Ima nekih stvari o kojima bih želeo da govorim, a prethodni govornik me je na to podstakao. Ukoliko dozvolite da vam se obratim na taj način i ako vam znači nešto što ću reći, ali ako ste zaista raskrstili u tom delu sa tviter zajednicom da vas ne interesuje šta oni pišu i da ćete da raditi ono što vi mislite da treba, onda vam je to, po mom skromnom sudu, prvi korak ka tome da napravite ozbiljno nešto u politici.

Ono što imamo prilike da vidimo ovde je sve suprotno tome. Znači mi imamo političke stranke koje ne vode svoje pristalice, nego pristalice preko društvenih mreža vode političke stranke. I to po pravilu nije onaj najširi krug pristalica, nego najekstremniji deo pristalica koji im podižu lestvicu što više i više i onda dođete do toga da onaj ko uđe u salu i pristojno razgovara i iznosi svoje argumente i kritikuje vlast na normalan način taj će da bude optužen i taj će da prođe kroz toplog zeca na društvenim mrežama, a pohvale će dobiti onaj ko baca dimne bombe, prska ljudima sprej u oči i ne znam ni ja šta. To vam je tviter zajednica, ali to je siguran put u propast i ja sam u to uveren, jer i ta tviter zajednica vrlo lako sutra može da kaže nije to ono što smo mi hteli ili treba još radikalnije i još ekstremnije.

Sada postoje tri stvari o kojima posebno želim da govorim. Prvo, juče je već počela da se potura teza u javnosti kako je ovo nekakav dogovor vlasti i opozicije, jer ovo opoziciji uopšte ne odgovara. Ja neću u tom kontekstu polemisati sa kolegom

21/2 TĐ/MP

poslanikom, nego želim da se obratim onima koji su pisali te svoje elaborate na društvenim mrežama. Vi ljudi, uz moje dužno poštovanje vašeg prava na izbor, morate da preuzmete odgovornost za to da ste vi te ljude birali i da prestanete da tešite sebe, da se oni ponašaju kao manijaci i kao teroristi zato što su se tako sa nekim dogovorili. Ne, oni se ponašaju tako zato što su takvi, a vi ste im za to dali mandat i vi ste im za to dali glas i zato treba da razmislite da li ćete im ponovo dati glas i priliku da sede ovde i da vas brukaju na taj način. To je moja poruka vama, da li ćete je čuti ili nećete, vaša stvar, ali apsolutno nikakvog dogovora ni sa kim nije bilo.

Ta priča kako bi oni to uneli, pa to se i mi pitamo, kako su uneli? Recimo za jaja znamo kako su uneli. To smo juče imali prilike ujutru da čujemo kako su uneli, tako što nisu hteli da daju to pripadnicima obezbeđenja, nego su rekli - mi to nosimo u naš poslanički klub, kao da u poslaničkom klubu, što kaže predsednica Skupštine, imaju šporet pa će tamo da ta jaja pripremaju. Dakle, propust.

Kako je ovo ostalo? Po onome što mi znamo, taj omot, kapisla, kako se već zove, patron, nemam pojma, je ili od plastike ili od kartona, pa je zbog toga prošao kroz detektor. Da li je dovlačeno ranije, da li je juče? To je sada već nebitno. Tu smo gde smo. Na kraju krajeva, dokaz da su pravili haos radi haosa i da nije bitno šta su unosili i kako su uneli je činjenica da je Radomir Lazović doneo protivpožarni aparat, pa to nije niko uneo, nego ga je doneo iz hodnika i prskao ovde po ministrima i po poslanicima.

Prema tome, svi vi koji u ovome vidite poraz opozicionih partija, svi vi koji u ovome vidite da ti ljudi više nisu u stanju da se iskontrolišu, nemojte nas da petljate u to, nego preuzmite odgovornost za to što ste ih birali, pa sledeći put birajte neke druge, bolje, drugačije, normalnije, kako god hoćete.

Kome je ovo u interesu? Ovo je sad već ozbiljno pitanje. Mnogima je u interesu. Ovo što smo juče imali prilike da vidimo mnogima je u interesu. Ja vidim, prvo, taj interes kod onih koji se raduju ovome što su juče imali prilike da vide – u Prištini, u Sarajevu, u Zagrebu, u opoziciji u Podgorici. Dakle, gde god treba pritisnuti srpski narod, oni su se radovali ovome što se dešava.

Paralelni procesi se odvijaju. Istovremeno imate da neko slabi Republiku Srpsku, brutalnim napadima na Republiku Srpsku, napadom na predsednika Republike Srpske, ali ne samo napadom na predsednika Republike Srpske, nego već kvalifikovanjem novog pitanja koje će da se otvara, a to je pitanje status Distrikta Brčko koje, ako se reši onako kako oni hoće, seče Republiku Srpsku na dva dela i nema kopnene veze između istočnog i zapadnog dela Republike Srpske ili severoistočnog i zapadnog dela Republike Srpske. U tom kontekstu, onima koji to rade odgovara da imaju ovakav haos u Skupštini.

Odgovara onima koji će u narednim danima pokušati da ukradu mandat Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji i da uvedu tamo nekog Rašića, ovoga ili onoga, da mu daju mandat. Njima odgovara i oni su slavili ovo što se… Njima je interes da se ovo dešava.

Interes je onima koji pokušavaju u Crnoj Gori po svaku cenu da se vrate na vlast i nekako da i ono malo daha do koga su Srbi došli ponovo im oduzme. I njima je u interesu da se ovo dešava.

Naravno, tradicionalno prijateljskoj domovini Tonina Picule koja uvek nađe načina kako da se raduje kada se ovakve stvari u Srbiji dese. Nismo očekivali da će biti drugačiji komentari, nego baš ovakvi kakvi su bili. Prema tome, jasno nam je kome je to u interesu.

21/3 TĐ/MP

U interesu je i onih struktura koje su danas u defanziva nakon pobede Donalda Trampa. Dakle, svima onima koji su se osetili pogođenim nakon njegovog početka čišćenja Augijevih štala koje su se tamo našle. I njima je u interesu. Prema tome, razni su interesi.

Onaj kome znam sigurno da nije u interesu je država Srbija i srpski narod. Nikome u Srbiji ovo nije u interesu, čak ni ovima koji su to radili, a oni će to tek da nauče na teži način.

22/1 AL/CG 13.35 – 13.45

Što se nastavnika tiče, ja bih voleo da mi pričamo, kada su oni u pitanju, o socijalnim pravima i socijalnim pitanjima, radnim pravima nastavnika, ali to nije tema. Oni su dobili ono što su pregovarali i ispregovarali, ali su nakon tih pregovora i nakon realizacije onoga što su dogovorili, rekli – nas to ne interesuje, mi ćemo da obustavimo nastavu, bez obzira na to mi obustavljamo nastavu.

Moje pitanje je - a šta ćemo sa targetiranim ljudima zato što se protive ovome što oni rade, sa targetiranim njihovim kolegama koje maltretiraju, sa targetiranom direktorkom Pete gimnazije, sa targetiranom decom koju maltretiraju, sa targetiranim studentima ako se usude da pitaju kada mogu da polože ispite, kako će da polažu ispite, šta ćemo sa svima njima? Ko o njima brine?

Ne sme da se spomene da postoje studenti koji žele da studiraju, a ne da blokiraju, jer ako se spomene, i ovo što je kolega Bajatović govorio, iako su ogromna većina, nastaje problem, jer ne sme da se kaže, ne sme da se skrene pažnja da postoje neki ljudi koji se ne slažu sa ovim i žele da žive normalno. E oni se targetiraju.

Zašto ta deca i ti studenti, to je pitanje na koje sam dobio odgovor, ne smeju da se oni organizuju pa da kažu – evo mi smo većina, mi smo ovako, mi smo onako? Zato što ovo ne rade samo njihove kolege studenti, nego i njihovi profesori.

Onda kada ode dete na konsultacije kod nekog profesora, pita kako će i šta će biti sa njenim ispitom, a znam za taj slučaj, onda joj profesor održi predavanje upravo ono koje smo imali maločas prilike da slušamo o moralu, etici, o tome kako treba da se solidariše i kako će se pomučiti da položi taj ispit kod njega, zbog toga što je pitala. Šta ćemo sa tim? Ko je tu targetiran? Profesor koji ne drži nastavu? Neće biti.

Moje pitanje, nakon svega ovoga što su uradili, nakon što su dozvolili školske plenume, školske plenume, kako ti ljudi misle da nastave da drže predavanja, da imaju autoritet? Ja na to pitanje ne mogu da vidim odgovor i ne mogu da pronađem odgovor. Da se ne lažemo, iz raznih razloga ne možemo baš reći da nažalost su nastavnici u školi imali preteran autoritet i pre svega ovoga. Iz raznih razloga. Nešto je do njih, nešto je do okolnosti.

Kako ćete sada? Šta ćete da radite ako vam se sastane plenum i kaže – nećemo da imamo pismeni iz matematike sutra? Da im kažete - pa plenum više ne važi. Onda će oni vama da kažu – pa kako je važio kada je trebalo da se sastajemo na plenumima za vaša prava, a sada kada mi nećemo pismeni plenum više ne važi. Šta ćete da radite ako plenum odluči da neće baš Pera da bude nastavnik matematike, nego hoćemo Žiku da nam bude nastavnik matematike?

Pustili ste duha iz boce za koga niko ne zna u ovoj zemlji trenutno, verujem, kako da ga i na koji način vrati.

Dali ste moć odlučivanja onima koji po Ustavu i zakonu nemaju pravo na takve odluke u ovom trenutku. Možda će jednog dana da se spusti, pa će imati pravo i deca od sedam godina da glasaju na izborima, da biraju, da budu birani, itd. U ovom trenutku nemaju. Moraju da budu punoletni.

Ja vas pitam - šta ćemo da radimo kada krene ovo? Onda ćete da tražite, isti ovi koji se sada busaju u plenumske grudi će da traže zaštitu države, direktora, ministarstva, svih onih koje sada ponižavaju, koje sada targetiraju, koje sada maltretiraju, itd. Kako će ministarstvo to da sprovede, na koji način? Kako će direktor to sada da sprovede, kada ste podržali linč direktorke Pete beogradske gimnazije? Linč. Podržali ste decu koja linčuju direktora škole. Mislite da se to neće desiti vama. Pa da vas razočaram, desiće vam se prvog trenutka kada budete uradili nešto što se njima ne sviđa. Možete da mi verujete, a ne morate da mi verujete, videćete i sami. Šta ćemo onda?

22/2 AL/CG

Mnogo su dublje ove stvari od onoga kako nam se predstavlja - eto neko ima neke zahteve, neko te zahteve neće da ispuni, pa će onda ne znam šta da se desi, pa će onda opet će onda ovo, pa će onda ono. Ne, neko je iste večeri rekao da će zbog pada nastrešnice u Novom Sadu biti i političke i krivične odgovornosti. Onda se nije sačekalo da tužilaštvo krene da radi svoj posao, nego se krenulo u pravljenje haosa, a onda se neko dosetio da taj haos napravi kakav nikada u ovoj zemlji nije bio, a to je da se udari na školstvo.

Pričao sam sa kolegom, koji je studirao sa mnom, on je iz Foče i kaže m, da je prilikom napada bošnjačkih ili muslimanskih snaga na Foču držana nastava, ne skraćena, redovna nastava. Mi smo imali situaciju da u najgorim i najtežim vremenima se ne prekida nastava. A, neko je danas rekao – može da se ne ide u školu. Sada je ključno pitanje…

Što se tiče fakulteta i što se tiče ovih drugih koji su punoletni, iskreno rečeno, što se mene tiče njihova stvar, neka rade šta god hoće. Ne moraju da završe nikada. Samo ne znam kako će tu da reše pitanje ako sledeće godine treba da se upiše ponovo prva godina. Kako ćemo imati dve prve godine? Prva jedan i prva dva? Šta? Kako će da podele krevete u Studenjaku? Imate jedan krevet. Šta – jedan će da spava glavom gore a drugi će da spava glavom dole? Mi nismo videli. Pa nema na spratu. Svaki krevet se računa kao poseban ležaj jer tamo gde leže jedan treba da leže dvojica.

Samo postavljam pitanje. Ono što mi nismo dobili. Mi smo dobili zahtev koji ćemo ispuniti, koji nije sporan, ali iako je rektor ovde u ovom domu rekao da ima plan nadoknade, rada, da ima plan za sve, niko taj plan nije video. Niko to ni video nije, ni čuo za to nije i šta ćemo sa tim? Ko će da upiše prvu godinu, kako će da upiše prvu godinu, kako će da upiše prvu godinu srednje škole? Nemamo pojma. Kako će ova deca iz prvog razreda što nisu završila... Kaže – oni su već prešli ono što je najvažnije za njih, ovo sad što je ostalo, to i nije toliko bitno, oni su pametna deca, oni će to sve zaključiti. Pa čekajte – što onda imamo sve te lekcije? Što smo onda preopteretili tu decu? Dajte da redukujemo te programe. Ako može ono što treba da se radi godinu dana da se kompresuje, da se kolokvijalno izrazim, u dva meseca ili mesec dana, pa šta će nam onda godinu dana? Pa dajte da škola traje osam meseci, da završi za osam meseci osnovnu školu i gotova stvar. Šta ima.

Mi pravimo od dece kursadžije. To će biti kursevi. To neće biti škole. I onda kaže – neko se targetira. Ja mislim da su ovde targetirani oni koji su većina, oni koji žele da uče, oni koji žele da im deca uče i o tome niko živ ne vodi računa i koji moraju da ćute po Viber grupama, jer ako napišu nešto onda će da dožive linč na društvenim mrežama ili negde drugde. I te proklete društvene mreže i era u kojoj živimo u mnogome utiču da ti ljudi ćute i kako i na koji način će se to promeniti – videćemo.

Ali, na ova pitanja, dakle, kako dalje, niko od tih ljudi koji bojkotuju nastavu, ne održavaju nastavu, podržavaju bojkot, nema odgovor i ne daje nam odgovor. Evo gledam ih i po televizijama Šolakovim i po ovim drugim televizijama. Gde god se pojave čeznem da čujem da kažu nešto. Odgovora nema, osim to – lako ćemo mi to. Kada ih pita – dobro, kako lako, e tu nema dalje.

Dakle, nije stvar toliko jednostavna da se sve može svesti na to da neko nekog targetira zato što ima nekakav stav koji je suprotan vlasti. Naprotiv, mi smo došli dotle da je danas najveća hrabrost u Srbiji izaći javno i reći da podržavate predsednika Vučića i vlast u Srbiji. Danas je to hrabrost, a ne biti u čoporu koji će da reži i krvavim očnjacima da gleda na svakoga ko to ima hrabrosti da izusti.

23/1 MO/LjL 13.45-13.50

To nam je situacija, a svima nama u narednom periodu predstoji ozbiljan posao da sve to vratimo u normalu. Teško će biti i zato je važno da svi u tome uzmemo učešće, a do toga će doći onog momenta kada se ponovo budu uverili da njihovo nasilje, njihova prelazna Vlada i sve ostalo su samo pusti snovi i da im neće doneti ništa. Onaj ko im je obećao vlast u Beogradu, taj im je obećao i prelaznu Vladu. E, kako im je dao vlast u Beogradu, tako će dobiti i prelaznu Vladu. Hvala.

Nema potrebe za dva minuta želim samo da kažemo da sam i na ovaj oblik života i njegovo iskazivanje nečega, nekih zvukova, nećemo osvrtati uopšte, može da priča šta hoće.

Neću da repliciram, nego samo da kažem, pa da, da nam Aleksandar Vučić kaže da sedimo 480 dana, mi iz poštovanja i vere u Aleksandra Vučića, koga zaista zovemo šefe, mi bismo sedeli 480 dana.

Ali, zamislite vi tu stranku u kojoj je ovo biće šef i zamislite te ljude koji ovo slede. Ja stvarno ne znam šta je to što on njima može da kaže, a oni će da slušaju. To je valjda, kad oni čuju i kad kažu, evo nam ga šef, pa okače sliku na zid, pa ono iz pogleda, iz lica zasija mudrost, pamet i sve ostalo. I još jednu stvar da kažem i da se više ne osvrćem na ovo.

Dakle, nema on šta da brinem i da se plaši lobotomije to za njega apsolutno neprimenljivo.

Pa neka pokaže taj snimak, evo pošto kaže da postoji, neka ga pokaže sa konferencije za štampu u mom rodnom mestu, u Kikindi i neka…pokaže..

Nemate pravo da mi oduzimate reč, jer je replika, ali u svakom slučaju neka pokaže taj snimak, to pod jedan.

Pod dva, i kada nisam bio na ovoj strani, razlika je samo u tome što je on bio na toj strani i mi smo se mimoišli. Ja sam došao da podržim one koji se bore za Srbiju, a on je otišao da podrži oni koje je ruše. Tu je razlika između nas dvojice.

Ja znam šta se desilo sa tim minutima. Skinula ih je Marina Raguš kada je vodila sednicu danas. Pritiskom na dugme nestali minuti.

Hvala vam.

Mislim da morate imati više razumevanja. Neće to moći. On je krenuo da se zaukćava. Zagrejan je došao, to je uredu. Imate jednu scenu u jednoj kultnoj domaćoj seriji „kamiondžije“ se zove, kada Čkalja piše sastav, pa je napisao jednu rečenicu. Onda ga ova pita, u večernjoj školi, ima tu i neke veze, pa ga pita dokle, kaže dok se ja zaukćem, pa ću onda da krenem. Ja mislim da moramo da imamo toleranciju za zaukćavanje. Da se zaukće, da on krene, treba da se zagreje mozak da krene da funkcioniše.

Ovo do sada je bilo na nekom leru. Ja čekam da čujemo to što je sada epohalno. Ovo je sada samo zaukavanje, ovo je sada samo zagrevanje. Tek sledi najbolje. Nemojte da ometate molim vas, pustite neka priča čovek. Čekamo to najbolje da čujemo, pa možda i odgovorimo na nešto, možda nešto smisleno čujemo. Sumnjam, ali ko zna. Iznenađenja su razna u životu. Da pustimo mi to, da se on zaukće, pa da vidimo šta će da bude. Hajde da napravimo eksperiment, da vidimo, da gleda Srbija šta će da se desi kada se on zaukće.

Evo, zaukćava se, vidite da se zaukćava. Samo polako, stiže on, vidite, podiže temperaturu, crveni, viče, ide. Sad će on da dođe. Još malo, pa će da dođe do onoga šta je hteo da kaže. Moramo biti strpljivi, ne možemo mi sad da pustimo da on tako s neba pa u rebra upadne u Skupštinu i krene odmah da priča suštinu. Dakle, polako, jedno po jedno, da ga pustimo, jer ako krene da priča tako s neba pa u rebra, onda će ponovo da preti da će da se kastrira, da će ne znam ni ja šta da radi. Povrediće se čovek, nema smisla. Moramo biti pažljivi. Ja vas molim, predsednice, vi ste tolerantni i tolerantno vodite sednicu i stvarno, kapa dole za to, ali morate imati u vidu da imate posla s čovekom koji je izrazio volju da se kastrira, sam sebe. I svi mi moramo da vodimo računa o njemu da se ne povredi, da ne bude posle da mi budemo krivi zbog toga što je on sebi uradio.

Dakle, to da li će biti njegova odluka ili neće, to je njegova stvar. To je ono kad je pričao da nije imao ništa sa SNS, pa mu pokazivali slike kako je bio na našim listama, kako je bio kandidat za poslanika, doduše, tamo na nekom 187. mestu, pa bio kandidat za odbornika, pošto priča o doslednosti, prvo bio kao kandidat SPO, pa onda bio kandidat jednog POKS, pa bio kandidat drugog POKS. Treći POKS nije imao, onda je postao sam sebi lider i ima tu još nekih par ljudi koji ga prate, koji ga zovu šefe itd. I to je stvarno uspeh u životu kad ti je ovo šef. Ali, nije to bitno.

36/3 BN/CG

Moramo biti strpljivi, trpeljivi i moramo imati u vidu da je čovek sklon samopovređivanju i zato moramo paziti i kako s njim. Dakle, polako, da se on zaukće, pa ćemo onda da čujemo tu genijalnu misao, konačno. Evo, ja čekam, spremio sam se i da zapišem, evo, jer ja verujem da će to biti nešto što će ući u anale našeg parlamentarizma. To će biti onako šta je rekao Ivo Andrić ovde u ovom domu i šta je rekao ovaj ovde.

Tako da, polako samo i doći ćemo mi do suštine.

Kratko samo o dve stvari.

Prvo, što se tiče toga kako će svi koji su 13 godina, kao što reče kolega Marijan, osam godina je čovek bio tu, tako da će i njega neko da juri po zatvorenoj državi. To što je pobegao tamo ne znači da će biti aboliran.

Druga stvar, pošto je kolega za razliku od ovoga koji urla ovde i priča kao da nije zdrav, koji govori…

Izvinjavam se. To je ovako neartikulisano puštanje glasa.

Dakle, član 155, pošto se čovek potrudio i nešto pokušava argumentovano da dokaže, stav jedan, dva, tri, četvrti – u Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaj, odnosno mišljenje, po pravilu, u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra.

38/1 AL/LŽ 17.20 – 17.30

Sledeći stav - ako nadležni odbor ne dostavi izveštaj, odnosno vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tog izveštaja, odnosno mišljenja. To važi i za amandmane. Tako da je to to. Hvala.

Dakle, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Malopre se čovek obratio Ani Brnabić, ona je narodni poslanik. Vikao na Anu da vodi loše sednicu, niste čuli? Nije se obratio vama, kaže Ani Brnabić. Dakle, kada je završio sa Marinom Raguš, kada je raskrstio sa Marinom Raguš i njenim vođenjem sednice, prešao je sada na Anu Brnabić i njeno vođenje sednice. Ja vama govorim za razliku od kolege Bajatovića koji misli da treba oduzeti reč ovom čoveku, da moramo biti pažljivi i nežni i oduzeti mu oštre predmete i voditi računa da se ne povredi. Hvala.

Budući da su poslanici koji su predložili ovu tačku dnevnog reda odustali od nje, budući da su poslanici koji su tražili razrešenje predsednice Skupštine tražili da se ta tačka dnevnog reda skine sa dnevnog reda, mi ćemo im u tom kontekstu izaći u susret i predlažemo da se ta tačka skine sa dnevnog reda, da se ne raspravlja o poverenju predsednici Skupštine iz prostog razloga što ne vidim da mi treba da raspravljamo o nečemu o čemu oni sami ne žele da raspravljaju, a to su predložili.

Dakle, nije bilo sporno za nas da se na Kolegijumu razgovara o bilo čemu, da se razgovara o tome i kako dnevni red ove sednice treba da izgleda, šta treba dna njemu da se nađe, a šta ne, međutim, kolege se na Kolegijumu nisu ni pojavile.

Tako da oni pokušavaju ponovo da terorom manjine naprave jedan presedan da se skinu vrlo važne tačke dnevnog reda koje je Vlada predložila i ono što je bitno, razumem da vi ne razumete koja Vlada, ali sada ću da vam kažem. Ona Vlada koja je bila u punom mandatu i koja nije podnela ostavku je predložila sve zahteve, osim onoga koji se tiče zahteva studenata.

Jel vidite kako ne žele da se to čuje? Jel vidite kako to mora da se spreči da narod čuje. Znači, Vlada koja nije podnela ostavku je predložila sve tačke dnevnog reda osim one o kojoj oni hoće da raspravljaju. Znači, Vlada koja je podnela ostavku podnela je samo predlog koji se tiče četvrtog zahteva studenata. Međutim, očigledno da taj legitimitet Vlade ja kao švedski sto, pa malo može, malo ne može, malo imaju legitimitet, malo nemaju itd. Meni je sa druge strane jasan i ovaj bes i ova buka. Ja da sam na njihovom mestu, ja bih se obesio. Toliko se ljudi ogradilo od njih u poslednjih nekoliko meseci, toliko ljudi je poslalo poruku da sa njima ovakvima ne želi ništa, da ne želi da stoji ulici sa njima, da ne želi da mitinguje sa njima, da čak sa njima takvima ne žele da ruše ni nas sa vlasti. Onda možete misliti koliko su omraženi kada oni koje treba da predstavljaju, a danas više ne predstavljaju nikog.

Ono što je takođe važno da ljudi čuju to je da su Šolakovi mediji, a bilo je priče o korupciji koja je ubila, da su Šolakovi mediji objavili da je po mišljenju stručnjaka sa Fakulteta tehničkih nauka, dakle onih istih koji podržavaju studente, utvrđeno da bi nadstrešnica pala na ovaj ili onaj način, zbog nemara, a ne korupcije. Dakle, nemar, a ne korupcija, kažu stručnjaci koje oni podržavaju i čije zahteve traže da ispunimo.

I najzad, sada je stigla vest da je podignuta optužnica za nadstrešnicu. Prema tome, sve je jasno. Institucije rade svoj posao. Mi ćemo građanima da omogućimo, radom, mirom, stabilnošću, nastavak razvoja. Mi ćemo da izglasamo zakone koji omogućavaju mladim ljudima da kupe stanove po jeftinim kreditima. Mi ćemo omogućiti ljudima koji imaju kamate da im kamate na kredite budu ograničene. Mi ćemo omogućiti poljoprivrednicima da izvezu pšenicu u Egipat, a oni neka rade šta hoće, ionako više apsolutno nikoga ne predstavljaju, osim sami sebe i eventualno po nekog člana sopstvenih porodica. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani članovi Vlade, poštovani poslanici koji to jeste, narod Srbije ima prilike sada da vidi kako izgleda ono za šta se zalaže opozicija i koliko ti ljudi ne vode računa ni o čemu i ni o kome, osim o sebi.

Danas na dnevnom redu nalazi se zahtev, 4. zahtev studenata. To je ono što su i sami rekli da je za njih prihvatljivo, međutim oni nisu glasali da se ta tačka dnevnog reda danas uopšte nađe na raspravi, i to je jako važno da građani znaju.

Sa druge strane, umesto da su raspravljali o tome, umesto da su govorili o tome oni su izabrali da celu ovu salu i celu ovu Skupštinu, ovu instituciju pretvore u bojno polje, u jednom momentu je zaista to tako i izgledalo, naravno na radost onoga ko je ovo uveo u politiku, na radost onoga čija je ovo ideja od samog početka bila, dakle na radost Aljbina Kurtija koji je ovo radio u Prištini mnogo pre njih. Onda možete, dragi građani, da vidite koliko je jadna naša opozicija i koliko su svi ovi jadni ljudi i bedni da nisu u stanju ni da smisle ništa drugačije nego da kopiraju Aljbina Kurtija, i to ne od ove, nego od pre nekoliko godina. Dakle, oni nisu u stanju da iskopiraju Aljbina Kurtija ni ono što radi sada, nego ono što je radio u neko prošlo vreme.

Postavlja se pitanje zašto se to danas desilo i zašto imamo ovaj haos koji možete da vidite? Ovi ljudi ne predstavljaju više nikoga i to je ključni problem sa kojim se oni suočavaju. Od njih su se ogradili studenti, od njih se ograđuju građani na ulici koji protestuju protiv nas, od njih se ograđuju u članovi njihovih porodica, od njih se ograđuju svi. Od njih se nije ogradio samo onaj ko nije imao priliku da kaže da se od njih ograđuje, svi ostali jesu. Onda se postavlja pitanje šta je ovo ovde? Ovo je osveta. Ovo je njihova osveta studentima koji ih neće, Srbiji koja ih neće, institucijama u kojima ne mogu da pobede, ovo je osveta onih koji nisu u stanju da formiraju politiku, osveta onih koji nisu u stanju da osmisle bilo šta kreativno, ovo je osveta onih koji neće da institucije u ovoj zemlji rade.

Podsećam vas, dragi građani, da je jedan od zahteva studenata upravo to da institucije rade svoj posao. Jel ovo institucija? Pa, jeste. Kakva institucija? Najvažnija institucija u ovoj zemlji?

Pa, ko sprečava ovu instituciju da radi svoj posao? Pa, upravo predstavnici opozicije, oni koji kažu da su za studente, oni koji kažu da podržavaju studentske zahteve. Evo vidite kako ne daju da institucije rade svoj posao, baš kao što nisu dali Tužilaštvu u Novom Sadu da radi svoj posao, pa su ga blokirali danima, iako je baš to Tužilaštvo u Novom Sadu moralo da odgovori na pitanje ko treba da odgovara za pad nadstrešnice.

Dakle, oni ne žele da rade institucije. Oni ne žele da se ispune studentski zahtevi i onda se ponovo postavlja pitanje – a zašto? Pa, zato što, kada se ispune studentski zahtevi, oni više ne postoje u javnom i političkom životu ove zemlje. Oni su i ovako ništa, a onda će i verifikovano biti ništa, ništa sa onom plavom zvezdicom kao na društvenim mrežama, jer onoga momenta kada studenti ispune svoje zahteve i vrate se studiranju, onoga momenta kada se deca budu vratila u škole, onoga momenta kada prestane haos u ovoj zemlji, tog momenta oni više nemaju nikakvu ulogu. Tog momenta oni se suočavaju sa sobom, sa svojim ništavilom i svojom nebitnosti na političkoj sceni.

Ovoga dana, poštovani građani, da se održe izbori niko od ovih ljudi koji vidite ne bi prešao cenzus. Apsolutno nikoga od ovih ljudi ne biste videli u parlamentu. Ovoga dana da se održe izbori, od ponedeljka bi ovi ljudi mogli da dođu u Skupštinu samo kao turisti, da im turistički vodič kaže gde su nekada sedeli, da im turistički vodič pokaže šta je ono što Skupština danas ima da izloži, da im turistički vodič pokaže gde se nalazi biblioteka i šta novo ima u biblioteci, mada sumnjam da su u biblioteku uopšte i ulazili.

Dakle, da bi spreči sopstvenu nebitnost, da bi sprečili svoje nestajanje s političke scene, oni su u stanju da ovu instituciju survaju u propast. Oni bi bili u stanju, poštovani građani, i imajte to u vidu, celu Srbiju da gurnu u pogibiju i u smrt.

Ovo su ljudi koji su govorili o građanskom ratu u prethodnim mesecima. Ovo su ljudi koji su govorili da se mi nalazimo u građanskom ratu, samo kažu nema oružja. Pa, evo danas su doneli i oružje. Danas su doneli i oružje. Danas su doneli šok bombe. Danas su doneli topovske udare. Danas su doneli baklje. Danas su doneli suzavce. Danas je Miloš Jovanović prskao u oči biber sprejom poslanici Srpske napredne stranke. Sve smo to imali danas prilike da vidimo.

Dakle, bes je ogroman. Neizvesnost pred njima ne postoji. Oni izvesno znaju da idu u političku prošlost i zato mi moramo da budemo mirni i moramo da radimo svoj posao.

Znam, dragi građani, i dobijam i poruku, šta govorite i šta vam je ideja. Znam da biste najviše voleli da se sa ovim ljudima obračuna onako kako se sa šljamom i ološem obračunava u svakoj zemlji. Znam to.

Ali, sa druge strane, ako imamo miran i trpeljiv odgovor, njihova osnovna ideja, a to je da izazovu građanski rat u Srbiji, neće uspeti. Da odgovorimo na bilo kakav drugi način, odgovorili bismo im onako kako oni žele. Prvo bi od sebe pravili žrtve, a onda bi u svakom pogledu gledali da izazovu opšte sukobe i građanski rat.

Za one koji smatraju da nasiljem misle da promene vlast, da je prihvatljivo da se nasiljem promeni vlast, želim da kažem samo dve stvari, prvo, nećete uspeti u tome, i kao što vidite, ni oni neće uspeti u tome, neće, jer od toga nema ništa.

Dakle, prvo, nasiljem se neće postići ništa, a drugo, malo mi je čudno da pretite nasiljem, kako ćete da nas šamarate, jašete, kako ćete da radite ovo i ono, a onda kao zečevi pobegnete kada pogrešno protumačite i izmislite, na kraju krajeva, izjavu predsednika Republike, koji je rekao u Boru da će pozvati sve građane Srbije da dođu u Beograd da se održi jedan veličanstveni skup, a vi to protumačite kao poziv na nekakav kontra-miting, ili ne znam šta. Dva dana se tresete ne od onoga što je predsednik Vučić rekao, nego od onoga što ste vi umislili da je on rekao. Pa, vas je strah od same ideje da se suočite sa nekim. Pa, vi stvarno mislite da ćemo mi da idemo u koloni po jedan, a vi da nas maltretirate. Ne znam šta bih vam rekao, ali jako grešite u svojoj proceni.

Mi ćemo, kao što vidite, poštovani građani Srbije, da radimo i mi ćemo danas da raspravljamo i sutra ćemo da raspravljamo i ovih dana ćemo da vodimo raspravu o važnim predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Mi ćemo, poštovani mladi ljudi u Srbiji, da vam omogućimo da kupujete stanove, kuće, nekretnine po jeftinijim kamatama, dakle, da to plaćate po povoljnim uslovima. To ćemo mi da vam omogućimo, a oni vam to ne daju. Pitajte ih zašto? Ja razumem da Miloš Jovanović nema problem sa stanom, on ima pet stanova u centru Beograda, pa mu nije bitno da li ćete vi ili nećete kupiti jedan, da možete da se odvojite od roditelja. Nama je bitno. Nama je bitno. Nama je bitno da pokrenemo taj točak, da se banke uključe i da to kasnije bude stalni program za mlade ljude u Srbiji da mogu jeftino da kupuje nekretnine, da zasnivaju porodice, da se podiže natalitet i sve ostalo.

Nama je bitno da se verifikuje i ratifikuje ovaj sporazum, da se izglasa Sporazum sa Egiptom. Nama je bitno da uđemo na afričko tržište. Nama je bitno da naši poljoprivrednici mogu da prodaju svoje poljoprivredne proizvode u Africi. Nama je bitno da mogu ljudi od poljoprivrede još više da zarade, da ne pričamo o onome šta smo sve dali i kolike subvencije danas poljoprivreda dobija iz budžeta. Ali, želimo i da naš poljoprivredni proizvod uđe na svako tržište ove zemlje. Zato nam je bitan taj sporazum. Zato ćemo da ostanemo ovde i pored ove halabuke koju oni prave, jer ne mogu oni da pobede halabukom, mogu da pobede možda argumentima, kada bi ih imali, ali ih nemaju, a onaj ko nema argumenata, vidite i sami čemu pribegava.

Važno nam je poštovani građani, dragi sapatnici, ako mogu da kažem, svi mi koji imamo kredite stambene ranije uzete, da nam Narodna banka Srbije ispuni ono što je predložila ovim izmenama i dopunama zakona, da se ograniče kamatne stope, da ne mogu to da nam podižu kako im padne na pamet. Nama je stalo da vi možete da funkcionišete i da imate kredit i da ga plaćate. Njima nije. Zašto? Zato što njima krediti ne trebaju. Kome od njih treba bilo kakav kredit? Šta oni znaju kako izgleda kada te pozove službenik banke i kaže – nisi platio ratu kredita, kada možeš da je platiš, da li možeš sutra ili prekosutra? Šta oni znaju o tome? Baš ih briga za sve to.

Nas, dragi građani, čeka mnogo važan period posle svega ovoga. Dakle, mi ćemo ove zakone, o njima ćemo raspravljati, mi ćemo ove zakone izglasati. Posle toga, glasaćemo za novu vladu Republike Srbije.

Kao što ste imali prilike danas da čujete nekoliko puta, njima je ključno da oni budu ministri u toj vladi, i zato traže, doduše, odustali su od ovih ekspertskih, pošto znaju da nisu eksperti ni za šta, dakle, hajde da vidimo da se formira neka prelazna vlada. Prelazne vlade, zahvaljujući čvrstini, odlučnosti i stavu predsednika Republike Aleksandra Vučića, biti neće, i nijedan ovaj poslanik koga ovde vidite, dakle, i da nekim čudom dođe do toga da se predloži nekako ta prelazna vlada u ovom parlamentu, nijedan poslanik za to glasati neće. Pa, neka izglasaju svoju prelaznu vladu na nekom plenumu, neka se izdvoje ovakvi kakvi su, neka se dogovore ko će biti za šta ministar i neka uživaju, neka misle da su ministri.

Oni su, poštovani građani, na prošloj sednici, kada su ministri ustali iz svojih klupa i otišli iz sale, seli na mesta na kojima sede ministri, jer valjda misle da onog momenta kad sedneš na mesto gde sedi ministar, tog momenta postaješ ministar. Kao što to nije istina, kao što je to glupost neviđena, tako je glupa i njihova prelazna vlada za ovu zemlju, ali nije za njih, jer je to još jedan pokušaj da u ovom svom haosu, pokušaju da isposluju nešto za sebe, da na studentskom radu, da na aktivizmu studenata oni postanu ministri, ne studenti.

Zašto je ovo bitno, poštovani građani? Zato što i ti studenti kažu da ih neće i rekao sam već, ograđuju se od njih, a sa druge strane, i neke druge političke organizacije i neke druge političke grupacije koje su danas mnogo jače od svih njih zajedno kažu da neće njih da vide čak ni u toj prelaznoj vladi, koje biti neće. Dakle, za njih više nema mesta nigde. Eto, to vam je otprilike ono što oni rade.

Sa druge strane, da nastavim, ono što nas očekuje je izbor redovne Vlade Republike Srbije, u punom kapacitetu, Vlade koja će imati podršku ovog parlamenta i Vlade koja će nastaviti da razvija Srbiju. U Vladi koja će nastaviti da razvija Srbiju ne mogu biti oni koji su prvo radno mesto dobili zahvaljujući tome što su postali poslanici u prethodnom mandati, ne mogu oni koji su i danas studenti, ne mogu oni koji su pokrali sve što se moglo pokrati u vreme kada su obavljali javne funkcije. Ti ljudi nemaju mesta u Vladi koja će raditi za Srbiju. Zato eventualno mogu u toj njihovoj prelaznoj, ali kažem, samo pod uslovom da izglasa plenum. Evo, sad oni ovako izađu napolje, kažu mi smo plenum, izglasali smo prelaznu vladu, pa nek se dogovore ko će šta da bude u toj vladi.

Dalje, kada ta Vlada stupi na dužnost, nas čeka jako važan posao, a to je da se sve ovo što su uradili u prethodnim godinama, u prethodnim mesecima, a da vas podsetim zašto kažem godinama, zato što su i 2023. godine radili isto, i 2024. godine radili isto, dakle, sve ono što rade unazad u ovom periodu, da sve to nekako smirimo, spustimo, da komšija sa komšijom razgovara, iako zna da ovaj glasa za drugu političku stranku. To je san naš i to je vizija naše Srbije, da ljudi znaju da ne podržavaju istu politiku, a da se zbog toga ne hvataju za gušu, da zbog toga niko nikoga neće da jaše, da zbog toga niko nikoga neće da kolje, kao što oni kažu da će da rade. To je ono kakvu mi Srbiju sanjamo i želimo i postići ćemo to uz vašu podršku, kao što ste i uvek davali podršku za normalnu, pristojnu, stabilnu Srbiju.

Ova Srbija njihova, Srbija progona, Srbija u kojoj se prave liste nepodobnih, Srbija u kojoj se obeležavaju kuće u kojima ljudi žive, a ne sviđa im se šta ti ljudi misle, ta Srbija nema perspektivu, ta Srbija nema budućnost i ta Srbija, ta nasilnička Srbija, koja vodi u građanski rat, će nestati sa političke scene onog momenta kada oni nestanu sa političke scene, znači, vrlo brzo.

Onda da se vratimo tome da nam škole rade, da nastavnici u školama shvate da su oni tu zbog dece, a ne deca zbog njih, da imaju pravo na svoj politički stav, da imaju pravo na svoj oštar opozicioni politički stav, ali da nemaju pravo da uskraćuju deci prvu ljubav, simpatije, razmenu užina, priče o tome kako i šta će da rade na raspustu, da analiziraju ko je kakav film pogledao. Nemate pravo to da radite, dame i gospodo prosvetni radnici. Nemate pravo da ostavite dete sa naučena četiri slova azbuke, jer mora da nauči sva slova.

Moraćemo da pronađemo način kako ćemo da premostimo sve ove mesece nerada u prosveti, kako će ta deca koja završavaju školu moći da se upišu, moraćemo da odgovorimo na pitanja kako će se nastaviti školska godina na fakultetima, jer i tu, za razliku od njih, mi mislimo na vas, poštovani studenti, jer je nama stalo da vi završite svoje fakultete i onda služite ovoj zemlji i sebi naravno ispunjavate svoje ambicije. Njih naravno nije briga, jer evo ovaj što dovikuje on prvi nikada nije završio fakultet, a stariji je od mene čovek, njih baš briga da li ćete vi ikad završiti fakultete. Oni bi najviše voleli da vi doveka ne idete na nastavu, da vi narednih godina protestujete i blokirate, jer je to jedini način da oni žive.

Nama je sa druge strane važno da se vaši zahtevi ispune, jer vaši zahtevi za nas apsolutno nisu bili neprihvatljivi od prvog trenutka. Kada ste rekli da se daju sva dokumenta vezana za nastrešnicu, dali smo. Rekli ste – nije to, dajte još, dali smo još. Tražili ste da ne odgovara onaj koji je učestvovao u napadu na policiju, ko je pravio haos, i to ste dobili. Tražili ste da odgovaraju oni koji su odgovorni, koje institucije ove zemlje proglase za odgovorne ili sumnjaju da su odgovorni. Evo, da vas obavestim, ako niste znali, podignuta je optužnica, danas je podignuta optužnica, za osumnjičene za ono što se desilo što se tiče nastrešnice, ali da vas obavestim i o tome da su upravo Šolakovi mediji, mediji koji nikako ne podržavaju vlast, danas objavili ili ovih dana, juče ili danas objavili mišljenja stručnjaka za koje vam je takođe stalo i do koga vam je takođe stalo, a koje kaže da bi ta nastrešnica pala ovako ili onako i da nema veze sa korupcijom nego sa nemarom. Hajde da vidimo da li ćete poverovati. Ja vam pozivam da pogledate to sve, pa da li ćete poverovati svim tim ljudima? Uglavnom, to su ta tri vaša zahteva, ono što je do nas, to je ovaj četvrti.

Dakle, precizirali ste ono što ste mislili da je bitno za univerzitet, predstavnici univerziteta su proširili svoju autonomiju u odnosu na Republiku Srbiju kao što vidite ni sa čim nemamo nikakav problem. Mi ćemo danas raspravljati i glasati za to da se vaš četvrti zahtev ispuni, a razmislite dobro, ja sam neke odgovore ponudio, zašto ovi ljudi koji kažu da vas zapravo podržavaju u borbi protiv nas nijedan vaš zahtev nisu želeli da ispune nikada nijedan? Imali su jedan jednostavan zahtev koji ste im postavili, vrlo jednostavan koji je glasio - nemojte dolaziti na naše skupove, nemojte se grebati o ono što mi radimo, a oni su nastavili da dolaze na vaše skupove, da šalju selfije, da se diče kako su zapravo oni predvodnici onoga što vi radite. Moraćete te ograde malo ozbiljnije da pravite od njih, očigledno je da je ovo po onoj narodnoj - „pustio bih ja njega, ali neće on mene“. I to vam je tako stalno. Nema tragedije na koju se nisu nakačili, nema pokušaja koji nisu primenili u ovoj Skupštini da je zaustavi da radi.

Kao što rekoh i da zaključim time, Srbija će nastaviti, Srbija neće stati, ma koliko se oni trudili, Srbija će biti divno mesto za život za sve njene građane zahvaljujući nama, a ne zahvaljujući njima. Srbija će nastaviti svoju politiku. Srbija će nastaviti politiku predsednika Vučića. Srbija će nastaviti politiku koja je danas, po prvi put posle dugo godina, svrstava na stranu onih koji su pobednici na izborima u svojim velikim zemljama. Neće zaustaviti taj put Srbije. Neće nas vratiti ni preko USAID, ni preko bilo koga drugog, neće nas vratiti ma koliko para upumpali, ma koliko pokušaja imali, ma koliko nasilni bili. Neće nas privezati lancima za svoje liberalno-fašističke gubitnike koje više niko u svetu neće. Neće Srbija biti jedina liberalno-fašistička zemlja zato što to oni hoće! Neće!

Dakle, ispunićemo vam zahtev, a onda vi vidite šta ćete i kako ćete dalje za Srbiju ili dalje sa njima. Mi smatramo da vam je tu izbor lak, jer uz svakom izboru Srbija mora biti jedini izbor i uvek za Srbiju i samo za Srbiju. Hvala vam. Živela Srbija.

Član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika nije dozvoljeno dobacivanje ili ometanje govornika na drugi način.

Mi smo sada to nekako fleksibilno tumačili ceo dan, pa smo pustili da ceo dan sviraju u vuvuzele i ometaju govornike, ali sada se dešava jedna druga stvar i ja vas molim da to nekako pokušamo da rešimo. U onu tamo vuvuzelu je do malo pre svirao Marsenić, a sada je uzeo Zoran Stojanović istu vuvuzelu, to nije higijenski. Nama je stvarno mučno da to gledamo, ajde što ometaju govornika, ali to sada pljuje jedan, duva jedan, sada ovaj to drugi oblizuje i gura u svoja usta, stvarno stvara mučninu sve ovo što moramo da pratimo.

Ne znam kako na koji način reagovati, očigledno čovek uživa u tome, valjda mu se sviđa ostatak Marsenića u toj vuvuzeli, ali mi stvarno nismo dužni da baš prisustvujemo razmeni pljuvačke između njih, ajde sve trpimo, ali to je sada stvarno previše. Ne tražim da se Skupština izjasni ali neka ostane zabeleženo da su međusobno menjali vuvuzele, razmenjivali pljuvačku i sve ostalo i to Zoran Stojanović i Predrag Marsenić, mislim da se tako zove. Hvala vam.