Moje pitanje će biti usmereno ka, pre svega Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, a odnosi se na to da li ovo tužilaštvo i samostalno bez prethodnih prijava vodi računa o onome što se dešava na društvenim mrežama u poslednjih 15 dana, posebno na društvenoj mreži "tviter".

Dakle, kao po nekom pravilu, isti ljudi u dva različita perioda rade iste stvari. Prvi period se desio tokom onih protesta koji su se zvali „Jedan pet miliona“, drugi je sada u ovim opozicionim protestima i očigledno da kada opozicija i mediji koji su im naklonjeni, podignu atmosferu u tom delu našeg društva, usledi nešto što su pretnje, uvrede, pozivanje na obračun na ulicama i sve ostalo.

Budući da je nadležnost ovog tužilaštva da vodi računa kada je u pitanju javni red i mir, zaista se pitam da li oni prate sve ove naloge i da li išta rade da preduprede ono što je očigledno da jedan broj ljudi u ovoj zemlji radi, a to je da uvlače ovu zemlju i vode je korak po korak ka građanskom ratu.

Dakle, juče se desio napad na Dejana Vuka Stankovića u centru Beograda. Junački su mu prišla trojica momaka, pretila mu, vređala ga a onda je na "tviteru" sledila salva podrške ovome. Naravno, dovođenje u pitanje da li se išta i desilo i kakva je to uopšte pretnja, a onda je jedna od perjanica ovog dela naše političke scene koja ima mnogo veći uticaj preko društvenih mreža, nego neki od njih preko svojih političkih stranaka, postavila pitanje i citiraću, s tim da neću govoriti ime, bez obzira na sve, jer mi nije želja da neko drugi krene u kontra pravcu onoga što ona traži. Kaže – neviđena mi je enigma kako oni hodaju Beogradom, da li komšije pljuju na njih, sva ta Krletova, DJV-ovi i ostale kreature.

Sada se postavlja jedno drugo pitanje – da li bi i kako reagovali isti ovi da neko od ljudi koji podržavaju vladajuću koaliciju poziva na pljuvanje političkih protivnika? Dakle, da mi pozovemo svoje pristalice kojih je mnogo više uzgred, da ih pljuju gde god stignu? U šta bismo pretvorili zemlju? Ne vidim stvarno razlog za cerekanje Vladeta Jankovića, mada znam da on uživa u ovakvim stvarima da se cereka, jer to njegovo licemerje beskonačno valjda sada treba da dođe do izražaja, ali se stvarno pitam šta bi se desilo da vas neko pljune na ulici kada vas vidi da šetate kroz Svetogorsku? Kako biste se poneli? Ili, da kada budete šetali kroz Svetogorsku priđu vam tri bilmeza i krenu da vas vređaju? Jel bi ste se i tada cerekali? Nestao osmeh sa lica i to mi je drago.

Dakle, važno je da ove ljude koji su možda labilniji, na koje njihovi tvitovi, politički poklici, TV emisije, javne ličnosti mogu da utiču tako da u njima probude nekakvu agresiju, budu u skladu sa zakonom i procesuirani.

Dakle, mislim da su ti ljudi najveće žrtve onoga što oni rade, jer ih stalno drže pod određenom tenzijom, stalno im obećavaju evo sad ćemo, evo samo što nismo, evo dođite da blokiramo Gazelu, evo dođite da spavamo na Gazeli, evo samo što nismo rešili sve, preuzimamo vlast, sutra ulazimo u Skupštinu, prekosutra pada RTS itd. To su stvari koje oni govore svojim biračima. Ti ljudi to očekuju od njih zato što im nažalost veruju. Onda se posle razočaraju, sada ih upućuju da pljuju po ulici itd.

Molim nadležno tužilaštvo da radi svoj posao, da reaguje u svim ovim situacijama kako ova zemlja ne bi otišla putem koji nije put, nego stranputica, jer onda nam svima zajedno spasa nema, jer to gde će se završiti sam Bog zna. Hvala.

Moje pitanje je, poštovani predsedniče i poštovane kolege, upućeno državnim organima koji su zaduženi da vode istragu vezano za ove račune koji su pronađeni u inostranstvu na ime Dragana Đilasa ili njegovih kompanija i želim da pitam – da li se išta dešava po tom pitanju i kada možemo da očekujemo konkretno neke rezultate tih istraga?

Zašto to pitam? Zato što je juče Dragan Đilas imao potrebu da se obrati javnosti i ono što je rekao zapravo pokazuje da on namerava da nastavi tamo gde je stao. Dakle, on ne misli da je bilo gde pogrešio, on ne misli da je bilo šta uradio kako ne treba, on ne misli da to što je za vreme dok je bio na vlasti svojim firmama, zahvaljujući poziciji u vlasti koju je imao, obezbedio prihod od 619 miliona evra. Dakle, on ne smatra da je to pogrešno. On ne smatra da to više ne treba da radi, nego smatra da treba sutra da se vrati na vlast i da prekosutra nastavi tamo gde je stao. Znači, na 620, 630, 650, 700, 800, milijardu evra naših para dok ne pokupi, a onda raseje ko lipa seme po celom svetu negde pet, negde deset, a valjda u nadi da ga niko ne uhvati.

Zašto je ovo bitno i zašto pitam državne organe? Zato što sankcija tera čoveka da malo razmisli šta je radio. Znači, sankcija za počinjeno delo, sa druge strane, ima preventivni karakter, pa neki drugi ljudi razmišljaju da li bi to radili ili bi trebalo to da rade ili to ne bi smeli da rade, jer će biti kažnjeni.

Pošto sankcije nema, mi vidimo da on, čovek, traži, i to su mu zahtevi u ovom razgovoru, koji vi predsedniče vodite, dakle, jednu nacionalnu frekvenciju za svoje televizije. Šta će mu nacionalna frekvencija? Pa da preprodaje sekunde. Od cele priče o tome kako izgleda politički sistem u Srbiji, kako je u Srbiji politički sistem ovakav ili onakav, kako manjka ovo ili ono, mi smo došli dotle da Đilasu treba nacionalna frekvencija da opet preprodaje sekunde. To što je njegova ideja da se ponovo bavi tim biznisom da ostavimo po strani, nego je upregao i čitavu bulumentu, nazovi, opozicionih stranaka, jer to i više nisu političke stranke ni po svojoj definiciji, ni po organizaciji, ni po podršci građana, tih tzv. lidera, pa da svi oni zajedno rade na tome da on dobije nacionalnu frekvenciju, da preprodaje sekunde. Dakle, svi sada oni rade za „Multikom“ ili kako se već zovu te njegove kompanije, odnosno njihovo političko krilo koje predvodi Dragan Đilas i preko politike pokušava da ostvari mogućnost da za sebe i svoje kompanije ostvaruje prihode.

To je ono što je problem. To je ono što je problem za ovo društvo da takvi ljudi za sve ono što su uradili ne budu sankcionisani, ako se to naravno desi, a ja ase nadam da se to neće desiti, ali je važna poruka za građane. Oni ovih dana obilaze Srbiju, imaju tu neku svoju kampanju i pričaju o tome kako oni zamišljaju dan posle. Evo vam, dragi građani, kako zamišljaju dan posle. Isto onako kako je izgledao dan pre. Znači, „Multikom“ ili njegove firme, kako li se zovu, preprodaju sekunde, Đilas puni džepove i onda se pare nose na Mauriciju, i to je cela ideja, to je cela kampanja, to je ceo projekat i vidite da tu nema ni P od politike, da tu nema nikakvog političkog programa, da tu nema nikakvih političkih ideja, nego samo dajte da dođemo u poziciju da ponovo punimo džepove.

E, zato državni organi moraju da reaguju i državni organi su dužni da u što kraćem roku pošalju odgovor javnosti da li je Đilas pošteno zaradio 68 miliona dolara koje je posejao po svetu, malo u Hong Kongu, malo na Mauricijusu, malo u Švajcarskoj, malo po Bosni, malo po Moldaviji? Dakle, jel to sve pošteno stečeno ili nije? Ako jeste, da mu se čestita na tome što je od 100% minus 20% plus 20% minus 20%, a to sve njegov genijalni mozak uspe da izračuna, jer to niko drugi u Srbiji nije uspeo da izračuna, jer niko drugi nije uspeo da zaradi 619 miliona evra, pa da se onda svi damo da učimo procente i računanje procenata napamet, da i mi budemo milioneri.

A ako to nije slučaj i ako Đilas nije zaradio pare tako što je 100% plus 20% minus 20% plus 20% itd, e, onda da odgovara i da nikom više u Srbiji ne padne na pamet da opljačka građane Srbije da te pare iznese iz zemlje i da im se ruga u lice na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da im priča o tome kako, eto, još samo mu ta jedna televizija treba, da i on ima televiziju na nacionalnoj frekvenciji, da po ceo dan visi na njoj, ali ne da šalje političke poruke nego ponovo da preprodaje sekunde.

Dakle, dokle se stiglo sa tom istragom i hoćemo li konačno videti epilog? Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, moje pitanje danas će biti postavljeno ponovo istražnim organima države Srbije i policiji i tužilaštvu, ali i BIA i odnosi se na jednu temu koja nije toliko bila prisutna u javnosti, a mislim da je veoma važna, jer je direktno nanela štetu građanima Srbije, ali i kompaniji o kojoj se radi.

Naime, radi se o višegodišnjoj, a može se reći čak i višedecenijski smišljenoj, organizovanoj, planiranoj pljački „Telekoma Srbija“. Dakle, u ovom pitanju imamo tri važne tačke koje su se dešavale u ovom procesu.

Prva tačka je suštinsko uništavanje „Telekoma“ kroz loše upravljanje, ako se to može nazvati lošim upravljanjem.

Kao primer daću nekoliko podataka. „Telekom“ je svoju infrastrukturu za bagatelu prepuštao svojoj konkurenciji i sada se postavlja jedno logičko pitanje – zašto neko to radi? Zašto nešto što je vaše komparativna prednost vi za bagatelu prepustite direktno konkurentu?

U periodu od, recimo, 2006, 2007, 2008, 2009. godine, znači u tih nekoliko godina, kada su se na tržištu operatora kablovskih televizija dešavala ozbiljna previranja, ozbiljne promene „Telekom“ je spavao. Dok je SBB kupovao male operatere, „Telekom“ nije radio ništa. Posledica toga bila je ta što je SBB, kao direktni konkurent narastao na 54% tržišta.

Najgora situacija pljačke „Telekoma“ vidljiva je kroz pitanje interneta. Godine 2012. „Telekom“ je imao 331 hiljadu korisnika interneta više od SBB, već 2018. godine zato što „Telekom“ nije radio ništa, SBB da pretiče u broju korisnika interneta.

Sada se postavlja pitanje – zašto je to tako? Zato što je postojala politička i zato što je postojala menadžerska organizacija, organizovana grupa koja je uticala na to da se „Telekom“ ovako ponaša, da se „Telekomu“ u trci sa konkurencijom vežu i ruke i noge, da bi konkurencija rasla, „Telekom“ stagnirao i propadao i to se sve dešava do 2018.godine kada „Telekom“ konačno počinje da se ponaša normalno, počinje da se ponaša kako se ponaša ozbiljna kompanija, kupuje određene operatore, proširuje broj korisnika, ali tada u tom trenutku se dešava treći važan momenat, a to je da SBB formira svoje političko krilo.

Mi danas svedočimo o tome da političko krilo SBB na dnevnom nivou pokušava da ruši „Telekom“, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da se takmiči na tržištu, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da raste i razvija se, pokušava da uradi ono što su shvatili da moraju da urade. Da bi zaustavili rast „Telekoma“, da bi nastavili rad kompanije SBB, oni moraju da preuzmu političke poluge u ovoj zemlji da bi sprečili i zamenili strategiju razvoja „Telekoma“ razvojem privatne kompanija, tako što će menadžment „Telekoma“ raditi za privatnu kompaniju, a ne za sam „Telekom“.

Zato želim da pitam – ko su ti ljudi u „Telekomu“ koji su radili za SBB? Ko su ti ljudi koji su bili plaćeni od SBB da ne radi za kompaniju u kojoj vrše funkcije, nego za protivničku, odnosno konkurentsku kompaniju? Ko su ti ljudi koji su omogućili SBB da od 2012. do 2018. godine tri puta uveća vrednost kompanije, a u periodu od 2007. do 2018. godine za devet puta, ne za 9%, nego za devet puta uveća vrednost kompanije? Ko su ti ljudi koji su omogućili da SBB dođe na 2,6 milijardi evra vrednosti, a da „Telekom“ nije mogao da bude prodat ni za milijardu? Ko su ti ljudi koji su na taj način, građani Srbije, iz vašeg džepa izbijali pare, jer vi dobijate dividende od „Telekoma“? Ko su ti koji su iz budžeta države Srbije izbijali pare? Za ovu pljačku neko mora da odgovara. Ovo pitanje mora da se raspravi i želim odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Gospodin Milićević je naveo neke stvari koje bi mogle da posluže kao šlagvort za ono što ja želim da pitam i Državno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i sve državne organe.

Ne bih se saglasio sa tim da je ovo samo kampanja isfrustriranih ljudi. Ovo najbolje pokazuje koliko smo se na tu kampanju navikli i koliko više nikome nije stalo do toga šta ko govori o porodici predsednika Republike. Ovo najbolje pokazuje da nam je to postalo normalno, da nam je to postalo svakodnevno.

Zašto mislim da nije ovo pitanje samo isfrustriranih političara, kao što je rekao kolega Milićević? Zato što smo, i Aleksandar Martinović mi je svedok, zvao sam ga u subotu, pre pet dana, da ga zamolim da postavim ovo pitanje, dakle pre pet dana je plaćeni ubica, Čaba Der čini mi se da se zove, rekao istražnim organima Mađarske da je od dva kriminalna klana dobio ponudu da izvrši atentat na predsednika Vučića. Ta vest je prošla potpuno ispod radara, potpuno neopaženo, potpuno bez komentara.

Nema, drage kolege, političkog ubistva bez političke pozadine. Nema atentata na predsednika države bez političke pozadine. Danas ja pitam i sebe i vas i javnost u Srbiji da li slučajno, gospodine Milićeviću, svedočimo ovim kampanjama napada na predsednika Vučića?

Ne želim da optužujem nikoga, ne želim da ukazujem prstom ni na koga, ali ne mogu da se otmem utisku da ni malo slučajno nije da je na naslovnoj strani jednog nedeljnika, otprilike prošle godine u ovo doba, snajper uperen u glavu Aleksandra Vučića. Da ni malo slučajno nije od onog njihovog najduhovitijeg, kako ga oni nazivaju, a u stvari nije duhovit, nego je smešan i tužan i jadan, karikaturiste 10, 15, 20 meta po telu Aleksandra Vučića. Da nisu slučajni napadi na društvenim mrežama na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu od ljudi koje nazivamo „taj neki ludak, taj je za lečenje“. Ne, nije za lečenje. Ludak nema odgovornost, zato ga i nazivaju ludakom.

Kako to da sa lažnih naloga svi pišu isto i svi traže smrt Aleksandra Vučića i članova njegove porodice? Onda dolazimo do ovoga što ste rekli da se desilo juče, a desilo se i prekjuče. Desilo se i dva dana pre toga i dešava se svaki dan.

Šta je u pitanju? Po mom najdubljem uverenju pripremanje javnosti na ono što je trebalo da uradi Čaba Der ili će uraditi neki drugi Čaba Der.

To što je Aleksandar Vučić stao na žulj kriminalcima i objavio im rat. To je jedan deo priče. Ali, ti kriminalci uvek za svoje delovanje traže političku podršku. Meni se čini da im se politička podrška sama nudi, da neki ljudi sami izlaze u susret onome što oni žele da ostvare i stvaraju atmosferu time što crtaju metu na licu Aleksandra Vučića, na glavama njegove dece. Stvaraju atmosferu da sutra ako bi se tako nešto desilo svi slegnu ramenima i kažu – pa dobro, to je očekivano.

Zato ja pitam, misli li ko konačno da reaguje? Ja zato pitam šta još treba da se desi i da li treba da se desi nešto da bismo onda post festum reagovali ili ćemo probati da uradimo nešto da sprečimo ono što jedni priželjkuju, a drugi, čini se, žele da izvrše? Ili i jedni i drugi žele isto, kako vam volja?

Pet dana je prošlo od toga. Pet dana smo ovde slušali o ceni tovne teladi, pet dana smo slušali o tome gde i na kojoj televiziji je bio Predrag Kon, slušali smo razne govore i evo za pet dana niko Čabu Dera u ovom domu spomenuo nije do sada, čoveka koji je priznao da mu je nuđen novac da ubije Aleksandra Vučića.

Draga moja gospodo i dame, ovo je vreme da se svi mi zapitamo dokle je ova atmosfera došla kada nam ovakve stvari deluju tako da na njih nešto ne treba posebno ni reagovati. Hvala.