Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zaprepašćen sam količinom bezobrazluka, malicioznosti ali i pokvarenština od strane prethodnog govornika. Mislio sam da se ne javim kada me prvi put spomenuo ali onda je postao toliko bezobrazan i toliko maliciozan da stvarno nemam reči.

Nisam to očekivao od njega. On je moje reči sa sednice Odbora za ljudska i manjinska prava koja postoji na sajtu Narodne skupštine, dakle, građani mogu preko sajta da odgledaju snimak te sednice, dakle potpuno izvrnuo i na najgori mogući način obmanjuje javnost onim što sam rekao.

Dakle, istina je samo jedna, a to je. Pozvao sam građane da običnom letimičnom pretragom na Google-u, nikakva veštačka inteligencija niti prirodna koju ne pokazujete ni vi mogu videti da svuda u demokratskom svetu, svuda u civilizovanom svetu, u svim demokratskim zemljama, u svim zemljama Evropske unije postoje crkveni univerziteti, a onda sam i nabrojao neke od njih, a mogu i sada da ih nabrojim, imam toliko vremena, imam još minut.

Dakle, Univerzitet Notr Dam u Sjedinjenim državama, Univerzitet Džordžtaun, Katolički univerzitet Svetog srca u Italiji, u Milanu, Katolički Univerzitet u Leuvenu, Belgija, Papinski univerzitet „Gregorijana“ i tako dalje.

To je dobra praksa razvijenih zemalja. Neki od tih univerziteta ne samo da su crkveni nego su i prestižni u raznim oblastima ne samo teologijom.

39/1 GD/MJ 17.20 – 17.30

Ali kada neko želi zlonamerno da napadne Srpsku pravoslavnu crkvu, to je ono što njima ovde smeta. Ovde se samo radi o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i znamo mi naše motive, ali smo pokušali da budemo pristojni i da na pristojan način završimo ovu sednicu, ali vi nam ne dozvoljavate. A onda budite iskreni i kažite zbog čega je ovo - zbog Srpske pravoslavne crkve. Smeta vam crkva, smeta vam patrijarh, smeta vam sinod, smeta vam sabor. Sve vam smeta. Smeta vam srpska tradicija, kultura, identitet i uvek se javite kada su u pitanju identitetska pitanja.

Dozvolite da Srbi kao većinski narod u ovoj zemlji imaju pravo da očuvaju svoju baštinu, svoj identitet, svoju kulturu, svoju tradiciju, pa i svoju crkvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice. Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada raspravljamo o budžetu ili rebalansu budžeta a u ovom slučaju ako je par ekselans politička tema, zato što se kroz raspodelu državnog novca direktno prelamaju politički prioriteti odnosi, ali i vizija razvoja društva i države kao takve. Kada god analiziramo budžet, analiziramo i njegovu razvojnu komponentu, dakle nastavak izgradnje infrastrukture, nastavak svih započetih razvojnih projektata i upravo u tom pravcu, je podnet amandman, ali takođe što je za mene bitnije, to je socijalna komponenta ovog budžeta i upravo u tom kontekstu želim da istaknem ali i da pohvalim budžetska izdvajanja kroz paket pomoći stanovništvu, različitim kategorijama stanovništva, penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, borcima, korisnicima dečijeg dodatka, itd.

Ono što bih posebno istakao je činjenica da izdvajanja za penzionere nisu linearna i to smatram posebnim kvalitetom i oni koji imaju veće penzije, dobiće nešto manje novca, a oni koji imaju manje penzije, dobiće više novca i mislim da je to odlična mera i pogodak u suštinu problema i to je ono što je svakako dobro.

Ono što nije dobro i ono što ne mogu nikako da razumem, to je da postoje ljudi koji su u stanju da budu protiv ovih mera i protiv ovih izdvajanja. Dakle, čudom ne mogu da se načudim da puna tri dana ovde slušamo kako nije dobro da penzioneri dobiju novac, kako nije dobro da borci dobiju novac, da korisnici socijalne pomoći, dobiju pomoć, kako nije dobro da penzije rastu i kako nije dobro da plate rastu itd. Možda bih nekako i mogao da razumem da opozicija zauzme stav, na primer, nije dovoljno 35 hiljada dinara pomoći dinara, jer mi kada dođemo na vlast daćemo 50 hiljada. Mislim nema od toga ništa, ali možda bih to mogao da razumem kao politički stav.

Nije dovoljno 6 hiljada dinara za svakog punoletnog građanina i mi kada dođemo na vlast, daćemo duplo i to bih nekako imalo smisla, iako znamo da kada bi ne daj bože, oni uspeli da se nekim čudom vrate na vlast, pa ne bi ostao kamen na kamenu u Srbiji. Upravo je to ono što čini suštinsku razliku između nas i njih, nas koji svakog dana i na svakom mestu pokazujemo brigu o svim građanima Srbije. Dakle, u fokus stavljamo brigu o običnom čoveku, o ljudima u Srbiji i rešavanju njihovih problema i njih koji će svaki naš predlog, svaki naš predlog dočekati na nož, kritiku, napad uopšte ne vodeći računa da li je to dobro za građane Srbije ili nije. I baš ta razlika će odlučiti na narednim izborima, odnosno građani će kazniti takvu sebičnu, sitno sopstveničku i štetočinsku politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od četiri meseca, a tačnije 16. aprila ove godine, postavio sam pitanje rektoru Beogradskog univerziteta, Vladanu Đokiću, kao i Savetu Beogradskog univerziteta, Senatu Beogradskog univerziteta i svim ostalim nadležnim telima, odnosno organima upravljanja. Pitanje je glasilo – kada tačno rektor Đokić planira da podnese ostavku na funkciju rektora Beogradskog univerziteta zbog činjenice da se skoro sada već godinu i po dana isključivo bavi dnevnom politikom, grubo zloupotrebljavajući svoju funkciju, kršeći Zakon o visokom obrazovanju, član 43. stav 10, a koji glasi: „Na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje“?

Organima Beogradskog univerziteta, dakle savetu i senatu, postavio sam pitanje – ukoliko ne dođe do ostavke rektora, kada planiraju da otpočnu sa procesom razrešenja, sa istim obrazloženjem? Dame i gospodo, do današnjeg dana, uključujući i današnji dan, nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje, iako su bili u obavezi po članu 287. Poslovnika da dostave odgovor u roku od 15 dana, ako se ne varam, predsedavajuća.

Istine radi, moram da priznam da lično nisam ni očekivao da ću dobiti odgovor, što sam i naveo u samom govoru. Međutim, stvari su u međuvremenu postale drastičnije i još gore. Dakle, političar Đokić, na funkciji rektora, ne samo da je nastavio sa zloupotrebom funkcije, već je otišao i korak dalje, te je u više navrata u javnosti potvrđen njegov pristanak da bude na toj famoznoj studenskoj, ili kako je već zovu, izbornoj listi. Dakle, čovek doslovce najavljuje izlazak na izbore na takozvanoj studentskoj listi i sad ja pitam – ako to nije političko ili stranačko organizovanje i delovanje, a šta onda jeste? Ako to nije primer političkog i stranačkog organizovanja, ja stvarno ne znam šta onda jeste.

Evo, ovako to izgleda. U NIN-u Vladan Đokić kaže, odnosno NIN objavljuje naslov: „Vladan Đokić potvrdio da se nalazi na studentskoj izbornoj listi“. Na pitanje da li bi, ukoliko postane narodni poslanik, morao da napusti funkciju rektora, Đokić je odgovorio da je o tome prerano govoriti. „Videćemo da li će i kada doći taj trenutak.“

Idemo dalje. U Blicu, zapravo Blic objavljuje: „Sa pozicije rektora se sprema za izbore“. Namerno sam, dame i gospodo, izdvojio ova dva medija jer za njih, kako da kažem, nikako ne možete da kažete da su naklonjeni Srpskoj naprednoj stranci.

Idemo dalje. Za Nedeljnik Vreme on kaže, na pitanje o čemu razgovara sa evropskim zvaničnicima kada ode u Brisel, Đokić odgovara, sad ću i ja kao moj dobri kolega Marko Atlagić da citiram: „Objašnjavam situaciju tamošnjim članovima akademske zajednice, ali i drugim institucijama.“ Kojim drugim institucijama? Koje su to druge institucije? S kim se, bre, to sastaješ po belom svetu, o čemu pričaš, u čije ime, u kom svojstvu, šta radiš to?

6/3 MV/MO

Dakle, sve su to stvari koje idu u prilog tezi da političar Đokić nema nameru da prestane sa zloupotrebljavanjem funkcije rektora u dnevnopolitičke svrhe, a da stvar bude gora sve su vidljiviji i rezultati njegovog štetočinskog delovanja, a rezultati su sledeći. Univerzitet u Beogradu je pao na Šangajskoj listi. E, sad, naravno, oni će reći – za to je krivo, ne znam, ovo ili ono. Kriv je, naravno, Vučić, iako ne znam kako bi mogao da bude. Ali, kao što je kriv i za sušu i za požare i šta smo već juče slušali, tako će biti kriv i za ovo.

7/1 MT/CG 11.00 – 11.10

Ali, to ni na koji način ne može da sakrije jednu prostu činjenicu, a to je – rektor Đokić, nažalost, kao prvi čovek univerziteta mora da snosi odgovornost za taj pad. I ako ima i malo morala morao bi da podnese ostavku već danas, ako ni zbog čega drugog onda bar zbog toga. Pošto se to neće desiti, ja ponavljam svoje poslaničko pitanje od 16. aprila organima beogradskog Univerziteta – kada tačno planiraju da pokrenu proces razrešenja?

Još nešto za sam kraj da ostane zabeleženo. Niko od nas nema apsolutno nikakav problem sa njegovom kandidaturom, budi na listi, budi nosilac liste, radi šta god hoćeš, kandiduje se za šta god hoćeš. Ima pravo kao građanin i da bira i da bude biran i po Ustavu i Zakonu ali nema pravo da od univerziteta pravi stranačku i partijsku organizaciju i da je koristi za svoje političke ambicije.

Što se tiče njegove kandidature. Kako da kažem, niti se ko mnogo uplašio, niti se ko mnogo uzbudio. Građani će u najskorije vreme imati priliku da se izjasne na izborima i da kažu šta misle i o njemu i o njegovoj politici, a ja sam duboko uveren da će se vrlo neprijatno iznenaditi rezultatima tih izbora. Zahvaljujem.

Jako kratko, predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, među svim ostalim izuzetno važim i značajnim predlozima zakona, svakako je rebalans budžeta najznačajniji akt na ovoj sednici, ali našao se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama.

Shodno tome, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine je na sednici razmatrao navedeni predlog zakona, koji je podnela Vlada Srbije, i odluči da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona.

Kuriozitet, dame i gospodo, ove sednice Odbora je da je za razliku, recimo prošle sednice, na kojoj je bilo prisutno i slovima i brojkom - nula predstavnika opozicije, danas ih je bilo nešto više, bilo ih je dvoje, od ukupno osam, što vidim, kao svojevrstan kvalitativni pomak, ali šalu na stranu podsetio bih da je važeći Zakon o

6/2 JJ/VZ

crkvama i verskim zajednicama donet još 2006. godine. Dakle, on već sadrži odredbe kojima se utvrđuje pravo crkava i verskih zajednica da mogu osnivati, kako verske obrazovne ustanove, tako i obrazovne ustanove prema opštim propisima, u skladu sa zakonom.

Međutim, tek se ovim predlogom zakona stvara pravni osnov za stvarno uključivanje crkava i verskih zajednica u opšti obrazovni sistem. Dakle, ovim predlogom zakona jasno se pravi razlika između verskih, obrazovnih ustanova čiji je prvenstveni cilj obrazovanje svešteničkog kadra, sa jedne strane i ustanova koje su namenjene opštem sistemu obrazovanja. Naime, donošenje ovog zakona, omogućilo bi se širenje delatnosti crkava i verskim zajednicama na svim nivoima, od predškolskog do visoko školskog. Takođe je važno naglasiti, da Predlog zakona predviđa obavezu ispunjavanja istih standarda kvaliteta i akreditacije koje važe kako za državne, tako i za druge privatne škole i fakultete.

Dakle, kroz ovu kontrolu kvaliteta i jedinstvene standarde kao što sam rekao omogućilo bi se da nastavni kadar i nastavni programi ispunjavanju iste uslove, dakle, prolaze kroz istu proceduru i verifikaciju koje važe i za druge opšte obrazovne ustanove.

Upravo time, dame i gospodo se garantuje da će i diplome ovih škola budućih škola biti priznate za nastavak školovanja ili u nekom slučaju zaposlenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPC imala je istorijsku ulogu u očuvanju duhovnog, kulturnog, nacionalnog identiteta srpskog naroda, a posebno je važna njena uloga u prosvetiteljstvu jer je vekovima SPC bila jedino mesto pismenosti i obrazovanja naših naroda i to je prepoznato i ovim predlogom zakona. Zato je poseban razlog za donošenje ovog zakona uređenje normativnog okvira za visokoškolske ustanove SPC. Pre svega predviđa se osnivanje univerziteta kao visokoškolske ustanove koja ima poseban društveni značaj.

Dalje, pravo na slobodu veroispovesti u Srbiji zajamčeno je Ustavom Republike Srbije i bliže se razrađuje Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Ovaj zakon predviđa da sloboda veroispovesti obuhvata i slobodu da se razvija i unapređuje verska nastava i kultura.

Prema tome, obrazovna delatnost pada u jednu od najznačajnijih uloga crkava i verskih zajednica. Činjenica je da se u Evropi i svetu najznačajniji univerziteti kao što su Kembridž, i Sorbona, i Džordžtaun i tako dalje ali i mnogi drugi, upravo nastali pod snažnim uticajem ili potpunim okriljem crkve.

Crkveni univerziteti i danas zauzimaju važno mesto u obrazovnom sistemu i ja ću navesti samo neke. Katolički univerzitet Leuven Belgija, Univerzitete u Navari, Španija, Katolički univerzitet u Milanu, Italija, Papinski univerzitet Gregorijana u Rimu, Katolički univerzitet u Lublinu, Poljska, postoji i protestantski, ekumenski centri, postoje i pravoslavne visokoškolske ustanove u mnogim zemljama.

Dame i gospodo, pomenuću, zapravo svestan sam da povodom usvajanja ovog zakona kreće, odnosno otpočela je kampanja medijska protiv SPC u mnogim medijima, da ne navodim sada kojim, dakle, od strane nekih i nevladinih organizacija, ali i od strane nekih političkih partija i to nije ništa novo. Dakle, na njihovom udaru su već odavno i patrijarh srpski i SPC, i država Srbija i tako dalje i to već traje godinama, ali bih istakao za sam kraj da verujem da će usvajanjem ovog zakona omogućiti dalje jačanje uloge, ne samo SPC, u ovom slučaju SPC, ali ne samo SPC već i ostalih da kažem crkava i verskih zajednica, a time se ostvaruje i osnovno ljudsko pravo i sloboda u koju svakako spadaju i pravo na slobodu veroispovesti ali i pravo na obrazovanje. Zahvaljujem.

6/3 JJ/VZ

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas u drugom danu rasprave o veoma važnim predlozima zakona, kako iz domena unutrašnjih poslova, tako i iz domena pravosuđa, socijalnih pitanja, ljudskih prava itd., itd.

I, sad, da ne bi dolazio u situaciju da ponavljam sve ono što su brojne moje kolege iz SNS isticale kako kao predlagači, tako i kao i govornici, ja ću se u najkraćem osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a koji je predložio moj uvaženi kolega Petrašinović.

Dakle, ove izmene predstavljaju izraz volje vladajuće većine da prihvatimo sve ODIHR-e preporuke, a u vezi sa predstojećim izborima, unapređenju izbornog sistema i dodatnog stvaranja uslova za fer i poštene izbore. I to je, ako želite, direktno u skladu sa apelom predsednika države Aleksandra Vučića s početka godine kada je pozvao, odnosno apelovao da se prihvate sve ODIHR-e preporuke.

Dame i gospodo, unapređenje izbornog sistema, poboljšavanje izbornih uslova, je nešto što nije došlo preko noći, to je nešto što se radi permanentno od izbornog turnusa do izbornog turnusa i odmah da kažem to nikako ne znači da su izborni uslovi do sada bili loši, naprotiv, već ono što želimo to je da otklonimo i najmanju moguću sumnju i da omogućimo maksimalno fer i jednak tretman svim učesnicima izbornog postupka i to je nešto na čemu insistiramo mi iz Srpske napredne stranke i sada već možemo da kažemo da smo praktično zaokružili čitav proces usvajanja ODIHR-ih preporuka i unapređenje izbornog sistema.

Nakon usvajanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, potom uspostavljanje Komisije, zatim izbora članova REM-a, takođe otklanjanja nedoumica u pogledu sastava REM-a kroz autentično tumačenje, pa do prošlomesečnog usvajanja seta izbornih zakona, pa sve do ovog danas, možemo reći da kontinuirano vršimo unapređenje izbornog sistema i da smo došli do toga da niko neće imati ozbiljne zamerke na izborne uslove. I, predsedavajuća, kad ne kažem niko, tu svakako ne mislim na ove preko puta nas, ako i uvek nekako nađu opravdanje za svoje izborne poraze. Dakle, biće im kriva i kiša, biće im kriv sneg, biće im krivo Sunce, biće im kriva Rusija, Amerika, Kina, ne znam, Evropa, svi će im biti krivi. Naći će oni već lako nekog krivca, ali ne bi li pokušali da krivicu nekako svale na nekog drugog, a istina je, predsedavajuća, da je krivica uvek bila jedino isključivo njihova. Dakle, nedostatak program, nedostatak ideja, nedostatak konkretnih predloga, nedostatak ikakvog konkretnog plan. Jednom rečju, nedostatak politike. Zatim, na sve to treba dodati i neorganizovanost i nespremnost, a dame i gospodo često i lenjost. Znate kako, treba obilaziti Srbiju, svaki grad, svako mesto, svako selo, svaki zaseok. Treba graditi stranačku infrastrukturu, pričati sa građanima, formirati mesne odbore, je l' tako, to je vrlo mukotrpan posao, to je težak posao. Znam ja. E, ali onda dođu izbori, oni dožive debakl. E, onda hajde traži krivca. I onda kreće kuknjava kako nisu bili fer uslovi, kako nije bilo poštenih izbora, i šta ti ja znam, a istina je da ne postoje ti izborni uslovi koji će vas dovesti na vlast ukoliko nemate program, ukoliko nemate politiku.

32/2 AL/MJ

I ja, predsedavajuća, uvek volim da podsetim na period kada je SNS bila u opoziciji, dakle od 2008. do 2012. godine. Dakle, nismo kukali. Nismo se žalili kako ne postoje izborni uslovi, kako su loši izborni uslovi, nismo jadikovali kako nemamo medije, nego smo šta? Zavrnuli rukave, obišli celu Srbiju, ušli u svaku kuću kod svakog domaćina, doprli do svakog građanina, predstavili program, ponudili našu politiku i pobedili na prvim izborima koji su usledili 2012. godine.

Prema tome, sve dok njihova politika bude jedino, samo i isključivo usmerena, odnosno oličena u goloj mržnji prema Aleksandru Vučiću i nama iz Srpske napredne stranke, dok mi sa druge strane svakodnevno pokazujemo brigu o građanima, dakle, u fokus stavljamo brigu o svim ljudima u Srbiji, a pogotovo o ugroženim kategorijama i o tome najbolje govori ovaj paket pomoći od preko 600 miliona evra, a koji je najavio predsednik države, dakle, za sve kategorije penzionera, za korisnike socijalne pomoći, za korisnike dečijeg dodatka, za borbe itd. itd. Dakle, mi ovde govorimo o više miliona ljudi u Srbiji koji će direktno biti obuhvaćeni ovim merama. Dakle, samo je penzionera preko milion i 660 hiljada u Srbiji, a gde su korisnici socijalne pomoći, dečijeg dodatka, borbi itd. itd. i to je ono što najvažnije. To sve bez dodatnog zaduživanja. Dakle, sve je iz sopstvenih sredstava. Dakle, sve je zahvaljujući i stabilnosti javnih finansija.

I danas, zapravo, upravo ubiramo plodove teških, hrabrih i nepopularnih mera iz prošlosti kada je Aleksandar Vučić tada još, setićete se, kao premijer sproveo konsolidaciju javnih finansija i uveo red u tom sektoru. Dakle, nije to palo sa nema. Niko nije došao ovde i poklonio te pare. Dakle, neko je morao marljivo, disciplinovano, posvećeno, odgovorno i domaćinski da radi, da sredi stanje u državi, da gradi ambijent, da stvara uslove za privlačenje novih investicija, da otvara fabrike, da otvara nova radna mesta, što je sve dovelo do toga da danas možemo i da gradimo razvojne infrastrukture projekte, ali i da izdvajamo, odnosno da smo u situaciji da možemo da imamo izuzetno visoka socijalna davanja. E taj neko je Aleksandar Vučić, i građani to vrlo jasno i vide i osete, a vi samo nastavite sa dosadašnjom politikom, sa praznom politikom, pa tako ćete proći i na sledećim izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, među svim ostalim izuzetno važnim predlozima koji su danas na dnevnom redu, našao se i ništa manje važan Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju UN o pravima deteta.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine je na današnjoj sednici, na kojoj nije bio prisutan niko, niti jedan član iz redova opozicije, razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju UN o pravima deteta.

Zašto naglašavam ovo, predsedavajuća? Zato da bi građani Srbije imali prilike da vide to licemerje na delu, jer, puna su im usta ljudskih prava i prava deteta i prava roditelja itd, a posebno se to odnosi na ovaj "ljudskopravaški" deo opozicije, a onda ne nađu za shodno da dođu na sednicu Odbora na kojoj se usvaja ovakav Predlog zakona. Ali, dobro, to govori o njima.

Upravo ovaj protokol, dame i gospodo, pruža dodatnu pravnu sigurnost deci u slučaju kršenja njihovih prava.

15/1 TĐ/IR 12.30 – 12.40

Upravo ovaj protokol, dame i gospodo, pruža dodatnu pravnu sigurnost deci u slučaju kršenja njihovih prava. On za cilj ima da deci pruži mogućnost da se lično ili preko zastupnika pritužbom obrate Komitetu za prava deteta UN. U slučaju da postoji povreda prava Komitet donosi preporuke kojima ukazuje državama na kršenja prava i mere koje treba preduzeti da bi se to otklonilo.

Ovaj mehanizam, iako ne podrazumeva obaveznost odluka, svakako doprinosi, da kažem, odgovornosti država, većem poštovanju Konvencije UN i, pre svega, većoj zaštiti dečijih prava. Srbija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN i to je između ostalog jedan od ključnih stubova, ako želite, i naše spoljne politike. Zato je važno da potvrdimo ovaj protokol, a posebno iz razloga što je u ovom slučaju reč o deci. I ovo nije jedini protokol u sistemu UN koji je Srbija prihvatila. Podsetio bih da smo dosada potvrdili niz opcionih protokola uz druge konvencije UN, kao što su eliminacija svih oblika diskriminacija žena, osoba sa invaliditetom itd., itd.

Dame i gospodo, u prethodnom periodu u Srbiji se dosta radilo na unapređenju položaja dece, kao i roditelja. Podsetio bih na konstantno povećanje finansijske podrške za rođenje deteta, odnosno roditeljskog dečijeg dodatka, kao jednokratne pomoći za nabavku opreme za decu. Takođe, obezbeđena je pomoć samohranim roditeljima kroz Alimentacioni fond. Sprovode se afirmativne mere radi većeg pristupa obrazovanju za decu iz ranjivih društvenih grupa. Uvedene su subvencije za majke pri kupovini prve nekretnine i tako dalje, kao i čitav niz drugih mera o kojima smo neretko ovde govorili.

Mi i na ovoj sednici imamo, između ostalog, veoma važan zakon koji ima za cilj i rešavanje problema sa kojima se susreću roditelji, deca sa telesnim ili intelektualnim poteškoćama, a koji zbog svih ovih razloga nisu u mogućnosti da se radno angažuju i da ostvare pravo na penziju. Tu, naravno, mislim na Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima.

Dame i gospodo, sve ovo govori da je Srbija danas država koja daleko više brine i o deci, i o porodici, i o ljudskim pravima, i o socijalno ugroženim grupama, takoreći o svim ranjivim kategorijama.

Iskoristio bih priliku i da napomenem najavljeni paket pomoći svim kategorijama penzionera, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima dečijeg dodatka, borcima, kao posebno osetljivoj kategoriji, a koju je pre nekoliko dana najavio i predsednik države Aleksandar Vučić.

Dakle, sve ovo govori da za razliku od bivšeg režima koji se, da kažem, samo deklarativno zalagao i samo deklarativno bavio ovim temama, mi svakodnevno, konstantno na dnevnom nivou delujemo i na dnevnom nivou radimo na tome da Srbija postane zaista uspešna uređena i moderna država na zadovoljstvo svih građana. I zato predlažem da Narodna skupština u danu za glasanje prihvati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dosta ću kratko govoriti iz želje da što više poslanika iz naše poslaničke grupe stigne na, odnosno dođe na red.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o nekom predlogu zakona, prvenstveno moramo imati u vidu kakve će konkretno koristi od toga imati građani Srbije, privreda, država, ali i društvo u celini. Nesumnjivo je da predlozi zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici, a približavamo se polako kraju rasprave u načelu, pripadaju, da kažem, grupi zakona ili zakonima iz reda Reformske agende Srbije, a koji su značajni, a rekao bih čak i neophodni za dalji evropski put Srbije. Tu mislim i na Zakon uspostavljenog sistema za upravljanje kohezionom politikom, ali mislim da predloge zakona iz oblasti trgovine, zatim suzbijanju trgovine robljem, transportu u opasne robe, kao i sva ostala akta koja su danas na dnevnom redu, a naravno, ništa manje važniji i međunarodni brojni sporazumi iz raznih oblasti.

Poslanici iz naše poslaničke grupe koji su učestvovali u raspravi tokom prethodnih dana su vrlo precizno i detaljno da kažem iznosili argument i činjenica zašto treba usvojiti predložene zakona navodeći taksativno sve one benefite i pozitivne efekte za građane Srbije, za privredu Srbije koji će ovi zakoni omogućiti. Tako da, ne bih ovom prilikom ponavljao sve to, ali ono što bih voleo, voleo bih da podvučem neke najznačajnije momente.

Dame i gospodo, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavamo na evropskom putu Srbije, mi kao država ispunjavamo svoje obaveze i nastavljamo taj put i to treba da bude jasno. Dakle, nastavljamo sa Reformskom agendom, usklađujemo se sa zakonodavstvom EU, formirali smo specijalni tim za ubrzanje tog našeg puta. I, sve to radimo ne zato što nam to neko nameće, ne zato što nam neko naređuje, ne zato što je neko rekao da to moramo da radimo, već zato što smatramo i duboko smo uvereni da je to dobro za građane Srbije.

Tu dolazimo do ključne razlike između nas, predsedavajuća, i ovih preko puta, čast pojedinim izuzecima, ali uglavnom ovih preko puta koji sad galame, a koji su spremni, predsedavajuća, svuda i na svakom mestu da opanjkavaju svoju zemlju, da putuju svuda po belome svetu i da bacaju drvlje i kamenje i po svojoj državi i po svojim građanima, priželjkujući i nadajući se najlošijim scenarijima za Srbiju i to je jedino što rade i to rade konstantno i to je jedina konstantna u njihovoj politici - što gore za Srbiju to bolje po njih. Dakle, koji su spremni, predsedavajuća, da se dodvoravaju baš svakom, ali baš svakom, pa i najnižem evropskom birokrati ne bi li tu eventualno našli neki prostor za njihovo političko delovanje i ne bi li ubrali neki jeftin politički poen.

Kao što rekoh, uostalom to je jedino što rade i na to se svodi njihova politika, a dok su bili na vlasti ništa, ali baš ništa živo nisu uradili po pitanju evropskih integracija Srbije osim deklarativnog zalaganja i kao što rekoh, to je ono što čini ključnu razliku između njih i nas.

Ovo mi je jako važno da kažem, uprkos svim preprekama, uprkos nerazumevanju, često dvostrukim standardima prema Srbiji, često vrlo licemernom odnosu prema Srbiji, mi pokazujemo dodatnu odgovornost, dakle nastavljamo započeto, nastavljamo pregovore i ispunjavamo svoje obaveze. Da li smo srećni zbog takvog stava EU? Pa, nismo. Pa, naravno da nismo! A ko može da bude srećan u takvoj situaciji?

3/2 JJ/IR

Da li treba da podsećam da EU žmuri 13 godina. Dakle, punih 13 godina žmuri na neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, a ovih dana je upravo godišnjica Briselskog sporazuma, u pogledu formiranja zajednice srpskih opština. Dakle, Priština je jednu jedinu obavezu imala i nije je ispunila i nikome ništa. Evropska unija ćuti iako su upravo oni bili garant tog sporazuma, ali se zato, predsedavajuća Srbiji traži dlaka u jajetu. Predsednik države i Vlada Srbije pokazuju dodatan nivo odgovornosti, dodatan, da kažem državnički odnos prema svim ovi problemima o kojima sam govorio.

Ponoviću, nastavljamo pregovore. Nastavljamo naš put, ali insistirajući na poštovanju Srbije, neunižavajući dostojanstvo Srbiji i ono što je najvažnije, vodeći računa isključivo o nacionalnim i državnim interesima. To je upravo ono što rade i predsednik države i Vlada Srbije, dakle, rukovodstvo Srbije. To je naša politika i sa tom politikom ćemo nastaviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja. Neka od njih su povezana sa Univerzitetom u Beogradu, pa ću krenuti od toga.

Naime, prvo pitanje je upućeno rektoru Beogradskog univerziteta Vladanu Đokiću, a vama je, predsednice, kao i svima u sali, poznato apsolutno da je u pitanju političar Vladan Đokić. Uostalom, to je danas poznato svakome u Srbiji. Ali zbog toga što njemu formalno upućujem pitanje, ja ću ga ipak oslovljavati po funkciji koju još uvek obavlja, neki bi rekli zloupotrebljava.

5/2 MZ/MT

Dakle, rektora Beogradskog univerziteta pitam – kada tačno planira da podnese ostavku na funkciju rektora, zbog činjenice da se više od godinu dana isključivo, jedino i samo bavi dnevnom politikom, grubo zloupotrebljavajući svoju funkciju i, što je još gore, direktno kršeći Zakon o visokom obrazovanju, član 43. stav 10, koji glasi, pročitaću vam – na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje.

S obzirom da verujem da neću dobiti odgovor na ovo pitanje, kao i da Vladan Đokić neće podneti ostavku, moja dalja pitanja su upućena Savetu Beogradskog univerziteta, Senatu Beogradskog univerziteta i svim ostalim organima upravljanja, a u skladu sa zakonom, ali pre svega Savetu Univerziteta. Dakle, kada tačno planiraju da otpočnu sa procedurom za razrešenje rektora Beogradskog univerziteta?

E sad, zašto ovo pitam, dame i gospodo? Prošlo je već više od godinu dana otkako rektor, mimo svakog zakona, dakle svakodnevno, zloupotrebljava svoju funkciju, otkako je od Univerziteta napravio političku partiju, otkako je od fakulteta napravio partijske ćelije, otkako je od studenata napravio partijsku vojsku, a sve u cilju da se na nekim predstojećim izborima pojavi kao kandidat za neku od državnih funkcija, da li predsednik, da li premijer itd. Odmah vam kažem, ništa nije sporno što se tiče kandidature, zaista nije sporno, dakle, svako ima pravo da bira i da bude biran, pa i Đokić, tako je po Ustavu, tako je po zakonu. Dakle, nikakav problem nije. Učlani se u neku stranku, imaš da biraš, zaista ima da bira koju god hoće, ako ti se ne sviđa nijedna stranka, a ti osnuj lepo svoju neku novu stranku ili neki pokret ili grupu građana, dakle radi šta hoćeš, šta god želiš, pa se onda lepo kandiduj na sledećim izborima, ali prestani sa zloupotrebom i, ono što je važnije, unižavanjem funkcije Rektorata.

Iako je, predsednice, moram da priznam, na samom početku cele ove blokaderske, da kažem, histerije, on vrlo stidljivo pokazivao svoje političke ambicije, stvari su postale jasnije za Vidovdan prošle godine, kada je na političkom mitingu, i ponavljam, na političkom mitingu, bio jedan od glavnih govornika, sa isključivo političkim porukama. Da bi se stvar potpuno ogolila, sada, pre nekoliko dana, kada je vitlao tamo i mahao sa balkona zgrade Rektorata i kada je praktično time ozvaničio svoju kandidaturu, i sada je to svima u Srbiji jasno. Ali sad pogledajte koliko je to, s jedne strane, i licemerno i monstruozno, na neki način, jednom rečju degutantno.

Dakle, desila sve velika tragedija, ogromna tragedija, stradala je devojka na Filozofskom fakultetu, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Nadležni organi, državni organi su otpočeli istragu. Pripadnici Uprave kriminalističke policije su, po zakonu, ušli u zgradu Rektorata, u cilju prikupljanja obaveštenja i informacija, dakle, otpočeli su zvaničnu istragu, apsolutno u skladu sa zakonom, da bi oni brže-bolje organizovali okupljanje, proteste, ne znam ni ja već šta, nastao je čitav metež tog dana, sva sreća pa nije bilo povređenih ljudi, da bi se sve na kraju svelo na, da kažem, teatralno pojavljivanje rektora na onom balkonu i promovisanje kao kandidata za neku državnu funkciju. I to je ono što je vrhunac političkog licemerja. Dakle, nije važna istraga, nije važno da se utvrdi istina, nije važno da se utvrde okolnosti pod kojima je stradala ta devojka, važno je samo da Đokić postane kandidat i da ostvari svoje političke ambicije. Ako ni zbog čega drugog, a ono iz moralnih razloga bi morao da podnese ostavku.

Ja vas molim, predsednice, za još 20 sekundi. Želeo bih ovima prekoputa jedan dobronamerni savet da dam, našoj vrloj opoziciji. I sam sam u životu bio dugo opozicija, pa sam molećiv na njih i želim dobronameran jedan savet da im dam. Dakle, te izbore kojima se nadate i o kojima pričate i koje prizivate, molite Boga da Aleksandar Vučić što kasnije raspiše te izbore. Koliko Vučić kasnije bude raspisao

5/3 MZ/MT

te izbore, toliko ćete duže vi sedeti u tim klupama. Inače, po okončanju tih izbora, skupštinske klupe ćete videti, kao što je šef naše poslaničke grupe rekao više puta, jedino na malim ekranima. Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Po prezimenu me je spomenuo. Ne znam čime sam zaslužio takvu čast.

Da vam kažem, zamenik šefa poslaničke grupe naše, gospodin Mirković je jednom prilikom replicirajući istom ovom govorniku koji je postao poznat samo po izuzetnoj količini bezobraznosti, bahatosti, vulgarnosti i sličnim stvarima rekao jednu izreku – što je glava praznija, to je bezobraznija. Ja to u principu nemam šta da dodam.

Međutim, postavlja se pitanje smisla kada od jednog istog govornika ovde slušamo samo isključivo i jedino gomilu uvreda, ličnih uvreda, uvreda na račun stranke, predsednika države, Vlade Srbije i tako dalje, ali na to smo i navikli. To i nije toliko strašno.

U krajnjem slučaju, kao neko ko obavlja javnu funkciju i svi mi nosioci javnih funkcija, negde treba da budemo i suočeni sa kritikom, pa u neku reku možda i sa nekom blažom uvredom.

Tako da, em smo na to navikli, em nas ne dotiče, ali ono što je najznačajnije i ono zbog čega nas ne dotiče, to je što to dolazi od narodnog poslanika koji je postao poznat po tome što je promenio sve moguće stranke, dakle apsolutno sve moguće stranke. Počeo je u srpskom pokretu obnove dok se predstavljao kao neki monarhista, desničar, konzervativac, da bi prešao u POKS ili pre toga kod Boška Obradovića je bio, a pre svega toga karijeru započeo u Srpskoj naprednoj stranci.

Kao što sam jednom rekao i pokazao, on ima više fotografija sa događaja Srpske napredne stranke, sa sastanaka, sa mitinga i tako dalje nego ja kao osnivač Srpske napredne stranke što ih imam.

To je nešto što govori o stvarno ogromnoj količini licemerja i zaista vas molim da sledeći put sa mesta predsedavajućeg reagujete i u najmanju ruku izreknete opomenu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsednice, uvaženi ministri, uvaženi predstavnici institucija, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da budem maksimalno kratak u cilju da što više mojih kolega dođe do reči.

Kada govorimo o setu predloženih izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosuđa, koje je predložio moj uvaženi kolega Uglješa Mrdić, pet predloga zakona ukupno, moram da kažem da, iako nisam pravnik, ne mogu a da ne primetim da tokom cele jučerašnje, a i današnje iscrpne rasprave nijednu jedinu konkretnu zamerku nismo čuli na same predloge zakona od strane ovih preko puta, ali smo zato, predsednice, čuli neka opšta mesta, gomile ispraznih fraza i floskula, paušalnih procena, dnevno-političke parole koje, inače, u nedogled ponavljaju i čitavu kampanju zapravo na tome zasnivaju.

Naravno, ono što smo čuli, čuli smo gomilu uvreda na račun predlagača ovih akata kolege Mrdića, i ličnih uvreda, i uvreda na račun njegove porodice i rodbine, pa čak i porekla, ali te uvrede više govore o onima koji ih upućuju, nego o onome kome su upućene i to treba da znate.

Što se tiče opštih mesta koje otprilike glase ovako – kako je pravosuđe partijsko, kako je pravosuđe kontrolisano, kako se izvršna vlast, tobože, meša u rad sudske vlasti, kako se udara na nezavisnost sudova, na samostalnost tužilaštava i sve ostalo što smo slušali i slušamo konstantno i tu imamo dva problema. Prvo, te i takve optužbe dolaze upravo od onih koji su direktno sproveli najgoru, dakle katastrofalnu reformu pravosuđa dok su bili na vlasti 2009. godine i naglašavam katastrofalnu zato što time zapravo citiram stav Venecijanske komisije u to vreme, iste one Venecijanske komisije na koju se oni sada obilato pozivaju, a tada im to nije bilo važno i pazite na koliko je to nivoa problematično.

Dalje, optužbe o pritiscima na pravosuđe dolaze od istih onih koji su svojevremeno na partijskim sastancima, na stranačkim organima donosili odluke ko će gde da bude sudija, ko će gde da bude tužilac i čak davali ocene o tim kandidatima. Ali, kakve ocene? Ne, stručne ocene, već čisto isključivo stranačke ocene. Dakle, partijske ocene - da li je podoban kandidat, da li je dovoljno lojalan tada demokratama itd.

Čitali smo ovde u Skupštini mnogo puta, ne znam da li je neko od kolega i u ovoj raspravi čitao, onaj čuveni dopis da li iz Vlasotinca ili iz neke opštine na jugu Srbije, gde se taksativno navodi koliko je ko od tadašnjih kandidata politički podoban tadašnjoj vlasti, koliko je bio spreman da se stavi u službu tadašnjih vlasti i još su bili stavili pečat i potpis na takav dopis i sada isti ti nama spočitavaju nekakav pritisak na pravosuđe. Dakle, potpuno neverovatno.

Drugo i još važnije, pre samo četiri godine sproveli smo ustavne promene. Dakle, ista ova vlast je promenila Ustav i to u delu koji se odnosi na izbor sudija, gde se ista ova vladajuća većina dobrovoljno odrekla svojih prerogativa koje je imala do tada, a to je upravo izbor sudija. Dakle, direktan izbor sudija i to na istom onom referendumu protiv koga su bili oni, a mi ih podržali i pozivali građane da na isti izađu i da glasaju za.

Da taj isti Aleksandar Vučić kao neko sa najvećim kredibilitetom ili legitimitetom nije snažno zalegao i pozvao građane da izađu i da glasaju, referendum ne bi ni prošao. Dakle, ustavne promene ne bi uspele, te iste ustavne promene u okviru kojih se jedna grana vlasti, u ovom slučaju zakonodavna grana vlasti, odrekla mogućnosti da direktno biraju sudije, a upravo vi bili protiv toga, agitovali na terenu i svesrdno radili na tome da taj referendum ne uspe, iako su EU i Venecijanska komisija snažno podržale to i dale pozitivno mišljenje, samo što to vama tada apsolutno nije bilo bitno, jer vi i ovako politiku nemate, nikakvu dugoročnu politiku, nikakvu dugoročnu

33/2 GD/JG

strategiju. Vaša politika se samo svodi na - daj da naštetim nekako Aleksandru Vučiću na svaki način, po svakoj temi, u svakoj situaciji.

Sada vi takvi nama spočitavate da ugrožavamo nezavisnost pravosuđa? Teško da postoji veće licemerje.

Pošto sam obećao da ću biti kratak, želim samo da pozovem da odbacimo sve ovakve licemerne navode kao potpuno neosnovane i da u danu za glasanje damo podršku ovim predloženim aktima.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Vidite, kratak je put od SRS do ove partije ili pokreta kako god se to zvalo okupljenih s kolca i konopca, a koji vodi bivša istaknuta Dinkićeva perjanica, ali eto, i to može u Srbiji.

3/2 VS/IR

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko govoriti danas, jer želim da što više kolega iz moje poslaničke grupe uzme učešće o raspravi, a počeo bih predsedavajuća svoje izlaganje jednom sentencom što gore to bolje.

U toj jednoj jedinoj rečenici se ogleda cela politika ovih iz bivšeg režima, a neki ih nazivaju i opozicijom i stvarno, ovih poslednjih dana, to se možda može najbolje videti po svakoj temi i na svakom mestu. Videli ste sa koliko strasti su i ovde neki od njih govorili, sejrili, bukvalno se radovali zbog vesti o tome da se odustaje od projekta izgradnje stambeno poslovnog kompleksa sa Amerikancima na mestu bivšeg Generalštaba. Evo dočekali ste i pretpostavljam da ćete slaviti večeras, žurku ćete da pravite zbog toga. Dakle, nema veze što ostajemo bez investicija od 750 miliona evra, nema veze što se time šalje loša poruka ostalim investitorima. Nema veze što na taj način radite direktno protiv interesa svoje države, dakle, direktnu štetu nanosite sopstvenoj državi, svojim građanima, svojoj zemlji, nema veze što propuštamo šanse i što na taj način ekonomski podrivate svoju državu i ništa to predsedavajuća nema veze. Bitno je samo da se raduju tome i da u svemu tome pokušavaju i to je ono što je najgore u ovoj priči, da ostvare neki sitan politički poen, neku sitnu političku korist, da pokušaju da naprave neku političku štetu Vučiću, Vladi Srbije, SNS, itd.

To je cela politika. Bolje je da čuvamo naše ruševine, bolje da čuvamo naše ruine, ostatke i da ljubomorno čuvamo naše ništa. I to je ideja, jel tako.

Ne daj bože da se nešto izgradi, da se nešto obnovi, uradi, izgradi, da se Srbija i Beograd razvijaju, grade, napreduju i tu je ključna razlika između nas i njih. Dakle oni su u stanju da se bukvalno raduju svakom problemu, svakoj nesreći koja bi nas zadesila, svakom potencijalnom neuspehu Srbije, čak i elementarnim nepogodama.

Ja se sećam ovde, bio je neki sneg, veliki, bukvalno su kolo ovde igrali u Skupštini, radovali se što je sneg pao, veliki sneg pao, opteretio kablove i nekoliko sela je ostalo bez struje i to je narodno veselje bilo ovde, i pogledajte predsedavajuća, sa koliko su zadovoljstva spočitavali i prosto priželjkivali da se Klaster 3, u pregovorima sa EU ne otvori do kraja godine. Evo možete večeras da slavite i to, ali biće otvoren.

Možda neće do kraja godine, ali biće u februaru ili u maju, kad god, ali jadno je to što radite i pogledajte sa koliko radosti pričaju i prosto se nadaju da se u ovom sukobu između Zapada i Rusije i teške i komplikovane situacije, oko NIS se ne nađe neko povoljno rešenje, a oni će stvari postaviti na način šta god da se desi, kriv je Aleksandar Vučić i oni će okriviti Vučića, iako znaju da nikakve veze sve to sa Vučićem nema. Dakle, oni prodali NIS, neki kažu bud zašto, a ja nisam dovoljno stručan da tako nešto tvrdim, ali neki kažu bud zašto.

U svakom slučaju oni prodali NIS , i time doveli Srbiju u apsolutnu energetsku zavisnost u takav položaj, ne vodeći računa ni o čemu bukvalno i sada kada je situacija dovela do toga, da se interesi velikih sila prelamaju i preko Srbije i preko NIS, a taj isti Vučić godinama već vrlo vešto lavira i bukvalno filigranski precizno vuče poteze, da se ne zameri ni jednima ni drugima, a da sačuva vitalne i ključne i nacionalne i državne interese Srbije i mir i stabilnost i u Srbiji i u regionu.

Hajde, sad je prilika, šta god da se desi, mi ćemo okriviti Vučića. Ako Amerikanci zategnu, kriv je Vučić. Ako Rusi zategnu, opet je kriv Vučić i to je cela njihova politika i daj bože, naravno, da nas zadesi što veća nesreća, što veći problemi i eto šanse za njih, i eto njima teme i eto njima prilike, eto njima radosti i gostovanja na N1, eto njima šanse, što gore za Srbiju, to bolje po njih.

Jedino, i time završavam, što ih realnost uvek demantuje i razuveri pa u stvarnosti bude što je bolje Srbiji, to je gore njima.

4/1 GD/MJ 10.35 – 10.45

Tako će biti i ubuduće na svim sledećim izborima koji nas čekaju, jer građani Srbije vide ko je taj ko se danonoćno bori, ko je sve svoje kapacitet usmerio isključivo za odbranu državnih i nacionalnih interesa, a ko sedi sa strane i čeka i nada se i moli Boga da se nešto loše desi ne bi li oni tada dočekali neku svoju šansu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pre tri dana ovde u Beogradu, dakle, ispred Narodne skupštine dogodio se stravičan događaj. U ranim jutarnjim satima jedan čovek je došao tamo, preskočivši ogradu i uboo nožem drugog čoveka, drugog čoveka koji je inače učesnik ovog prijavljenog skupa. Čovek je uboden hladnim oružjem, hitno je medicinski zbrinut, hitno je operisan i samo pukom srećom nije u životnoj opasnosti. Dakle, pukom srećom je izbegnuta potpuna tragedija.

Podsetio bih građane Srbije da ovo nije prvi slučaj, da je samo pre nekoliko nedelja isto jedan čovek došao do šatora i ovog puta vatrenim oružjem takođe ranio čoveka koji je bio učesnik prijavljenog skupa. Naglašavam, predsedavajuća, prijavljenog skupa jer je to jedini prijavljeni događaj u skladu sa zakonom.

Za mesec dana imamo čak dva monstruozna napada na ljude koji su učesnici prijavljenog skupa, a koji nikog nisu napali, ničim nisu izazvali takvu reakciju. Dakle, čak dva pokušaja ubistva, jedan vatrenim, a jedan hladnim oružjem i to samo zato što su u pitanju osobe koje se ne slažu sa njihovim političkim stavovima.

Šta je bio greh tih ljudi koji su ranjeni? Jedini greh je bio to što su osudili da javno podrže politiku predsednika države Aleksandra Vučića i što su pri tom imali dovoljno hrabrosti da prisustvuju događaju koji je ponavljam, uredno prijavljen.

Ne mogu a da ne pitam, a šta je sledeće? Zaista, šta je sledeće? Šta je još potrebno da se desi da prestanete sa konstantnim, svakodnevnim pozivima na teror i linč? Da prestanete sa stvaranjem atmosfere mržnje i nasilja u društvu? Šta je još potrebno da se desi, da li je potrebno da neko zaista izgubi život u Srbiji ne biste li prestali sa histerijom, ne biste li prestali sa kampanjom potpune dehumanizacije svih nas, ne biste li prestali sa pozivima kako nas treba pobiti, proterati, spaliti i šta sve ne?

Mora li zaista neko u Srbiji da izgubi život zato što mesecima generišete narativ preko vaših medija, vaših društvenih mreža, kako smo svi mi koji podržavamo politiku predsednika države, zapravo nekakva niža bića, nekakva nevažna bića. Mi smo nekakva, kako je to gospođa Brnabić pre neki dan rekla, mi smo nekakva „ćacad“, koje je sasvim legitimno tući, udarati, ne znam, napadati, proterivati i tako dalje. Da je sasvim legalno i legitimno napadati i razbijati, demolirati, paliti prostorije SNS, uvek i svuda i na svakom mestu. Da je to sve dozvoljeno, da je sve to normalno, čak možda i poželjno.

Dakle, sve ovo što se desilo, je da kažem najdirektnija posledica tog i takvog narativa koji širite, evo već punih godinu dana. Narativa kako nas treba juriti, kako nas treba jahati, kako onaj kaže – dinstati, kako nas treba gađati jajima, kako ćemo bežati, kako ćemo plivati i šta sve ne i kakve gadosti smo slušali svih ovih meseci.

Onda, predsedavajuća, i to je ono što je najgore i najlicemernije u svemu ovome. Na tim njihovim medijima traje svakodnevna kampanja kako smo mi, zapravo nekakvi nasilnici, kako smo mi, kako oni to kažu, nekakvi batinaši, kako smo mi ti koji izazivamo incidente i slično.

Dakle, potpuna zamena teza je u pitanju. Oni koji nam mesecima razbijaju i pale kancelarije i prostorije u svakom mestu, oni koji nam svakodnevno najmonstruoznije prete, dakle oni koji inspirišu najstrašniju mržnju koja za posledicu ima da čovek dođe i puca na drugog čoveka, da čovek dođe i ubode drugog čoveka, e, oni nas optužuju za nasilje. Potpuno ludilo.

Jedino pravo nasilje i umalo nasilje sa smrtnim ishodom se dogodilo ovde ispred Narodne skupštine. To vam je jedina istina i to je činjenica.

Sreća, predsedavajuća i time završavam, u toj celoj nesreći je da su građani Srbije u najvećoj meri svesni ove podvale i da ne nasedaju na tu vašu kampanju, što su jasno poručili prekjuče Lazoviću na izborima koji su održani i u Negotinu, u Mionici i u Sečnju, gde je SNS, odnosno liste SNS sa svojim tradicionalnim koalicionim partnerima odnele ubedljivu i apsolutnu pobedu.

Vi Lazoviću, samo nastavite po starom i na sledećim nekim izborima koji će vrlo brzo doći ćete proći isto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas raspravljamo o novom sastavu Saveta za regulatorne medije, takozvani REM i što ćemo, nadam se, nakon rasprave i usvojiti. Zajedno sa usvajanjem izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku od prošle nedelje, možemo reći da time usvajamo sve ključne preporuke ODIHR-a.

Ono što je važnije, time praktično završavamo i zaokružujemo jedan proces koji možemo slobodno nazvati unapređenjem izbornih uslova. Dakle, sve primedbe smo prihvatili, sve preporuke usvojili, sve što je bilo ko našao za shodno da nam zamera, sve smo to lepo uklonili i sada možemo da kažemo da dodatno unapređujemo i stvaramo demokratsku atmosferu za neke predstojeće izbore, kad god oni bili. To nikako, naravno, ne znači da su dosadašnji izborni uslovi bili loši. Naprotiv, bili su maksimalno demokratski, maksimalno fer, maksimalno slobodni, a čak bih rekao, predsedavajuća, da su u mnogim elementima više pogodovali opoziciji.

Druga je stvar što opozicija nije umela da koristi sve te pogodnosti, pa su zarad, da kažem, pokušaja nalaženja različitih alibija, odnosno opravdanja za izborne neuspehe, navodili tobože loše izborne uslove. Te ne valjaju zakoni, te ne valja REM, te ne valja birački spisak, niko ne valja, ništa nije dobro, samo su oni dobri.

Istina je, predsedavajuća, uvek bila i biće sadržana u jednoj rečenici, a to je - ne postoje ti izborni uslove, ne postoje ti zakoni, ne postoji taj REM, ne postoji taj birački spisak koji će vas dovesti na vlast ukoliko građani ne glasaju za vas. Nema tih izbornih uslova koji će vam omogućiti pobedu na izborima ukoliko nemate politiku, ukoliko nemate plan, ukoliko nemate program, ukoliko ne kandidujete ideje koje za cilj imaju bolji kvalitet života građana Srbije.

Oni su do sada, predsedavajuća, u svim izbornim utakmicama pokazali da nemaju nikakvu politiku, nikakav program, nikakav plan, a uz to su, dozvolićete mi da kažem, pokazali još nešto, a to je da su izuzetno lenji i da ih mrzi da putuju po Srbiji, da ih ne zanima da grade stranačku infrastrukturu. Dozvoliću sebi da parafraziram šefa poslaničke grupe Milenka Jovanova, kada je rekao pre neki dan - da ste nedeljno ili mesečno samo po jedan mesni odbor po Srbiji oformili, napravili, više bi uspeha imali nego ovako, više bi to smisla imalo nego ovo što radite.

Znam, težak je to posao, teško je putovati u svaki grad, svako naselje, svaki zaseok, razgovarati sa ljudima, obilaziti članstvo, organizovati odbore i tako dalje. Mnogo je lakše šetati se po centru Beograda, pa kafica, pa onda izjava za „N1“, pa onda opet kafica, pa onda intervju za „Novu“. Tako posle par pojavljivanja na tim televizijama očas posla pomisli čovek da je veliki lider, da je veliki političar, da je veliki lider. Pa, onda se još i posvađaju između sebe, pa kako se ko posvađa između sebe, on tako osnuje neki pokret, neku strančicu, neku partijicu. Onda i on sebe počne da naziva nekakvim velikim liderom. Sad u opoziciji ima više lidera nego simpatizera, imamo više lidera nego glasača u opoziciji.

E, onda dođu izbori, onda se oni ekspresno, svesni svojih sposobnosti, primetićete ironiju u mom glasu kada naglašavam - sposobnosti, okupe u jednu listu, jer znaju da samostalno ne mogu da prebace ni onaj dodatno sniženi cenzus od 3%, a u celoj kampanji ponude jedino, samo i isključivo parolu koja glasi – Ua Vučiću!

Dakle, Vučić otvori autoput, oni kažu - Ua Vučiću! Vučić podigne plate, oni kažu – Ua Vučiću! Vučić podigne penzije, oni kažu – Ua Vučiću! Vučić inicira jeftine stanove za mlade, a oni u glas kažu onda – Ua Vučiću! Vučić inicira jeftinu legalizaciju za sve građane, a oni kažu – Ua Vučiću! Vučić inicira ograničavanje marži trgovačkih lanaca, a oni onda snažno kažu – Ua Vučić! Cela kampanja se svodi jedino, samo i isključivo na – Ua Vučiću!

Onda, predsedavajuća, izgube na izborima. I ko je kriv? Zna se ko je kriv. Kriv je REM, kriv je birački spisak, krivi su izborni uslovi, kriva je kiša, kada je hladno kriva je hladnoća, kad je toplo kriva je vrućina, krivo je more, kako kaže ona pesma, i tako dalje. Samo oni nisu krivi, dakle, svi drugi jesu.

To se, da vam kažem, podjednako odnosi i na ove tobože levičare, kako oni sebe nazivaju, kao i one tobože desničare koji nisu na zasedanju, kao i ove koji sebe nazivaju centrom, iako zapravo i ne znaju šta znači to.

Podsetio bih na period od 2008. do 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka bila u opoziciji. Nismo imali novca, nismo imali resurse, nismo imali medije. Imao je Đuka jednu emisiju na jednoj radio-stanici. Jednu emisiju! Dakle, to je sve što smo imali od medija. Ali, kako da vam kažem, nismo kukali, nismo se žalili, nismo jadikovali kako nema tobože uslova izbornih itd. Strpljivo smo sačekali prve izbore, obišli celu Srbiju više puta, ušli u svako selo, svako dvorište, svaki zaseok, u svaku kuću kod svakog domaćina, razgovarali sa ljudima, ponudili program, ponudili konkretna rešenja za probleme građana i na prvim izborima koji su usledili odneli ubedljivu pobedu.

To je ključna razlika između nas i vas. Vas koji ste u stanju da se kao antipodi političke scene, dakle od krajnje levice do krajnje desnice, uprkos svim ideološkim i programskim razlikama, ujedinite ne biste li srušili Aleksandra Vučića. Dakle, u stanju su, predsedavajuća, da se ujedine oni koji apsolutno ništa zajedničko nemaju, apsolutno ni jednu jedinu tačku oko koje bi se našli, oko koje bi se spojili, sa potpuno različitih, krajnje različitih polova političke scene, ali samo pod uslovom kada treba da se ruši Aleksandar Vučić. Tu se, na tom primeru vidi svo licemerje opozicije.

To se možda, predsedavajuća, najbolje videlo letos na onom mitingu za Vidovdan na Slaviji. Ja sam gledao prenos tog mitinga i, znam, sad će mnogi reći da sam mazohista. I jesam mazohista što to radim sebi, što gledam to, ali Bože, to je jače od mene.

Dakle, gledao sam prenos tog mitinga i sada gledam i pitam se kako li se osećala mučena Marinika Tepić dok je slušala onog Lompara kako srbuje, kako poziva maltene na oslobođenje svetih srpskih zemalja? Dakle, ona koja se zalagala i zalaže još uvek za rezoluciju o Srebrenici, ista ta Marinika Tepić stoji tamo po onoj vrućini, sluša Lompara kako nas poziva, ja sam očekivao da će u jednom trenutku da pozove narod, da podeli oružje i da idemo da oslobađamo srpske zemlje. Ali, ona sedi strpljivo, muči se po onom suncu i sluša i aplaudira.

Kako se osećao mučeni Radomir Lazović, da kažem ikona drugosrbijanštine u Srbiji i autošovinista, dok je slušao srbovanje Lompara i teorije, kako ono beše – teorije srpskog integralizma, ili kako su već to formulisali?

Sada vas pita, ta teorija, odnosno ideja srpskog integralizma, u čemu je razlika između, recimo, Vulinovog „srpskog sveta“ ili Šešeljeve „Velike Srbije“? Ima li suštinske razlike u tome? Pa, nema. Dakle, apsolutno nema. Ali, može sve ako treba da se ruši Vučić. Dakle, mogu i komunisti i ravnogorci, mogu i partizani i četnici, može i desno, može i levo. Mogu svi ako će rezultat da bude rušenje Vučića. Tu se, na taj način najbolje vidi svo političko licemerje opozicije.

Za sam kraj, želim da kažem da ne smem da zamislim Srbiju kako bi izgledala kada bi ta i takva ekipa ne daj Bože došla na vlast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvek mi je zanimljivo kada čujem to Stranka slobode i pravde. Znate, dozvoliću sebi da parafraziram velikog Voltera. Volter je još u 18. veku za Sveto rimsko carstvo jednom prilikom rekao: „Nit je sveto, nit je rimsko, a nije ni carstvo“. Tako u ovom slučaju možemo da primenimo analogiju i da kažemo, kada pričamo o Stanci slobode i pravde, nit je stranka, nit je slobode, a još manje je pravde.

Iz prostog razloga, stranka nije nego interesno preduzeće jednog čoveka, koje uglavnom čini gomila, da kažem, potrošenih tipova, potrošenih i istrošenih političara. Još manje je slobode, jer gde ste vi videli tu slobodu, kada svaki dan neko pobegne iz te stranke, pa čitav jedan poslanički klub je napravljen od nekadašnjih članova te stranke, koji su morali da pobegnu i da svoje mesto pod suncem nađu u nekoj drugoj partiji ili pokretu? A ponajmanje je pravde, jer kako možemo da pričamo o pravdi, kada tu stranku, ili nazovi stranku, vodi čovek koji je uspeo za kratak vremenski period da se obogati do neviđenih 619 miliona evra, i to u vreme kada je narod Srbije rapidno siromašio, a on koristeći privilegije i funkcije koje je obavljao dok su njegovi bili na vlasti, uspeo sebi da omogući toliko bogatstvo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas u drugom danu ove izuzetno važne sednice Narodne skupštine sa izuzetno važnim tačkama dnevnog reda i ne mogu a da ne primetim da su teme današnjeg dnevnog reda možda i najočekivanije teme, prvenstveno kada je reč, koliko kod ne voleo taj izraz kod običnih ljudi u Srbiji, jer svi smo mi obični ljudi.

Prosto ne pamtim, a dugo sam već narodni poslanik, da su neke teme skupštinske sednice izazvale ovoliku pažnju, ali ono što je bitnije je radost kod najvećeg dela građana Srbije i tu prvenstveno mislim na Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, popularno nazvan zakon o legalizaciji. On to nije. Znamo da nije, ali u narodu se primio taj izraz – zakon o legalizaciji, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i čitav niz drugih zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu, ali ova dva su svakako najznačajnija u tom smislu.

Dame i gospodo, ne mogu niti želim da sakrijem zadovoljstvo zbog činjenice da ovi predlozi zakona predstavljaju konačno rešenje višedecenijskih problema sa kojima se ogroman broj građana Srbije suočava.

Dakle, decenijama smo kao država muku mučili sa bespravno izgrađenim objektima, sa ne uknjiženim objektima. Decenijama smo iz godine u godinu imali sve veći broj nelegalnih objekata, iako bi trebalo da bude suprotno. Decenijama ogroman broj ljudi u Srbiji nije uspevao da reši ovo možda i ključno životno pitanje, a čuli smo da je za većinu građana to i bilo ključno životno pitanje. Danas pred građane Srbije izlazimo sa konkretnim rešenjem. Izlazimo sa predlogom zakona koji je pravljen, ponoviću, za obične ljude u Srbiji, a ne za bogataše. Izlazimo sa predlogom zakona koji će omogućiti najjeftiniju moguću cenu za legalizaciju i najjednostavniju moguću proceduru za prijavljivanje, odnosno evidenciju. Izlazimo sa predlogom zakona koji smo kolokvijalno nazvali – konačno svoj na svome, jer on to upravo i jeste. Dakle, ovaj predlog zakona predstavlja efikasan mehanizam koji će u kratkom vremenskom periodu omogućiti da građani Srbije bez komplikovanih procedura, uz najobičniju prijavu, uz obilatu asistenciju opštinskih organa opština u kojoj živi, na najefikasniji način, uz najminimalniju, kao što rekoh, moguću cenu ostvare upravo ono što žele, ostvare upravo ono što je cilj ovog zakona, ono što je princip ovog zakona, ono što je moto ovog zakona, a to je da konačno postanu svoj na svome.

Ovo je nešto što direktno donosi benefit stotinama hiljada građana u Srbiji, na prvom mestu siromašnijem sloju građana, ali i tzv. srednjem sloju, ljudima koji žive u tim objektima, kućama, stanovima itd, zatim, ljudima koji koriste te objekte za životne potrebe i štale i ambari i torovi i radionice i sušare i svi ostali pomoćni objekti.

Dakle, imamo priliku da ovim predlogom zakona konačno rešimo pitanje najvećeg broja od onih pomenutih 4,8 miliona ukupno bespravno podignutih objekata u Srbiji. Od toga će svi imati koristi, apsolutno svi, i država i građani i privreda, svi dobijaju. Građani će imati pravnu sigurnost, steći će konačno pravo svojine, moći će da dobijaju kredite za te objekte, moći će da ih stave pod hipoteku, moći će da ih stavljaju u pravni promet, moći će legalno da se priključe i na komunalnu i drugu infrastrukturu. Jednom rečju, moći će da raspolažu svojom imovinom, dakle, sve ono što do sada nisu mogli i to su ključni benefiti ovog zakona.

Naravno, i država i privreda će, takođe, imati brojne benefite, svi objekti će biti evidentirani i upisani u katastar nepokretnosti. Dakle, dobijamo jedinstven, precizan registar nepokretnosti, dobijamo veće prihode u budžetu od poreza, od taksi itd. Dobijamo povoljniji investicioni ambijent, dobijamo brže i efikasnije rešavanje pravno-imovinskih odnosa, a znamo koliko je to često kočilo i blokiralo i izgradnju i ostale poslovno-privredne aktivnosti, razvoj tržišta nekretnina, otklanjanje rizika poslovanja, stabilan i predvidiv okvir za ulaganje itd.

Dakle, u pitanju je čitav niz benefita za sve, za celu državu, za društvo u celini, da konačno uvedemo red, da jednom za svagda rešimo nešto što je decenijama bilo zapušteno potpuno, zaparloženo, neregulisano, loše regulisano ili dobro regulisano, ali nije bilo primenjivano. I sama činjenica da smo za nekoliko decenija uspeli da legalizujemo, koliko smo rekli, 320 hiljada objekata, od ukupno 4,8 miliona, dovoljno govori u prilog tome.

Ponoviću ono što sam na samom početku rekao, a to je da ne želim da krijem zadovoljstvo zbog ovog predloga zakona, ne želim da krijem zadovoljstvo što je predsednik države, Aleksandar Vučić, evidentirao ovaj problem, locirao problem, kandidovao ovu temu u javnosti, inicirao donošenje ovog i ovakvog predloga zakona, Vlada Srbije prepoznala javni interes, obradila ga i predložila ga Narodnoj skupštini na usvajanje.

Jedino možda ostaje gorak ukus zbog činjenice da gotovo niko iz opozicije, nije prepoznao i iskoristio šansu da zarad interesa građana Srbije, ogromnog broja građana Srbije, odgovori na javno upućen poziv predsednika države, da zajednički predložimo ovaj zakon.

Dakle, poziv je bio jasan, da sve poslaničke grupe, bez obzira da li su levo ili desno, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, jer je u pitanju interes velikog broja ljudi, da zajednički predložimo ovaj predlog zakona.

Mi smo time, dakle, tim pozivom ponovo, po ko zna koji put, pružili ruku i dijalogu i razgovoru i normalnosti i pristojnosti, ako želite, imajući u vidu upravo interes građana, stavljajući stranačke interese potpuno po strani, po ko zna koji put do sada.

Odgovora, naravno, od opozicije nije bilo, ali mi smo time, a i oni, jasno podvukli razliku i granicu između nas i njih, nas koji se bavimo unapređenjem, svakodnevno bavimo unapređenjem kvaliteta života ljudi u Srbiji i njih koji se bave isključivo, jedino i samo kako i na koji način da napadnu Aleksandra Vučića, uvek i na svakom mestu, ne bi li pokušali da mu naprave političku štetu. Dakle, nas koji pokušavamo da u fokus, da u javni diskurs kandidujemo najvažnije životne teme, i jeftine stanove za mlade i alimentacioni fond i ograničavanje marži trgovačkih lanaca i povećavanjem minimalnog ličnog dohotka i povećavanje penzija i povećavanje plata i ograničavanje izvršitelja i smanjenje kamatnih stopa i čitav niz drugih mera koje smo doneli ili koji su u proceduri, i njih koji se bave nekim, kako da kažem temama, što bi rekao šef poslaničke grupe Milenko Jovanov - temama koje nikog živog u Srbiji ne zanimaju, apsolutno nikog živog, da li je SNS pred izbacivanjem iz EPP ili IPP-a, ko ne zna, grupacija evropskih narodnjačkih ili narodnih partija. Ali, koga to zanima?

Prvo, nije pred izbacivanjem. Još jedna laž u nizu laži. Apsolutno nije, ali i da jeste, koga to zanima. Šta građani imaju od toga? Ili se nedeljama već bave privatnim odnosima, bolje rečeno poslovno-tehničkim aranžmanima u okviru jedne privatne medijske kuće, dakle, privatne medijske kuće ili investicionom fondu u čijem sklopu je ta medijska kuća ili ko zna šta već i ko će to da pohvata sada, da li je „Junajted medija“ ili je „Junajted grupa“. Nije uopšte važno, ključno je da je privatno, ljudi.

Dakle, bivši gazda prodao svoj udeo novom gazdi. Sad novi gazda došao i razmišlja o nekim promenama, promenama poslovanja, da li koncepcijskih promena, da li strukturalnih, kakvih god, nevažno, ali odjednom kriv je Aleksandar Vučić. Ne znaju ni oni kako, ali kriv je Vučić.

Privatna firma, privatni vlasnici, nikakve veze sa državom i sa sistemom državne uprave nema, ali kriv je Aleksandar Vučić. Ne znamo kako, ali sigurno je kriv. Pitajte Šolaka što je prodao udeo, što je prodao većinski paket akcija? Ima pravo da proda, nikakav problem, ništa sporno, ali pitajte ga što ga je prodao? Evo sada kako čujemo dobio je neke presude, dobiće neke silne novce, neke silne milione, pa neka vam da novac kada je takav, po vama, filantrop, neka vam da novac, pa osnujte radio stanicu, TV stanicu, pokrenite novu, radite šta god hoćete, ali kakve to veze ima sa građanima i sa državom?

Da se vratim na ono što je tema, to je svakako bitnije. Ono što nisam rekao i to mi je jako važno, to je da ovaj predlog zakona sadrži značajnu socijalnu komponentu. Naime, propisani su posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom žive u njoj. Takođe, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, borce, seoska domaćinstva, porodice sa troje dece, troje i više dece, jedan kolega je to juče rekao, za sve ranjive kategorije.

Takođe, kao socijalna i demografska mera predviđeno je da se naknada ne plaća za pomoćne i ekonomske objekte do 500 kvadrata.

Dakle, iz ovoga se jasno vidi da je posebna pažnja, i to je ono što me raduje, posvećena građanima koji stanuju u tim objektima, seoskim domaćinstvima, kao što sam rekao, korisnicima socijalne pomoći, samohranim roditeljima i čitavom nizu ranjivih kategorija. Za njih će važiti, odnosno primenjivaće se posebne pogodnosti i posebna zaštita je u pitanju.

Dame i gospodo, kada je reč o ništa manje značajnom Predlogu zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u narodu popularan kao zakon o izvršiteljima, treba istaći da je i on iniciran od strane predsednika države Aleksandra Vučića, u sklopu jednog šireg paketa mera, a koji za cilj imaju upravo zaštitu najsiromašnijeg dela građana, kao i to, i to je jako važno, da niko u Srbiji ne može zbog duga nekakvog ostati bez svog jedinog doma.

Da bi se došlo do toga, bilo je potrebno intervenisati na taj način da se dodaje novi član koji glasi, iako ga je juče moj uvaženi kolega Uglješa Mrdić čitao, pročitaću ga zbog građana Srbije, jer nekome je možda važno. Dakle, nepokretnost koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika, a koja služi zadovoljenju njegovih stambenih potreba, ne može biti predmet izvršenja pod sledećim uslovima, a ima ih pet, ako se radi o jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika, ako se radi o nepokretnosti na kojoj izvršni dužnik ima prebivalište najmanje pet godina, ako ta adresa nije pasivizirana, ako nije fiktivna prijava u pitanju, ako se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, ako glavnica potraživanja koja se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave i izvršni dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga ako nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Dakle, ovo je mehanizam koji će obezbediti jedno pravično načelo da niko ko je, da kažem, nekim sticajem životnih okolnosti zapao u neke probleme, zapao u neke dugove, da neće zbog toga ostati bez svog krova nad glavom.

Dakle, neće više biti onih mučnih, onih potresnih scena koje smo svi gledali i zgražavali se neretko nad njima. Dakle, neće više biti tih scena kada sirotinja ostaje bez svojih kuća i bez svog krova nad glavom bez jedinog, zbog nekakvog duga da ostane bez jedinog doma.

Dakle, uvodimo red i u ovu oblast i štitimo, ponavljam, najsiromašniji deo građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo su konkretne mere koje predlaže predsednik države Aleksandar Vučić, Vlada Srbije koja prati politiku predsednika države i naravno vladajuća većina ovde u Narodnoj skupštini.

Ovo su naši konkretni predlozi, ovo su rezultati naše politike i našeg programa.

S druge strane, imate prilike i juče i u celodnevnoj raspravi ali i danas da vidite šta ovi drugi nude, šta je to što oni nude. Nude sve osim politike, osim programa i osim plana kako bi se poboljšao kvalitet života u Srbiji.

I sam odnos prema ovoj sednici Narodne skupštine pokazuje zapravo kakav je njihov odnos prema građani Srbije generalno. Pola njih nije došlo na ovu sednicu, ova druga polovina, kako da vam kažem, bolje i da nije došla jer ništa smisleno nismo čuli od njih nakon celodnevne rasprave. Posebno je tragikomično bilo gledati kako se opiru da kažu na jedno obično prosto pitanje da li će prisustvovati ovoj sednici, kako su se opirali da kažu da li će prisustvovati ili neće. Mučno je bilo, neprijatno je bilo posmatrati to opiranje, batrganje, i to svojim medijima. Tu se upravo najviše, odnosno najbolje vidi celo licemerje.

Prvo su se zavetovali studentima, tamo negde letos su obećali studentima da će bojkotovati rad parlamenta. Onda su shvatili koliko je to glupo, izuzetno, izuzetno glupo. Neki od njih, najpokvareniji deo njih je u samom startu i znao da je to glupo, ali su ipak obećali studentima da će bojkotovati sednicu jer je to tad bilo, kako da kažem, kako bi mladi rekli „mejn strim“. Na kraju su ipak došli na sednicu Skupštine, izlupetali se ovde juče ceo dan. Milenko Jovanov ih je pregazio kao tenk juče u svakom svoj javljanju i na kraju su se razbežali sa sednice i nastaviće, verovatno, tokom današnjeg dana sa lupetanjem. I neka, imaju pravo na to. Neka lupetaju, ali ponavljam – od njihvog lupetanja građani Srbije apsolutno ništa nemaju, nikakvu korist, a od naših predloga građani Srbije će imati i te kakve benefite, i te kakvu korist i upravo je u tome razlika između njih i nas.

Zbog svega što sam naveo pozivam vas da u danu za glasanje izglasamo predložena akta.