Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i praktično sve izmene koje su sadržane u ovom predlogu zakona su sa ciljem obezbeđivanja efikasnije i delotvornije primene samog zakona. Ovo je zakon na koji čekamo jako dugo, već skoro dve decenije. Prethodna Vlada je prva Vlada koja je izašla sa konkretnim nacrtom ovog zakona.

Ono na šta sam posebno ponosna je što je i ovaj zakon, kao i sijaset drugih zakona o kojima smo već govorili i o kojima ćemo tek govoriti upravo pokazatelj odlučnosti SNS da se suprotstavi korupciji. Sigurna sam da je ovaj zakon trebao biti i ranije usvojen, pre svega zbog te negativne atmosfere koja se stvara u društvu kada mi licitiramo na temu ko je korumpiran, a ko nije i kada pojedine osobe targetiramo kao korumpirane.

U situaciji smo da se za pojedine osobe govori da svoju imovinu nisu stekle na legalan način, a suštini nije tako. Ono što je jako bitno je da se ovaj zakon primenjuje bez ikakvih selektivnosti, dakle odnosi se na sve građane Republike Srbije. Svi možemo biti na udaru jednog ovakvog zakona. Ali ako bismo posmatrali na primeru političara i možda tako najlakše možemo da uočimo šta je predmet jednog ovakvog zakona, sa jedne strane vi imate ljude koji su u ovaj posao bavljenja politikom ušli sa recimo jednom nekretninom, dakle, jednim stanom i izašli iz ovog posla sa tim istim jednim stanom. A postoje i oni koji su za samo par godina provedenih na nekim odgovornim i rukovodećim pozicijama u državi stekli ne samo više desetina stanova, već su stekli i prihod od preko pola miliona evra. Upravo je to ono što je predmet jednog ovakvog zakona, da se ispita ona imovina za koju postoje indicije da nije stečena na pošten način i da nije srazmerna prihodima.

Ukoliko mi nadležnom državnom organu, kao što je recimo Poreska uprava ili Agencija za sprečavanje korupcije, s jedne strane prijavimo da imamo prihode u odgovarajućem iznosu, a sa druge strane posedujemo imovinu koja nije srazmerna tim prijavljenim prihodima, pa imamo vile u najluksuznijim delovima grada, pa pojedinci imaju stanove, čak i više desetina stanova, pa imaju najluksuznije automobile, e upravo to treba da bude predmet jednog ovakvog zakona.

Ovo je zakon koji jača pravni sistem Republike Srbije, a ono što je posebno bitno je da doprinosi odgovarajuća sredstva u budžet Republike Srbije. Oporezivanje imovine čije se poreklo praktično ne može dokazati, opravdati zakonitim prihodima u suštini predstavlja snažno sredstvo u borbi protiv korupcije. Naš cilj jeste da u Srbiji stvorimo snažan i efikasan antikorupcijski mehanizam koji praktično do 2012. godine nije postojao. Čak i ono što je postojalo bilo je u najmanju ruku obezvređeno.

Naš cilj je da stvorimo jedan snažan i jak antikorupcijski mehanizam. U interesu onih koji su do 2012. godine stvarali državne sistem jeste da oni budu neefikasni i da se ne bore protiv korupcije. Imamo sijaset sumnjivih situacija. Pa svakako da je sumnjiva pozadina milionskih prihoda koji su uplaćivani na račun nevladine organizacije pod nazivom „Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj“ koju je osnovao Vuk Jeremić. Sam naziv organizacije kaže „Centar za međunarodnu saradnju“, ali se postavlja pitanje sa kim je sarađivao. Sarađivao je sa kriminalcima, poput Patrika Hoa koji je pravosnažno osuđen za pranje para i korupciju ili njegov prijatelj Lozoja, kome se na teret stavljaju različite finansijske malverzacije, kao što su poreske prevare i primanje mita.

Upravo su to bili glavni finansijeri obe pomenute organizacije. Pa kako će Dragan Đilas objasniti to što poseduje 25 miliona evra u nekretninama, za koje je priznao da ih poseduje? Pa smo juče čuli kako je 2005. godine napravio pare, kako kaže – napravio pare, a 2004. godine je ušao u politiku. Pa smo čuli da je prao prozore. Sada se postavlja pitanje šta je on to tačno prao i koliko to prozora treba oprati da se stekne samo onih 25 miliona za koje je priznao da ih poseduje. Između ostalog, ako je već stekao sve, kako kaže, na legalan način, pa zašto onda on i njegov brat prebacuju pet miliona evra u Švajcarsku. I tu ne morate da budete ne znam ni ja kakav poreski stručnjak pa da shvatite da je suština takvog jednog delovanja u suštini skretanje teme sa porekla tog novca i vlasništva, jer u suštini ono čime se oni služe jeste prebacivanje vlasništva sa jedne osobe na drugu i prebacivanje imovine sa jedne osobe na drugu.

E zbog takvih situacija nam je bio potreban jedan ovakav zakon. Ovo je jedna jako delikatna i osetljiva tema i trebala nam je politička hrabrost i politička volja da se izglasa jedan ovakav zakon. Upravo je predsednik Aleksandar Vučić pokazao da ima i volju i hrabrost i čak već više puta je istakao da želi da bude prvi na toj listi osoba čija će se imovina ispitivati, poreklo imovine utvrđivati.

Moram da podsetim i sve vas na čitavu buku koja je nastala u julu prošle godine kada je Uprava za sprečavanje pranja novca koja funkcioniše pri Ministarstvu finansija najavila kontrolu finansijskog poslovanja i transakcija pojedinih organizacija, institucija i pojedinaca. Nastala je čitava histerija i buka kako je to targetiranje pojedinih osoba, kako je to zastrašivanje, a ljudi su praktično samo radili svoj posao i sprovodili uobičajene aktivnosti koje su im inače u opisu posla.

Upravo smatram da će ovaj zakon ne samo ojačati naš poreski sistem, već će stvoriti jedan mehanizam u kome građani Republike Srbije osećaju pravdu, gde će se sprečiti zloupotrebe, a upravo je to ono na čemu mi radimo još od 2012. godine. Ja lično smatram da je suština jednog ovakvog zakona da građani Srbije osete benefit, a svakako hoće jer ćemo imati veći priliv u budžet Republike Srbije, pa ćemo imati i veću količinu novca sa kojom možemo da dalje radimo i gradimo Srbiju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama je već dugoočekivani Predlog odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Iako se na usvajanje kodeksa čeka već duži niz godina zbog nesuglasica i opstrukcija od strane opozicionih poslanika od 2014. godine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije sam kodeks do danas nije usvojen.

Kodeks sadrži detaljan niz etičkih pravila kojima se definiše jasan okvir u sklopu kojeg narodni poslanici moraju obavljati svoje aktivnosti, doprinosi jačanju političkog kredibiliteta i kao formalni dokument daje jasne smernice o prihvatljivom i neprihvatljivom ponašanju narodnih poslanika, i doprinosi stvaranju političkog ambijenta koji se zasniva, pre svega, na pristojnom, na tačnom, na transparentnom, na poštenom i ispravnom ponašanju narodnih poslanika.

Usvajanje kodeksa ponašanja narodnih poslanika je i očekivano s obzirom da se Srbija nalazi na evropskom putu, u procesu pristupanja Republike Srbije EU, te se intenzivno radi na primeni evropskih standarda i usklađivanju naših principa, propisa i zakona sa zakonima EU.

Kodeks ponašanja narodnih poslanika usvaja se sa ciljem da se etički standardi narodnih poslanika podignu na jedan viši nivo čime se povećava poverenje građana Republike Srbije u parlament i nepoštovanjem tih vrednosti sadržanih u kodeksu se direktno podriva ugled Narodne skupštine Republike Srbije.

Kodeks sadrži osnovna načela, opšte etičke vrednosti i pravila ponašanja kojih se svi mi narodni poslanici moramo pridržavati u svom radu u odnosu sa drugim narodnim poslanicima, institucijama i društvom. Obuhvata javnost rada, nadzor nad primenom kodeksa, praćenje poštovanja odredbi kodeksa i mere u slučaju povrede istog.

U tom smislu svi mi smo prilikom stupanja na dužnost narodnog poslanika svečano položili zakletvu i tom prilikom se obavezali da ćemo nastupati i delovati u skladu sa Ustavom Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom o radu, u budućnosti u skladu sa kodeksom o ponašanju narodnih poslanika i svim ostalim važećim pravnim aktima.

U tom smislu svi mi u svakom trenutku moramo imati na umu da smo mi narodni poslanici, da smo legitimno izabrani predstavnici građana i da smo ovde upravo zbog njih, da u direktnom i neposrednom kontaktu sa njima i u poslaničkim kancelarija i na tribinama i na drugim mestima javnog okupljanja uvek budemo na usluzi našim građanima. Njihove ideje, njihove predloge i njihove sugestije mi moramo afirmisati pred nadležnim radnim telima. Upravo je to sadržano ovim kodeksom.

Kodeks predviđa da je poslanik u obavezi da redovno održava otvorene veze sa društvom i da sarađuje sa svim predstavnicima društva.

Jedan od osnovnih principa je i princip zalaganja za opšti interes koji podrazumeva da će narodni poslanici u svom radu nastupati i zalagati se za javni interes, za interes nacije i građana koje predstavljaju, bez ikakve težnje za zadovoljavanjem nekih ličnih, finansijskih ili materijalnih interesa za sebe, svoje bližnje ili neko drugo lice. To praktično znači da lični, materijalni, interes grupe ili interes političke partije kojoj narodni poslanik pripada ne sme biti iznad javnog interesa.

Ne sme postojati diskriminacija ni po kom osnovu i poslanik u svom nastupanju mora imati jednak odnos prema svima. To znači da je u kodeksu sadržano poštovanje ljudskih prava i zabranjuje se pozivanje i na pol i na starost i na rod i na nacionalnu i versku pripadnost i na političko opredeljenje prilikom odbrane odgovarajućih argumenata i trebamo nastupati bez ikakvog zadiranja u lični i privatni život.

Predviđeno je da se svaki narodni poslanik mora uzdržavati od upotrebe poverljivih informacija do kojih dolazi prilikom obavljanja ove funkcije takođe radi ostvarivanja lične koristi za sebe ili svoje bližnje.

Ono što je jako bitno i na šta svi posebno trebamo obratiti pažnju to je poštovanje opštih etičkih vrednosti. To je, pre svega, istina kao temeljna vrednost, zatim pravičnost i poštenje, nepristrasnost i odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost. Svi mi narodni poslanici svojim ličnim primerom moramo biti uzor etičkog ponašanja nosioca bilo koje javne funkcije.

Kodeks podrazumeva i da izbegavamo upotrebu reči, gestova ili drugih radnji koje mogu biti uvredljive, kojima se vređa ljudski ugled i dostojanstvo, ali i uvredljive i neprikladne izjave kojima se vređa ugled parlamenta.

Dužni smo da ne koristimo mobilne telefone ili druga sredstva, ne samo mobilne telefone, na način koji ometa tok Narodne skupštine.

Kodeksom je zabranjeno i unošenje obeležja i simbola političkih partija ili stranih država, osim simboličnih obeležja političkih partija, a toga smo bili svedoci u prethodnim danima.

Mislim da svi mi moramo imati na umu da smo poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja je nezavisna i suverena država i koja se nalazi na evropskom putu.

Kodeks propisuje i da izabrani predstavnici neće koristiti prednosti obavljanja poslaničke funkcije u cilju ostvarivanja vlastitih direktnih ili indirektnih interesa i da će poštovati sve važeće propise koji se odnose na ograničavanje istovremenog obavljanja dve ili više nespojivih funkcija.

Ukoliko bilo ko od nas ima neposredan ili posredan lični interes o temi ili o stvari o kojoj se raspravlja ili odlučuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dužan je da pre početka rasprave ili pre početka odlučivanja o tome obavesti pisanim ili usmenim putem predsednika Narodne skupštine.

Kodeks nas obavezuje da se uzdržavamo od svih aktivnosti koje se mogu okarakterisati kao podmićivanje i obavezuje nas da se aktivno uključimo u sve oblike razotkrivanja korupcije.

Kodeksom je predviđeno i da narodni poslanici neće primati poklone, osim prigodnih, simboličnih, protokolarnih poklona i o tome smo dužni da obavestimo predsednika Narodne skupštine.

Ni na koji način ne smemo podsticati druga lica da krše odredbe ovog kodeksa i sa poštovanjem moramo da se odnosimo prema svim zaposlenim licima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bez ikakve diskriminacije. Osim toga, ne smemo od drugih lica da zahtevamo da preduzimaju određene aktivnosti u cilju ostvarivanja naših interesa.

Dužan je narodni poslanik da nadoknadi svu materijalnu štetu koju je namerno ili iz krajnje nepažnje naneo Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što je bitno je da se od svih nas očekuje da u svom radu nastupamo javno i da podstičemo svaku otvorenost prema javnosti.

Nadzor nad primenom kodeksa ima Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i ukoliko postoji ikakva indicija o povredi kodeksa i predsednik Narodne skupštine i svi mi narodni poslanici možemo nadležnom Odboru podneti prijavu o povredi kodeksa, pri čemu Odbor odlučuje o daljim aktivnostima, da li je prijava potpuna ili nepotpuna, da li postoji potvrda o povredi odredbi kodeksa, da li su navodi podnosioca prijave osnovani ili nisu.

Odbor donosi odluku o povredi kodeksa i za nepoštovanje kodeksa izriče se mera opomene ili javne opomene koja će biti istaknuta na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije u trajanju od 30 dana.

Poslanik parlamenta u svakom trenutku i na svakom mestu, što znači i unutar i izvan parlamenta, mora da se ponaša na način koji održava ugled i dostojanstvo ovog visokog doma i da svojim aktivnostima utiče na očuvanje duha parlamenta.

Sve pomenuto me je samo dodatno inspirisalo da se osvrnem na radnje i aktivnosti kojih smo bili svedoci u prethodnom periodu i na one narodne poslanike i funkcionere čije se ponašanje i te kako kosi sa odredbama ovog kodeksa.

Da krenemo od glasnogovornice Dragana Đilasa Marinike Tepić, koja, iako je do sada promenila čak šest stranaka, ali nikada do sada nije imala ovako bogatog šefa, koji je sam priznao da poseduje 25 miliona evra u nekretninama i za čijih je 619 miliona sada već čuo ceo svet, ali pošto je on čovek o kome se ne govori, mene samo jedna stvar interesuje. Da li je on čovek o kome se ne govori samo po pitanju Mosta na Adi ili je on čovek o kome se ne govori po pitanju svake korupcionaške afere koja se vezuje za njegovo ime? U tom slučaju bi smo morali da imamo sud koji bi radio samo za njega i koji bi nama izdavao rešenja kojima nam se zabranjuje da pominjemo lik i delo tog čoveka, ali da se vratimo na Marinike Tepić.

U interesu građana Republike Srbije radi tako što svoj potpis stavi na papir i lažno optuži srpski narod za genocid u Srebrenici, jedino što ne znam koja je u tom trenutku politička partija bila u njenoj sferi interesovanja?

Svoje znanje i iskustvo je sticala napuštajući svoje stranačke kolege i partijske saradnike odmah nakon izbornih neuspeha, a svakako će ostati upamćena i kao najneuspešniji pokrajinski sekretar. Tu dolazimo do onog dela koji se odnosi na korišćenje i zloupotrebu funkcije u cilju ostvarivanja ličnih i vlastitih interesa.

Kao pokrajinski sekretar za omladinu i sport nenamenski je trošila budžetska sredstva u cilju ostvarivanja ličnih i privatnih interesa, te je tako inspekcija utvrdila da je finansirala jedan fitnes klub koji praktično i ne postoji, jer se na adresi pomenutog fitnes kluba nalazi privatna kuća u kojoj čak i nema teretane. Da li je to princip zalaganja za opšti interes, za javni interes, za interes nacije, za interes građana Republike Srbije?

Ostavila je praznu kasu i najuspešnije naše mlade sportiste bez nagrade i tu dolazimo do onog dela koji se odnosi na diskriminaciju, na jednako ponašanje prema svim građanima Republike Srbije, ali je zato davala novac za one klubove koji su u njenoj sferi interesovanja, iako su ti klubovi igrali u beton ligama.

Dalje, kada govorimo o koruptivnoj družini u opozicionim krugovima, opet se sve vezuje za glasnogovornicu Dragana Đilasa. Jedan od njenih prvih saradnika u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, narko diler i čovek koji je od ranije poznat policiji, je bio zadužen da iseli novinara iz Pančeva, jer je taj čovek za Mariniku Tepić nepodoban. Tako ona radi u interesu građana Republike Srbije.

Ono što nam nije poznato od kada tačno datira to njihovo poznanstvo i koliko je on profitirao u periodu dok je ona bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport.

Danas ta žena presreće ljude po Srbiji, upada u krugove brojnih fabrika, javnih preduzeća, kako bi plasirala koju lažnu informaciju, jer je ipak stručnjak za sve. Žena drži konferencije za štampu ispred kovid bolnice dok se ljudi bore za život.

Kada je reč o kovid bolnici u Kruševcu, plasirala je lažne informacije i plasirala je fotografije bolnice koja je u izgradnji dan nakon što je bolnica zvanično otvorena. Ona nije jedina.

Vuk Jeremić će svakako ostati upamćen po primitivizmu i nazadnosti uticaja na javni život i građane Republike Srbije. Čovek koji je iskoristio položaj ministra spoljnih poslova Republike Srbije kako bi sebi izlobirao mesto predsednika Skupštine UN i pri tom nije ništa uradio u javnom interesu, već je tu poziciju iskoristio isključivo za ličnu promociju i kako bi nedozvoljeno sticao sredstva za svoj Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, organizacija koja je dobila tri miliona evra donacija, a da su pri tom donatori sakriveni od očiju javnosti. Da li je to princip zalaganja za opšti interes?

Ovo bismo mogli da posmatramo kao princip zalaganja za opšti interes samo po računici Miroslava Aleksića koji kad od dinara oduzima dolare dobije rezultat u evrima i koji je kao narodni poslanik bio spreman da dođe u dom Narodne skupštine samo kako bi se upisao na spisak i primio putne troškove a da pri tom ne uđe i ne diskutuje sa ostalim narodnim poslanicima, već samo povremeno iskoristi mikrofon u holu Narodne skupštine za plasiranje besmislica i za ličnu promociju.

Kao predsednik opštine Trstenik, u trenutku kada je čuo da postoje naznake za izgradnju Moravskog koridora, kupovao je parcele i sadio voćnjake. Valjda smatrao da će profitirati kasnije od prodaje tih istih parcela. Slučajno, dok je on bio predsednik opštine Trstenik, njegovi tast i tašta su bili u nadzornom i upravnom odboru jedne fabrike u Trsteniku. Tako opozicioni političari rade u interesu građana Republike Srbije.

Srpska napredna stranka u interesu građana Republike Srbije i radi i gradi. Samo u ovom trenutku, i pored cele situacije sa korona virusom, imamo čak četiri gradilišta, četiri infrastrukturna projekta. Radi se na Moravskom koridoru, radi se auto-put Ruma-Šabac-Loznica, Požega-Preljina i Kuzmin-Sremska Rača. Ni od jednog projekta se nije odustalo. Nije se odustalo ni od rekonstrukcije Infektivne klinike, čiji se završetak radova očekuje u aprilu naredne godine. Ono što je jako bitno da se nijedan investitor nije povukao ni odustao od planirane investicije.

Pored cele situacije sa korona virusom, mi podižemo plate, podižemo penzije, imamo nikad veći budžet za kapitalne investicije. Budžetom za 2021. godinu, predviđeno je povećanje penzija od 5,9%, povećanje plata u javnom sektoru od 5%, povećanje minimalne zarade od 6,6% i paralelno sa tim smanjenje opterećenja na zarade za 0,6%, što je jako značajno za poslodavce, povećanje neoporezivog dela dohotka sa 16.300 na 18.300.

Ako bih se osvrnula samo na ono što je u proteklih 10-ak dana urađeno u Republici Srbiji, jasan je pokazatelj kako SNS radi u interesu građana Republike Srbije – postavljen je kamen temeljac za novu japansku kompaniju u Inđiji „Tojo Tajers“, isplaćena je jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, otvorena nova kovid bolnica u Kruševcu koja je izgrađena u rekordnom roku za samo četiri meseca i otvoren je državni data centar u Kragujevcu, zahvaljujući kom Srbija postaje zemlja sa najmodernijom bazom podataka.

Kada je reč o zaštiti dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, cilj je da se pre svega suzbiju sve aktivnosti i postupci svih narodnih poslanika koji urušavaju dostojanstvo ovog visokog doma. Ne smemo da dozvolimo da se ikada više ponovo nemili događaji poput vređanja, poput ponižavanja, omalovažavanja i verbalnog nasilja u ovom visokom domu. Ovo je mesto gde se isključivo govori snagom argumenata i činjenica.

Dostojanstvo ovog visokog doma narušava se kada Boško Obradović upadne ovde sa pištaljkom, kada zastavom udara u vrata Narodne skupštine, kada fizički nasrće na narodne poslanike, kada fizički nasrće na predsednicu Narodne skupštine, kada narodne poslanike gađa kompjuterskim mišem, kada cepa sakoe poslanicima, kada unosi kamen u ovaj visoki dom.

Setimo se Saše Radulovića koji je ovde dolazio sa gitarom. Dok su narodni poslanici stajali uz himnu „Bože pravde“ jer se završavalo tada jesenje zasedanje, on je u holu Narodne skupštine pevao i svirao uz pesmu „Pada vlada“.

Setimo se šta je sve radio Srđan Nogo. Pozivao je ljude da nasilno upadnu u ovaj visoki dom.

Da li je to očuvanje dostojanstva ovog visokog doma? Da se na posao, jer ovo jeste naše radno mesto, dolazi sa peintbol puškama i praćkama i da se građani Republike Srbije pozivaju da dođu na puškaranje na buduće narodne poslanike?

Dom Narodne skupštine mora biti mesto u kome se odvijaju teške i argumentovane rasprave, u kojima se diskutuje i debatuje, a ne birtija u kojoj se vređa, psuje, pljuje i dovikuje i tome moramo stati na put. To je neprimereno i nedopustivo u parlamentu, u najvišem zakonodavnom telu jedne države. Usvajanjem kodeksu ponašanja narodnih poslanika će se upravo tome stati na put, te će poslanici SNS svakako podržati predloženi kodeks ponašanja narodnih poslanika. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas kada je pred nama ovako ozbiljan i obiman set zakona, javila sam se da govorim o nekima od njih, a svakako da ću u danu za glasanje podržati predloženi set zakona.

Na samom početku osvrnula bih se na Zakon o fiskalizaciji koji je u primeni već skoro punih 15 godina, tačnije od 1. januara 2005. godine, ali je zbog razvoja tehnologija neophodno izvršiti određena unapređenja i praktično omogućiti savremeniji pristup koji ide u korak sa razvojem tehnoloških procesa, a sve sa ciljem suzbijanja sive ekonomije, bržeg i efikasnijeg rada poreske uprave i efikasnijeg praćenja priliva poreskih prihoda u budžet Republike Srbije.

Novi sistem fiskalizacije obezbeđuje efikasnije praćenje i kontrolu onih poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, ali obezbeđuje uslove poreskoj upravi za efikasniju kontrolu i veći broj kontrola u samom sedištu poreskog sistema bez veće potrebe za terenskim kontrolama, a što je najznačajnije neće predstavljati dodatno opterećenje za privredu.

Iskoristila bih ovu priliku i da pohvalim Ministarstvo finansija koje se bavi izradom ovakvih sistemskih zakona koji doprinose sistemskom unapređenju naše zemlje. Kao što je ministar finansija i najavio, do 2022. godine se očekuje primena elektronskih faktora. Dakle, papirne fakture će biti prošlost, E fakture se uvode na zahtev privrede. To je pokazatelj da Srbija ide u korak sa savremenim svetom.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, a u tom cilju se organizuje i ova nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, ja mislim da je suština da svi kod ljudi razvijamo svest o značaju tražnje i uzimanja fiskalnog računa prilikom svake kupovine. Na svakom tom fiskalnom računu nalazi se deo novca koji ide direktno u budžet Republike Srbije. I upravo to je novac od koga mi gradimo i bolnice, i domove zdravlja, i škole, i vrtiće, i puteve, i podižemo plate i penzije, i praktično svaki dinar koji ne uzmemo kroz jedan fiskalni račun je na našu štetu, na štetu građana Republike Srbije.

Postoje i oni koji bez stida i srama, jer za stid i sram ne znaju i koji su praktično mrzitelji ove vlasti, a predvođeni su Draganom Đilasom, pokušavaju da u Srbiji stvore takvu političku klimu kako bi se samo dodatno bogatili na uštrb građana Republike Srbije.

Pitam se - kome Đilasovi mediji plaćaju porez? Svaku situaciju, da li je reč o poslovanju neke firme, da li je reč o korona virusu, da li je reč o migrantskoj, o zdravstvenoj ili ekonomskoj krizi, oni koriste za plasiranje nekih lažnih vesti ili afera. Nisu se libili ni da zađu u prostorije „Prve Petoletke“ u Trsteniku. Plasirali su vest čija je sadržina potpuno izmišljena, a to je da se u prostorijama te fabrike po nalogu prethodnog gradonačelnika Kruševca, gospodina Bratislava Gašića, smeštaju migranti. To je vest čija je sadržina apsolutno izmišljena, a plasirana sa ciljem da se unese nemir među građane Trstenika. Moram da priznam da se Đilasovim sledbenicima u najmanju ruku čudne stvari priviđaju – droga u Moroviću i migranti u Trsteniku.

Ti ljudi kroz svoje medije konstantno plasiraju arsenal laži, pre svega, na račun predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, a potom i na račun svih nas koji svakodnevno ovde iznosimo relevantne i objektivne činjenice, a koje svakako njima ne idu u prilog i svakako da je na njihovu štetu to što mi svakog dana saznajemo po neku novu vest o trgovini, o bogaćenju i o transakcijama braće Đilas.

Ono što je najzanimljivije jeste da je Dragan Đilas sada čovek o kome se ne govori. Pošto je odlukom suda doneto rešenje kojim se pojedinim medijima zabranjuje da pišu o Draganu Đilasu i da pominju njegovo ime, mi dolazimo u situaciju da se ljudima zabranjuje da rade svoj posao. To su ljudi koji se bave istraživačkim novinarstvom. Dakle, pokušava da u Srbiju uvede verbalni delikt kao krivično delo i šta bi to bilo – krivično delo napada na lik i delo poštenog Dragana Đilasa? Sve i da se ne pomene njegovo ime, verujem da postoji toliko opisa koji bi direktno asocirali građane Srbije na lik i delo tog čoveka - srpski političar zvani 619 miliona ili srpski političar koji glumi da plače pred kamerama ili čovek koji je u Srbiju uveo rijaliti program ili čovek čiji mediji prikazuju teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije, vođa saveza za propast Srbije, čovek koji je najveći broj tužbi podneo protiv medija i političara, čovek koji svakome od nas sme da kaže šta želi, može na dnevnom nivou da nas vređa i ponižava u svojim medijima, a mi valjda treba da ćutimo i da klimamo glavom na sve to.

Svaki put kada se neko zapita zašto se ime Dragana Đilasa toliko puta pomene u Domu Narodne skupštine, iako on ovde nije fizički prisutan, neka baci pogled na njegove novine, na njegove portale i portale njegovih ortaka, a građani Srbije odlično znaju o kojim portalima se radi, i neka vide koliko je samo uvreda na dnevnom nivou izneseno, pre svega, na račun predsednika i na račun njegove porodice, a potom i na račun svih nas.

Osvrnula bih se i na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji je praktično usklađen sa Zakon o digitalnoj imovini, ali bih iskoristila priliku da podsetim građane Republike Srbije da je, kada je u julu ove godine Uprava za sprečavanje pranja novca najavila finansijsku kontrolu poslovanja pojedinaca i institucija, u tom trenutku je nastala čitava buka i histerija od strane onih koji, poput čoveka o kome se ne govori, ne žele da iko kontroliše njihovo poslovanje, ne žele da iko ima uvid u to čime se oni bave, kako posluju, da li poštuju propise i da li plaćaju porez. To su ljudi koji misle da su nedodirljivi i koji, ono što je najzanimljivije, kritikuju i državu i vlast zato što sprovodi zakon.

Da svoje današnje izlaganje završim sa jednom lepšom temom, a to je projekat Beograd na vodi. O samom značaju tog projekta govori činjenica koliku podršku danas taj projekat ima od strane građana Republike Srbije. Na samom početku su ljudi bili skeptični i sam projekat je podržavalo svega 29% ljudi, a danas taj projekat podržava 70% građana Republike Srbije. To je najveće gradilište u Srbiji, i to je ono kako SNS radi i nastavljamo da radimo u tom smeru, da se borimo za zdravlje ljudi, za očuvanje ekonomije, za svako radno mesto i da radimo i gradimo Srbiju za našu decu. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javila sam se da danas diskutujem i podržim tačku dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Na samom početku istakla bih da je rebalans budžeta nešto što je očekivano i neophodno, s obzirom na pandemiju Korona virusa i s obzirom na činjenicu da su dodatna sredstva opredeljena, a da nisu planirana prethodnim budžetom iz aprila ove godine. Opredeljena su dodatna sredstva za novozaposlena lica u zdravstvenim ustanovama, za jednokratnu pomoć zdravstvenim radnicima, za sav potrošni materijal koji se koristi u zaštiti i borbi od Korona virusa, a ono što takođe smatram značajnim jesu institucionalna ulaganja u zdravstvene ustanove i tu pre svega mislim na dve kovid bolnice od kojih se jedna nalazi u mom rodnom gradu, u Kruševcu, ali i obnova, rekonstrukcija i izgradnja domova zdravlja i bolnica koja je i ranije bila planirana, od koje se nije odustalo i koja u ovom trenutku predstavlja imperativ.

Kao neko ko je poslovno orjentisan ka privredi, tačnije ka Privredinoj komori Srbije, regionalnoj Privrednoj komori Kruševac i koja je u stalnoj komunikaciji sa privrednicima sa teritorije Rasinskog okruga, a najintenzivnije za vreme trajanja vanrednog stanja, ja odlično znam koliko su im značile sve mere koje su dobili od strane države.

Srbija je uspela da privredi pruži brzu, efikasnu i efektivnu pomoć u neočekivanom naletu korona virusa, jer smo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici mi imali jaku ekonomiju i dalje imamo jaku ekonomiju i stabilne finansije.

Faktički smo imali dobru polaznu osnovu da damo hrabar odgovor na izazov koje se zove Korona virus. Mi smo jedna od malobrojnih zemalja sveta koja više od 10% svog BDP-a izdvojila za podršku ekonomiji, a ukupan obim ekonomske pomoći i privredi i stanovništvu iznosi 12,5% našeg BDP-a. Prvim paketom mera pomoći privredi mi smo sačuvali kičmu i stub naše ekonomije, a svim ostalim merama smo se osigurali da sutradan kada sve ovo prođe uhvatimo jedan snažan zamajac oporavka.

Zahvaljujući politici i teškim reformama koje je 2014. godine inicirao predsednik Aleksandar Vučić, a koje su građani Republike Srbije prepoznali i podržali, mi smo danas u prilici da se uspešnije borimo sa Korona virusom. Te reforme su nas i pripremile na ovu krizu i lično smatram da je sreća u čitavoj ovoj nesreći koja nas je zadesila što je pandemija nastupila u trenutku kada država raspolaže ekonomskim resursima i kada ima novca na državnim računima. Zamislite šta bi se dogodilo da je pandemija nastupila 2009. ili 2010. godine u vreme prethodne vlasti čija je politika sama po sebi imala dalekosežne negativne posledice.

U vreme onih koji su nam zatvarali fabrike, koji su samo u Kruševcu desetine hiljada ljudi ostavili bez posla, koji umesto da ulažu u zdravstvene ustanove, ulagali su u svoje privatne biznise, a umesto da se brinu o građanima Republike Srbije, brinuli su se isključivo samo o sebi i o svojim bankovnim računima.

Kao mladoj osobi posebno me raduje što su ovim rebalansom predviđena dodatna sredstva u okviru programa - "Moja prva plata" za mlade ljude bez radnog iskustva starosti do 30 godina.

Zbog svega što sam sada navela, ali i zbog većine o čemu su kolege koje su pre mene govorile, ja ću još jednom ističem, podržati ovaj predlog zakona. Hvala.