Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ja bih na početku pohvalila set zakona koji je danas na dnevnom redu, ali bih se posebno osvrnula na Zakon o agencijskom zapošljavanju.

Čuli smo danas brojne pohvale, ali i kritike na Zakon o agencijskom zapošljavanju, ali ono što je vrlo bitno to je da se ovim zakonom uređuje oblast rada i radnih odnosa koji do sada nisu bili uređeni ni jednim drugim zakonom i što je, čini mi se, vrlo bitno, to je pohvaljeno od svih prisutnih u ovoj sali i učesnika u ovoj današnjoj raspravi kako od pozicije, tako i od opozicije.

U dosadašnjem, a ne tako malom mom političkom stažu imala sam prilike da primim na razgovor veliki broj građana, pokušavajući da im pomognem u rešavanju njihovih problema.

Najbrojniji među tim problemima bili su upravo problemi vezani za zapošljavanje, a veliki broj tih problema bio je direktno vezan za rad na privremenim i povremenim poslovima.

Ranije su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima bili gotovo bez ikakvih prava, vrlo često manje plaćeni nego zaposleni u stalnom radnom odnosu na istom takvom poslu i nisu imali gotovo ni jedan, osim novčane nadoknade koja, kažem, je bila uvek manja od one koju su drugi zaposleni primali, ni jedno drugo pravo iz radnog odnosa. Ovim zakonom se upravo to obezbeđuje i obezbeđuju se i plaćeno bolovanje i plaćen godišnji odmor, plaćeni putni troškovi i druga prava iz radnog odnosa, što, čini mi se, predstavlja ključ u boljitku sa ovim zakonom.

Poštovana gospodo, ono što takođe moram danas da naglasim je da niko sve prethodne vlasti nije sprečavao u tome da donesu zakon kojim bi se regulisala ova oblast.

Niko, poštovani građani, nije sprečavao ni Đilasa, ni Jeremića da danas, a i tada, misle o nezaposlenima ili o povremeno ili privremeno zaposlenima. Oni su, međutim, bili zauzeti raznim mahinacijama i sopstvenim bogaćenjem, jer je trebalo ispratiti tako nagli rast odjednom u prometu njihovih privatnih preduzeća od čak 619 milina, koliko je zabeležilo Đilasovo preduzeće, a sve to na teret građana i građanki Srbije.

Gospodo draga, nije ni Đilasa, ni Jeremića tada zanimalo ni kako će biti zapošljavanje, niti stopa nezaposlenosti koja je 2012. godine dostizala preko 25%. Sva sreća je da su to građani Srbije prepoznali i sva sreća po građane Srbije da SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sada to menja i popravlja situaciju u Srbiji.

Za razliku od tadašnjih 25% nezaposlenosti, danas je ona smanjena na istorijskih 9,5%. Danas zato više ne pričamo samo o smanjenju nezaposlenosti, već i o poboljšanju uslova rada, jer ovaj Zakon o agencijskom zapošljavanju upravo to čini.

Zahvaljujući politici koju vodi Vlada Republike, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i činjenice da je u proteklih pet, šest godina otvoreno preko 200 fabričkih pogona, danas možemo da pričamo o boljem životu građana Srbije.

Ni danas, posle svega toga, ni Đilas, ni Jeremić i kompanija ne razmišljaju ni o zapošljavanju, ni o otvaranju novih radnih mesta. Oni samo razmišljaju kako će smisliti novu laž i kako će udariti na Aleksandra Vučića što jače, kako bi ga uništili, crtajući mu gotovo svakog dana metu na čelu.

Odgovor na sve to su autoputevi kojim se danas vozimo kroz lepu nam Srbiju, a koje je otvorio Aleksandar Vučić. Odgovor na to su stotine hiljada novih radnih mesta koje je otvorila SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Odgovor na to je istorijska stopa nezaposlenosti od 9,5%. Odgovor na njihove laži i mete je bolji život građana Srbije.

Koliko god Savez za Srbiju, Đilas, Jeremić, Aleksić, Boško Obradović lagali, krali i bili bučni u tome, SNS će, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, suprotstaviti se tome marljivošću, radom, zalaganjem, izgradnjom Srbije i sigurna sam da će građani Srbije to prepoznati.

Zakoni koji su danas na dnevnom redu su mehanizmi za taj bolji život građana Srbije. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve zakone koji su danas predloženi. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani sugrađani, pre nego što nastavimo o ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu i o ovom amandmanu, ja bih se svakako osvrnula na našeg kolegu, profesora Marka Atlagića, koji zaista svojim stavom i načinom predstavljanja politike SNS i na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ovde u parlamentu neosnovano poslednjih dana biva osuđen od strane opozicionih medija. On ima punu podršku, ne samo kolega iz SNS, već i svih građana koji podržavaju našu stranku i gospodina Aleksandra Vučića.

Sada bih se vratila na amandman, odnosno na Zakon koji je danas na dnevnom redu i svakako bih pohvalila, ne samo ovaj zakon, već i kompletan sistem dualnog obrazovanja, ali posebno ovaj zakon koji čini, otprilike, neku nadogradnju ovog sistema koji jako lepo i dobro funkcioniše u praksi i koji je dao odlične rezultate.

Koristi dualnog obrazovanja su zaista višestruke, kod đaka to znači da još u toku školovanja mogu da steknu praktične veštine iz znanja, kod poslodavaca to znači jednostavniji dolazak do potrebnih i neophodnih kadrova, a korist za društvo se ogleda, upravo u tome što se radna snaga obrazuje u potpunosti u skladu sa potrebama tržišta i privrede, pa će tako i u narednom periodu nezaposlenost biti sve manja.

Primeri dobrih strana i primeri dualnog obrazovanja je dolazak stranih investitora i skorije otvaranje dve fabrike u gradu Kraljevu, odakle ja dolazim, koji su doneli i jačanje dualnog obrazovanja i sve jaču spregu privrede i školskog sistema. Ova dvosmerna saradnja upravo govori u prilog tome da privreda, ukazujući na svoje potrebe za radnom snagom specifičnih kvalifikacija je uticala na uvođenje novih obrazovnih profila u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu. Tako je ove školske godine tamo uveden obrazovni profil - modni krojač, a sve to na inicijativu turske kompanije koja uskoro otvara pogone u Kraljevu, "Taj grupe", gde će zaposliti više od 2.500 radnika upravo ovakve specifične struke.

Nije ovo jedini primer dobre prakse dualnog obrazovanja u Kraljevu. Tu je i preduzeće poput "Radijatora", koje već godinama sarađuje sa istom tom Mašinsko-tehničkom školom, školujući istovremeno i praktično i teoretski obrazovne profile bravara, zavarivača i slično, zatim Šumarske škole, koja sarađuje sa preduzećima "Moja soba", koja sarađuje sa Lovačkim udruženjem Kraljevo, Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" koja je takođe uvela nove obrazovne profile kako bi izašla u susret preduzećima koja funkcionišu na teritoriji Raškog upravnog okruga, uvodeći nove obrazovne profile iz elektro struke. Brojni su i drugi primeri, sigurna sam, i u drugim gradovima Srbije.

Ovakvi primeri dobre prakse dualnog obrazovanja upravo govore u prilog promovisanju društveno odgovorne uloge i Vlade Republike Srbije i preduzeća koja su zaista aktivni partneri u ovom sistemu.

Bez obzira na kritike upućene sistemu dualnog obrazovanja od strane opozicije, posebno od onog dela opozicije koji ne učestvuje danas ovde sa nama u parlamentu i ne diskutuje o ovom i te kako dobrom zakonu, sigurna sam da će ovaj zakon biti odlična nadgradnja prethodnom sistemu dualnog obrazovanja i da ćemo u narednom periodu imati praktično obrazovane, visokokvalifikovane i stručne radnike na tržištu rada u Srbiji.

U danu za glasanje ćemo mi podržati ovaj zakon. Hvala vam, još jednom, i nadam se da će biti još puno ovakvih zakona.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, želela bih da uputim sve pohvale na trudu da se predloži ovakav zakon, koji predstavlja još jednu u nizu aktivnosti na stvaranju pravnog okvira za proces digitalizacije Srbije, proces koji je, pored ekonomskog rasta i obrazovanja, postavljen kao jedan od tri stuba razvoja Srbije i ove Vlade, na čelu sa Anom Brnabić, kao i prethodne, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Ovim zakonom se na efikasniji način vrši objedinjavanje različitih baza podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja, čime će se posebno unaprediti, između ostalog, i rad socijalnih ustanova, ali i napraviti veliki iskorak u procesu digitalizacije i stvaranja transparentne i moderne administracije, koja je ključna za održivi ekonomski razvoj.

Mada je u početku digitalizacije elektronske uprave bilo velikog otpora i nepoverenja, danas smo svedoci brojnih koristi za to.

I sama sam pre oko godinu dana bila korisnik elektronske uprave, odnosno Projekta „Bebo, dobrodošla na svet“ i, uprkos kritikama koje slušamo ovih dana u Skupštini i zloupotrebama socijalno osetljivih kategorija kao što su porodilje za svoje jeftine političke poene, iz sopstvenog iskustva tvrdim da sistem funkcioniše savršeno na radost brojnih roditelja koji su birokratiju oko prijave beba i ostvarivanja socijalnih prava, a njih je danas podosta, u Srbiji se ova prava ostvaruju jednim klikom još u porodilištu.

Ono što moram da pomenem, a nekako je možda zanemareno, da će ovim zakonom se regulisati način razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje je uspostavljeno između Centralnog registra i Poreske uprave, a kojim će se u potpunosti realizovati uspostavljanje objedinjene naplate doprinosa i poreza i doprinosa po odbitku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U svetlu ovog zakona, vezano za zemljotres koji je posebno apostrofiran ovim mojim amandmanom, reći ću da je ovakav zakon bio donet i primenjen pre osam godina u Kraljevu, žuta družina ne bi postala popularna po zlu, već po dobru, ali na njihovu žalost građani Kraljeva ih se odlično sećaju.

Ne moramo mi ovde da trošimo mnogo reči podsećajući građane ko im je ukrao budućnost, ko je privatizovao preduzeća na račun njihovih prijatelja i mecena, ko je ispraznio državnu kasu, ko je zatvorio njihova radna mesta i ko je ostavio njih i njihovu decu bez hleba na ulici.

Nije radna mesta zatvorio Aleksandar Vučić. Naprotiv, on ih je otvorio i otvara ih svakoga dana, gotovo. Radna mesta su zatvorili Đilas, Jeremić, Stefanović i ostali im ortaci u tom poslu okupljeni sada oko saveza za silovanje i vešanje.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Taj isti Savez za Srbiju, odnosno savez za silovanje i vešanje, odnosno Savez za promene, kako ga oni nazvaše nadajući se da će neko pomisliti da su oni spremni i rešeni da se promene i vrate Srbiji ono što su im uzeli, savez stvorili sa idejom da izađu zajedno na izbore i pobede SNS, a već su kod prvog ispita odustali. Doneli su odluku da neće učestvovati na lokalnim izborima u Kuli, Kladovu i Doljevcu.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Kako će im poverovati ljudi da žele nešto da promene ako ni oni sami u to ne veruju. Znaju građani ko su oni čak i ako su prerušeni.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Kako to reče jedan moj sugrađanin pre par dana opisujući ih – ovi loši momci što pokradoše sve što su mogli, sad su rešili da budu kobajagi dobri, pa umesto starih i iscrtanih žutih, obukli nove, šarene dresove nekakvog Saveza za promene i pričaju tobož nove priče, pa misle da ih narod tako prerušene prepoznati neće, ali narod sve i da hoće ne može da zaboravi one koji su ima ukrali budućnost što prodadoše sve što može, fabrike, uništiše privredu, ostaviše ljude bez posla. E, dok god Srbija pamti, ima nade za nju, ali nema za Savez. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani, podnela sam amandman na član 4. ovog zakona kojim bi se dodao stav 3. koji glasi – Primenom ovog zakona podstiče se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju posledica zemljotresa.

Kako sam u ranijim izlaganjima već pričala puno o tome, ne bih više davala vremena onima koji su bacili mrlju na dobru volju donatora, koji su tada 2010. godine pomogli Kraljevu, već bi akcenat stavila na donatore kojih je tada zaista bilo dosta. Među njima jedan od najvećih je tada bila grupa građana organizovana od strane SNS, koja je tada još 2010. godine pokazala da brine o građanima, pa su članovi SNS sopstvenim angažovanjem i sredstvima izgradili sedam novih kuća, renovirali i obnovili preko 100 kuća i stanova i time pokazali da zaista brinu o svojim građanima.

Da je ovakav zakon donet pre ove velike katastrofe za Kraljevo i da se preventivno delovalo, u Kraljevu bi bilo ne samo manje materijalne štete, već možda i manje ljudskih žrtava.

Nadam se da će ubuduće Srbija biti spremna za neočekivane vanredne situacije, upravo zahvaljujući ovakvom zakonu. Kolege iz poslaničke SNS i ja ćemo u danu za glasanje dati podršku ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani, podnela sam ovaj amandman kako bih ukazala na značaj donošenja ovog zakona, vezano za zemljotrese koji, nažalost, u Kraljevu su vrlo skupo plaćeni i čije posledice se i dan danas u Kraljevu osećaju. Da se neko potrudio da donese ovakav zakon pre 10-15 godina, Kraljevu bi tih prvih dana novembra 2010. godine izgledalo potpuno drugačije.

U subotu 3. novembra je bilo tačno osam godina od tog nemilog događaja, odnosno od razornog zemljotresa koji je pogodio Kraljevo. Tada je stradalo dvoje ljudi, oštećeno je više hiljada kuća, stanova, privrednih objekata. Šteta je procenjena na preko 2,5 milijarde dinara. U gradu nije bilo struje, nije bilo grejanja, voda nije bila za piće. Zdravstveni centar Studenica, koji je trebalo da prihvati povređene i ranjene, a bilo ih je preko 200, je bio potpuno uništen. Operacione sale nisu funkcionisale, porodilište je bilo poplavljeno, internistička bolnica uništena. Mobilna telefonija nije funkcionisala.

Zemljotres u Kraljevu je bio vrhunac uništenja grada koji je već u tom trenutku bio ekonomski i privredno opustošen od strane žutog preduzeća i žute družine u toku prethodnih godina, a koja ni u trenucima otklanjanja posledica tog zemljotresa nije odustala od svoje misije gramzivosti i punjenja sopstvenih džepova.

U postupku sanacije posledice zemljotresa sagrađeno je 465 kuća, obnovljeno na hiljade objekata i sve bi to možda moglo da se smatra uspehom, da to isto žuto preduzeće nije zarad svojih ličnih interesa bacilo mrlju na sve to.

Više tužilaštvo je nakon toga, čak na 252 strane, teretilo osumnjičene iz rukovodstva grada, a članove tadašnje žute koalicije da su tokom sanacije posledica zemljotresa u Kraljevu sebi i drugima omogućili imovinsku korist i oštetili budžet za 100 miliona dinara.

Terete se da su, između ostalog, izvođačima plaćali punu cenu da izvedu radove, ne umanjujući vrednost izvedenih radova za iznos doniranog materijala, a koga je, zahvaljujući plemenitim ljudima, bilo zaista puno. I, grubo posmatrajući, ne bi bilo nikakvih razloga da takva optužnica ne bude na čvrstim nogama da se u Kraljevu nije desila nova elementarna nepogoda, u vidu požara, koja je zadesila, vidi čuda, samo jednu kancelariju i to, pretpostavljate, kancelariju odeljenja zaduženog za sanaciju zemljotresa i pri tome uništila gotovo svu dokumentaciju vezanu za zemljotrese, a pretpostavljate šta se nakon toga desilo sa optužnicom.

Elem, da je zakonski i suštinski bilo rešeno, kao što to čini ovaj zakon, ne samo preventivno delovanje, već i efikasno reagovanje u slučaju ovakvih katastrofa, kao i efikasno otklanjanje posledica, život građana bi bio vraćen u normalne uslove u vrlo kratkom roku, bez mogućnosti zloupotreba.

Ono što je važno reći o ovom zakonu je i da se dosadašnji fokus pomera sa reagovanja u slučaju katastrofe na koncept preventivnog delovanja, odnosno spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa, tako da ja očekujem da će i spremnost lokalnih zajednica biti sada na višem nivou, ali i kultura bezbednosti i otpornosti pojedinaca.

Nadam se da će zahvaljujući ovom zakonu ubuduće svi biti mnogo spremniji na vanredne situacije, da će se postići veći stepen zaštite ljudi i imovine i smanjiti rizik od nastupanja štetnih posledica većih obima, ali i zloupotreba tuđe nesreće.

Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih pohvalila set zakona koji je danas na dnevnom redu, a posebno zakone koji se danas prvi put predlažu, odnosno koji se sada prvi put donose u ovoj Skupštini, i to zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, zakon o kritičnoj infrastrukturi i zakon o dobrovoljnom vatrogastvu, o besplatnoj pravnoj pomoći i o lobiranju.

Ozbiljnim radom na pripremi i donošenju predloga ovih novih zakona Vlada Republike Srbije i ministarstvo na čijem ste vi čelu pokazali su da se brinete o povećanju bezbednosti i poboljšanju kvaliteta života građana i građanki Srbije, delujući preventivno, a ne da čekate, kao neki vaši prethodnici proteklih desetak godina, da dođe do problema, pa da se onda reaguje i deluje kada šteta već bude naneta.

Danas ću se, kao vatrogasni oficir Vatrogasnog saveza Srbije, posebno osvrnuti na Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu koji se donosi po prvi put u Srbiji, a posebno je značajan za bezbednost naših građana i građanki.

Ovim zakonom uspostaviće se sistem registracije i kontrole dobrovoljnih vatrogasnih društava od strane MUP, i to samo za ona društva koja u svom sastavu poseduju operativnu dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu, a omogući će se, takođe, i omasovljenje dobrovoljnih vatrogasnih društava mlađim ljudima, kao i kvalitetnija obuka tih ljudi, što će, nadam se, kako je prepoznato kao postojeći problem, ovaj zakon to i rešiti.

Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu omogućiće da se dobrovoljna vatrogasna društva na formiraju kao nekakve organizacije koje su služile u ranijem periodu svemu i svačemu, već reagovanju u slučaju gašenja požara, a koje će suštinski imati jedinicu koja ima vozilo, koja ima dovoljne uslove, koja može da se uključi i da pomaže stanovništvu na teritoriji na kojoj je formirana.

Zakon će omogućiti, takođe, stvaranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, pre svega, operativnog karaktera čiji su članovi spremni da učestvuju ne samo u gašenju požara, već i u drugim vanrednim situacijama kada je to potrebno i kada je pomoć potrebna profesionalnim jedinicama MUP, odnosno Sektoru za vanredne situacije kako bi bili što efikasniji u suzbijanju ovih elementarnih nepogoda.

Ono što me je posebno obradovalo, a što se ministre Stefanoviću, pomenuli juče u toku izlaganja, je da će oprema vatrogasne jedinice biti osavremenjena i zamenjena novom, a da će stara, koja je još uvek u funkciji, biti dodeljena, odnosno donirana novim dobrovoljnim vatrogasnim društvima.

Bez obzira što pojedini poslanici, opet ponavljam, naravno, kad svrate u Skupštinu, opozicija omalovažavaju donošenje ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Ja bih želela da ukažem na poseban značaj ovog zakona o kome govorim na grad Kraljevo, odakle dolazim, a koji se prostire na čak preko 1.500 kilometara kvadratnih i u kome živi oko 130.000 ljudi, u kome su vanredne situacije u poslednjoj deceniji gotovo svakodnevnica.

Zemljotres koji se desio 2010. godine sa ljudskim žrtvama, ogromnom materijalnom štetom, 2011, 2012, 2017. godine ogromni veliki šumski požari u kojima je izgorelo preko 400 hektara šuma. Velike poplave 2014. i 2016. godine.

Gradu koji nije opustošen samo delovanjem žute družine u privrednom i kulturnom smislu, već su ga opustošile i razne elementarne nepogode. Grad u kome su potrebna dobrovoljna vatrogasna društva, pre svega, operativnog karaktera, čiji su članovi spremni da učestvuju u gašenju požara, ali i drugim vanrednim situacijama.

Ne mogu da ne pomenem da u gradu Kraljevu funkcioniše u ovom trenutku oko desetak dobrovoljnih vatrogasnih društava koje pomažu u vanrednim situacijama jedinici Sektora za vanredne situacije, koja broji tek negde oko 60 profesionalnih vatrogasaca.

Takođe bih pomenula i jedno dobrovoljno vatrogasno društvo, a to je dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo sa jako dugom tradicijom koja postoji od 1931. godine i koji neguje i čuva tradiciju dobrovoljnog vatrogarstva u Kraljevu, ali i u Srbiji, koja je vrlo aktivna u delovanju, ali i u formiranju drugih dobrovoljnih vatrogasnih društava na teritoriji grada i u čijem je sastavu prošle godine formirana ženska sekcija, koja danas broji preko 44 članice sa visokom stručnom spremom. One sprovode razne preventivne akcije u gradu, počevši od akcije „Kuća bez požara“, a takođe i edukacije mladih, sprovode kviz znanja iz oblasti zaštite od požara za učenike osnovnih škola i mnoge aktivnosti na prevenciji i preventivnom delovanju.

Iako je preventiva jedna od ključnih aktivnosti ovog dobrovoljnog vatrogasnog društva moram da pomenem i da su njihovi članovi bili aktivni učesnici u otklanjanju posledica svih pomenutih elementarnih nepogoda.

Da vam, još jednom slikovito objasnim, potrebu za postojanjem dobrovoljnih vatrogasnih društava na teritoriji grada kakav je Kraljevo.

Da bi na dojavu požara vatrogasna jedinica grada Kraljeva, profesionalna vatrogasna jedinica, reagovala u određenim delovima grada, potrebno je sat vremena vožnje. Možete da zamislite šta bi se desilo, recimo, sa jednim seoskim domaćinstvom za sat vremena od izbijanja požara. Upravo je u takvim situacijama vrlo značajno postojanje dobrovoljnog vatrogasnog društva i značajno je pomenuti da će ovaj zakon urediti ne samo funkcionisanje ovih dobrovoljnih vatrogasnih društava, već i funkcionisanje saveza, omladinskih klubova, prava pripadnika ovih dobrovoljnih vatrogasnih jedinica i mnoge druge stvari vezane za dobrovoljno vatrogarstvo.

Nadam se da će donošenjem ovog zakona i ovog seta zakona, ne samo osnažiti postojeća dobrovoljna vatrogasna društva, već će se stvoriti i formirati nova koja će povećati bezbednost građana i građanki Srbije.

I na kraju da podvučem još jednom, pohvalila bih, ministre za set zakona koji je danas na dnevnom redu, njihov uložen rad i trud na pripremi i donošenju ovakvog predloga u ovoj Skupštini. Hvala vam i u danu za glasanje ćemo naravno podržati ovaj set zakona.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, poštovani građani, podnela sam ovaj amandman kako bi ovu zakonsku odredbu preciznije definisala, a sve u želji da ukažem na uticaj ovog zakona na unapređenje međunarodne saradnje.

Zakonom o građevinskim proizvodima uspostavlja se nacionalni sistem kvaliteta građevinskih proizvoda koji će predstavljati osnov slobodnog protoka robe na međunarodnom tržištu, kao i otklanjanje brojnih tehničkih barijera u međunarodnoj trgovini. Očekujem da će nam ovaj zakon pomoći da uspostavimo najviše standarde u oblasti građevinarstva po ugledu na najrazvijenije zemlje sveta.

Donošenjem ovog zakona samo će biti još jedna od brojnih aktivnosti Vlade kojim se Srbija krupnim koracima približava najuspešnijim zemljama sveta.

Volela bih da mogu da kažem da je 2010, 2011, 2012. godine u Srbiji građevinska operativa bila moćna, izvozno orijentisana, ali nažalost to ne mogu. Kraljevački građevinski giganti, poput „Kablara“ i „Keramike“ decenijama su pre toga gradili radili širom sveta, počevši od Evrope, preko Libije, Iraka, Irana, i širom Azije i Afrike, ali u ovom trenutku oni su poput brojnih drugih građevinskih preduzeća propali, kao i čitava ekonomija naše Srbije.

Srbija je te 2010, 2011, 2012. godine bila na korak do ambisa. Danas je Srbija zemlja gradilišta i nikada u skorijoj istoriji Srbije se nije gradilo više puteva, fabrika, zdravstvenih objekata, škola, dečijih igrališta.

Građevinska operativa polako staje na noge i nadam se da će uskoro zahvaljujući ovom zakonu lakše i brže izaći na međunarodno tržište kada je ono mnogo otvorenije za sve firme koje dolaze iz Srbije.

Danas je Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je preuzeo odgovornost i doneo teške odluke, ugledna, poštovana i dobrodošla svuda u svetu i mi iz SNS smo posebno ponosni na to. NJegovim ličnim odnosima i diplomatskim naporima Srbija dobija na značaju i menja se politika prema našoj državi. NJegovim ličnim angažovanjem u Kraljevu su otvorene dve nove fabrike, „Leoni“ i „Tajger“. Te fabrike će u narednom periodu zaposliti preko pet hiljada ljudi, preko pet hiljada građana i građanki i hvala mu za to, hvala mu i to što će na taj način dobiti priliku da rade i oni građani preko 40 i 50 godina, kad kažem građani posebno mislim na građanke jer su one u ovom trenutku tzv. teško zapošljiva kategorija stanovništva.

Bez obzira na to što opozicija pokušava to poslednjih dana da svojim spinovanjem omalovaži, ja sam sigurna da kod građana i kod građanki to neće umanjiti ni najmanje značaj otvaranja tako velike dve investicije za potpuno devastiran grad kakav je bio Kraljevo 2012. godine.

Hvala mu i u ime svih građana Kraljevčana, posebno što im je omogućio bolji život. Odgovorna ekonomska politika, politika mira, stabilnosti i saradnje sa svim zemljama sveta, a posebno sa zemljama EU, Kine, Ruske Federacije, Amerike, koju poslednjih godina vodi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, Srbiju je učinila uglednom zemljom u svetu.

Sigurna sam da će zakon koji je na dnevnom redu još više olakšati srpskoj građevinskoj industriji međunarodnu trgovinu, čime će se još više unaprediti međunarodna saradnja. Upravo iz tog razloga sam i podnela ovaj amandman. Ovo zaista jeste izuzetno važan zakon koji će svakako uticati na privredu i na međunarodni položaj Srbije uprkos osporavanju pojedinih predstavnika opozicije, posebno mislim na evroskeptike.

Vrlo je važno što će se ovim zakonom urediti jedan sistem koji će biti uporediv međunarodnom sistemu kontrole građevinskog materijala. Zato, poštovana gospođo ministarka, Vlada Srbije ima punu podršku poslaničke grupe SNS da u nastojanjima da upodobite zakonsku regulativu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućio nesmetan rast i razvoj života u Srbiji i bolji život naših građana.

Još jedno moram da podvučem, tzv. opozicija ovog parlamenta ne može i nikada neće uspeti svojim spinovanjem da utiču na svest građana da oni zaborave šta su oni radili pre te 2012. godine, a šta je Srbija danas 2018. godine, zahvaljujući SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Ja pozivam svoje kolege da glasaju za moj amandman, a svakako ćemo dati podršku i ostalim vašim zakonima. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, ja bih se na početku zahvalila svim penzionerima koji su podneli najteži, ali i najveći teret reformi i koji su za ovo kratko vreme, sa njihovih malo, pomogli mnogo Srbiji, a i svima nama.

Nemojte misliti da naši građani zaboravljaju da je pre par godina, kada je ovaj zakon i donet, kasa bila prazna. Možda je, da su se pitali naši politički oponenti trebalo da pustimo, ne samo penzionere nego i čitav javni sektor da potpuno bankrotira, pa da ih tek tada pitamo da li je bolje da narednih par godina primaju malo umanjena primanja i penzije ili da još par meseci primaju 23, 30%, a posle toga već ništa.

Kritikuju ovo rešenje i oni poslanici, naravno kad svrate na sednicu i plenarnu salu, a zaboravljaju da nam je ta ista DS i ta dosovska vlast podizala penzije pred svake izbore, da je finansirala isplatu tih penzija iz nerealnih, iz privatizacija, i to iz propalih privatizacija, tipično neodrživo rešenje i neodrživa ekonomija. Zato smo i došli do prazne kase koju su ostavili za sobom, opustošene privrede i zarđale industrije.

Fabrike su odletele negde, isparile iz naše zemlje u njihovo vreme, radnici ostali na ulici, a kasa prazna. Danas se ti isti dosovci podsmevaju nama i našim rezultatima. U Kraljevu, odakle ja dolazim, posle njih nije ostalo ništa, nije ostala niti jedna jedina fabrika koja radi. Nema uspešnih privatizacija, prodali su i proćerdali sve što je moglo biti prodato fabrika vagona „Magnohrom“, „Jasen“, „Elektron“, „Trgopromet“, „Stoteks“, „Gvožđara“, „Poljopromet“, mogla bih da nabrajam u nedogled, ali bih ipak ostavila malo vremena i svojim kolegama iz SNS, jer sam sigurna da i oni za gradove i opštine odakle dolaze mogu da nabroje mnogo toga.

Danas je situacija u Kraljevu potpuno drugačija. Trenutno se u Kraljevu grade dve ogromne fabrike koje će zaposliti preko pet hiljada ljudi. Nemački „Leone“ i turski „Tayer group“ će uskoro otvoriti svoje pogone u Kraljevu, gde u proteklih gotovo pola veka ni jedna jedina fabrika nije otvorena, ali ih je zato premnogo zatvoreno.

Osim toga što se grade fabrike, gradi se i jedno čitavo naselje, jedna škola, obdanište, putevi, sportski tereni i još mnogo toga. Kraljevo, a i Srbija polako postaju simboli uspeha, napretka i prosperiteta.

Sve je to zahvaljujući, između ostalog, upravo zakona o kom danas govorimo, odnosno penzionerima koji su svojim strpljenjem i snagom izvukli Srbiju iz teške krize. Danas nije teško govoriti o tome, kada možemo da vidimo rezultate. Teško je bilo te 2014. godine doneti odluku i objasniti to građanima. U trenutku donošenja tog zakona o kome danas govorimo 58% penzija se finansiralo iz budžeta, danas je to 31%, sa tendencijom smanjenja, zahvaljujući, između ostalog, i penzionerima, uštedama u budžetu, kao i smanjenju nezaposlenosti i novom zapošljavanju koje sada direktno puni Fond PIO.

Zahvaljujući odlučnosti i spremnosti da prihvati odgovornost današnjeg predsednika, a tada premijera Aleksandra Vučića, Srbija danas izlazi iz krize i konačno staje na svoje noge. Takav ozbiljan, odgovoran i istrajan pristup ekonomskom oporavku Srbije stvorili su jaku i snažnu državu, pouzdanog i stabilnog partnera u svetu, koji sve više privlači strane investicije. Obezbeđen je ugled kojim je Srbija trenutno među zemljama sa najvećim prilivom investicija u svetu po glavi stanovnika. Možemo da očekujemo da te investicije direktno i indirektno će dovesti do sveukupnog razvoja Srbije, ali se ja ipak nadam da će žrtva koju su podneli naši najstariji građani značiti da će mladi prestati da odlaze u inostranstvo, i ne samo to, već da će početi da se vraćaju konačno.

Svoje kolege narodne poslanike pozivam da u danu za glasanje podrže moj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, poštovani građani, kako bi jedan naš savremenik rekao – ko ne pamti, iznova proživljava.

Srbija proteklih godina i decenija nije pamtila, već je okretala glavu i nedovoljno brinula o sećanjima na žrtve. Neuređen sistem, višegodišnja lutanja između kulture sećanja i kulture zaborava, stalni sukob nadležnosti između lokalne zajednice i Republike, neodgovoran pristup obeležjima stradalima u prošlosti doveli su proteklih decenija do potpunog devastiranja i uništavanja memorijalnih obeležja.

Srbija je dolaskom na vlast SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne samo postala ekonomski i privredno snažnija i stabilnija, brinući se o budućim pokolenjima, već je prekinula praksu zaborava i počela da pokazuje poštovanje prema žrtvama, prema precima.

Upravo zakon na koji sam podnela amandman govori o tome. Zakon o ratnim memorijalima ne samo da uređuje oblast zaštite ratnih memorijala i na taj način pokazuje poštovanje prema žrtvama i precima, već se popravlja i međunarodni položaj Srbije.

Predlogom ovog zakona se posebno uređuje zaštita ratnih memorijala u inostranstvu, ali i zaštita ratnih memorijala pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji. Zahvaljujući Predlogu zakona o ratnim memorijalima o kome upravo diskutujemo dodatno se ojačava međunarodna saradnja i sa državama sa kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume i međunarodne ratifikovane sporazume, kao što su Ruska Federacija, Češka Republika, Slovačka Republika i one će takođe predstavljati osnov za vođenje novih pregovora i zaključivanje novih sporazuma, ali i dalje unapređenje međunarodne saradnje.

Prateći program Vlade Republike Srbije i grad Kraljevo je u proteklih pet godina ozbiljno radio na obnavljanju obeležja i podizanju svesti o žrtvama koje su pale za našu bolju i svetliju budućnosti.

Zahvaljujući izdvajanjima iz budžeta grada Kraljeva, budžeta Republike Srbije i prepoznavanju značajnih projekata od strane vašeg ministarstva, gospodine ministre, a preko Kraljevačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, obnovljeni su brojni ratni memorijali, a samo neki od njih su spomenici koji su posvećeni žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu, podignuti i obnovljeni u Kraljevu, Vitkovcu, Ružića Brdu, Konarevu, Žići, Raški, Mataruškoj Banji, Preljini, Vrnjačkoj Banji, Gračacu, Čačku i drugim gradovima u okruženju Kraljeva.

Pored ovih obeležja sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u periodu od 2015. godine do danas obnovljeni su i ratni memorijali u inostranstvu od strane Kraljevačkog zavoda za zaštitu spomenika i kulture i kao jedan od najznačajnih je Spomen kosturnica posvećena borcima palim u Prvom svetskom ratu u Varadištu u Republici Srpskoj, ali takođe i ratni memorijali pripadnika stranih vojnih sila u Srbiji, poput spomenika posvećenog poginulim Crvenoarmejcima u Drugom svetskom ratu u selu Vrba kod Kraljeva.

Ono što moram da istaknem, a na šta sam posebno ponosna je da Republika Srbija i grad Kraljevo ne vode računa samo o postojećim memorijalima, već podižu i novi. Godine 2016. je tako na godišnjicu stradanja podignut spomen Krst na planini Čemerno kod Kraljeva, 101 godišnjicu stradanja u znak sećanja na poginule borbe u bici na Vranovcu koja je bila jedna od najvažnijih u velikom ratu, a koji je srpska vojska vodila kako bi zaštitila odstupnicu prilikom povlačenja ka Krfu. Ova bitka je bila zaboravljena, a tela gotovo 2.000 poginulih vojnika, koja su rasuta ostala na ovoj planini bez obeležja, kosturnice i dostojnog obeležja i dužnoj pijeteta, a slobodno se može reći da je ovom bitkom spasena Srbija.

Izgradnjom ovog memorijala napravljen je samo jedan početni korak u delu međunarodne saradnje između Grada Kraljeva i Opštine Berane u Crnoj Gori kao spomen na zajedničke žrtve.

Predlogom zakona o ratnim memorijalima, koji je danas pred nama, će se na jedan sistematičan i celovit način rešiti ova materija i, da se vratim na početak svog izlaganja, obezbediće se da u buduće pamtimo, da ne zaboravljamo, kako ne bismo iznova preživljavali.

Moram da izrazim zadovoljstvo što je ovo još jedna u nizu aktivnosti Vlade Republike Srbije i SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kojom se pokazuje poštovanje prema precima, istovremeno brinući i za budućnost potomaka.

Moje kolege iz SNS i ja ćemo u danu za glasanje dati svoj glas ovom zakonu i ostalim zakonima koji su na dnevnom redu, a ja kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani, Srbija prati razvijene sisteme i evropske zemlje sa kvalitetnim sistemom lokalnih uprava unapređujući i sama svoje lokalne samouprave, a sve u cilju da građanima omogući kvalitetniji život, kao i lakši i jeftiniji pristup lokalnim uslugama.

Višegodišnje, pa čak i decenijsko delovanje neodgovornih lica u čijem je centru pažnje bilo sve osim kvalitet života građana, dovelo je do urušavanja privrede i do zatvaranja radnih mesta, zatvaranja fabrika. Dolaskom na vlast SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Srbija ne samo stabilnija, već je na putu modernizacije, razvoja koja donose Srbiji sve bolji međunarodni položaj, sve bolje pozicije na svetski priznatim listima i što je najvažnije, sve bolji i kvalitetniji život naših građana.

Drago mi je da svi učesnici u sistemu prateći program SNS zajedno deluju, stavljajući kvalitet života građana na prvo mesto. O tome govore vidljivi rezultati kako na lokalnom tako i na republičkom nivou.

Predlog izmene Zakona o lokalnoj samoupravi koji je danas na dnevnom redu govori u prilog tome da se na unapređenju sistema čitavog državnog aparata radi na svim nivoima vlasti. Lokalna demokratija može da se unapređuje samo u uslovima političke i ekonomske stabilnosti u kojima država pokazuje jasnu spremnost da omogući onom nivou vlasti koji je niži od nacionalnog da uz učešće građana najefikasnije rešava interese cele lokalne zajednice.

Zahvaljujući predlogu izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, o kome upravo danas diskutujemo, lokalna uprava se ne shvata više samo kao segment države koja je osnovna uloga da sprovodi zakone i odluke, već da bude javna služba i servis svih građana u kojima se efikasnije i efektivnije pružaju usluge i kvalitetnije živi.

Moram da izrazim zadovoljstvo što je ovo još jedna u nizu aktivnosti Vlade Republike Srbije, SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u realizaciji programa razvoja Srbije. Moje kolege iz SNS i ja ćemo u danu za glasanje dati podršku ovom zakonu, a ja pozivam kolege narodne poslanike da podrže moj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnicima, na početku bih da pohvalim zaista ovaj zakon o kome danas diskutujemo i na koji sam podnela amandman kako bih ukazala na značaj ovog zakona a i predmeta uređenja ovog zakona za međunarodnu saradnju i međunarodo poslovanje.

Donošenjem ovih zakona, ali i ostalih zakona koje smo doneli za vreme vašeg mandata, gospođo Tabaković, a kojima se bliže i bolje uređuje sistem elektronskog poslovanja, mnogo smo uradili za međunarodnu saradnju i međunarodno poslovanje.

Donošenjem ovih zakona ne samo da ćemo Srbiju približiti zemljama razvijenog sveta, već će se pojednostaviti i olakšati i poslovanje u zemlji, pojeftiniti ga i, što je možda najvažnije, uvesti poslovanje u legalne tokove i na mnogo efikasniji način se boriti protiv sive ekonomije.

Gospođo Tabaković, nije niko sprečavao ni vaše prethodnike, ni prethodne vlade da urede sistem elektronskog poslovanja, ali to očigledno njih nije zanimalo. NJima je čak odgovaralo da postoji prostor za spekulacije i manipulacije, pa je tako za vreme njihovog mandata siva ekonomija i korupcija cvetala i oni su se savršeno snalazili u takvom ambijentu, jer su oni uživali i radili i bogatili se loveći u mutnom.

Dalji razvoj elektronskog poslovanja značiće u buduće rast i razvoj svih segmenata društva jer će i građani i privreda štedeti mnogo više i vremena i novca u krajnjoj istanci na poslovanje i na trgovanje.

Građani će sada moći ne samo da kvalitetnije koriste svoje vreme, već će bezgotovinski sistem plaćanja nadam se postati standard za Srbiju.

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona.

Zahvaljujem.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, podnela sam ovaj amandman kako bih ukazala na značaj digitalizacije i elektronskog poslovanja za razvoj Srbije i održavanje koraka sa razvijenim svetom.

Tehnološki razvoj i sve veći značaj elektronskog poslovanja u svim oblastima poslovanja su za Vladu Srbije izazov, pa je zato Vlada kao jedan od tri stuba svog razvoja i razvoja Srbije postavila digitalizaciju i unapređenje korišćenja informacionih tehnologija i u privredu i u državnu upravu.

Osnovnu prepreku na putu digitalizacije u dosadašnjem periodu je predstavljao neadekvatan pravni okvir, odnosno zakonodavni okvir iz ove oblasti. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu će zajedno sa nedavno donetim zakonima o elektronskoj upravi, kao i o elektronskom dokumentu biti rešena ta prepreka i stvoriće se adekvatan zakonodavni okvir za dalji napredak digitalne ekonomije.

Digitalizacija nije stvar izbora, to je imperativ za razvoj Srbije. Kada bi digitalna uprava zaživela u celoj Srbiji, država bi uštedela 245 miliona dinara ili šest miliona sati koje bi građani Srbije mogli da provedu mnogo pametnije nego čekajući u redovima.

S obzirom da su finansijske usluge takođe postale predmet široko dostupnih elektronskih tehnologija i da pružaoci finansijskih usluga imaju potrebu da se oglašavaju, nude svoje proizvode korisnicima, to će se ovim zakonom urediti za sve aktere finansijskih transakcija i doprineti višem stepenu zaštite korisnika finansijskih usluga.

Uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih značajnih vrsta finansijskih usluga na daljinu, trebalo bi i da ojača poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga i da se time značajno poveća obim elektronskog poslovanja kod nas u zemlji, ali i sa inostranstvom.

Bitno je pomenuti takođe da pored fizičkih lica, ovim zakonom su na isti način obuhvaćeni i poljoprivrednici i preduzetnici, što dovoljno govori koliko Vlada Srbije i narodna banka na čelu sa vama posvećuje pažnju svim segmentima i svim građanima Srbije.

Ovo je posebno značajno imajući u vidu njihov opšti nivo finansijskog znanja i znanja iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja. Moram još jednom da naglasim da će se donošenjem ovog zakona podsticati već prisutna digitalizacija u finansijskom sektoru i ohrabrivaće se korisnici da masovnije upotrebljavaju usluge putem savremenim sredstava komunikacije, na taj način što će ovaj zakon doneti dodatnu pravnu zaštitu istih aktera.

U danu za glasanje, moje kolege iz SNS i ja ćemo podržati i ovaj zakon i ostale zakone koji su danas na dnevnom redu, a ja svoje kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovana guvernerko sa vašim saradnicima, želim da pohvalim set zakona koji je danas pred nama, ali ne mogu i da se ne osvrnem i pohvalim rezultate NBS u poslednjih šest godina, otkada ste vi gospođo Tabaković na njenom čelu.

Stabilna, niska i predvidiva stopa inflacije, stabilan kurs dinara, povećanje deviznih rezervi, sveobuhvatna reforma platnog sistema, smanjenje referentne kamatne stope i brojne aktivnost NBS, koje su u mnogome uticale na pozitivan privredni ambijent, koji je poslednjih godina generator ekonomskog rasta i razvoja Srbije.

Posebno bih pohvalila aktivnosti NBS na uvođenju novih valuta na kursnu listu, i to rusku rublju, kineski juan, tursku linu, bugarski lev, rumunski lej, što ne samo da je omogućilo obavljanje transakcija ovim valutama na domaćem deviznom tržištu, već je u mnogome doprinelo ojačanju ekonomske saradnje i međunarodne saradnje u opšte sa ovim zemljama.

Osvrnuću se danas na Predlog zakona o međubankarskim naknadama i pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Pored brojnih pozitivnih efekata ovog zakona o kojima smo mogli da čujemo prethodnih dana od guvernera i ministra, najznačajniji se ogleda u snižavanju troškova kartičnih transakcija i postizanju fer uslova za poslovanje svih aktera uključenih u plaćanja na osnovu platnih kartica.

Uređenjem sistema bezgotovinskog plaćanja i kartičnih transakcija, omogući će se veće poverenje građana u platne kartice, a samim tim i učestalije korišćenje platnih kartica, što će u krajnjem cilju dati brojne pozitivne efekte, a po meni možda najvažniji smanjivanje sive ekonomije i primena poslovnih inovacija i višeg stepena digitalizacije u bankarskom sistemu.

Brojni instrumenti koje ova i prethodna Vlada primenjuju u borbi protiv sive ekonomije, uz naravno povećanje učestalosti i korišćenja platnih kartica, znači će veći priliv novca u budžet, a to će u krajnjoj instanci značiti više novca za škole, bolnice, obdaništa, puteve, plate, penzije.

Moram da se osvrnem posebno na segment ovog zakona koji se odnosi na smanjenje međubankarske naknade, kao glavnog troška kod povećanja platnim karticama. Snižavanjem međubankarskih naknada i povećavanjem transparentnosti ponude platnih kartica, stvoriće se uslovi za zaštitu interesa malih trgovaca i zanatlija kroz, praktično, šestostruko smanjivanje međubankarskih naknada sa sadašnjih negde 1,2% koji imaju viza i master kart, na maksimalnih 0,2%. To je šest puta manje.

Kako je iznos trgovačkih naknada u direktnoj zavisnosti od pregovaračke moći trgovaca, to su veliki trgovački sistemi i lanci dobijali znatno povoljnije ponude banaka, stavljajući time u nepovoljniji položaj male trgovce, zanatlije, male radnje, koji su bili time destimulisani za prihvatanje platnih kartica.

Smanjivanjem međubankarskih naknada, stvoriće se uslovi za širenje prihvatne mreže za platne kartice i povećanje upotrebe platnih kartica na prodajnim mestima kod malih radnji, kod malih trgovaca, kod zanatlija, što će u krajnjem efektu imati i pozitivan uticaj na potrošnju, na sniženje cena, na smanjenje sive ekonomije i brojnim drugim pozitivnim markoekonomskim posledicama.

Brojni su pozitivni efekti ovog i ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu i mogli bi još puno toga da govorimo o njima, ali potrudiću se da ostavim vreme kolegama da i oni diskutuju o tome.

Poštovani, sigurna sam da će zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu doprineti boljem i kvalitetnijem životu građana Srbije, pa ću s toga zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe SNS u danu za glasanje podržati set zakona koji ste nam predložili. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovana premijerka, kandidatu za budućeg ministra, želim prvo da pohvalim vaš izbor za budućeg ministra finansija i na početku moram da kažem da nijedan ministar finansija poslednjih decenija nije imao sreću da započne mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao što imate vi priliku, zahvaljujući prethodnoj Vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zahvaljujući sadašnjoj Vladi na čelu sa gospođom Anom Brnabić, zahvaljujući ministru Dušanu Vujoviću i njegovim saradnicima, naravno, za koje se nadam da će krasiti i vaš kabinet.

Prethodna vlada je zapravo uspela da zaustavi bankrot države koji nam je bio pred vratima i uspela je da konsoliduje državni budžet i smanji deficit sa kojim se Srbija godinama pre toga neuspešno borila. Sadašnja Vlada je nastavila istim tempom.

U poslednje četiri godine značajno je popravljen rejting Srbije na „Duing biznis listi“ Svetske banke na kojoj smo po opštim uslovima poslovanja uspeli da ostvarimo napredak za čak 48 mesta. Uspele su ove dve vlade da smanje troškove zaduživanja koje su posledica lošeg upravljanja javnim finansijama u prošlosti. Uveli su mere štednje čiji su važnost građani prepoznali i sami podneli najveći teret. Ovih dana možemo da budemo svedoci i da se sami uverimo u rezultate te štednje koja se ogleda u najavljenom uvećanju penzija za pet do 25%, a u odnosu na 2014. godinu to će biti negde između osam i 13%.

Ne bih puno dužila nabrajajući sve projekte započete širom Srbije u proteklom periodu, u poslednjih pet godina: od izgradnje autoputeva, fabrika, bolnica, škola, sudova i slično. Ja ću se danas samo malo osvrnuti na projekte u gradu Kraljevu odakle ja dolazim.

Ovi projekti su delimično ili u celosti finansirani iz Republičkog budžeta i neke od njih su Osnovna škola „Sveti Sava“ u Ribnici, Osnovni sud u Kraljevu, izgradnja naselja, urbana regeneracija kompletnog naselja, nadam se izgradnja naselja za snage bezbednosti koja uskoro počinje, izgradnja autoputa Preljina – Pojate, rekonstrukcija Ibarske magistrale, zatvoreni bazen, da ne dužim puno, još mnogo projekata koji su život građana Kraljeva i Srbije učinili boljim.

Da bismo obezbedili dalji privredni rast i razvoj, moramo da završavamo takve projekte koje smo započeli i za koje smo obezbedili finansijska sredstva, ali i da započinjemo nove projekte. Ovo je težak posao koji čeka vas, ali i nas sve ovde.

Ukoliko ova Vlada nastavi rigoroznu kontrolu priliva i trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama, ovim tempom do kraja 2019. godine deficit u budžetu će biti ispod 1%, a rast BDP u narednoj, ali i u ovoj godini preko 3,5%. Sa daljim rastom BDP i niskim deficitom stvoriće se dodatni prostor za povećanje plata i penzija, nove investicije u infrastrukturi, privremenu otplatu kredita, izgradnju vrtića, škola, bolnica, fabrika i slično. Sve su to izazovi koji su pred vama. Ulazimo u dinamičan proces brzog privrednog rasta, novih prilika, značajno većeg životnog standarda građana i sveukupno boljeg života svih građana Srbije.

Od vas, gospodine ministre, očekujemo da u javnim finansijama zadržite red koje su uvele prethodna i sadašnja Vlada i da javne prihode i rashode nastavite dobro da planirate. Imajući u vidu kako ste vodili računa o finansijama i građanima Beograda, sigurna sam da ćete istim tempom to učiniti i za sve građane Srbije. Sigurna sam da ćete posvećeno sprovoditi već započete reforme, jer su javne finansije srce ekonomskog sistema svake zemlje.

Vama se predsednice Vlade zahvaljujem na iscrpnom i detaljnom obrazlaganju ovog današnjeg predloga, a u daljem radu želim vam da uspešno vodite i nastavite politiku koju do sada sprovodite, a vama, gospodine budući ministre, želim uspeha u radu.

Kolege, poslanici SNS i ja ćemo svesrdno podržati vaš predlog za novog ministra. Hvala vam.