u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji, što je izazvalo trošak od 1,7 milijardi evra za sanaciju imovine i infrastrukture.

Privremeni gubitak posla je zadesio 51.800 ljudi, a procenjuje se da je 125.000 građana palo ispod granice siromaštva 2014. godine. Poučeni takvim iskustvima, Vlada Republike Srbije koja je bila 2014. godine, kada je gospodin Vučić bio premijer i sada, kada imamo premijera gospođu Anu Brnabić, svake godine se ulagalo u preventivu.

Ministar Stefanović je u svom uvodnom izlaganju izneo podatak da na jedan dinar uložen u preventivu, možemo da se oslobodimo osam dinara koje bi uložili u sanaciju posledica. Preventiva kreće od lokalnih samouprava.

Potrebno je da se izrade strateška i planska dokumenta koja će odrediti na koji način će se najbolje delovati u sličnim situacijama.

Vlada Republike Srbije je ovim zakonom pokazala da vodi jednu odgovornu, finansijsku, budžetsku i ekonomsku politiku i u danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku!)

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poplava koja je u maju 2014. godine zadesila Republiku Srbiju u 38 opština, među kojima je i gradska opština Lazarevac, iz koje dolazim, ugrozila je u velikom obimu i uništila imovinu veće vrednosti.

Komisija uprave gradske uprave Lazarevac je dostavila 1.208 zapisnika za građevinske objekte na kojima je vrednost štete na objektima iznosila 165 miliona dinara. Štetne posledice poplave su naročito bile vidljive u oblasti poljoprivrede, ratarstva i stočarstva.

Zatim, imamo 1.049 zapisnika za štete u poljoprivrednoj proizvodnji na površini od oko 900 ha u vrednosti od 52 miliona dinara. Šteta od poplava u stočarskoj proizvodnji je iznosila preko pet miliona dinara, gde je evidentirano 2.902 komada uginule stoke.

Kao posledica poplava na teritoriji gradske opštine Lazarevac pojavilo se 146 klizišta. Veliki je značaj što se ovim zakonom deo nadležnosti prenosi na lokalne samouprave kako bi se brzina reagovanja u ovakvim i sličnim situacijama ubrzala. U danu za glasanju poslanička grupa SNS će podržati predloženi set zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Zakoni koje je MUP predložilo, rešiće veliki broj problema koji su se godinama nagomilavali uprkos neodgovornim i neadekvatnim ponašanjem Vlade do 2012. godine.

Oblast upravljanja vanrednim situacijama, uređena je zakonom o vanrednim situacijama, koji je donet u decembru 2009. godine, potom su usledile izmene i dopune, i to 2011, 2012. godine.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama, koji je glavni predmet uređivanja ovog zakona, našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Ovo je ujedno bio i najkišovitiji maj mesec u istoriji.

Višegodišnji prosek za ovo doba godine je oko 71 milimetara taloga, međutim 2014. godine palo je čak 214 litara po metru kvadratnom, što je izazvalo pojavu bujica i izlivanje reka iz korita.

Poplavama i klizištima oštećeno je i porušeno oko 4,5 kilometara puteva i 250 mostova. Potopljeno je 2.260 objekata, a oko 1.800 je ugroženo. Poljoprivreda je pretrpela značajnu štetu, koja se ogleda u oko 80.000 hektara poplavljenih oranica, što je oko 2% ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji.

U cilju sprečavanja izlivanja, kao i sanaciju reka i kanala i pravljenje nasipa na teritoriji gradske opštine Lazarevac u protekle četiri godine uložena su značajna sredstva. Republika Srbija i Grad Beograd izdvojili su značajna sredstva i za regulaciju reke Kolubare i njenih pritoka i na taj način obezbedili zaštitu građanima Lazarevca od poplava i bezbednost na visokom nivou.

U Danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi set zakona iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, čije izmene imaju za cilj da se obezbedi što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine.

Poplava koja se dogodila u maju 2014. godine u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ugrozila je živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona ljudi u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Poplava je ugrozila rad privrednih subjekata, obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen nesmetani rad energetskog sistema.

Kada se uzme u obzir svih 38 opština pogođenih poplavama, među kojima je i opština Lazarevac, iz koje ja dolazim, ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, ili više od 4% BDP-a. Najugroženiji sektor bio je rudarsko-energetski, 32% od ukupne štete, a slede stambeni, poljoprivredni i trgovinski sektor od oko 15% po sektoru od ukupne štete.

Brojne elementarne nepogode koje su u proteklom periodu zadesile područje naše zemlje poslužile su kao upozorenje i opomena da je neophodno da se ozbiljnije pristupi preduzimanju mera kao što su planiranje i realizacija infrastrukture i investicije koje su zasnovane na poznavanju rizika kako bi se smanjio rizik nastupanja štetnih posledica većeg obima.

Jedna pohvala za Sektor vanrednih situacija koji ulažu mnogo truda u edukaciju dece, pa je pored postera i porodičnih priručnika izradio i video za decu na temu „Ponašanje tokom vanrednih situacija kao što su požari, poplave i zemljotresi“.

Posebno bih istakla da je povodom obeležavanja Nedelje smanjenja rizika od prirodnih katastrofa i Međunarodnog dana smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, GO Lazarevac organizovala demonstraciju raspoloživih snaga i sredstava koje se koriste u slučaju elementarnih nepogoda i drugih vrsta opasnosti.

Cilj jedne ovakve pokazne vežbe je da se na preventivnim merama utiče na najmlađu populaciju kako bi se upoznali sa spasilačkim jedinicama naše opštine u slučaju elementarnih nepogoda.

U danu za glasanje, poslanička grupa SNS će podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem.