Razumem da je čovek stil i ja sam uzevši u obzir i videvši ovaj stil tačno ovo i očekivao. Tako da za razliku od njega koji se iznenadio disproporcijom ili razlikom između mog stila i onoga što sam govorio, ja sam tačno dobio ono što je i spoljni identitet.

Što se tiče svega ostalog, oni koji bi bili negativni na barutne čestice, ali su se okitili činovima najmanje treba da govore o ratu. Meni o ratu može da govori general Stupar i takvi generali i generalčine, i Mojsilović i svi ostali, a vi nemojte. Vi ste mirnodopske mastiljare koje ste ovu vojsku pokušali da uništite i samo na sreću što niste imali dovoljno vremena to niste ni sproveli.

Hvala.

Sad ćete da vidite. Sad diskutujem sa osobom koja je pre tri nedelje pričala o tome kako Vučić diluje drogu. Mislim, to stvarno nema smisla. Ona svake nedelje ima neku novu aferu, ja to ne mogu. To mora neko ozbiljnije da pogleda i to se leči. Ako pacijent nema otpor ka lečenju to se leči.

Kako izgleda kada se poklanja nešto strancima? Evo, pogledajte ovu sliku. Vidite. Ovo je slika poklanjanja Maršalata. Ovde imate ministra u Vladi ili šta li je već tada bio Olivera Dulića, imate Meri Vorlik i imate Dragana Đilasa, a imate i šampanjac.

U svakoj ruci čaša šampanjca. Kako su nam se ono pohvalili – procenjeno na 28 miliona, prodato za 15. Trinaest miliona nestalo u akciji. Valjda je bio „crni petak“ pa je sve išlo za 14.999.999,99. Tako ste vi čuvali državno dobro, ali malo je bilo to nego su ceo sistem veze koji je bio ispod Maršalata morali da sklanjaju. Ali, malo je bilo i to nego gratis dobiješ i Vojsku da ti čisti ruševine. E tako je izgledalo ono što su oni radili. Nemoj vi da nam držite lekcije.

To što vi ponovo imate novu zabavu posle kokošaka iz Morovića, posle droge sa Vučićevom slikom, posle više ne znam ni ja šta ste sve izmišljali i lagali, to više stvarno čovek ne može. Ja rekoh već svojevremeno, dakle, Kristijan Andersen je malo dete za vas. Minhauzen ne bi mogao da pomisli ni lud ono što vi trezni pričate, tako da to stvarno ne mogu ni da komentarišem ili na bilo koji način tome repliciram. To je za lečenje ako pacijent želi da se leči.

Hvala.

Budžet je uvek prilika da i opozicija iznese svoju politiku, da čujemo šta je ono što bi oni radili, da čuju njihovi birači, na kraju krajeva, šta je ono što bi oni radili drugačije, ali pošto onaj ko je sebe proglasio za lidera opozicije svoju ulogu igra na nivou Pere Kojota super genija, svaki put uspe da novim nastupom napravi nešto luđe, neuspešnije i pogubnije za sebe.

Pošto nema ništa da predloži, pošto nema ništa da osmisli i ne ume ništa da osmisli, on pokušava ovom nekom stend ap komedijom, ili ne znam šta je ovo trebalo da bude, pokušaj stend ap tragedija, valjda da se pokaže kako je duhovit i da nekoga nasmeje. Neki su mu se i smejali, samo postoji jako velika razlika između toga kada je neko duhovit i smešan. On je zaista bio smešan.

O međunarodnim odnosima nam priča iz iskustva koje je stekao tako što piše otvorena pisma. Kad god se naljuti na nekoga on mu pošalje ovlašćeno pismo. Pa, je tako pisao Ursuli Fon der Lajen, pisao je Marti Kos, pisao ne znam Košti, i nema kome nije pisao.

Sada zamislite on će da drži lekcije predsedniku Vučiću, koji sa tim ljudima uživo razgovara kako treba taj razgovor da izgleda, jer je iskustvo pisanja pisama izgleda, toliko ostavilo utisak na njega, da je on valjda pomislio da zaista ume da komunicira sa bilo kim.

Onda dolazimo do knjige kojom je počeo. Vidite, sam kaže da je knjiga izdata 2008.godine. To znači da su neki drugi poslužili kao osnova za pisanje knjige, oni koji su bili na vlasti do 2008. godine. Možda neki ministar za nacionalni investicioni plan ili direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, jer kad imamo čoveka koji se dopisuje sa javnim ličnostima i svetskim političarima misleći da je i sam takav to zaista zaslužuje jedan dobar odeljak u toj knjizi i da onda kada kaže da u Srbiji ništa nije normalno možemo da kažemo da pogled na opoziciju to najbolje oslikava.

Hvala.

Budući da smo na jednoj od prethodnih sednica razdvajali tačke dnevnog reda po sadržini onoga što je predloženo, imali smo kao rezultat toga da su kolege, pre svega, iz opozicije na svaku tačku dnevnog reda govorile isto. Kada ste ih opominjali da treba da se vrate na tačku dnevnog reda i da govore ono što je tačka dnevnog reda, oni su rekli da im treba širi kontekst.

U želji da izađemo u susret njihovim zahtevima, predložio sam da sve tačke dnevnog reda, rasprava o svim tačkama dnevnog reda bude objedinjena, jer to daje najširi mogući kontekst u skladu sa poslovnikom, tako da onda zaista mogu da govore sve što žele i sve će biti tačka dnevnog reda, neće biti kršenja Poslovnika i sve će biti u savršenom redu. Hvala.

Dakle, potpuno je neverovatno da neko apsolutno prenebregava i svesno ovako brutalno i u oči podvaljuje građanima.

Dakle, potpuno se prenebregava činjenica da postoji nešto što se zove privatno vlasništvo. Dakle, vlasništvo nad određenom kompanijom.

To vlasništvo nije ova vlast poklonila, nego je ovaj koji dobacuje. On i tata su to poklonili. On i tata su poklonili većinsko vlasništvo za 400 miliona, ovaj njihov pregovarao o svemu, tukli se ko će da sedne do Putina, a sada smo mi krivi za to šta se dešava.

Dakle, ovo je obračun između SAD sa jedne strane i većinskog vlasništva u toj kompaniji koja je ruska i sa nama nema nikakve veze. Nit luk jeli, niti luk mirisali.

To što vi pokušavate sada nama da nametnete svi zajedno tezu – pa, što to ne otmete i nesposobni ste zato što ne otimate, ja to razumem. Pa, vi ste od sopstvenog naroda otimali i normalno da bio oteli i od Rusa. Od svakoga bi oteli. Takav vam je karakter.

Kaže – Vučiću se sprema komanda nad Vojskom. Ne, predsedniku Republike. Kada je neko opterećen Vučićem, on vidi Vučića i tamo gde ga nema.

Dakle, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću mandat ističe za manje od godinu dana, jer će raspisati vanredne parlamentarne izbore. Prema tome, on to ne radi za sebe i niko ovo ne radi za njega i nemojte da pričate gluposti, ali kada ste opterećeni, šta da vam radim.

Najzad, kaže - oproštajni budžet. Jeste, ovo je vaš oproštajni budžet. Sledeći nećete videti, gledaćete ga na televiziji.

Hvala.

(Pavle Grbović: Replika!)

Dakle, zanimljivo je uvek kada imaju tu neku potrebu da govore o oblastima o kojima bi najbolje bilo i najpoštenije bilo da ćute i sagnu glavu i ništa ne govore jer su svojim delom pokazali kako doživljavaju brigu za te oblasti. Recimo, konkretno što se tiče kulture – Narodni muzej u Srbiji, ovaj ovde u Beogradu, otvoren za javnost na Vidovdan 2018. godine nakon što je bio zatvoren, pazite sad poštovani građani, 15 godina. Dakle, 15 godina bio zatvoren Narodni muzej, najvažniji muzej svake nacije. Tako su brinuli o kulturi. Ko ga je otvorio? Aleksandar Vučić.

Muzej savremene umetnosti otvoren za javnost 20. oktobra 2017. godine nakon što je 10 godina bio zatvoren. Pa, sve muzeje pozatvarali, sve uništili, sve upropastili, sve pokrali i sad pričaju kako neko o nečemu ne vodi računa.

O Generalštabu nam pričaju oni koji su Maršalat poklonili. Tu genijalnu finansijsku konstrukciju ovde su izneli kao sopstvenu pohvalu. Kaže – bilo procenjeno na 28 miliona a mi prodali, kaže, za 15. Dakle, 13 miliona nestalo u akciji. Nestalo kao tenkovi u reformi vojske koju su sprovodili.

Dakle, 13 miliona nestalo, a onda pride, valjda bio „crni petak“ pa veliki popust bio, pa na „crni petak“ otišao Maršalat. A, uz Maršalat ide akcija – ko kupi Maršalat dobije i vojsku da mu čisti džabe ruševine. E, tako su se odnosili prema spomenicima kulture, kako su tada bili definisani. Onda dođu na to isto mesto i sa predstavnicima američke ambasade nazdravljaju šampanjcem za dobro obavljen posao. Još uvek nema odgovora gde se dede 13 miliona.

Na kraju, što se tiče vojske, sve ono što NATO nije uništio u bombardovanju vi ste uništili u miru i kad je vojska u pitanju tu najbolje da ćutite.

Hvala.

Na kraju ispade ko ova Vladica u "Varljivom letu 68" - A naša domovina biće ujedinjena zajednica svih naroda i narodnosti, itd, itd. Dirljivo.

U svakom slučaju, što se tiče autentičnog tumačenja, suština autentičnog tumačenja je da se zaštitne mere definisane u okviru odluke o prostorno-kulturnoj celini uz ulicu Kneza Miloša, kao i u okviru pojedinih odredbi, pojedinačnih odluka o utvrđivanju spomenika kulture i njihovih zaštićenih okolina koje se odnose na sam projekat, ne primenjuje. To je suština. Naime, o čemu se radi?

Najbolji dokaz da su svi savršeno razumeli šta smo mi hteli ovim zakonom i šta je predloženo zakonom su njihove diskusije. Savršeno su razumeli šta je poenta. Dakle, da se umesto ruševina nešto izgradi. I to su govorili danima. E, onda, kada je usvojen zakon, onda su se setili neki da kažu - Pa, nije to tako, znate, ima dve odluke, pa u ovoj drugoj odluci ne piše, ova druga odluka štiti, vidite kako su glupi "ćaci" zaboravili odluku. Ne, nego ta druga odluka, koja se inače ne odnosi na Generalštab nego na kulturno-istorijsku celinu Kneza Miloša itd, dakle, ne govori ni o jednom objektu pojedinačno, ima upućujuću normu. Ta upućujuća norma se poziva na odluku iz 2005. godine, a mi odluku iz 2005. godine proglasili ništavom.

Kako može da se primenjuje bilo šta što upućuje na odluku koja više ne postoji u pravnom prometu i smatra se, pošto je proglašena ništavom, da nikada nije ni postojala? Kojom magijom? Pa, magijom onih koji žele da ovo na neki način ospore i da na neki način zaustave. E, pošto ne znaju šta treba da primene i kako treba da primene zakon, evo sad ćemo im protumačiti. Polagano neka čitaju, pa će imati priliku da shvate šta je ono što smo hteli da kažemo. I to je ono što je suština svega.

Dakle, ne dira se u odluke o utvrđivanju kulturnih dobara, ne menja se njihov pravni status, ne menja se status zaštićene okoline, ne umanjuje se njihov značaj, ne sprovodi se njihovo uklanjanje iz bilo kog registra, ne menja se ili umanjuje nadležnost Zavoda, ne brišu se i ne eliminišu se prethodne stručne odluke. Dakle, ništa se od toga ne dešava, nego će dobiti tumačenje potpuno normalno, od specijalnog zakona u odnosu na opšta pravila, dakle, lex specialis derogat legi generali , načelno pravno pravilo. Dakle, sve ono što postoji u pravnom prometu a suprotno je specijalnom zakonu ne može da se primenjuje. I to je to.

Ali, pošto se prave nevešti, i pomenuta gospođa o kojoj će kontrarevolucija koja teče tek dati svoj sud kada dođe vreme za to, šta je, kako i na čiji nalog radila, sada će imati potpuno jasnu situaciju da ne mogu više da se prave nevešti i da ne znaju šta treba da primenjuju. Evo vam sada konkretno šta ćete primenjivati i postupite po naređenju, što bi se reklo. Hvala.

Na tri stvari samo da reagujem. Prvo, da će nezavisne institucije voditi našem padu sa vlasti, a u nezavisnim institucijama su sve ljudi koji su bliski SNS kao Rodoljub Šabić, Antonela Riha itd. To nam je izbor koji nam se sada stavlja, tako da su sigurno ljudi koji su politički neopredeljeni i ljudi koji nemaju nikakve veze sa politikom.

Sa druge strane, ovde smo čuli dve teze koje zapravo ocrtavaju šta je ono što najviše smeta opoziciji. Prvo, kontakt predsednika Vučića sa građanima, to mora da se prekine. On ne sme da se obraća, on ne sme da govori, on ne sme da se pojavljuje. Njemu se prebrojava svaki put kada se obrati građanima i ta direktna komunikacija između predsednika i građana mora da bude prekinuta na svaki način. Pošto ne mogu drugačije da je prekinu, pokušavaju napadima na njega i brojanjem tih njegovih obraćanja to da urade.

Sa druge strane, ono što ne sme da se dozvoli to je bagatelizovanje i sprdanje sa pretnjama za bezbednost predsednika Vučića i njegove porodice. Dakle, bilo ko da je predsednik Srbije to ne sme da bude tema kojom će bilo ko da se igra. U ovoj zemlji je bilo političkih atentata unazad dovoljno da bi nas svaki sledeći izbacio iz koloseka na ko zna koliko. Zato apsolutno ne sme da se dozvoli bilo kakvo igranje tim stvarima, i Zorana Đinđića i pre njega Slobodana Penezića i pre njega kralja Aleksandra i pre njega drugog kralja Aleksandra i pre njega kneza Mihajla. Postoji tradicija da se na svaki neki period tako nešto desi. Sa tim mora da se prekine i to mora da se završi.

Najzad, ne postoji REM i ne postoje institucije koje će vama posle ovako darovitih govornika pomoći da pojačate svoj rejting i da srušite SNS. Hvala.

Toliko su važne komunikacije tu da su NATO-u dali da tu ima kancelariju, da kontroliše i Generalštab i ono ispod Generalštaba. To je veleizdaja.

Koleginica je iznela veliki broj sjajnih ideja i jedan deo tih ideja bih i prihvatio da su predložene. Međutim, ništa od tih ideja nije predloženo. Predloženo je samo da se briše, tako da te ideje nažalost ne mogu da budu deo ovog zakona, ali da su bile predložene, to bi bilo svakako razmatrano.

Kao što smo reagovali kada je u pitanju bio Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kada smo prihvatali amandmane, tako bismo i ovde verovatno neke amandmane prihvatali, međutim oni nisu hteli raspravu, nego da se sve briše.

Žao mi je, te ideje ostaće samo na nivou ideja zbog toga što ne mogu da se realizuju.

Što se tiče tubelesa, tu nemam šta ni da kažem i da dodam. On o sebi govori najbolje.

Hvala.

Što se tiče zaposlenih u zavodima i gospođe Živkov, bio sam maksimalno suzdržan i vrhunski korektan u odnosu na ono što stvarno mislim o njima. Hvala.

Znate kako izgleda taj stručni rad tih velikih stručnjaka? Tako što Žiči ukinu prostor koji je zaštićen da bi se gradio akva park. E, tako izgleda rad tih stručnih. Tako što po Beogradu stave na zgradu zaštitu i zabeležbu da je kulturno dobro, a onda se spusti cena, pa investitor kupi zgradu, a onda skinu zgradu da je kulturno dobro. E, to je rad tih stručnih službi. To kako će te stručne službe da svoj rad predstavljaju baviće se neki drugi organi kada bude došlo vreme za to.

Naravno da je ovo karikiranje i da nikome ne pada na pamet da memorijal stavlja pored đakuzija itd. Očigledno je fascinacija time tolika da jednostavno ne mogu ni da zamisle da može da bude na drugom mestu.

Ono što je takođe činjenica to je da ono što bude trebalo da se gradi će biti izgrađeno, biće plaćeno i moći će da se vidi. Dakle, neće biti stelt bulevara, kao što je bilo u Novom Sadu.

Sa treće strane, iskustva dugogodišnje saradnje sa Bojanom Pajetićem i boravka u zatvoru ostavite za neko drugo mesto, ne mora kontakt svaka dva muškarca da znači i seks. Hvala.

Da, se zahvalim svima na raspravi, nažalost neke ideje koje su bile zanimljive koje smo danas čuli nisu predložene ni u kakvim amandmanima, a što se tiče svega ostalog, već sam govorio i samo ću ponoviti par stvari.

Dakle, to da nam oni koji su simbole, pravi simboli borbe protiv NATO agresije su ljudi koji su tu borbu izneli to su generali Lazarević, Pavković, Ojdanić, to su heroji sa Košara, to su svi ljudi koji su branili ovu zemlju. Sve te ljude su ponižavali, zakrvavljenim očnjacima su ih dočekivali kada su dolazi iz Haga protestvovali zašto Vladimir Lazarević predaje na Vojnoj akademiji, smejali se i seirili kada je preminuo Nebojša Pavković i sada nam pričaju o tome kako je njima stalo da ostane neki spomen na NATO agresiju. Nije njima stalo do toga. Oni su protiv ovog projekta zato što ga je predložila vlast, kao što su bili protiv svakog projekta koji je predložila vlast.

Pričaju o korupciji, kakva korupcija kada još ništa ne postoji? Koja korupcija? Ako je korupcija taj posao je već završen, posao niti je završen, niti nije ni počeo, tek usvajamo zakon.

Dakle, teze koje su ponavljali unedogled su se potpuno pokazale besmislenim i apsolutno netačnim kao što su se pokazali u slučaju Mosta na Savi, kao što su se pokazali u slučaju „Beograda na vodi„ i svega ostalog.

Ono, međutim, što zaista sam dužan da kažem, to je da ponovo, istaknem da je jedini koji je pokušao ovu zgradu da obnovi je predsednik Vučić 2016. godine i dobili smo mišljenje juče sam ga čitao instituta koji je utvrdio da su oštećenja takva da bi to prvo bili jako skupo, a drugo zbog nedostatka bračkog i ovog drugog kosjeričkog kako se već zove? Kamena, je nemoguće za izvesti i to je takođe činjenica.

Prema tome Srbija treba da ide napred. Treća stvar koja je važna Srbiji, odnosno Vojsci Srbije koja je u ovakvim okvirima kakvim jeste i koja je mnogo manja od Vojske SFRJ ili JNA svakako takva zgrada ne bi bila ni potrebna. I kada se sve sabere i oduzme jedino i najbolje rešenje je da se napravi korak dalje. Dakle, da se ide napred, da Srbija dobije jedan memorijal koji će podsećati na žrtve NATO agresije i da se na takav način zaista oda počast ljudima koji su u toj agresiji stradali.

To je otprilike sve ono što je, što se tiče samog dela i to smo takođe slušali kako je to neviđeno delo. Međutim, ja još jednom podsećam da u samoj odluci gde se ovo stavlja pod zaštitu države kaže se da je to jedino i najkompleksnije delo ovog istog autora. Tako da taj autor više ništa, ni pre, ni posle toga u Beogradu nije radio. I, to vam govori dosta toga i o samom autoru i o njegovom delu takođe. Onaj za koga ga je pravio i ko je bio vrhovni komandant vojske u kojoj se tu nalazila nikada u taj Generalštab ušao nije, odnosno Savezni sekretarijat za narodnu odbranu.

To da se ispod nalaze važna sredstava komunikacije je zanimljiva teza, ali sa druge stane o tome su trebali da vode računa onog momenta kada su NATO-u dali kancelariju u istoj tog zgradi. Bukvalno, iznad kancelarije ministra odbrane ili tu nekako se ta kancelarija nalazi. Dakle, na istom mestu iznad svega nalazi se kancelarija NATO, izgleda to nije smetalo i tad nije bilo problema šta se nalazi ispod. Ispod se nalazi podrum, u podrumu je voda, zgrada je oronula i hvala Bogu za svo ovo vreme što do sada nije pala i što od toga niko nije stradao.

Vreme je da se nastavi dalje. Vreme je da Srbija dobije pravi memorijal i uveren sam da će u tom kontekstu stvari dalje ići. Mi nismo ovde govorili o tome kako će da izgleda projekat i šta će da se radi, govorili smo o onome što je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona i taj zakon će, nadam se biti usvojen. Hvala vam.

Vreme ovlašćenog.

Mislim da su građani imali prilike da vide sada u ova dva segmenta ne samo priznanje nemoći, nego i odgovor na pitanje – zašto im traže zamenu i zašto su njihovi birači i oni koji su ih podržavali, vrlo gorljivo, rešili da ih faktički obrišu sa političke scene time što će da ih zamole da ne izlaze na izbore, nego da podrže neznanu listu, za koju niko ne zna ni kako izgleda, ni ko se na njoj nalazi. To je prva stvar.

Druga stvar. Ako neko kaže da želi da vodi zemlju i istovremeno tvrdi da ga neko potkrada 12 godina, onda taj zaista ili ne zna šta priča ili ne shvata kako to građani razumeju, jer to onda znači da su oni ili idioti ili potpuno nesposobni. Ali, i u jednom i u drugom smislu ne mogu da vode zemlju.

(Narodni poslanik: To je vređanje.)

Ne, nije vređanje. Ja nisam rekao da ste vi to. Ja mislim da ste nesposobni. Ja mislim da ste nesposobni zato što za sve ovo vreme, za ovih 12 godina da ste svake nedelje pravili po jedan mesni odbor u Srbiji, vi biste napravili organizaciju koja može da se suprotstavi SNS. Da ste svake nedelje obišli po jedno selo, vi biste napravili organizaciju koja može da nam se suprotstavi. Da ste gledali ono šta radi onaj ko je uspešniji od vas, evo recimo ti kol centri, ti kol centri, pošto su dolazili ovde neki stranci pa razgovarali sa nama, kao što su i sa vama, i onda sam ih ja pitao – šta je problem sa kol centrima, a oni kažu – pa nije ništa, to i mi radimo. Naravno da to svi rade.

Šta vi radite kao genijalni predstavnici nove političke generacije? Umesto da kažete – pa, evo, ovi su napravili ovo, možda mi nemamo tu snagu, možda nemamo toliko mogućnosti, nemamo toliko aktivista, ne možemo da imamo kol centar sa 100 linija, ajde napravićemo sa pet, pa ćemo sa pet da zovemo, ali nešto da radimo. Ne, vi tog dana idete i tražite gde su naši kol centri.

Ko vaše birače izvodi na dan izbora da glasaju, pobogu ljudi, dok vi jurite šta mi radimo? Pa niko. Vaš izborni dan izgleda tako što možete da se prekrstite, zapalite sveću i zamolite Boga da vam pomogne, jer vi pojma nemate ni ko vam je na listi sigurnih glasova, ni ko vam je na listi kapilarnih glasova, niti vi to radite, niti znate da radite, niti hoćete da radite. Pritom, sve to znaju mnogi od vas vrlo dobro, kao i ja, da se to u ovoj zemlji radi od 1996. godine i „VDV“ kampanja i sve ostalo. Kao četvrta faza kampanje, ako ćete da vam predajem „NDA“ treninzi sada vam je – izađi i glasaj. „DžOTV“, to je četvrta faza kampanje.

I šta vi radite tog dana? Ništa. Ukazujete prstom ovaj broj „Škode“. Došla zelena „Škoda“ dovela birače, dovela žuta „Škoda“ biračke, dovela crvena „Škoda „ birače i evo im tablice. A koje je birače dovela vaša „Škoda“ ili bilo koji drugi auto? Pa nema. Zašto? Pa zato što ste nesposobni i zato vam traže zamenu, zato što nemate pojma ko treba da izađe da glasa.

Vi ste pokazali u Kosjeriću koliko ste nesposobni. Posle 10 meseci histerije koju ste napravili, posle 10 meseci iživljavanja dovukli ste tamo od lažnih bajkera, bugarskih bajkera, svakog siledžije kojeg ste imali, da maltretiraju ljude, da ih presreću, da ih vređaju – pa evo „ćaci“ idu da glasaju. Ovaj sam kaže da ih je jurio po šumama i livadama. Vi ste godinu dana utvrdili da je zemljoradnik tamo odande napujdao pčele na vas i da pčele jure vaše aktiviste, a ove „ćacije“ ne jure zato što su dirigovane.

Onda kažete da vam je birački spisak tema, ili vam je tema mediji, ili vam je tema nešto drugo. Nije, tema ste vi. Ako hoćete da vidite problem, stanite pred ogledalo, tamo će vam se problem pokazati.

Šta je još veći problem i šta još građani ne mogu da vam oproste? To što nikad od vas niko nije poneo odgovornost. Nikad od vas niko nije rekao – e, ljudi, možda ja nisam za ovo, hajde da pustimo ovog drugog. Ne, podelite se ko amebe. Da li imate lidera među sobom? Pa, nemate. Svađate se svaki dan ko je važniji. Svaki dan se svađate ko je važniji. Niko nikome ne veruje. Vi nemate vertikalnu organizaciju, što je osnova svake organizacije po teoriji. Imate horizontalnu organizaciju. Svi su podjednako bitni i svi su mnogo pametni, a istina je da baš i nisu. Istina je da nije dovoljno lepo se nasmešiti na plakatu. Nije to ono zbog čega ljudi glasaju, nego morate da razgovarate sa njima, da vas oni razumeju, da vas saslušaju, da im ponudite nešto.

Najzad, šta je politika koju ste ponudili? Vi ste uspeli ono što niko pre vas nije uspeo - da se politikom bavite bez politike, bez ikakve politike. Evo, ovo je najbolji dokaz. Birački spisak, birački spisak, birački spisak, birački spisak, promenite, promenite, promenite. Mi promenimo, vi kažete – a, pa nećemo. Zašto? Zato što ćete vi u budućnosti ko zna šta da radite. Pa, dobro, kad budućnost dođe vi reagujte, a ne da predviđate. Ali, i drugi je problem tu.

To vam je kao da igrate fudbal bez lopte, kao da igrate košarku bez lopte. Vi se tako bavite politikom. Vi za sve ovo vreme niste ponudili alternativu. Vama se sve svelo na - ua Vučić! Vi ste doveli dotle, juče ste pričali ovde, ovaj je mahao nekim papirima, evo kako glasa Cicko Bjelica. I to je veliki problem? Ali, nije vam problem što dođe osoba koju ste vi instrumentalizovali, ne mislim na vas lično, mislim generalno na kompletnu tu blokadersku opoziciju, dakle svi blokaderi, od onih na univerzitetu, preko medija, javnih ličnosti, do vas, svi zajedno, da je došla da izbode policajca nožem pred stanicom policije.

Da ste gledali isto kao što sam i ja gledao kako, ja ne znam šta je ono, razularena rulja, ne znam kako da ih nazovem, šutira u zadnjicu profesora Mašinskog fakulteta, šta god on misli, da ste imali ovu nesrećnicu koja je napala dete ometeno u razvoju zato što je mislila da je došla iz „ćacilenda“ i izvinila se, kaže.

(Narodni poslanik Dalibor Jekić dobacuje s mesta.)

Šta, izmišljam? Pa, pogledajte na društvenim mrežama šta je uradila. Na društvenim mrežama se izvinjavala posle, nemušto doduše. Jer, eto, neko je zloupotrebio dete da dođe u „ćacilend“, a ono se ispostavilo da je došla majka sa detetom, preskočila ogradu, bila tamo sa one strane, a time izrazila svoj protest.

Vi ste radikalizovali i ekstremizovali te svoje birače do kraja i vi im više niste interesantni. Oni traže nešto drugo. Vi više ne znate šta da radite. Vi ste uspeli logički da poništite sve što zdrava pamet i logika nalaže, da iz ćorsokaka idete u ćorsokak.

Mi se plašimo izbora? Pa, u januaru, kada ste bili u piku popularnosti, mi smo vam nudili izbore. U januaru, kada niko nije smeo da kaže da podržava SNS. I vi ste ih odbili. Zašto? U januaru smo vam ponudili referendum. Za vas najpovoljnija politička opcija koja je mogla da se ponudi, najpovoljnija. Glasa se za i protiv Vučića. Nema veze ko vam je lider, nema veze ko je na listi, nema veze ko vodi kampanju.

Dakle, za i protiv Vučića. I, šta ste uradili? Odbili ste. Pa, što ste odbili kada ste tako jaki? Evo, sada ja vas pitam to. Zato što nije bio dobar birački spisak, je li tako? Evo, sada menjamo birački spisak i to je taj začarani krug. I pitaju se zašto gubite izbore. Evo, zato gubite izbore, ljudi.

Onda kaže - šta vi poklanjate na dan izbora? A šta vam je ovo? Pogledajte ovo. Da li je to koalicija u kojoj ste i vi lično bili? Broj 1. „Za budućnost Srbije“, nosi čovek dve kese. Broj 1. „Za budućnost Srbije“, nosi žena i letak i kesu žutu. Dostaviću vam, pa pogledajte. A u kesi paket pašteta, neki pirinač, kokošije supe i sve ostalo. Šta sa tim?

Šta je to? Pa, to su vam robne rezerve Vojvodine koje ste zloupotrebljavali 2012. godine. To vam je to. Evo, dostaviću vam, pa gledajte sami. Hoćete da vidite? Da li želite da vidite? Evo, dostaviću vam, pa gledajte.

Hajdemo još jednom. Evo, ja tvrdim, a vi mi dokažite da nije tako, ja tvrdim, 4. maj 2012. godine, dva dana pred izbore, izbori bili na Đurđevdan, evo šta ste radili iz robnih rezervi Autonomne pokrajine Vojvodine i to je to. Doneću vam, pa gledajte. Dođite i uzmite da vidite. To su vaša remek dela.

Da ne pričamo šta je radila „Petoletka“, kako je „Petoletka“ i lažno angažovala i lažne ugovore potpisivala i lažne firme formirala i lažne plate isplaćivala, a sve odlazilo u kasu G17 plus. To je posebna tema.

(Dalibor Jekić: Pola G17 plus je kod vas.)

Da, pola G17 plus, ona bolja polovina je ovde, a ona gora polovina je kod vas. Tako da, što se G17 plus tiče takva je situacija. Ali, što imate potrebu da vičete? Šta vas to toliko vređa?

Uglavnom, to su razlozi vaše propasti. Ni stranci, ni…

(Dalibor Jekić: Napada Ivicu Kojića.)

Eto, jel to politika? Šta će to da vam reši? Evo, ja napadam Ivicu Kojića. I, šta vam to sad rešava? Jeste li sada srećni? Jeste li sada zadovoljni? Evo, ja želim da vam učinim, pošto vidim da vam to mnogo znači, evo kod nas je pola DS, pola DSS, pola G17, svi su kod nas. Kod vas su ostali bolji i opet vas niko neće. I, šta sad?

Da li vi shvatate da tim petparačkim glupostima, to nije politika, to je lajanje iza plota? To nije politika, vi politiku nemate. Sve vreme je nemate i ni u jednoj temi je nemate. Ovi su počeli nešto na tu temu, pa su se brzo pokajali. Napravili neku poslaničku grupu Evropa sad, Evropa odmah, kako su je već zvali, Pravac Evropa, više se i ne sećam. Počeli protesti, bacaj sve u vodu, kreći iz početka, idemo na proteste, donesi čegrtaljku, to je politika. E, to vama fali.

Dovoljno je, ljudi, da pređete cenzus da kažete da ste za NATO. Niko ne sme od vas da kaže da je za to, a jeste za to. Dovoljno je, ljudi, da pređete za cenzus da kažete – ja sam za sankcije Rusiji. Svi ste za to, niko ne sme da kaže to, nego nama to pripisujete. Pa, kažite to, ljudi. Izađite sa politikom, dobićete procenu te politike i to je to. Ali, vi to ne smete. Vama je cela politika – ne valja Vučić, i onda dolazi do kraja. To je onda vrh cele priče.

Kaže – vi tamo, vi ste svi idioti, mi ovde sa ove strane, zato što ste vi tu samo zbog Vučića. Pa da, mi smo tu zbog Vučića. I vi ste tu samo zbog Vučića. Samo što vi mislite da je za vas neko glasao jer ste lepi i pametni. Ne, za vas su glasali jer ste bili jedina lista protiv Aleksandra Vučića. E, sad to više neće biti slučaj, pa ćete videti ko će da glasa.