Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je meni poznato sumporna i hlorovodonična kiselina i danas stiže u Šabac kao je stizala i pre deset i pre 50 godina zbog između ostalog potreba fabrike „Zorka“ u Šapcu koja proizvodi mineralna đubriva pa se nije desilo ni Šapcu ni Šapčanima ništa strašno zbog toga.
Hteo bih da postavim jedno pitanje ne koleginici koja je diskutovala maločas, nego jedno retoričko pitanje. Kažite mi gde su vam sada ovi fantomski birači? Gde su vam sada falsifikovani birački spiskovi? Pretili ste da ćete da podnosite krivične prijave zbog krađe izbora protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv predsednice tadašnje Vlade, Ane Brnabić, protiv mene kao tadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Svakog božijeg dana tokom novembra i decembra prošle godine neko od vas ili neko od vaših aktivista izlazio je u javnost sa potpuno netačnim informacijama o tome kako naseljavamo grad Beograd sa ljudima iz unutrašnjosti, kako su desetine hiljada ljudi nelegalno iz Republike Srpske glasali na lokalnim izborima za opštine i gradove u Republici Srbiji, pa je onda Dragan Đilas pričao o tome kako birači žive u napuštenim telefonskim centralama, u trafostanicama, pa se kod nekog tamo nalazi upisano na stanu 50 ili 100 ljudi.
Kako više ne pričate o tome? Kako to više nije tema? A bila je toliko važna tema da ste zbog toga išli u Evropski parlament, pa ste tamo tužakali sopstvenu državu da smo pokrali izbore, da se bavimo izbornim inženjeringom, pa ste napadali ljude iz Republike Srpske. Smetala vam je tada i Republika Srpska kao što vam smeta i danas.
Ali se onda u Evropskom parlamentu izleteo izgleda vaš ustavni stručnjak, Tanasije Marinković, pa onda rekao – dobro, sve bi to bilo u radu i oko biračkih spiskova i oko fantomskih birača i oko rezultata izbora samo kada bi se dobila ona famozna peta frekvencija. Čovek je rekao suštinu. Niti su vas zanimali birači, ni birački spiskovi. Znali ste vi vrlo dobro da je birački spisak potpuno javna evidencija koja se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i da apsolutno svaki građanin Republike Srbije može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, vi ste dva meseca konstantno postavljali samo pitanje – dajte nam birački spisak, dajte nam birački spisak.
Zašto ovo govorim? Izbori su završeni. Gospoda su sela u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nema više teme biračkog spiska. Nema više fantomskih birača. Sada se stvara jedna nova atmosfera građanskog rata, kao što je bila stvarana u novembru i decembru 2023. godine. Ovoga puta atmosfera građanskog rata stvara se oko litijuma. I sada se narod huška, sada se narod poziva da izlazi na ulice, da se blokiraju saobraćajnice, da se izlazi na trgove naših opština i gradova zato što, zamislite, diktatorski režim Aleksandra Vučića hoće da potruje celu Srbiju.
Sada se samo postavlja pitanje – da li to radite sami ili to radite uz pomoć nekoga iz inostranstva kome ne odgovara stabilna i jaka Srbija?
Prošle godine ste pokazali ko su vam saveznici, najveći protivnici i najveći mrzitelji Srbije u Evropskom parlamentu su vam frenetično aplaudirali dok ste u decembru 2023. godine iznosili najmonstruoznije neistine vezane za izbore u Republici Srbiji.
Sada ste to sve zaboravili. Sada to više nije tema. Sada više nema fantomskih birača. Sada niko ne živi i ne glasa u kućicama za ptice, u telefonskim govornicama, u trafostanicama. Sad kod rukometaša tog i tog više ne živi na adresi 100 ljudi. To više nije tema.
Sada se stvara jedna nova atmosfera, stvara se atmosfera oko litijuma i ako malo saslušate ove ljude koji sede sa naše leve strane, svi počinju svoje govore na isti način – pa eto, ja se ne razumem baš mnogo u litijum, ali to je jako strašna stvar i naneće ogromnu štetu državi Srbiji.
Kao što ste prošle godine besomučno lagali oko biračkih spiskova, oko fantomskih birača, tako sada besomučno lažete i plašite građane Srbije oko iskopavanja litijuma, a to radite, pored toga što ja mislim da to radite iz određenih finansijskih razloga, jer mislim da neko mnogo moćniji i neko mnogo pametniji iza vas stoji i pokušava da destabilizuje ne Aleksandra Vučića samo, nego ovu državu i ovaj narod, iz mnogo razloga, a neki od tih razloga su zapisani i u ovoj deklaraciji o kojoj vi veliki Srbi i veliki branioci Srbije niste progovorili nijednu jedinu reč, to između ostalog radite i zbog toga što vi u stvari nikakvu politiku i nemate.
Nisam čuo od vas šta biste vi radili sa srpskom ekonomijom, šta biste vi radili sa našim javnim finansijama, šta biste vi radili u srpskoj poljoprivredi. Šta ste radili u srpskoj poljoprivredi, evo, to ću vam reći danas popodne, kada dođe vreme za postavljanje pitanja, šta ste i na koji način ste sve upropaštavali srpsku poljoprivredu.
Nisam čuo ništa od vas šta biste vi uradili u oblasti spoljne politike, sem što lupetate od 2022. godine, otkako je počeo rat u Ukrajini, o tome kako evo samo što nije Aleksandar Vučić uveo sankcije Ruskoj Federaciji, pa će da uvede 2022, pa će 2023. godine, pa kada se završe izbori 2023, onda će u 2024. godini, pa onda kaže – čeka da se završe lokalni izbori 2. juna 2024. godine, pa će onda da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Nisam čuo ni reč i niko od nas nije čuo nijednu jedinu reč kako biste vi rešavali problem Kosova i Metohije. Dakle, apsolutno nemate odgovor ni na jedno pitanje, ni na jedan izazov sa kojim se danas suočava država Srbija.
Manipulišete građanima, iznosite neistine, plašite narod, ali zaboravljate jednu osnovnu stvar – šta narod misli o vama i šta narod misli o nama. Pa to je narod rekao i na izborima u decembru 2023. godine, kao što je rekao i 2. juna 2024. godine. Nama je dao poverenje, a vi ste i dalje u opoziciji. I samo nastavite tako. Samo nastavite tako, Srpska napredna stranka će da vlada narednih sto godina. I dobro je što će to tako da bude, jer će Srbija da bude mnogo, mnogo uspešnija, mnogo drugačija zemlja nego što je bila u vaše vreme. A ja se iskreno nadam da se to vaše vreme nikada više neće vratiti.
A samo da vas podsetim na jednu stvar, dosta dugo se bavim politikom i podsetiću vas na jednog vašeg velikog političkog mislioca koji danas stoji iza vas, doduše, malo se povukao u pozadinu, to je Dušan Petrović. Nekada je bio ministar pravde, pa je bio ministar poljoprivrede, pa je onda izmislio Nebojšu Zelenovića kao novog lidera grada Šapca i Mačve, kao velikog zaštitnika srpske ekologije. A znate šta je pričao Dušan Petrović? Ja se sećam tih vremena i tih godina, ovde u Narodnoj skupštini? Da je budućnost Srbije, da je budućnost naše energetike u tome da eksploatišemo energiju iz uljanih škriljaca. To je bila vaša politika. To je bila politika stranke iz koje ste svi vi nastali. Ja sada ne ulazim u te vaše brakorazvodne parnice, ali tada ste bili svi u jednoj stranci i svi ste bili pod jednim političkim krovom i taj Dušan Petrović vam je bio jedan od glavnih političkih šefova.
I kao što vidite, tad vam nisu smetali ni uljani škriljci, ni litijum, ni rudarenje, niti bilo šta. Sad kad više niste u poziciji da vi odlučujete o tome, nego da o tome odlučuje Vlada koju vodi Miloš Vučević, da o tome odlučuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i ova skupštinska većina, sad ništa ne valja. Sad treba da zaoremo puteve kao Kraljević Marko što je nekad radio u narodnoj pesmi, sad treba da zatvorimo sve rudnike, da porušimo sve železnice, da porušimo Beograd na vodi, gde mnogi od vas imaju ne jedan, nego dva, tri i nekoliko stanova, dakle, sve da stane u Srbiji, da biste vi rekli kako ste vi bili u pravu.
Niti ste bili u pravu pre 2012. godine, niti ste bili u pravu sada. Srbija će nastaviti da se razvija. Srbija će nastaviti da krupnim koracima grabi napred. Vi to ne možete da zaustavite. Ja sam ubeđen da ogromna većina građana Srbije neće nasesti na vaše pozive da izazovete građanski rat u Srbiji, kao što ste to hteli krajem prošle godine, pred decembarske izbore.
Da je to tako dokazuje još jedna činjenica. Prošle godine jedan od glavnih bukača ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čovek koji je na megafon govorio - dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, i mi smo na dnevnom nivou, zna to koleginica Jelena Žarić Kovačević, ona se sad bavi resorom državne uprave i lokalne samouprave, mi smo na dnevnom nivou, iz dana u dan, objašnjavali građanima Srbije, objašnjavali tom Ivanu Bjeliću, ljudi, birački spisak nije nikakav tajni dokument, nalazi se na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Svako može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, oni su kao oni u Jevanđelju i u Novom zavetu, kada je Hristos činio čuda, lečio ljude, vaskrsavao mrtve, oni su stalno ponavljali jedno te isto - pokaži nam čudo, pokaži nam čudo. Tako isto i ovi rade. Mi kažemo - evo vam birački spisak na sajtu Ministarstva. Ne, dajte nam birački spisak.
Zašto spominjem tog Ivana Bjelića? Sad tom Ivanu Bjeliću više nije bitan birački spisak. Jeste li ga čuli u poslednjih nekoliko meseci da priča o biračkim spiskovima, o fantomskim biračima, o preseljenju birača? Ne. Ali zato taj isti Ivan Bjelić je bio vođa, zajedno sa Savom Manojlovićem, ovog čuvenog marša na Drinu, pa su se oni predstavljali kao naslednici Stepe Stepanovića, cerskih junaka, pa su oni od nas ministara u Vladi Srbije, vas narodnih poslanika pravili maltene austrougarsku okupacionu vojsku od koje će oni da oslobode zapadnu Srbiju, Mačvu i Podrinje.
Dakle, radi se o profesionalnim aktivistima i ne može niko da me ubedi da neko u decembru 2023. godine priča o biračkim spiskovima, izmišlja o fantomskim biračima, a da onda nekoliko meseci nakon toga uopšte više ne govori na tu temu, nego govori o litijumu, o Jadru, o tome kako Aleksandar Vučić nastoji da zatruje Srbiju. Dakle, pitanje je samo ko ga plaća, za čije interese radi i bilo bi pošteno da nam kažete kolika je ta cifra, koliko košta da prodate obraz, da prodate čast i da se stavite u službu onih koji ne žele dobro građanima Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da jedan deo opozicije vrlo jasno pokazuje koliko poštuje pripadnike nacionalnih manjina, verbalno ih izuzetno poštuju, ali u praksi, kao što vidite, prilično su nervozni kada vam članovi Vlade Republike Srbije, vama kao pripadniku bošnjačke manjine, bošnjačkog naroda, odgovaraju ne bi li ste imali što više informacija koje su vam kao narodnom poslaniku bitne.
Ono što želim da vam kažem, ali pre svega da vam se zahvalim na tome što ste postavili poslaničko pitanje, kad god dođe jul mesec vi Bošnjaci se setite Srebrenice, sa pravom, mi Srbi se setimo Bratunca i okoline, sa pravom. Tugujemo svako za svojim žrtvama i u toj opštoj tuzi i bolu vrlo često smo skloni da budemo grubi i oštri jedni prema drugima, da izgovaramo teške reči misleći da time činimo dobro sopstvenom narodu.
Dopustite i nemojte da se ljutite na mene ako kažem nešto sa čim se vi ne slažete, ali mislim da bi bilo korektno, kada već govorite o tako važnoj temi kao što su odnosi između Srba i Bošnjaka, da se malo podsetimo kako su zapravo počele nevolje između naša dva naroda početkom 90-ih godina. Verujem da vi imate o tome malo drugačije mišljenje nego ja, ali dopustićete mi da iznesem svoje mišljenje, a biću vrlo spreman da saslušam i vaše.
Želim da vas podsetim na nešto, vi ste mlad čovek, ja sam malo stariji od vas i sećam se tog vremena i čitao sam dosta o tome, 1991. godine, pored Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, postojala je jedna stranka, tako je, Muslimansko bošnjačka organizacija koju su vodili Adil Zulfikarpašić i akademik Muhamed Filipović. Ta dvojica muslimana, tad je bio u opticaju termin Musliman, od 1993. godine vi se nazivate Bošnjacima i mi to poštujemo, 1991. godine Zulfikarpašić i Filipović su bili u poseti kod Slobodana Miloševića na jednom vrlo važnom političkom sastanku.
Slobodan Milošević je ponudio…
(Slavica Radovanović: Ajde, ne kradi nam vreme.)
Ne znam zašto ste nervozni. Govorim o jednoj veoma važnoj temi, o odnosima između Srba i Bošnjaka.
(Slavica Radovanović: Vi ste ministar poljoprivrede.)
…a doći ćemo i do poljoprivrede.
Dovoljno sam dugo proveo godina u ovom parlamentu da biste trebali da znate da mene ne možete baš tako lako da isprovocirate. Tako da, vi slobodno nastavite da radite svoj posao, a ja ću svoj.
Dakle, 1991. godine postignut je dogovor između muslimansko-bošnjačke organizacije i rukovodstva Republike Srbije da Bosna i Hercegovina ostanu u sastavu Jugoslavije. Milošević je čak ponudio i određene benefite za Muslimane u BiH, i to je prihvaćeno i to je dogovoreno. Jedan od benefita je bio i taj da muslimanski, odnosno bošnjački mladići mogu da služe JNA u opštinama i gradovima isključivo na teritoriji BiH. Dakle, da ne moraju da idu u Srbiju, Crnu Goru ili u Makedoniju. Govorim o vremenu kada su se Slovenija i Hrvatska već otcepile, nelegalno i protivustavno, od Jugoslavije.
Te 1991. godine, koliko se sećam, taj plan je prihvatio i Alija Izetbegović. I da je taj plan realizovan, odnosno da je taj dogovor realizovan iz 1991. godine, verovatno ne bi bilo građanskog rata u BiH, ne bi bilo ni Sarajeva, ne bi bilo ni Srebrenice, ne bi bilo ni Prijedora, ne bi bilo ni Bratunca, ne bi bilo ni mnogih drugih stratišta i za srpski i za bošnjački narod.
Međutim, u jednom trenutku, političko rukovodstvo Muslimana, odnosno Bošnjaka u BiH, povelo se za politikom zvaničnog Zagreba, odnosno za politikom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, da je za BiH, odnosno da je za Bošnjake…
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Ja sam član Vlade. Pročitajte malo Ustav Republike Srbije. Dakle, ministar je član Vlade, a Vlada Republike Srbije je organ koji kreira politiku Republike Srbije.
(Jelena Milošević: O čemu vi pričate?)
Dakle, u jednom trenutku Alija Izetbegović se okrenuo politici zvaničnog Zagreba, koji je smatrao da je bolje rešenje da se BiH izdvoji iz Jugoslavije i da postane nezavisna država.
Dana 29. februara i 1. marta 1992. godine održan je referendum o nezavisnosti BiH, na koji su izašli isključivo Muslimani i Hrvati. Srbi su taj referendum bojkotovali.
(Poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Zaista pokazujete veliko poštovanje prema bošnjačkom narodu, vi koji lijete suze za postradalim Bošnjacima u Srebrenici, vi koji kažete da smo mi Srbi genocidan narod, vi koji kažete da ne žalimo dovoljno Bošnjake koji su streljani u Srebrenici. Evo, sada pokazujete na delu koliko ste licemerni, koliko vam nije stalo ni do Srba, ni do Bošnjaka, niti do bilo čega, sem do toga da u Narodnoj skupštini izazivate haos i da pokazujete koliko ste nekulturni, koliko ste nevaspitani i koliko nemate strpljenja da saslušate ljude koji govore u Narodnoj skupštini.
Doneta je ta odluka o nezavisnosti BiH. Neki među Bošnjacima su pomislili da je time sve rešeno, da je zvanični Zagreb iskren prema njima, da zaista želi suverenu, nezavisnu i celovitu BiH. I šta se onda desilo? Već u jesen 1992. godine započeo je krvavi rat između hrvatske vojske, dakle, vojske Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća obrane, na jednoj strani i armije Bosne i Hercegovine, na drugoj strani. Taj rat je trajao sve do marta 1994. godine, kada je dogovoren Vašingtonski sporazum, kojim je okončan rat između Hrvata i Bošnjaka u BiH.
Hoću da vam kažem moje mišljenje. Bilo bi dobro da mi Srbi mislimo svojom glavom, ali i da vi, Bošnjaci, mislite svojom glavom.
Isto tako, ono što vrlo često ističe Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, da se mi Srbi nekad stavimo u cipele Bošnjaka, a da se vi Bošnjaci nekada stavite u cipele Srba. Mislim da bismo se bolje razumeli, mislim da bismo imali više razumevanja jedni za druge i mislim da bismo lakše iskoračili iz tih okova prošlosti, hrabro iskoračili u budućnost i shvatili da ni vi Bošnjaci ni mi Srbi ne možemo da odemo na neke druge meridijane i na neke druge krajeve sveta, nego da smo prosto osuđeni da živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima.
Što se tiče kolega iz opozicije koji konstantno dobacuju i koji me konstantno podsećaju da sam ja ministar poljoprivrede, želim da kažem i za vas, a i za njih koji dobacuju i koji time pokazuju koliko vas poštuju i koliko poštuju sve Bošnjake i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, želim da vam kažem da zahvaljujući vrednim i složnim i Srbima i Bošnjacima u Zlatiborskom i u Raškom upravnom okrugu, dakle u onom delu Srbije koji vi Bošnjaci nazivate Sandžakom, a mi ga nazivamo Zlatiborskim i Raškim okrugom, mi beležimo jedan rezultat koji možda za ove koji dobacuju i nije toliko bitan, ali ja mislim da jeste. Radi se o tome da Srbija, nažalost, već decenijama beleži pad broja grla i kada su u pitanju goveda, i kada su u pitanju svinje, i kada je u pitanju živina, međutim, ne beležimo pad kada je u pitanju broj grla ovaca.
Vidite koliko im je to smešno. Vidite koliko im je to smešno i koliko oni ništa ne razumeju. Vidite koliko oni ništa ne razumeju. Njima je smešno kada ja kažem, kao ministar poljoprivrede, da zahvaljujući vrednim i složnim Srbima i Bošnjacima u Sandžaku, odnosno u Zlatiborskom i Raškom okrugu beležimo rast broja grla ovaca, beležimo veću proizvodnju ovčjeg mesa, ovčjeg sira, mleka i proizvoda od ovčjeg mleka.
Vama koji se smejete…
(Aleksandar Jovanović: Ovo je leksilijum. Mogu li da vam dam lekić?)
Meni ne treba lekić, vrlo sam smiren.
Gospodine narodni poslaniče, ovo što govorim i te kako ima smisla, pustite ove što dobacuju.
Imao sam tu čast i privilegiju da budem u delegaciji koju je predvodio predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Vratili smo se pre nekoliko dana iz posete Ujedinjenoj Arapskoj Republici Egipat. Potpisali smo nekoliko veoma važnih bilateralnih međudržavnih sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat. Mislim da je jedan od najvažnijih sporazuma Sporazum o slobodnoj trgovini. To znači da će Republika Srbija, da će naši poljoprivredni proizvođači, da će naše kompanije moći da izvoze na veliko egipatsko tržište, na tržište od 110 miliona stanovnika sa carinskom stopom od 0%, dakle bez carine, apsolutno sve poljoprivredne proizvode koje proizvedemo ovde u Republici Srbiji, uključujući i proizvode, budući da je Egipat muslimanska zemlja, zato to i naglašavam, oni to ne razumeju pa se zato smeju, ali oni inače ništa ne razumeju, pa im je sve smešno…
Smeju se oni koji ne razumeju, oni koji razumeju mislim da nemaju razloga da se smeju, mislim da imaju razloga da budu radosni.
Dakle, moći ćemo u Egipat, kao veliku muslimansku zemlju od 110 miliona stanovnika, da izvozimo bez carine, između ostalog, i goveđe i ovčje meso, da izvozimo sir, mleko i mlečne proizvode, što mislim da je veoma važno za odnose između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat, ali mislim da je veoma važno i za vaš kraj, dakle, i za ljude koji žive u Novom Pazaru, u Sjenici, u Prijepolju, u Priboju, u Raškoj. Da to bude jedan veliki podsticaj da proizvodimo što više goveđeg, ovčjeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jer to sve mi, kao Srbija, kao građani Srbije, nakon potpisivanja ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini možemo bez carina, a do sad su carine bile 40% i praktično je to tržište bilo zatvoreno za srpsku privredu, pa i za srpsku poljoprivredu. Od sada ćemo moći da sve naše poljoprivredne proizvode, uključujući i one koji dolaze iz vašeg kraja, koje zajednički prave i Srbi i Bošnjaci, moći ćemo, dakle, bez carina da izvozimo u jednu veliku i prijateljsku zemlju kao što je Ujedinjena Arapska Republika Egipat.
Želim da se zahvalim ovom prilikom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je praktično otvorio vrata i srpskim privrednicima za to veliko tržište, jer smo poslednjeg dana boravka u Egiptu imali prilike da prisustvujemo jednoj impozantnoj manifestaciji, to je Srpsko-egipatski poslovni forum. Bili su najveći egipatski i najveći srpski privrednici, uključujući i one koji se bave agro biznisom. Zaključeni su veoma važni ugovori, zaključena su veoma važna partnerstva. Mislim da je to velika razvojna šansa za srpsku privredu uopšte, ali i za srpsku poljoprivredu.
Slobodno poručite, kad se vratite u vaš kraj, da složan i vredan rad Srba i Bošnjaka i te kako može da donese dobre plodove i dobre rezultate, između ostalog i zahvaljujući činjenici da nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta sve ono što vredne ruke i srpske i bošnjačke proizvedu u vašem kraju moći će bez carina da se izvozi na to veliko tržište od 110 miliona stanovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje nadležnim organima u Republici Srbiji, šta će da preduzmu da se licu pravde privede Naser Orić, koji je u periodu od 1992. do 1995. godine, sa svojim oružanim formacijama, izvršio teške pokolje srpskog stanovništva u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba, pretežno, većinom žena, dece i staraca? Svedoci koji su preživeli njegove masakre svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao.
Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na neku beznačajnu kaznu zatvora od, ako se ne varam, godinu dana i sada je slobodan građanin Bosne i Hercegovine, učestvuje u televizijskim emisijama i optužuje Republiku Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu.
Ono što želim da kažem zbog građana Srbije, zbog građana Srbije koji su i srpske i bošnjačke nacionalnosti, za one Srbe koji su, nažalost, bili očigledno patološki tipovi, kakvih je bilo na svim ratnim stranama i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i za zločine u Prijedoru i u Omarskoj i Keletermu i Štrpcima i u Sjeverinu, počinitelji su osuđeni.
Nebojša Ranisavljević, koji je organizovao zločin u Štrpcima, osuđen je od suda u Bijelom Polju na kaznu zatvora od 15 godina. Milan Lukić, komandant paravojne formacije Osvetnici, za zločin u Sjeverinu osuđen je od suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a nakon toga mu se sudilo u Haškom tribunalu.
Ovde je bilo reči o filmu „Dara iz Jasenovca“ i data je minuta ćutanja za žrtve Jasenovca, ali čini mi se ne čistog srca, nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima.
Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave?
Šta je sa onima koji su BiH doveli odred mudžahedina El Mudžahid? Imate televizijske snimke kako jedan pripadnik tog odreda oštri sekiru i nakon toga se vidi odrubljena glava zarobljenog srpskog vojnika. Niko im nije sudio.
Gospodin koji je govorio pre mene, iz stranke Demokratske akcije Sandžaka, pričao je o Jasenovcu.
Ja ga pitam, kad ga već tek toliko bole žrtve iz Jasenovca, da li zna da je ruci pravde umakao i Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić? Andriju Artukovića su doveli 1986. godine u Zagreb da umre u svojoj domovini. Dinka Šakića su doveli u Zagreb 1998. godine da umre u svojoj domovini. Nebrojeni ustaški koljači, ne samo iz Jasenovca, ustaški koljači iz BiH, umakli su ruci pravde.
Da li treba da vas podsećam šta je uradila Francetićeva Crna legija, kada je vodila operacije i protiv partizana i protiv četnika početkom 1942. godine, kakve je zločine počinila na samoj reci Drini? Da nije bilo generala Nedića, kakav god da je bio, pale bi još na hiljade srpskih glava. On ih je spasao od ustaškog noža.
Da li treba da vas podsećam na zločine i da li se iko izvinio Srbima za zločine koje je počinila SS divizija tzv. handžar divizija, koja je formirana 1943. godine, a koja je počinila najteže moguće zločine nad Srbima u BiH? Jel se neko izvinio Srbima zbog toga što je Ante Pavelić formirao tri pukovnije, kako ih je on zvao, 369, 373. i 392. koje je poslao na Istočni front, da se bore protiv Crvene armije, pa kad su se vratili sa Istočnog fronta, onda su ubijali decu sa Kozare, onda su učestvovali u svim nemačkim ofanzivama na Neretvi, na Sutjesci, pa čak i ovde u Srbiji?
Ne znam da li vam je poznato, u jesen 1942. godine, goneći potpukovnika Dragutina Keserovića, jednog od najistaknutijih Mihailovićevih komandanata, pored Nemaca, Bugara, učestvovali su i pripadnici te famozne 369. vražije divizije Ante Pavelića. Draža Mihailović poslao je telegram predsedniku Vlade Slobodanu Jovanoviću u London i rekao – znači, sad Hrvati ubijaju Srbe i u Srbiji, nije im dovoljno što ubijaju u NDH.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.
Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.
Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.
Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.
Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?
Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?
Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?
Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.
Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.
Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.
Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.
Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.
Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.
Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.
Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.
Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.
(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)
Evo, završavam.
U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.
Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?
(Beograd, 24.10.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine Opštine | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 26.11.2013 - 10.06.2016. |
| Predsednik nadzornog odbora | Galenika a.d. | Javni | Mesečno | 64830.00 | RSD | 28.02.2013 - 15.05.2014. |
| Predsednik upravnog odbora | Agencija za privatizaciju | Republika | Mesečno | 54000.00 | RSD | 05.04.2013 - 22.05.2014. |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 70000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 19000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Odbornik | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 20.05.2012 - 10.06.2016. |
| Odbornik | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 10.06.2016 - |
| - | Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.10.2018 - |